MITABEKRIJA,
žao mi je što ti se desila takva tragedija. Ne mogu ni da pretpostavim kako si se osećala, tako mlada, a to se desilo iznenada...
U pravu si za bol, i u pravu si za to koliko imamo snage da se nosimo sa njim, ni meni da nije ovog deteta, mnogo teže bih podnela smrt oca, ali mališa je tu da nam svima da snagu, volju i neko gorivo za dalje, a tuga ostaje...

Šaljem ti veliki zagrljaj za hrabrost da nastaviš dalje, svrati opet ovde, podeli koju sa nama,

Bojana

Bojana 231,
po nekad se pitam kako posle svega gurati dalje, živeti normalno, jer takve boli ne zarastaju brzo.....prvo bude šok a kad se osvestiš shvatiš da te osobe više NEMA .....
ja sam recimo bila ubeđena da se nikada neću udati, međutim to sam uradila i dugo sam osećala grižu savesti, nešto kao da sam izdala mog pokojnog dečka....
ne znam mila šta bih ti rekla ....ne znam sanjaš li ti oca, i koliko često..., vidim da si pisala o tome... meni bude teže kada sanjam...

Uh...Naježila sam se dok sam čitala.. Stvarno strašno, da tako mlada doživiš nešto takvo..
Jeste svaki gubitak težak, ali verujem da svako od onih koje smo izgubili želi da mi idemo dalje. Verujem i da tvoj pokojni dečko ti nikad ne bi zamerio što si ti nastavila bez njega. Zato ti je uvek nasmejan i srećan kad ga sanjaš. Ti čuvaj tu divnu uspomenu i nemoj da te grize savest. Nema ništa loše u tome što si se udala.

lyki, priča je vrlo potresna.....on je bio nestvarno dobar, iskren, vaspitan, školovan, i da ne budu fraze ali čovek kakav se samo poželeti može, voleli smo se ludački , prvo detinjasto a posle sve zrelije i zrelije, oboje smo bili ljubomorni na našu ljubav, ja tebi ne mogu da opišem koliko mi je teško bilo da shvatim da je nestao.....
saobraćajka....on je bio suvozač.....vozaču ništa....a on na mestu mrtav......tako mlad.....i nevin ali bukvalno čist....

zahvaljujem Bogu što imam decu, jer sam se jako teško iščupala iz toga......(ne skroz) ali dobrim delom....
udala sam se za prvog koji je pokazao malo veće interesovanje za mene.....da ne ulazim dublje, da li sam pogrešila ili ne....
možda tada, tako ranjena nisam ni mislila da treba da biram....
ooooo kakv fleš, vratila sam se u 2000. godinu....
opet ponavljam njegovim roditeljima ne mogu da zamislim kako je ....majka i dalje nosi crninu

Nažalost, ali takvi divni ljudi mnogo mladi i mnogo brzo odu. To je kao neko nepisano pravilo. Budi bar srećna što si imala priliku da upoznaš i voliš takvog čoveka.
Ne znam kolika ti je uteha, ali znaš kako kažu: bolje jednom iskreno voleti i izgubiti, nego nikada ne voleti.
Uživaj u onome što imaš... Jesi se mnogo napatila i stvarno je tragično što si tako nešto doživela, ali pruži šansu i tom čoveku koji je sada uz tebe i sa kojim imaš tu divnu dečicu. Daj mu šansu da te i on voli podjednako jako i strasno kao i prethodni mladić koga si izgubila.
Nemoj pogrešno da me shvatiš, samo pokušavam da ti ukažem da moraš da ostaviš prošlost u prošlosti i da se okreneš budućnosti ma kako ona teška bila...

