Draga N_ataly,

Dobro nam dosla.

Zao mi je sto si izgubila majku. Verujem da u tebi i danas ima mnogo bola, tuge, razocarenja, besa.

Kao sto si i sama primetila dosla si u drustvo jednakih. Na ovom forumu su ljudi koji ce znati utesiti te, koji ce znati koliki je tvoj bol i sto je najbitnije pomoci ti da nastavis dalje. Pretpostavljam da je tesko kada se izgubi roditelj, ali zivot treba nastaviti bez gorcine jer time samo trujemo svoju dusu, a na kraju i svoje telo.

Tvoje iskustvo ce sigurno nekima znaciti mnogo.
Pozdrav,

Evelina

I za dete kad kazes da ne znas kako bi se odlucila - i tu postoje dve varijante

Imas li izbora ili ne

U mom slucaju ne postoji izbor - operacija je jedini nacin ali ni tu mi ne garantuje prof.da ce Tu u potpunosti biti uklonjen.(deo na kicm mozd).
Prva je bila pre 5 godina sada sledi druga.
Ne gubim nadu, mozda ce u narednih 5 god "izmisliti nesto" samo da dobijem na vremenu.
I samo raditi na detetu u svakom smislu te reci. Dete mi ide u II razred redovne skole al postizemo relativno sve+fizijatar,neurolog,logoped,defektolog,bazen,vezbe

Molim Boga samo ja da ne izgubim snage za sve dok ga ne izvedem na put a i +sto prolazim sama kroz mnoge stvari ( drustvo razvedenih )

No ne zalim se. Imam cilj kome sam se potpuno predala
\
Mislite na nas dvoje operacija krajem januara

pozzz

Ej pa svi ste tu providjenje?!!!!
@Duska cestitam na postu samo korak po korak svi se molimo za tebe i zelimo ti srecan put.
Nadji tamo nekog bogatog i lepog diktora
@Natali:
Neki ljudi ni svojom smrcu ne obesmisle svoj zivot (posle mi suze) to je slucaj s tvojom mamom.
Cuvaj uspomenu na tvoju mamu makar na ovaj nacin.Hvala na savetima.Budi tu zbog nas i zbog sebe.

Bobans uvek si tu da me razveselis i podignes moral.

Nisi jedina koja mi je predlozila i he he he nemam nista protiv.

Duska da li si videla zasto PROVIDJENJE ne objasnih pa gledaj 8-u stranu sve smo se javile za po 15, 20 minuta.


Duska+lekar

Bobans moja nocna ptico i sada ne spavas.
Jel pocinje danasnje PROVIDJENJE ponovo?

Eh to tvoje slovo- ja mislila bogatog i lepog direktora a ti meni doktora.

Pridruzujem se lepim zeljama - pa nismo valjda gadljivi na poneko slovo?

Pa gde si draga Oldi?

Ti se ucutala kao i da ne ides na hemo! Bice na kraju kao i samnom "pa ti si se navukla!"
Jel su ti se pojavile neke nus pojave? Sta koristis za krvnu sliku?

Da li znas da mene jos uvek bole prsti na sakama? Jeste da je slabije i nisu mi ukoceni ujutro, ali ih ipak osecam. Ja mora da sam mnogo kilava!

Kada ti je sledeca hemo?

Draga moja Evelina,

Uglavnom citam sta pisete - nemam nesto lepo da napisem, pa onda bolje da cutim (sto bi rek'o moj mladji klinac),

Vecinom sam kilava, zezaju me stvari koje nemaju mnogo veze sa terapijom i bolescu - prosli put je to bila angina, pa herpes, sada su zubi i invalidska komisija

Sledeca hemo mi je 24. januara, a sto se navlacenja tice, postajem bolesnik po profesiji, (iako mi je juce jedna lekarka na komisiji rekla da meni u stvari 'nista ne fali da pocnem da radim' - stvarno, samo sam cetiri puta operisana od dva karcinoma u poslednjih desetak godina, inace mi nista ne fali).

Krvna slika mi je zacudjujuce dobra (s obzirom na to sta su mi sve radili i jos mi rade, ), i trudim se da se pridrzavam tvojih i micaaa-inih saveta,

Nadam se da ce uskoro proci tvoji bolovi u prstima - treba nesto vremena da se organizam oporavi od svega ovoga sta trpaju u nas...

