Postovani,

procitala sam nekoliko topika na temu panicnih napada i vidim da nisam sama. U svakom vasem prepoznajem i svoje simptome.

Kod mene je sve pocelo 1997 godine: krvarenje iz nosa, visok pritisak, tahikardija, gusenje, trnjenje ruku, nogu, glave, zujanje u usima, nesvestica, bol u grudima. U pocetku mi je glavni strah bio da cu dobiti mozdani udar, onda vremenom kako su se simtomi panike menjali bio me je strah da dobijam srcani napad, da umirem, da imam rak debelog creva itd.

U pocetku moj psihijatar nije bio za uzimanje nikakvih medikamenata i da se panika moze pobediti sa vec poznatim disanjem na nos, pricanjem samom sebi da to nije nista, da se to u stvarnosti ne desava ( ALI MENI SE DESAVA!!!!), kako sam to imala toliko puta do sada i kako mi se nista nije dogodilo. Strah je bio toliki da sest meseci nisam smela da ostanem sama u kuci. Napadi su se desavali na otvorenom prostoru, u kuci, na radnom mestu...bas svuda. Koliko puta sam samo zavrsila u hitnoj pomoci??? I uvek isto: dobar EKG, visok pritisak 180/110 koji bi se kasnije uz neki lek koji bi mi dali vrlo brzo regulisao na 130/90.
Sve vreme sam na svoju ruku uzimala Bensendine i Bromazepame za smirenje.

Ali pre sest godina sam se preselila u Atinu i tu se stvari znatno menjaju. Ovde nemas priliku da bas tako lako "skoknes" do dezurne bolnice, treba ti najmanje 35-45 minuta, onda tamo te ne primaju odmah kao u rodnom gradu, vec te ostavljaju da cekas jer ispred ima zaista jako bolesnih ljudi, sa stvarnim simptomima i ovde se ne uzbudjuju mnogo ako ti je puls 100 otkucaja u minuti a pritisak 170/100 ako je predhodno EKG i snimak pluca dobar. Ovde te pitaju da li si imao neku stresnu situaciju u toku dana, daju ti JEDNU TABLETU, podvlacim JEDNU tabletu nekog sredstva za umirenje i posalju te kuci. Za ovih sest godina bila sam zaista primorana da 5 puta da odem u dezurnu bolnicu.
Kako tako u poslednje vreme, pri panicnim napadima smirujem sama sebe, razgovaram sa svojim muzem koji hvala Bogu me razume i knljukam se raznoraznim lekovima. Vec tri godine pijem Ladose ( Prozak ), Inderal ( za tahikardiju ) i neke od lekova za smanjivanje pritiska kada ga imam. Naravno pri sebi uvek imam pri sebi i ponesto za bolove kicme, stomaka, cira (koji nije dokazano da imam) i jos poneki.

Sad ja pitam vas i molim vas da mi iskreno odgovorite na sledeca pitanja:

1. da li gresim sto imam merac pritiska kod kuce?
2. da li gresim sto kada dobijem prve simptome pocnem izbezumljeno da setam okolo naokolo i da pijem raznorazne lekove.
3. da li da se usudim da pobacam sve lekove i jednostavno pri sledecem napadu pustim da prodje pa sta bude, bude.
4. da li i vi isto kao i ja imate razlicite simptome panicnog napada i nikada u istoj kombinaciji?
5. da li moje inace anksiozno stanje, nemirna priroda, malo mazohizma doprinose ucestalijim napadima?


jos bi toliko toga pitala ali necu vise da vas maltretoram.

Svako dobro vam zelim.

U principu ne ali u sklopu tvoje licnosti pa i moje tesko je odrediti imati ga ili ne. Ako ga ne imam mislio bih da imam 200 sa 130 a kada ga imam onda vidim da svaku senzaciju pratim pa onda i merim cesto puta kada je nepotrebno umesto da za to vreme odem u setnju i skratim sto vreme a i muku.



Dobrog je lekara najbolje imati ali ne "derikozu" ili Express "udji-izadji", pa stoga nije bas dobro sam se kljukati lekovima a pogotovo citati po 100 puta nezeljena dejstva i kontraindikacije koje nemoraju uopste da se ispolje kod tebe konkretno.



Ja ti licno ne savetujem jer tada ce panika da dobije jos veci zamajac. Pravog lekara naci to je nacin.



Simptomi znaju da se "sele". Prvo je jedan pa onda drugi pa malo zajedno pa onda samo treci pa samo prvi i tako. Dakle ne plasi se nisi sama.



Licno sam misljenja da ako se licnost smiri i ne zivi 300 na sat a pri tome je vesela to doprinosi boljem stanju a ako je covek 300 na sat pa postavlja jos sebi visoke kriterijume sto zivota, uspeha i sl. to moze da pogorsa stanje. Malo spustiti gas, malo reci sebi pa pogledaj kako drugi zive, okruziti se porodicom toplinom ljudi koji ti znace, preokupacije izbaciti iz sebe ka tvome licnome okruzenju. Definitivno stil zivota gledati menjati malo po malo do nivoa kada covek moze da sedi duze a da se oseca zadovoljan. Pronaci sebi neki hob OBAVEZNOi. Ponavljam plivanje je izuzetan sport. Kroz sport telo proizvodi samo za sebe sedative i antidepresive i svu hemiju koja je potrebna coveku, a koju unosimo medikamentima jer se narusio balans.



