zaboravila sam da dodam- marinara sos se pravi tako sto izmesate paradajz sos, dosta bosiljka, so, biber, a ako ima da se kupi gotov jos bolje.ja licno ga kupujem!!!

cinjenica je da roditelji cesto prave greske u ishrani svoje dece!
gde uglavnom gresimo??


Prevelike količine hrane:
Hrana koja je bogata mastima, solju i šećerom svakako je i prijatnija nepcu, pa je i logično da je teško odupreti se želji za konzumiranjem iste. Ali i na hemijskom nivou, ova hrana u organizmu stvara svojevrsnu zavisnost. Rafinisana hrana koja izaziva insulinski šok i deluje na ubrzano skladištenje masnih ćelija u naše telo, sigurno će organizam ostaviti zakinut na vitalnim nutrijentima, pa ćemo kroz kratko vreme, zbog naglog podizanja i pada koncentracije šećera u krvi, ponovno biti gladni.

Izgladnjivanje:
Pre i posle konzumacije takve hrane nastupa faza izgladnelosti. Dodajući tome naviku preskakanja doručka, telo može ponekada da bude bez hrane i 12 do 18 sati, nakon čega ponovno sledi uzimanje preobilnih obroka. Na taj način nagle energetske zalihe u organizmu skladište se u masno tkivo. Organizam koji nema stalan i siguran priliv energije i hranjivih tvari razvija nepoželjne metaboličke navike, a telo ni u stanju izgladnelosti, ni u stanju prezasićenosti ne daje svoj maksimum.

Preskakanje doručka:
Osim što obnavlja energetske zalihe tela za novi dan, zdrav doručak od integralnih žitarica i mlečnih proizvoda održava uravnoteženom koncentraciju šećera do idućeg obroka. Poželjno - ručka. Na taj način za ručak bi trebalo konzumirati razumne količine hrane, jer telo prethodno nije bilo u stanju izgladnelosti.

Manjak tečnosti:
Voda je neizostavna za pravilno funkcioniranje svih telesnih ćelija. Osim što smiruje žeđ, voda nas čini i manje gladnim, pomaže ispiranju toksina iz tela. Gazirani sokovi nisu poželjni. Njihov uticaj na organizam je dehidrirajući. Dakle, manje od pet čaša vode dnevno takođe je loša navika.

Globalna kuhinja:
Može se reći da je vreme globalizacije naših kuhinja zahvatilo i manje razvijene zemlje. Plastika, kutije, folije i razna druga ambalaža gotove i polugotove hrane postala je česta slika na svim kontinentima. Ako ih pitate, većina domaćica će vam reći da vodi brigu o tome šta je poželjno, a šta nije. Njihove police su verovatno zatrpane instant knjigama o kuvanju bez masti, o raznim načinima zdravog spremanja povrća... U većini prevladava stav da je dovoljno izbegavati kožu sa živinskog mesa, kvasac, margarin, gluten ili laktozu i redovno uzimati pilule s prehrambenim dodacima.

S druge strane, frižider je opet prepun namirnica koje nisu sveže, neprerađene i lokalne. Što manje bačene prehrambene ambalaže i što prazniji friz, znak su da ste možda na dobrom putu.

kod jagoda treba biti izuzetno oprezan!ne davati deci jagode pre navrsene prve godine zivota!

Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu

MetabolizamUzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni period, od velikog je značaja ako se želimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u želucu traje od 1 do 5 časova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća, mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata.

Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksičnosti. Opsežna istraživanja su potvrdila da je osnovni ključ zdravog organizma i zadržavanja optimalne težine upravo redovno izbacivanje i oslobađanje od toksičnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima:

1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) - odvija se od podne do 8 sati uveče.

2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih materija odvija se od 8 uveče do 4 ujutro.

3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela - odvija se od 4 ujutro do podneva.

Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je važno da se hrana ne uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doručak (period eliminacije) preporučuje se uzimanje svežeg voća, prvenstveno onog sa visokim sadržajem vode, ili prirodnih voćnih sokova.
Takođe, nakon 8 sati uveče (vreme asimilacije) ne preporučuje se uzimanje bilo koje druge hrane osim svežeg voća. Inače, uzimanje voća je poželjno uvek kada se oseti glad.

budite mastoviti!!!

Namirnice za jačanje imuniteta

Adekvatno hraneći imuni sistem vašeg deteta, povećavate njegove odbrambene sposobnosti. Imuni pojačivači deluju na više načina - povećavanjem broja belih krvnih ćelija, pomažući im da formiraju bolji odbrambeni plan.