Sta da ti kazem za pomenutu lekarku koja smatra da ti nista ne fali i da bi mogla poceti da radis? Eto to su stvari zbog kojih mrzim sto zivim u ovoj zemlji. Sto bi rekla Kaja - tretiraju nas kao pse i navikli smo na to! Ma nismo navikli, ali ne mozemo nista protiv svih njih.

Ko god da je iskusio malo moci i prilike da odlucuje o bilo cemu sto se odnosi na druge ljude, postane poput zveri. Izivljava na drugima svoje frustracije jer je svestan da mu niko nista ne moze (najcesce).

Zaista ne znam sta da ti kazem po pitanju "lekarke". Ona kao da iz svog dzepa placa tvoje bolovanje ili misli da ce joj ministar dati orden sto ce smanjiti davanja iz Socijalnog fonda? Sramota!

Drage moje,citajuci ovo ,kazem jao,zasto nam je tako?
Jutros prva tema mog muza je bila o tome kakvi smo ,zasto ne mozemo da sredimo bolnice,on hoce da da prilog za operaciju deteta u inostranstvu i nama su ljudi pomogli. U banci je video molbu ljudi za operaciju.
Da li smo ovde zaista svi u stresu i kako da ga otklonimo?Nemamo osnovne norme ponasanja.
Ne zelim da samo kritikujem ,ali kako da POCNEMO da se menjamo?
Juce je dr. na forumu na pitanje o jednoj dijagnozi ,krenuo sa recenicom ,,najmaligniji tumor u humanoj patologiji,,...Jeste,ali se tako ne krece u odgovor.
Moj muz je pacijent uroloske klinike,koja je ocaj zivi.Cekajuci da primi terapiju neko mi je uzeo ,ukrao, kisobran ,star i drndav ,ali mi je tog trenutka bio potreban i bio je moj.
Stvarno smo u haosu,kako sami sebi da pomognemo ?
Kako da sredimo bolnice i ljude koji tamo rade?Pojedinci se izgube u masi losih.Od sume, ne vidis drvo.
Misli su mi konfuzne ,jer stvarno covek se oseca nemocnim.Evi lepo kaze zao mi je sto ovde zivim.Ali moramo i da pokusamo nesto da menjamo ,svaki dan po malo.
pozz.

Ova tema je super!Citam sta ste sve tu pisali i secam se kad je kod mene sve pocelo koliko mi je znacilo sto sam pronasla ovaj forum.Ja nisam puno tu visila ali valjda svako na svoj nacin procesira stvari.Eto,i moja terapija se zavrsila i moram da podelim sa svima ovaj osecaj kad se sve zavrsi.Kad sam trebala da primim prvu terapiju rekla sam sebi:za 4 meseca u ovo vreme,sve ce biti gotovo.To mi je pomoglo jako.Eto,sad je to vreme...

Zdravo *didi*,

Malo sam procitala tvoje poruke tako da znam tvoj problem. Vidim da si se odlucila za varijantu da sve sama izguras. I to je OK. Najcesce svako od nas zna najbolje kako ce pobediti svoje strahove. kao sto rekoh, da se nije i moj otac razboleo od karcinoma, ubedjena sam da bih uspela sa svime da se izborim bez pomoci antidepresiva i anksiolitika. Ali, sta je - tu je!
Inace, kosa ne opada pod obavezno. Od npr. Taxola opada 100%.

Moj otac prima cis platinu, Cytosar i flourouracil i nije mu opala kosa vec se je samo proredila.

Super je sto si napokon sve zavrsila. Mozda ce ti trebati vremena da se smiris i postanes svesna realnosti, ali ono najgore je gotovo.

Da li si dobila neku terapiju za dalje ili ces samo na kontrole?

U svakom slucaju sada samo napred i uzivaj u zivotu najvise sto mozes. I ne zaboravi da si ti sada sama sebi na prvom mestu.

Veliki pozdrav


p.s. citav tvoje postove o lekarima i bas ti zavidim (bas bezveze kako ovo zvuci!). Sva je sreca da nisi bila kod nas u BG.

