Sanči(ali i ostali),prije izvjesnog vremena,pala sam u tešku depresiju,ali zaista TEŠKU.Niko nije mogao da se načudi,šta se desilo sa onom jakom i nasmijanom osobom,kakvom me doživljavaju.Nisam danima izlazila iz kuće,čak ni do prodavnice.Samo sam ,kao zombi, bauljala po kući,jedva obavljajući samo ono što moram.Kad sam se,jedno jutro probudila i nisam imala ni volje ni snage da ustanem,upalila mi se lampica za uzbunu.Niko ne zna koliko mi je snage trebalo da napravim par koraka do kupatila.Stala sam pod tuš i pustila suze da teku.Ne znam koliko je trajalo,ali ,kao da sam se tek tada probudila,skuvala sam kafu,zapalila cigaru(ne nagovaram vas ),pustila Kemu Montena i odlučila da živim.
Sanči,svi ovi mjeseci borbe,neizvjesnosti,tuge,straha i ostalog,uz svakodnevne obaveze,morali su ostaviti traga.Izbaci sve iz sebe,nemoj se zakopavati u kuću,ali nemoj ni dozvoliti da te drugi bombarduju negativnim vijestima.Neki ljudi su previše morbidni,samo pričaju o ‚‚tamo nekom jadniku,koji je obolio od one nesretne bolesti‚‚.Vjerujem da bi i tvoj tata bio sretan,da vidi odnekud tvoj osmijeh,a ne tugu.Nije sramota zaplakati,čak je poželjno,ali nemoj zaboraviti da se smiješ,jer ŽIVOT JE TAKO LIJEP.

Dragi moj narode,i ja sam u tezoj depresivnoj fazi. Kao sto kaze Sanci izlazim iz kuce samo kada moram,potpuno sam se posvetio borbi protiv majcine bolesti,bukvalno sam "zaledio" svoj privatni zivot,ogradio se od prijatelja i familije. Inace,u normalnom zivotu ja sam sasvim drugaciji tako da je moje okruzenje naprosto zgranuto mojim novim izdanjem. Svestan sam da je kod mene nastupila slabost karaktera i za sada ne mogu protiv toga. Pozdrav.

Zlatiborac,možeš i MORAŠ.

Ej, necu da chujem kukanje i patetiku. Ziveti se mora, sa ili bez nekog, zivot je nekada zaista tezak, ali i zaista lep. Nikad ne znash shta donosi dan a shta noc. Morash bre da shvatish da je radjanje, kao i umiranje, potpuno prirodan proces i da se jednostavno zivot nastavlja. Ja shvatih, ali majke mi, neke veoma bitne stvari jbte, u periodu bolesti moga oca!!! Zapamti, u zivotu si rodjen kao jedinka i tako se i ponashaj, tachnije, sa svojom mukom i patnjom ne trebash nikom, opterecujesh druge ljude i nemoj da osudjujesh, jednostavno ne razumeju!! Tuzan i depresivan, takodje ne trebash nikom u porodici, jednostavno nisi od koristi. Ne doprinosish reshavanju bilo kakvog problema! TI ali samo TI, si taj koji moze da pomogne i sebi, a shto je najvaznije bolesnima i najmilijima!! Hrabro, chvrsto, mozesh, hocesh, MORASH. Uzmi stvar u svoje ruke, uchini bar da te teshke trenutke provodite shto kvalitetnije, normalnije, srecnije, u iskrenoj posvecenosti i ljubavi. Deluje kao kenjanje, znam, ali ja sam pozeleo da kazem svom ocu, u trenutcima kad je vec bio veoma loshe, 200 puta da ga volim, legnem pored njega, pocheshkam se, poljubim u obraz, kazem neshto shto nisam godinama... I to sam naravno i chinio, svakodnevno, lakshe je.
Mozda ce me neko i osuditi, zbog "plastichnog" pogleda na svet, ali jbga, ja sam takav. Dakle, osvesti se!!