Dragi prijatelji,
ovih dana mi je bas nesto tesko. Sutra je tacno 3 meseca kako nema tate. Rasplacem se na najmanju sitnicu, i kad ima veze sa njim, i kada nema...
Mitabekrija, sanjam oca cesto, nije mi do sada bilo tesko, ali sada bas udara...Mama i dalje ne zeli da joj pricam o tome, a ja vise ni nemam potrebu...gledam ovo dete kako raste, i cesto zamisljam sta bi deda rekao da moze da ga vidi...
"Moras da budes jaka", "Zivot ide dalje" "Misli na dete", cesto to cujem, uglavnom od ljudi koji nisu pretrpeli gubitak...ja sve to znam, i uglavnom i guram napred jer sam takva, ali dozvoljavam sebi beg u samu sebe, i suocavanje sa realnoscu. Imala sam posebnu vezu sa ocem, valjda kao i svaka cerka sa tatom, ipak su cerke tatine, i bas dusa boli...
Mitabekrija,
da ti kazem jos jednom koliko ti se divim sto si se iscupala iz toga...zaista, siroti i njegovi roditelji, i verujem da je majci najteze, imala sam koleginicu kojoj su ubili sina kada je imao 17 godina, ona je radila sa mnom u obdanistu. To je bilo strasno. Posle 5 dana od sahrane, ona se vratila na posao, izdrzala je 5 dana i otisla. Preselila se u drugi grad. Odlazi redovno u crkvu, i za divno cudo, ponovo radi u obdanistu...a kako joj je, samo ona zna. Nisam joj nikada rekla koliko mi je zao sto joj se to desilo, cak je nisam ni zagrlila, bila je u teskom stanju, i nije zelela nikoga da vidi...A i sta sam mogla da joj kazem...
Sve vas grlim,
pisemo se... :*

Drži se Bojana.. Teško je znam, još je veoma sveže, ali preguraćeš.. Mora tako, nažalost.. Vremenom će ti biti malkice lakše..

Znam sve lyki, hvala ti!
Makar kad bi sunce granulo malkice, kisa pada satima, a ja tako zelim da odem na groblje..

POZDRAV SVIMA

BOJANA SAMO SAM HTEO DA VAS POZDRAVIM SVE I DA SE IZVINIM MITIBEKRIJI NA ONO SA IMPLANTIMA

VELIKI POZDRAV I NE DAJTE SE !

Pozdrav i tebi, zokac!
Nadam se da drzis stvari pod kontrolom, sto se tice tate, ne dajte se!

Ljubav, vera, nada!

Kako ste, dragi moji?
Lyki, Deffranza, Mitabekrija, Melody, Srpkinja....?
Kod mene i dalje nepromenjeno, preguram pakleni dan od toplote, preokupacija mi je da rashladim dete, i opet, kad sve utihne...tata. Vracam se u mislima u proslu godinu, dan po dan, saznanje dijagnoze, cekanje operacije, pa olaksanje kada je sve izvadjeno, pa pocetak hemoterapije i pakla...Mnogo boli, ali znam da mora, sa ovom "boljkom", tugom cu do kraja zivota, a ovako guram jer ne znam drugacije...

Pisite, mozda ce i vama biti lakse...
Zagrljaj za sve :*

I moj tata je otisao. Umro mi je na rukama. I ma koliko mislila da cu se bolje drzati, od toga nema nista.

Bogu hvala milom, nije se mucio, bolovi su bili pokriveni lekovima, tri dana se nije budio, zakasljao se dok sam mu hladila glavu peskirom, i otisao.

Ali, kao sto sad cesto kazemo, ne vredi. Dobio si svoju porciju bola, i kusaces je do kraja zivota.
Svesna sam pri tome da je ona mnogo laksa i manje nego kod mnogo drugih ljudi, i za to sam zahvalna, i trudicu se da to nosim najbolje sto mogu.

Draga Melody, primi moje iskreno saucesce.
Pusti neka tuga i suze teku, i ne razmisljaj kako ces se drzati, sve je to prirodno, i ne postoji nikakav sablon kako ce se tuga nositi, jer ce je biti do kraja zivota, samo, verujem da ce se intenzitet bola smanjiti. Necu da pametujem, jer znam koliko ti je tesko sada.

Tvoj otac je bio srecan i ponosan covek sto je imao takvu cerku!

Melody primi moje iskreno saucesce
Nije lako,ali samo neka se on vise ne pati,sve ce biti ok,grlim te

melody.n8 primi i moje iskreno saucesce...