Kat, draga moja,

Citav zivot sam se borila protiv raznih nabedjenih autoriteta (eto takva sam). Usla sam i u sindikat zbog toga jer sam zelela da se nesto promeni. Mislila sam, ako clanovi sindikata vide da se ja ne plasim da se suprotstavim oholosti i bezobrazluku i ako vide da se borim za sve nas, da ce da stisnu petlju i da stanu uz mene. Ali oni to nisu uradili!

Svi su bili jaki na recima kada u blizini nije bilo nekog od rukovodioca, ali kada je trebalo javno izreci svoje misljenje - muk. Inace za sebe mogu da kazem da sam dobar radnik (bez lazne skromnosti), imala sam dobre kolegijalne odnose i mislim da je to neophodan uslov da bi se borio protiv nepravde. Rezultat je bio da sam na sebe navukla bes rukovodece strukture i bila sikanirana. I onda sam se razbolela.......I tada sam shvatila da niko i nista vise nije toliko vazno kao moj zivot. Niko ne zasluzuje da se zbog njega nerviram, kidam zivce i dovodim sebe u nezgodnu situaciju. Nas narod jednostavno vise nema taj osecaj zajednistva, pravde, casti. Ne kazem da nema izuzetaka, ali kao sindikalni rukovodilac imala sam prilike da razgovaram sa mnogima iz raznih firmi i svuda je to veliki problem.

Dosla sam do zakljucka da jednostavno protiv "vlasti" nemam sansi. Dovoljno je da je neko na funkciji pa makar bio i najveci probisvet, neznalica, lencuga - on je direktor i njega ce uvek braniti isti takvi ili malo bolji od njega. Ruka ruku mije!

Moje kolege se trenutno intenzivno interesuju kada cu se ponovo ukljuciti u sindikalni rad, a da za sve ovo vreme moje odsutnosti nisu preduzeli bas nista! "Cekali su mene jer ja to super radim!" Neka hvala!
Ovaj puta bez mene!

Eto tako stoje stvari kada je u pitanju borba u zemlji Srbiji. Nemas kome da se zalis, niko te ne slusa i jos ispadas budala!

I kada si zdrav borba je nemoguca, a kada si bolestan tada vec bijes neke druge bitke!

Toliko od mene. Uh al sam danas nesto u bedaku

Pa 'el ovo forum predsednika sindikata.
Drago mi je da smo se upoznale evelina ja sam isto predsednik (bila)sindikata u mojoj firmi koja je otisla u stecaj.I nije uzalud veruj mi pa nemoj tako da pricas tiiii, koja si se rakom izborila.
Jesu kolege zajebane i meni kazu ma ti ces to upravo zbog toga sto nemam problem sa autoritetima.
Ja to ovako shvatam.Oni za svoju skolu primaju lepe plate,blago njima, ja samo nedam da nas gaze.
U moju firmu je dosao direktor prevarant koji je sve ucinio da firmu otera u stecaj i kupi je posto zasto.Nas par je odlucilo da mu dokazemo da je lopov i da za to sto radi mora da ide u zatvor.Naravno koga cemo za predsednika sindikata-mene.Da ti ne pricam muke kroz koje sam prosla sa firmom i paralelno lecila muza to se sve desilo u ove zadnje dve godine.Dve godine sam radila bez plate, te pare cu dobiti kad se firma proda.Lopovi su u zatvoru ali niko od nas petoro koliko nas je ostao nije hteo da odustane do pobede.To je bio cist fanatizam.I opet bih isto uradila nemozemo im dozvoliti da nas gaze.
E takva ti je borba i rak nema kao: neizleciva je to bolest (autoritet) neko korak po korak.
Ja bih isto volela da se to sa mojim gazdom zavrsilo ocas posla ali vidim nemoze, mora deo po deo.Pa da je vise ljudi kao sto smo ja i ti lopova nebi ni bilo.
Nego nas vaspitali:cuti sto ti moras da se bunis,ima valjda neko drugi.
Moji roditelji:ej, crna ti da budes predsednik sindikata, pa to samo budale nadju.
Ali nije svako spreman za takvu borbu.
Lepo kazu : Sto te ne ubije to te ojaca.