4. децембар(21.нов) +++ ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ пост



Родитељи Свету Деву
У храм свети увођаху,
И по своме обећању
Господу је предаваху:
Храм се у храм увођаше,
Док ангели запојаше,
Запојаше у милини
Малој Деви у белини.
Нашу Деву деве прате
Са химнама и свећама,
Захарија приводи је
Светињи над Светињама;
У светињу уводи је
Где се страшна тајна крије
Где је ћивот од завета,
Где је златна кадилница,
Где је жезал и где мана,
Где свих тајни сакривница —
Ту се води Дева чиста,
Тајни ћивот живог Христа.

Теби Господе Исусе, Теби Главо Цркве, Теби слава и хвала вавек. Амин.

среда 19. децембар(6.дец) +++ СВЕТИ НИКОЛА ЧУДОТВОРАЦ - НИКОЉДАН

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски


Светог оца Николаја
Четир' стране света славе
Ко витеза силне вере.
Вере Божје, вере праве.
Од колевке Богу предан,
Од колевке све до краја;
Па прослави и Бог њега —
Свога верног Николаја.
За живота славан беше,
A пo смрти још славнији,
Моћан беше и на земљи,
A ca неба још моћнији.
Светла духа, чиста срца,
Он храм беше живог Бога:
Народи га зато славе
Kao свеца чудеснога.
Богат славом Николаје.
Он свечаре своје воли,
Пред престолом вечног Бога
За њихно се добро моли.
Благослови, Николаје,
Благослови људе твоје,
Што пред Богом и пред тобом
На молитви смерно стоје.

О Боже безгрешни, помози нам сачувати се од греха и греховног трулења. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Na primer: http://www.curenaturalicancro.com/thera ... ncini.html

Сабор Пресвете Богородице



Међа измeђ ноћи и сунчана дана
Зора је румена, румена и росна,
Ти си зоро рујна, Дево богодана,
Претходница дана, рујна и поносна;
To поправи Еву и у Рај поврати.
Твоју помоћ ни нам грешним не ускрати.
Cуx Израиљ прође кроз Црвено море.
Из пустињске стене студен извор тeчe,
Купина гораше, не може да згоре —
Ко што зора личи на румено вече
Тако и ти, Дево, на праслике ове,
O ти коју Црква Богомајком зове.
Греху непозната, греху неодана.
O пречиста Мати нашег Спаситеља,
Због чистоте Твоје Богом си избрана
Да на земљу спустиш вечног Створитеља:
Зато власт имадеш за нас се молити
A ми радост Тебе пјети и славити!

Молитвама Пресвете Дјеве Богородице, Господе Исусе, помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

zokac24,
надам се да се нећеш много наљутити на мене што ћу ти написати следеће.

Верујем да људи на овом форуму нису дошли овде да траже помоћ од Бога. Твој труд је веома велики и то је очигледно. Ипак, мислим да неће уродити плодом. Поред тога, постоји једна ствар која сигурно није у реду. Колико сам успео да видим, све молитве који си поставила упућене су свима осим самоме Богу. У Библији пише да се Богу треба молити и никоме више. Све остало је идолопоклонство. Размисли о томе. Не бих да цитирам стихове из Библије јер ово није форум на ту тему, али и поред тога сматрао сам да је потребно да напишем овај текст. Ако хоћеш да ме критикујеш због мог мишљења, можда је боље да то урадиш преко ПП или преко емаила, јер не бих да се замерам администраторима форума. Поздрав