Patofno,svaka čast.Nije lako ustati poslije saznanja da nekoga nema,ili poslije saznanja da si obolio od teške bolesti,ili bilo koje druge,manje drastične,ali neprijatne situacije,ali moramo to shvatiti kao izazov,jer život jeste izazov.Najlakše je prepustiti se ,da te voda nosi,ali,poslije nekog vremena,zaplivaj,bori se protiv struje,vidjećeš kako je super osjećaj.I ,samo da znate,vi,koji njegujete oboljele,da smo i mi koji smo direktno pogođeni bolešću,srećniji kada na vama ne vidimo muku i patnju.Ja sam,na primjer,imala strašan osjećaj krivice kad moj sin ,koji ( kad sam obolila imao je 15 godina),nije htio ići sa drugarima,da me ne bi ostavio samu.Razgovarala sam sa njim i objasnila mu da je za mene bolje da on živi normalno i da sam ja srećnija kad je on zadovoljan.Tako da su svi ,vremenom počeli normalno da se ponašaju.Pa i mala djeca,kada padnu,ako im kažete da nije ništa strašno to što su pali,ustanu i nastave dalje,a ako se uspaničite i dijete će odreagovati plačem.Ne bih voljela da ovo neko shvati kao pametovanje,ali pišem iz vlastitog iskustva,pa možda pomogne.Pozdrav iz kišovitog Tivta.

Dragi moji forumaši,

neko vreme me nije bilo, mučila sam svoju muku, iskreno, bilo mi je teško i da otvaram ovaj podforum Mama mi svakim danom sve više nedostaje, slike mi se pred očima nižu čak i kad kažem sebi da ne želim da mislim o tome, svake sekunde mi je u mislima.......a da stvar bude još teža, sada je i kod tate otkriven tumor na plućima, on je jako loše, već u fazi kada mu se gadi hrana, čekam rezultate biopsije, biće u subotu ili ponedeljak....... Sada i njega gledam kako nestaje


Ne znam šta da vam kažem, žao mi je zbog svih naših gubitaka, život je nekada tako okrutan i surov.

Nekako sam totalno otupela........

Citam vas stalno, iako ima vec 5 meseci kako sam sahranila muza,nakon nadljudske borbe. Verujte da znam kroz sta sve prolazite i uvek se desavalo da u nekom periodu svi na forumu imaju krize u istom trenutku, kao sto se desava sad.Uticaj meseca, sta li?
Nekih ljudi odavde vec odavno nema ali se zivot nastvlja dalje.
To nam je priroda dala kao jedini lek.
VREME
Mislila sam da cu umreti s njim da necu preziveti tugu ali sam morala biti jaka zbog ostalih.
Svoje dece, mojih roditelja, koji brinu i za mene i shvatila da
se sto pre treba podici vratiti u normalan zivot.Koliko god da ste tuzni morate da radite neke poslove,rucak,es,kuca,domaci zadaci.I ne kazu dzabe stari "muc telo za spasenje duse"
Na kraju krajeva decu svojuda zastitim jer oni samogledaju kako ja reagujem tako i oni.Krisom placem u kupatilu,u sobi sama.

Nekoje ovde rekaoda treba ljubiti svoje bliznje, lezati pored njih.
Ne onito ne zele,njima je zao stovs sekirjuzeleli bi da se ponasate koliko toliko normalno.Kao da imaju malo jaci grip.
Zamislite sebe kad imate i najobicniju kijavicu i lezie kakovam je mucno sto trckaju oko vas.Hoces caj,supu da ti skuvam, jel ti dobar tako jastuk,jel ti hladno. da ti izmerim temperaturu?
A vi biste hteli samod as ostave na miru i ponasaju se razumno,bez preterivanja.
Pricam vam sve ovo, jer sam to iskusila sa svojim muzem.
Dodjem u sobu i onda krenem.
Ajde alojuda popijes, i bedoxin.
Popije
Hoces caj?
Neeeecu....
Hoces da te izmasiram,ljubim ga.
E, ajd ostavi me malo na miru.
A kad god se sneveselim pored njega i legnem i grlim ga,onme tako tuzno pogleda.
Vidi ----oprastam se.
E onda odem da izbacim kantu za djubre,da stavim ves u masinu,
da dam deci rucak,tada vidim da je njemu bolje.