Brokoli je zvezda među povrćem. Pun je vitamina, minerala i vlakana. Prijatnog je ukusa. Bogat je vitaminom C i karotenoidima, antioksidansima koji imuni sistem drže u dobrom stanju. U brokoliju postoje dva tipa vlakana, rastvorna i nerastvorna. Takođe sadrži indole i izotiocijanate koji štite ćelije od oštećenja. Brokoli je izvanredan izvor vitamina B i folne kiseline, koji su ključni za kardiovaskularni sistem.

Deca ga ili vole, ili ne vole. Da biste mališana navikli na njega, pomešajte brokoli sa drugim povrćem, ili ga stavite u sendvič umesto zelene salate (pošto ste ga prethodno obarili).

Šargarepa sadrži oko dve stotine različitih karotenoida, a jedan od njih je beta karoten. Karotenoidi direktno štite od kancera.

Jedan od načina da dete počne da jede šargarepu je da je servirate rendanu, sa salatom od paradajza i zelenom salatom.

Mahunarke sadrže veliku količinu vlakana. Takođe sadrže antioksidanse genistein i flavone.

Spanać je veoma bogat beta karotenom i kalijumom.

Mnoga deca ne vole spanać jer nije adekvatno spremljen. Nemojte da ga spremate u aluminijumskoj posudi jer će da ima kiseo ukus i izgubiće lepu zelenu boju.

Beli luk ima antibiotska svojstva. Pravi «punjač» imunog sistema, beli luk je najistaknutiji među hranom koja pojačava imunitet. Sa širim antibiotskim spektrom od penicilina, takođe inhibira mnoge viruse. Jedan je od najbogatijih izvora selena koji je neophodan za proizvodnju potentnog antioksidantnog enzima glutation peroksidaze. Najefikasniji je kada se jede sirov. Inače, crni i beli luk sadrže komponente koje smanjuju upalne procese. Flavonoidi nađeni u luku učestvuju zajedno sa vitaminom C u uništavanju bakterija, pa je crni luk naročito dobar dodatak supama i jelima za vreme hladne sezone.

Senf, paprike, beli i crni luk sadrže supstance zvane mukolitici (slične sirupu za iskašljavanje) koji razređuju gust sekret u respiratornim putevima.

Kajsije, dinja, bundeva su bogate najvažnijim nutrijentima. Sadrže visoke doze vitamina C, kao i mešanih karotenoida.

Pčelinji polen je bogat enzimima i drugim potentnim nutritivnim elementima koji pojačavaju imunitet. Polen takođe pomaže da se eliminišu mnoge alergije na hranu.

Preporuke za jačanje imuniteta

* Izbegavajte da deci dajete procesiranu hranu, šećer i gazirana pića, jer slabe imuni sistem. Ove namirnice nemaju nikakve nutritivne kvalitete, pa ako ih vaša deca uzimaju, neće moći da jedu drugu hranu - sa neophodnim nutrijentima. A to će nužno da dovede do slabljenja imunog sistema.

* Smanjite upotrebu šećera, jer on smanjuje broj i funkciju belih krvnih elemenata koji se bore sa infekcijama i povećavaju efikasnost imunog sistema. To je razlog što se mnoga deca razbole posle rođendana. Njihova otpornost opada zbog unošenja šećera u organizam. Dajući detetu malo više vitamina C, nekoliko dana pre i posle tih događaja, može da se prevenira pojava infekcije. Šećer je odgovoran i za druge bolesti, uključujući srčane bolesti i dijabetes. Jedan od načina da ga izbegnete je da pripremite zdravu užinu (sveže voće, integralni krekeri, kroasan, voćni jogurt).

* Ograničite količinu masnih kiselina iz pržene hrane i margarina. Umesto njih upotrebite zdrave masti.

* Eliminišite hranu koja može da izazove alergiju.

* Obezbedite deci neophodne nutrijente. Imuni sistem koristi vitamin A i cink za stvaranje imunološke osnove. Neka dete dnevno popije 2 decilitra jogurta sa korisnim bakterijama.

* Nemojte da pravite sendviče od belog hleba, iako ga deca više vole. Sve napravljeno od belog brašna smanjuje imunitet. U ishranu uključite integralni pirinač umesto rafiniranog.

* Ponudite detetu dosta svežeg voća i povrća. Bogati su vitaminom C i antioksidansima koji putuju kroz telo i štite ćelije od oštećenja. Posebno ponudite dosta žutog povrća koje sadrži karotenoide, supstance koje povećavaju produkciju ćelija koje se bore protiv mikroorganizama.

Žuto-narandžasto voće i tamnozeleno povrće (kajsije, šargarepa, bundeva, tikvice, kupus, spanać) takođe sadrže najvažnije antioksidanse.

Predlog dnevnog jelovnika za decu od 3 do 5 godina


Dnevni jelovnik za decu uzrasta od tri do pet godina trebalo bi da se sastoji od češćih manjih obroka (obično tri obroka i dve užine između).