У неком руском граду, после бденија уочи Божића, владика је изашао у припрату храма да по обичају тог времена дарује сиротињу. Сви су од преосвећеног добили обилну помоћ, само за једног од њих није било ничега. Владика није желео да отпусти старца без дара на тако велики дан и позвао га је у своју резиденцију. Увео је сиромашка у своје одаје, угости и сервирао му чај. Владика је слушао старог човека, но током разговора закључио је да и он није неки прост човек, како му се учинило због сиромаштва. Да, тако је и било: овај човек је некада био имућни трговац који је осиромашио и спао на просјачки штап.
„Сећам се, владико свети, једне предбожићне ноћи“, рекао је старац. Владика се заинтересовао. „То је било давно, ишао сам санкама у један далеки град. Ноћ је била хладна, тамна, мећава се управо смирила. Куда погледаш, снег и равница. Около бескрајна тишина, нарушена само звоном прапораца и шкрипом снега под санкама... Одједном, видим ја нешто црно у снегу. Кочијаш ме је убедио да ми се не причињава. Шта то може бити у пољу, усред ноћи, звер или човек? Заповедио сам да станемо и изашао да погледам. То је био дечак, лежао је потрбушке, покривши главу рукама. Није давао знаке живота, очигледно се смрзао.
Узевши га код себе у санке, почео сам да му трљм лице и руке, замотавајући га у моју медвеђу бунду. И оживео је, рођени мој. Рекао ми је да је богослов, да је кренуо да са родитељима прослави Божић. Отац му је био свештеник у селу, 50 врста од града. Пошао је пешице уздајући се у своју младост. Стигла га је мећава и он је залутао. Посустао је, промрзао, приспавало му се. И тако би се смрзао, али Бог то није допустио. Одвезао сам га до куће и рекао родитељима: Примите Вашег сина живог! Како ли су ме благосиљали, како захваљивали! Где ли је сад тај малишан? Шта ли се збило са њим?“
Архијереј је пажљиво слушао причу, ничим не одајући узбуђење, само је рука брже пребирала бројаницу. Када се прича завршила, владика је устао, пришао иконама и почео да се моли. А затим, окренувши се старцу, рече:“ Ја сам тај дечак, богослов, кога си спасао. Нека је благословен Бог! А шта се десило са њим? Видиш и сам. Господ ме је удостојио архијерејског чина. А ти си тај, који ме је спасао. Буди благословен!“
И преосвећени и сиромашак су пали на колена пред иконом Рођења Христова. Владика се побринуо за сиромашног старца и као што га је он некад загрејао својом бундом у хладној зимској ноћи, тако га је владика сад загрејао топлотом своје љубави и бриге. И живео је старац код њега док није пошао у крило Аврамово, где се нашао заједно са праведним Лазаром.

О ,,мирниковом'' детету избављеном из реке

У ломбардијским странама беше једно супружанство мужа и жене, који беху добродетељни и према Светој Богородици побожни. И из љубави коју имађаху према њој изобразише на једном зиду свога дома њену икону, давши мајстору велики новац како би била лепа и ваљана. И сваког дана. колико год пута да пролажаху покрај свете иконе, поклањаху јој се и изговараху анђески поздрав. Због тог њиховог лепог обичаја она им слаше сва добра и свако весеље. И живљаху толико у врлинама и безрасколно међу собом и свим суседима, да их сви називаху ,,мирници''.

А они имађаху једно дете од три године, које, видевши оца и мајку своју како често стају пред светом иконом са побожношћу и моле се, прихвати и оно тај обичај. И колико год пута пролажаше туда где беше икона, поклањаше се подражавајући своје родитеље. А кад научи говорити научи и анђелски поздрав и изговараше га кад год пролажаше и мољаше се, али не из побозности, него из навике. И помишљаше као дете гледајући Пресвету Богородицу на престолу, како беше живописана, да је она господарица дома. Зато је се бојаше и поклањаше јој се као што виде од родитеља да тако исто чине.

Једног дана играше се са другом децом покрај реке, под дејством мрзитеља добра упаде у воду. А друга деце јавише његовој мајци да јој се утопи дете. Она потрчи плачући, а са њом и сви суседи. Када дођоше на реку два човека свукоше одећу, јер река беше веома дубока, и скочише у воду, у којој проведоше много часова претражујући прилежно, али га не нађоше. Погледавши ниже на другу страну жена угледа своје дете како усред реке седи на води, чудесно као на престолу, и рече му:
“Цедо моје, како се нађе ту?”
Оно одговори: “Јер ме госпођа дрзи и не бојим се!”