I jos nesto, posete,samo odabrane, ljudi koji mogu da konroslisu ponsanje.

Oprostite akosam konfuzna i gusim,samo hocu da pomognem.
Drzite se ljudi sve ce to jednom proci.
Na ovaj ili onaj nacin

Ja sam pisao to za lezanje sa tatom i za ljubljenje u obraz. A shta cu kad sanjam jbte jedan dan kako ga ljubim u obraz i naravno da sutra moram da ga poljubim zaista
E potpuno si u pravu shto se tiche efekta preterane paznje! Moj Vlada je pizdeo, ali uglavnom na kevu, zbog toga. Hocesh supu, hocesh krompir, a krompir u supi.... Nema kraja, ali jbga, to je prirodno, zelish da mu uchinish sve i nekako ne mozesh da se iskontrolishesh, a trebao bi iole normalno da se ponashash.
Meni je samo krivo da ljudi ostanu nedorecheni, nedovrsheni u mislima, delima itd. Eto, samo bih verovatno sebi zamerio, da se nisam valjano oprostio. Teshko mi je i dan danas, ali zivot ide dalje.

poz

Skroz ste u pravu i moju mamu je to jako živciralo.


Patofno, i ja sam se mazuljala sa njom. Iz sve snage. Neka si!!

U pravu ste,i ti majja i ti patofno.Majja ,namam riječi za ono sa čim se boriš. Mogu samo reći da se molim da ti dragi Bog da snage da sve izdržiš.Pozdrav za sve forumaše.

Eto me, totalno sam u haosu.

Eto rezultata mog skenera od jutros.

DG Meta in lgl. paraaortalis susp.

i opis koji predhodi: Paraortalno u visini a. i v. renalis levo, izdvajaju se 3 do 4 pojedinacne lgl. dijametara 6, 8 do 10mm. U poredjenju sa ranijim CT pregledima (poslednji 22.08.08) jedna od opisanih lgl. je duplo veca (na prethodnom CT lgl te regije nisu bile vece od 5mm) - uradjeni i snimci sa uvecanjem.

Sve ostalo je ok. Naravno, i dalje stoje one zadebljane mezenterijalne rojte.

Misljenje radiologa da je najbolje uraditi operaciju, povaditi sve zlezde u toj regiji, a nakon toga mozda opet hemo.

Sutra se javljam ginekologu, koji mi je inace juce rekao da je i on za operaciju ako nesto postoji.

Naravno, to povecanje zlezde nebi bilo toliko strasno da ne postoji konstantan lagan rast tumor markera.

A imala sam tako dobar osecaj jutros!
Od onog pocetnog soka, sada sam u stanju totalne tuposti. U prvom trenutku mi je pomisao na sledecu operaciju i hemo, bila strasna no znam da cu polako to smestiti tamo gde mu je mesto.


Otisla sam i do tate danas na ORL kliniku. Gotov je PH nalaz. Karcinom se je prosirio. Popodne ce biti gotov i skener da bi se utvrdilo da li je u pitanju novi karcinom ili metastaza. Pitanje je da li kod njega uopste moze vise bilo sta da se preduzme.

Ali zato sada krecemo sa alternativom. Secate se kada sam ponavljala da ce alternativa doci u obzir u slucaju pojave recidiva? Pa, eto do toga je doslo pre nego sto je to itko ocekivao.

I jos nesto, unesite u svoju poruku svu tugu, bes, bol za vec izgubljenim bicem. Kada osetite tracak nade, podelite je sa svima na forumu.
Placite dok pisete poruku. Pisite bas tada kada vas savlada tuga ili strah.

Oduvek sam ovaj forum, a posebno temu "prijatelji", smatrala za mesto gde se daje, ali i uzima. To je jedini ispravan nacin da pomognemo sami sebima.

Iskoristite to!
Niko nekoga ko je bolestan od karcinoma, ne moze da razume bolje od onog ko takodje nosi u sebi ovu opaku bolest.

Niko ne moze bolje da razume onoga koji je uz svoje drago bice koje boluje, od onoga koji je u istoj takvoj situaciji.