Doručak

a) žitarice sa mlekom ili
b) kajgana od jednog jajeta, kriška hleba, 30 g sira, šolja mleka il jogurta

Užina

- voće ili voćni sok

Ručak

a) pečena riba, brokoli i karfiol kuvani ili zapečeni sa ribom, parče hleba
b) juneće ćufte u sosu od paradajza, makaroni



Užina

-voće ili voćni sok


Večera

a) makaroni sa sirom, mleko ili
b) pečena riba (50 g), krompir salata, malo parče hleba, jedna šolja
mleka ili jogurta

Predlog dnevnog jelovnika za decu od 3 do 5 godina

RECEPTI

Punjeni paradajz

Potrebno je: tvrdo kuvano jaje -izrendano, pola glavice crnog luka, dve iseckane maslinke, 50 grama sira, mala zelena paprika, dva paradajza.
Priprema: Paradajz izdubiti, napuniti prethodno napravljenim filom od ostalih sastojaka. Posuti seckanim peršunom.

Salata od jaja i krompira

Potrebno je: dva tvrdo kuvana jaja, pola male glavice crnog luka, izrendane, pola kafene kašičice senfa, dva kuvana krompira isečena na kockice, supena kašika krem sira, kiseli krastavac isečen na kockice.

Priprema: Jaja iseći na polovine, žumance izvaditi, pomešati sa ostalim sastojcima. Polovine jaja napuniti ovim filom.

Šampinjoni sa jajetom

Potrebno je: jedno jaje, supena kašika mleka, kafena kašičica butera, perje od struka crnog luka, pola šolje šampinjona isečenih na listiće.

Priprema: Umutiti jaje sa mlekom. U tiganju zagrejati buter, dodati luk i šampinjone, mešati dva minuta, dodati umućeno jaje i mešati još tri minuta ili dok jaje ne bude potpuno prženo.

Palenta

Potrebno je: tri šolje vode, šolja instant kukuruznog brašna, 30 grama sira, pola šolje soka od paradajza.

Priprema: Staviti vodu da proključa, dodati kukuruzno brašno, kuvati nekoliko minuta. Dodati sir. Preliti sokom od paradajza.

Pita od hleba

Potrebno je: 25 grama butera, 150 grama sira, tri jajeta, osam kriški belog hleba isečenog na kockice, 400 mililitra mleka.

Priprema: Buter rastopiti i staviti na dno pleha. Dodati pola hleba, preliti umućenim jajima, sirom i mlekom. Ponoviti postupak sa hlebom i prelivom. Zapeći 15 minuta.

Lazanje

Potrebno je: 300 grama mlevene junetine, pakovanje makarona, teglica sosa za špagete, pakovanje krem sira.

Priprema: Izdinstati meso, za to vreme skuvati makarone. U podmazanu posudu sipati polovinu makarona, preko njih polovinu pomešanih ostalih sastojaka. Ponoviti postupak. Peći 30 minuta na 200 stepeni.

Predlog dnevnog jelovnika za decu od 3 do 5 godina


Ćufte od mesa i krompira

Potrebno je: 200 grama mlevenog junećeg mesa, pola šolje izgnječenog kuvanog krompira.

Priprema: Pomešati meso i krompir, formirati loptice promera 2,5 santimetra, staviti u zagrejano ulje i peći dok se ne ispeku iznutra. Poslužiti kao dodatak barenom povrću.

Pečene artičoke sa jajima i parmezanom

Potrebno je: Jedna kafena kašičica butera, kafena kašičica iseckanog crnog luka, pola kafene kašičice iseckanog peršuna, pola kafene kašičice origana, četiri obarena jezgra artičoka, jedno jaje, kašičica parmezana.

Priprema: Podmazati mali vatrostalni pleh, posuti lukom, peršunom i origanom.
Na njih staviti artičoke, razbiti jaje i staviti preko. Posuti parmezanom. Peći na 200 stepeni oko 10 minuta ili dok sir ne postane zlatno žut.


Zapečen brokoli i kuvana šunka

Potrebno je: Pola šolje seckane kuvane šunke, 150 grama obarenih cvetova brokolija, pola šolje kuvanog pirinča, pola šolje rendanog sira, pola male glavice crnog luka, pola šolje kiselog mleka, pola šolje prezli.

Priprema: Pomešati sve sastojke, posuti prezlama, zapeći na 175 stepeni.

Špageti sa pasuljem

Potrebno je: Pola šolje kuvanog braon pasulja, pola šolje kuvanog paradajza, pola šolje kuvanih špageta, kafene kašičice parmezana.

Priprema: Špagete skuvati, pomešati s pasuljem, preliti paradajzom. Posuti parmezanom.

Punjeni plavi paradajz

Potrebno je: Manji plavi paradajz, dve supene kašike seckane šunke, kafena kašičica butera, dve kašike prezli.