Жена од радости не схвати о коме рече. Узевши га, дадоше га његовој мајци, која оде свом дому радујући се. Дође и њен муж, и чувши шта се збило, упита дете да му каже како се избавило од смрти. А дете одговори овако:
“Када упадох у реку, притече ми она госпођа нашег дома,” и показа прстом на Богородицину икону, ”и ухвати ме у воду и држаше ме док ме не узеше људи.”

Чувши ово, присутни се чуђаху видећи најпре дете да показује прстом на икону. И павши, поклањаху се и слављаху благодат њену, чинећи свеноћно бдење. Свакоме ко хтеде питати дете како упаде, оно све рече јасно и чисто, а не као друге речи које изговараше споро и не сасвим чисто, као што говораху друга деца, него када ово чудотворство казиваше, изговараше речи толико тачно и лепо, да се сви чуђаху,

Тако, дакле не само оно дете, него и све друге који са побожношћу поштују свете иконе, Богородица избавља из пролазних беда и удостоји их нарочитог радовања, које да и ми сви добијемо у Исусу Христу, Господу нашем коме слава у векове. Амин.

Zokac bas je bilo lepo bez tebe neko vreme kad ono opet ti sa kilometarskim postovima

zokac24 изгледа покушава народ да окрене религији. Овај форум о онкологији није ништа специфичнији од осталих са другим здравственим темама и проблемима. Стога не видим разлог да се о религији пише овде или само овде. Надам се да остали форумаши неће да ме бију ако се због овог мог поста zokac24 прошири и на остале теме.

nemoj molim te da se siris na druge teme, drzi se ove svoje... kad vidim da je zokac napisao/la nesto o religiji bogu ili slicno bude mi muka..... ja ovde trazim iskustva drugih u borbi sa ovom bolescu i nadam se da nesto moze da pomogne i stvarno mi ne trebaju casovo veronauke. Muka mi je vise od svega, a kamoli kad otvorim forum i vidim ovakve postove...ne vidim da je bog i vera ikome pomogla u izlecenju, ili bar smanjenju bolova i muka, svi koji boluju od kancera bore se sa strasnim bolovima i ne vidim da im je rligija, bog ili sta vec imalo pomoglo. Zato Zokac drzi se svoje teme koju si otvorio i ne siri se dalje jer preterujes...

+++ СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН



Ha Стефана Духом обасјана
Навалише Јевреји крвници.
Крвав Стефан на колена клече
И повика к небу иза гласа:
— O Господе, што c Крста опрости
Грех највећи што земљу потресе,
Грех највећи што га небо виде,
Што опрости Својим крвницима,
Сад и мојим опрости, Преблаги!
Шта је овај злочин спрам онога!
И ја шта сам спрам Господа мога!
To изрече, дух Богу предаде.
Гневни старци, грдне плашљивице,
Кад убише, тад се разбегоше.
Тад ангели c неба се слетеше
Око тела првомученика,
У хору му песму отпојаше,
Рајску душу у рaj узнесоше.


О Пресвета, Пречиста и Преблагословена Богородице, закрили нас молитвама Твојим. Теби и Сину Твом и Господу нашем слава и хвала вавек. Амин.

eto, voleo bih i ja da aca prestane sa spamovanjem, da ukloni taj potpis iz svog naloga jer je protiv pravila foruma...
a voleo bih i da se narod malo opameti pa da prestane sa kojekakvim glupostima, vradzbinama i slicnim stvarima al' od toga nema nista...

Шта причаш којешта. Спам је нежељена пошта, тј. смеће. Не може мој потпис да буде нежељена пошта.

Осим тога то је мој потпис, да људи могу да виде са ким имају посла.