Kako biste svi vi mogli doci do zakljucka da sam ja jedna hrabra zena koja ce da pobedi bolest? Samo citajuci moje duge poruke ispunjene mojim razmisljanjima, strahovima, nadama... Da li znate koliko sam suza prolila pisuci?


Sve vas pozdravljam. Bitka se nastavlja.

Evelina

Iako se dugo nisam javljala pratim postove a pogotovu Prijatelje. Držite se ljudi i ja nastavljam dalje sa mojim sinom. I on je jedan jos hrabriji decak uz sve svoje proibleme ide i redovno u skolu sa svojim drugarima. Poz od nas za sve.

Evelina, žao mi je zbog tebe i tvog oca. Mislim na tebe i držim vam palčeve. Poslušaj doktore i hrabro! Svi smo uz tebe.

Danas sam bila na groblju, prvi puta sama, nisam planirala da odem, vraćala sam se s posla i jednostavno me vuklo da podjem tamo, kao da me otac zvao.. isplakala sam se.. na trenutak mi je bilo lakše.. samo trenutak.
Muči me nešto jako još od sahrane, nisam vam pisala o tome.
U trenutku kada mi je otac umro bila sam s majkom i kćerkom od 16 god. Nisam mogla da dobijem komunalno telefonom, bio je kraj radnog vremena. Doktorica koja je konstatovala smrt rekla je da će u domu zdravlja pogledati br. tel. čovjeka iz komunalnog pa će me nazvati da mi ga da. Tako je i bilo. Čovjek je došao i dogovorila sam detalje oko kapele itd. Kada je pitao kakav sanduk želimo moja majka je u grču i bolu objasnila da želi sanduk od hrasta jer je najkvalitetniji i on je rekao da ima hrast i da će ga donijeti. Došao je sanduk i odnijeli su mi tatu. Dok je bio živ vidjela sam u komunalnom da je sanduk od hrasta najskuplji i da košta 460 evra. Dan poslije sahrane taj čovjek došao je da donese račun od kapele i pogrebne opreme. Kazao je da je sanduk 600 evra, pitala sam kako to zar nije 460 hrast, a on reče nisam vam dao hrast već topolu, hrast nikad da se raspadne.. Ja i majka od šoka nismo izustile riječ. Čovjek uze pare i ode preko vrata. A meni ostade gorko u duši.. još sam saznala da je on privatnik i da ne radi u komunalnom.. Dakle, tražili smo hrast i rekao je da ga ima, nije ispoštovao našu želju i sahranio mi je oca kako je njemu palo na pamet i još je to dobro unovčio!!! Na dan sahrane jako je padala kiša, sutradan smo izašli na treće jutro i pola cvijeća nije bilo.. pokrali su cvijeće s groba.. Kakvi su ljudi!!! Kakav je taj čovjek? Gdje će mu duša?
Samo se molim Bogu da ga negdje sretnem i da mu na kulturan način kažem da sam šokirana i dodatno povrijedjena njegovim postupkom.
Jako mi je teško što oca nismo sahranili tako kako smo željeli zbog njegove prevare.
I izjadah se vama..a možda ovo moje loše iskustvo nekome pomogne..
Svima puno zdravlja želim! Poseban pozdrav mojoj sugradjanki.

Evelina, žao mi je zbog tebe i tvog oca. Mislim na tebe i držim vam palčeve. Poslušaj doktore i hrabro! Svi smo uz tebe.