Priprema: Izdubiti plavi paradajz, staviti ga u ključalu vodu 10 minuta. Ohladiti. Napuniti nadevom od butera, šunke i prezli. Zapeći 10 minuta.

Salata od cvekle za apetit

Potrebno je: Cvekla srednje veličine, pola male glavice crnog luka, jedan paradajz (oljušten, bez semenja, isečen na kockice), čen belog luka (isitnjen), jedan krompir (skuvan , isečen na kolutove), dve isečene crne masline, pola kafene kašičice sitno isečenog peršuna.

Preliv
Potrebno je: Kafena kašičica jabukovog sirćeta, dve kafene kašičice maslinovog ulja.

Priprema: Odseći cvekli krajeve, dobro je oprati i staviti u posoljenu ključalu vodu, kuvati dok ne omekša. Ocediti, pod mlazom hladne vode skinuti kožu, iseći je na kockice. Pomešati je sa ostalim sastojcima, dodati preliv, pažljivo promešati.


Rižoto s tikvicama i paprikom

Potrebno je: Pola glavice crnog luka, jedan čen belog luka, dve kafene kašičice ulja, isečena crvena paprika, 50 grama pirinča, mala tikvica isečena na kockice, mali paradajz, oljušten, očišćen od semena i isečen na kockice.

Priprema: Zagrejati ulje, izdinstati luk,dodati papriku, dinstati još pet minuta. Dodati pirinač, naliti vodom i poklopljeno kuvati još 10 minuta. Otklopiti, dodati paradajz i tikvice i kuvati još oko 15 minuta.


Sutlijaš s medom

Potrebno je: Šolja kuvanog pirinča, dve supene kašike meda, četvrt šolje suvog grožđa, pola kafene kašičice cimeta, pola kafene kašičice vanile, jedna šolja toplog mleka.

Sastojke pomešati i servirati.

Krem banana

Potrebno je: Dve oljuštene banane, pola šolje slatke pavlake.

Izblendirati, ohladiti.

malo recepata iz kuvara nasih baka!!!!

MANTIJE

# 2 kg brašna
# 3 čaše kisele pavlake
# 4 čena belog luka
# so
# ulje
# 30gr kvasca rastopljenog u šolji vode
# 2 žumanca
# 2 kriške mrvljenog sira.


Umesiti testo od brasna, kvasca i soli. Napraviti 25 loptica, razvući ih oklagijom (veličina tacne za kafenu šolju). Ređati jednu na drugu, a između mazati margarinom.
Zatim razvući veliki pravougaonik, seći trake, filovati jajima i sirom, preklapati, mazati žumancem i peći. Dok su još vruće premazati mešavinom pavlake i bekog luka.

PENJURLIJE

# za testo: 1 kg brašna
# so
# 1 kašičica šećera
# parče kvasca
# mlaka voda po potrebi


# za fil: 1 veće parče sira
# 3 jajeta


Rastopiti parče kvasca u vodi (malo manje od 1/2 l ). Zamešati brašno, šećer i so i zamesiti testo ni tvrdo ni meko. Od testa praviti male loptice i razvući oklagijom okrugle male kore, kao za slane kifle. Filovati i uvijati kiflice. Zavijene kiflice ređati u tepsiju u koju ste rastopili malo masti i isto toliko ulja, svaku kiflicu provlačeći sa svih strana kroz masnoću. Ostavite penjurlije da narastu ispune tepsiju i odozgo prelijte filom koji ste umutili od jaja i izgnječenog sira. Pecitei na umerenoj vatri.

PEČENE ŠLJIVE

Kilogram šljiva očistiti od koštica, pa u svaku odmah staviti jezgro oraha. Poređati šljive u pleh i preliti šeđerom (200 gr šećera na kilogram šljiva) i peći oko 10 minuta na visokoj temperaturi. Ispečene šljive posuti mlevenim orasima.

TATLIJE (URMAŠICE)

# 250 gr putera
# 750 gr oštrog griz brašna
# 5 kašika kiselog mleka
# 1/2 kg šećera za špin


# 250 gr masti
# 2 žumanceta
# 1 limun
# 2 čaše vode


Penasto umutite mast i puter, dodajte žumanca i nastavite da mutite, tada dodajte kiselo mleko i opet mutite. U ovu masu dodajte brašno pa zamesite testo. Kašičicom vadite urmašice i redjajte ih na pleh. Pecite desetak minuta u rerni koju ste prethodno zagrejali na 200 stepeni. Urmašice su pečene kada blago porumene. izvadite ih i ostavite u plehu da se ohlade.
Limun narežite na krugove pa stavite sa šećerom i vodom na šporet da se ušpinuje. Špinovanim šećerom prelijte urmašice. Najbolje je ako su i kolač i špin hladni.