Pitaj ali prvo vidi sta si uradila od pobrojanog a ne samo da ti se pitanja nizu i nizu a nista licno ne pogurati i uraditi. Preko noci ne ocekuj rasplet kao sto ni preko noci nije dosao zaplet, svaki boljitak neka te raduje za naredni korak.

Sve najbolje!

Moje misljenje je da uopste ne gresis sto u kuci imas merac pritiska, naprotiv, to bi svaka kuca trebalo da ima.
Gresis jedino ako ti merenje pritiska postane opsesija.

Kada dobijes prve simptome ne treba odmah da uzimas lekove jer ce napad panike proci pre nego sto lekovi uopste pocnu da deluju, veruj.
Bolej to je da imas u kuci papirnu kesu u koju zagnjuris nos i dises.... a takodje pokusas da sebe polako naucis da se tih napada ne plasis (lako reci, ali tesko izvesti, mada uopste nije nemoguce - kada prestanes da ihs eplasis, oni se prorede).

Nemoj da pobacas sve lekove, bolje je da ih uzimas selektivno i pod nekavom kontrolom.

Imala sam bas raznorazne napade panike ali ih godinama nemam, Bogu hvala. Nekako me je i bas briga dal` cu ih vise i imati.

Naravno da anxiozna priroda i panicni napadi imaju veze.

Puno te pozdravljam,
danka

PS: ako redovno pijes inderal (ja ga pijem 2 godine), ne smes ga naglo prekidati.
To se ne savetuje niti sa antidepresivima.
Ako imas visok TA, moras ga redovno leciti bez obzira koliko imas godina.

Mislim da treba sto vise da se informises o panicnom poremecaju, u smislu da sto vise citas o tome-prvenstveno knjige koje su napisali strucnjaci. Meni je to dosta pomoglo.
Mada mi nije najjasnije zasto si u naslovu stavila izraz-nervna labilnost?
Mozda smo svi mi ovde nervno labilni?!
Pozdrav

Molio bih Vas/te ako bi mogli da mi kao privatnu poruku posaljete ili link ili ime naslova i autora da ne bude da se reklamira.

Knjige koje je korisno da procitas (Tara je tu zaista u pravu, mislim na edukaciju) su:

1. "Tumacenje neuroza", autor Jezdimir Zdravkovic
2. "Bez straha o strahu, panici i fobiji...", autor VLadan Starcevic
3. "Autogeni trening", autor Hannes Lindemann

Mozda ih mozes naci u biblioteci ili sl.
Naravno da ima i drugih knjiga, ali ovo je samo delic onoga sto sam procitala i to je moj licni izbor

Kada sam ja pocinjala sa edukacijom, bilo je jako malo literature toga tipa.
Zato sam uzimala svaku knjigu koju sam mogla naci u biblioteci. I takav pristup je dobar.
pozdrav,
danka

Pozdrav.
Odmah da ti kazem da te u potpunosto razumem i da razumem tvoju situaciju vezanu za grad u kome zivis.
Imali smo stan u Atini - tacnije na Glifadi ul. Meropis, posto je moja supruga zavrsila tamo fakultet "Deree" u Aghia Paraskevi i znam koja je frka da se vozi kroz Atinu i kolika je guzva u saobracaju ali znam i da su im bolnice na nivou nesto poput nasih... ili cak i losije.
Atina je ralativno haotican grad i ne daj da te takvo okruzenje ponese. Za lecenje od panicnih napada potreban ti je mir, svest o tome da neces umreti i da ti se nista lose nsec desiti ni sa srcem ni sa mozgom ni sa debelim crevom.
I ja patim od ovog problema 5 godina i ponesto sam naucio o ovoj bolesti. Prva i osnovna stvar je da probas da budes sto opustenija kada napad dodje. Racunaj da ce proci najkasnije za 20-tak minuta a za to vreme se opusti, disi polako i na nos - ili sto kaze Danka disi u papirnatu kesu. Eventualno mozes da potrazis u apotekama (raci apotekaru slobodno da imas problem sa panic attacks - znam da su im farmaceuti edukovaniji od nasih) nesto slicno nasem bensedinu - cisto da te opusti. Setaj sto vise - ukoliko si u prilici - Pirej, Glifada, Vuljagmeni su dusu dali za opustenu setnju pored mora. Sto vise se opustaj, malo koriguj ishranu, izbaci cigarete, coca-colu i kafu (kofein pogorsava simptome panicnih napada) i budi svesna da nisi sama, da nemas neku tesku i neizlecivu bolest, da od ovoga pati oko 5% svetske populacije i da ce se sve polako i vremenom smiriti.
PS> meri protosak kad god pomislis da ti je skocio. Umirice te cinjenica da ti je pritisak ipak normalniji nego sto si pomislila u tom trenutku. (i ja ga merim cesto!)
Pozdrav i pozdravi mi Atinu !!!
Bice sve OK.