Danas sam bila na groblju, prvi puta sama, nisam planirala da odem, vraćala sam se s posla i jednostavno me vuklo da podjem tamo, kao da me otac zvao.. isplakala sam se.. na trenutak mi je bilo lakše.. samo trenutak.
Muči me nešto jako još od sahrane, nisam vam pisala o tome.
U trenutku kada mi je otac umro bila sam s majkom i kćerkom od 16 god. Nisam mogla da dobijem komunalno telefonom, bio je kraj radnog vremena. Doktorica koja je konstatovala smrt rekla je da će u domu zdravlja pogledati br. tel. čovjeka iz komunalnog pa će me nazvati da mi ga da. Tako je i bilo. Čovjek je došao i dogovorila sam detalje oko kapele itd. Kada je pitao kakav sanduk želimo moja majka je u grču i bolu objasnila da želi sanduk od hrasta jer je najkvalitetniji i on je rekao da ima hrast i da će ga donijeti. Došao je sanduk i odnijeli su mi tatu. Dok je bio živ vidjela sam u komunalnom da je sanduk od hrasta najskuplji i da košta 460 evra. Dan poslije sahrane taj čovjek došao je da donese račun od kapele i pogrebne opreme. Kazao je da je sanduk 600 evra, pitala sam kako to zar nije 460 hrast, a on reče nisam vam dao hrast već topolu, hrast nikad da se raspadne.. Ja i majka od šoka nismo izustile riječ. Čovjek uze pare i ode preko vrata. A meni ostade gorko u duši.. još sam saznala da je on privatnik i da ne radi u komunalnom.. Dakle, tražili smo hrast i rekao je da ga ima, nije ispoštovao našu želju i sahranio mi je oca kako je njemu palo na pamet i još je to dobro unovčio!!! Na dan sahrane jako je padala kiša, sutradan smo izašli na treće jutro i pola cvijeća nije bilo.. pokrali su cvijeće s groba.. Kakvi su ljudi!!! Kakav je taj čovjek? Gdje će mu duša?
Samo se molim Bogu da ga negdje sretnem i da mu na kulturan način kažem da sam šokirana i dodatno povrijedjena njegovim postupkom.
Jako mi je teško što oca nismo sahranili tako kako smo željeli zbog njegove prevare.
I izjadah se vama..a možda ovo moje loše iskustvo nekome pomogne..
Svima puno zdravlja želim! Poseban pozdrav mojoj sugradjanki.

Draga Evelina, jako mi je zao sto cujem takve vesti ali sam sigurna da ce se i to nekako "pregurati".Dobroda si se javila.Cuvaj se.

I sama sam hiljadu puta otplakala, pisuci ili citajuci tudje muke. Posebno one postove gde su pacijenti deca.

Tema prijatelji, nam je svima kao "ispovedaonica".

Duska, drago mi je da si se javila.
I javljajte se BRE,BRINEM.

Sanci draga, nemoj da razmisljas o tom "poganom" coveku.
Sanduk je nebitan,dusa odlazi na neko bolje mesto,telo ostaje kao ljustura.
To sto je on ucinio, neka mu sluzi na cast a ti nemoj nista njemu da kazes samo ga "hvali" gde god stanes i doci ce da ti se izvinjava, videces.
Sto puta mi se to desilo.
Gde god stanes ti ga "reklamiraj" a naci ce se neko ko ce da mu prenese poruku. Videces. Javices nam.
I tacno je da te je odrao, jer mi smo mom muzu uzeli kovceg i platili 400 evra.Veruj mi kad bude proslo neko vreme, videces koliko je to nebitno.

Svako ko se nadje u takvoj situaciji "fiksira" nesto. Mene su napalisto sam svece poklonila crkvi.To ce, kazu, onaj klisar da uzme i preproda, pa neka to je njegov greh.

...............................


Za cvece

Drugi dan sahrane smo moj sin, moj otac i majka i moji svekar i svekrva
2 sata pakovali cvece i suze (vence) bacili smo za punu prikolicu samo taj prvi dan, jer je propalo, pola, vec.
Bilo mi zao sto neko ne moze i ono ostalo (za kamionsku prikolicu) da odnese jer to sto smo napakovali na humku nije licilo ni na sta. Bacene pare. Neka sirotinja se od toga izdrzava.I veruj, da ako neko mora da skuplja cvece po groblju (i svece kupe) velika ga muka tera,sigurno.
Za par dana je i onako sve propalo.
Jedino je grozno sto i sad kad treba da kupim cvece, recimo za krstenje, ja razmisljam, dal nije s groblja.
Juce su kod nas u Palanci pokrali nekoliko bisti sa grobova (mesing) a ti kukas za cvece.