Majka mi je 23.04. polomila kuk. Smestena je na ortopediji i receno nam je da ce da joj se ugradi totalna cementna proteza. U cetvrtak nisu uradili operaciju, vec su rekli da ce da je operisu nakon uskrsnjih praznika, znaci juce. Juce je nisu operisali, jer su morali da sterilisu instrumente, pa su odlozili za danas. Danas su joj proverili krvnu sliku i rekli da joj je krv redja nego sto treba i da mora da primi dve jedinice plazme. Onda je doktor reko da ce da je operisu posle prvomajskih praznika, znaci u ponedeljak. Recite vi meni da li je normalno da zena sa polomljenim kukom ceka 12 dana na operaciju. Pocinjem da mislim da cekaju pare. Ne znam sta da radim?

... necu da te plasim ...
Neozbiljno bi bilo sta reci, ali moram!

Pre par dana je umrla moja baka od iste stvari ...
Naime, nju nisu ni hospitalizovali nego su je poslali kuci da lezi ...
Zena je lezala u strahovitim bolovima, dobila rane od lezanja, a onda joj se stvorio i tromb ...

No comment ...

A ja sad cekam operaciju diskusa i preplasen sam!
Lekari tvrde da je u pitanju rutinska stvar, a ucekaonici sam cuo da je bilo i smrtnih slucajeva zbog ispadanja brusilice iz hirurskih ruku ...

Kako god u njihovim smo rukama, samo je pitanje zasto se bave tim poslom i da li ce ikad odgovarati zbog ne savesnog lecenja i gresaka ...

Moguce je i da je Vasu majku jednostavno poterao maler sa kalendarom. Naime, zbog uskrsa se nije radilo od 25-og do 28-og aprila, pa se dva dana radilo, pa se opet zbog praznika ne radi do petog maja. Raspored neradnih dana se ove godine bas nezgodno poigrao sa ljudima.

Ma da li je stvarno moguce da im nisu sterilni instrumenti?! Sta bi radili da su imali saobracajnu nesrecu? Ne budu li je operisali u ponedeljak, svasta ce da bude, jer ja imam vrlo, vrlo negativna iskustva sa njima.
I meni su pre pet godina rekli da mogu da budem dva dana bez vodenjaka bez ikakvih posledica. A posledice su bile: SEPSA i SUBTOTALNA HISTEREKTOMIJA U 23 godine !!!

Stanje u zdravstvu je zaista strasno. Ja sam juce bila u bolnici zbog preloma kosti stopala i uopste nisu hteli da me prime! Znaci, dosla sam oko 10, u sred radnog vremena, rekli su mi dodji u ponedeljak, sa kompletnim nabubrelim, ljubicastim otokom preko celog stopala! Na kraju, jedan potpuno nepoznati covek iz cekaonice se sazalio i urgirao kod doktora da me primi koji me na kraju uz psovke i preko volje primio i pregledao. Stvarno ne znam sta bih da sam morala da cekam do ponedeljka (juce je bila sreda)...
Vrlo postujem lekare i znam da nije lako tolike godine posvetiti knjizi da bi na kraju teskom mukom dobili posao u ustanovama koje su u tako ocajnom stanju kakve su nase bolnice. Ali sve to nije razlog za neprofesionalizam i igranje necijim zdravljem (da ne kazem zivotom). Nadam se da ce se uskoro stanje u nasem zdravstvu poboljsati i da ce svi imati vise volje jer ovo sada je tragedija!