Koje lekove koristite i da li vam pomazu?

Xanax.

Da.

sto ce ovo biti lepa lista....mozda nekom neupucenom narkomanu dobro dodje....

Ja koristim anafranil i rivotril od skoro i nadam se da ce pomoci.

Sto se tice lekova i liste u mom gradu u ni jednoj apoteci lek nemoze se dobiti bez recepta.

Sto se tice narkomana mislim da oni mogu da se snadju i bez ove "liste"

POZDRAV i ljudi nemojte biti mnogo negativni nevalja po zdravlje.

ja koristim rivotril 2x1mg i maprotilin 2x25mg i lose mi je ali to koritim poslednje 2 god tako da sam se i navukao na rivotril neznam sta da radim pozdrav imam cesta stezanja oko srca malaksalost zeludacno nadimanje i deocentrisanost ponekad i gusenje javite se

Zao mi je Jelllena sto ti se moj komentar nije svideo, ja naivno shvatila da ovde svako moze da iznese sopstveno vidjenje bez da ga proglase negativcem...mislila sam da ti je post polovican,.... sta mislis koliko ima psihijatriskih bolesti i poremecaja uz koje ide odredjena vrsta lekova? Ne razumem svrhu pitanja, sta pijete od lekova i dali vam pomaze...ako nije praceno dijagnozom.

Mogu ti reci Sladjana da se ni meni tvoj komentar uopste nije dopao - ali ti imas prava na svoj stav i svoje sale.
Da dodam da je jedno vreme u mom komsiluku bilo dosta narkomana i da je jedan decko umro od preterane doze - veruj da niko od njih nije kozumirao bensedin (ovo pisem i zbog naseg neobavestenog ministra zdravlja koji je taj famozni bensedin svrsto u narkotike sto moju kumu, privatnu vlasnicu jedne lepe apoteke, dovodi do ludila - kao uostalom jos i niz drugih nelogicnosto i neznanja sto joj sve otezava rad).

Inace, meni prija sve ono sto koristim za hipertenziju, prosto mi sve to nekako prija i nervima!
Nemam neki poseban lek za umirenje, tj nebitno mi je koji je (a i to uzaimam povremeno tj po potrebi , nekada mi se cini da me 1mg lexiliuma (tj 1/3 tablete) sasvim lepo uvuce u san pred neki put, a mozda je to i placebo efekat - dok prema novim lekovima toga tipa imam predrasude i ne zelim ni da ih probam, a antidepresive necu da uzimam - mislim da mi vec godinama to jednostavno vise nije potrebno).

Moja ranija iskustva su:
primetila sam da lek mnogo bolje deluje ako krenem sa manjom dozom od preporucene pa postepeno povecam do preporucene (tako sam sigurna da mi ne steti),
da lek mnogo bolje deluje ako mu se jednostavno prepustim (tj verujem u njega)
da bolje deluju oni lekovi koji su prepisani od lekara kome verujem (jer bilo je i onih kojima nisam verovala)

Molila bih sladjanu da mi odgovori od kojeg ona psihickog poremecaja boluje.

Danka sto se tice lekova ja potpuno verujem u svoju doktorku, i u pravu si kad kazes da lek mnogo bolje deluje ako se covek prepusti i veruje.

POZDRAV

Mozda ti je Danka ovo izgledalo kao sala, ali uopste se nisam salila, inace je moj grad vodeci po mladim narkomanima od kojih po jedan gotovo svakog meseca umre...ovo drugo necu da komentarisem

Draga Sladjana, ovde se najvise sastaju ljudi koji pate od depresije i anksioznoscu.Nekad su nam potrebna misljenja drugih,i samim tim dajemo podrsku jedni drugima.
Mislim da smo dovoljno depresivni,a ti nam pravis jos depresivniju atmosveru.Nemoj da se ljutis ali tako je.Ne bih zelela da se nastavi ovo prepucavanje.
Sto se tice narkomana u pravu si ali sta mi tu mozemo,ako oni sami ne zele pomoc niko im drugi ne moze pomoci.
I mi spadamo u neku grupu narkomana ali mi smo kontrolisani narkomani od strane doktora i koristimo lekove u svrhu lecenja.

PUNO POZDRAVA JELLLENA!

Ja sam ti Jelena nadam se bivsi pacijent...nemozes da zamislis koliko sam ostecena tim sto me je drzalo 15g. Samo se plasim i nikako mi se ne svidja da svi dodjemo do onog" dobar dan, ja sam anksiozan-na". mislim da prevelika opsednutost time ne dovodi do boljitka bar sto se ovoga tice...moj je savet da se svi okrenemo vise drugim stvarima, bar sam se ja tako iscupala...tebi zelim sve najbolje,a kad bi me upoznala sigurno bi promenila misljenje o meni.

ja ti se u svakom slucaju izvinjavam ...

U svakom slucaju mnogo mi je drago da si se ti izvukla iz ovoga pakla.
Posto si dobro i normalno funkcionises mogla bi da podelus sa nama neko tvoje iskustvo i kako si uspela u lecenju.

DRAGO MI JE DA SAM SAZNALA DA JE SE BAR NEKO IZVUKAO IZ ANKSIOZNOSTI I DEPRESIJE.


PUNO POZDRAVA I SVE NAJBOLJE !

Garantujem ti da je to moguce...mislim kad sam ja mogla mogu svi, samo je lose sto puno vremena treba...posto nas ovakve niko nemoze razuveriti osim nas samih, to je po meni resenje.uz pomoc hemije i postepenom izlaganju onom sto nas plasi, svaki i najmanji uspeh izgleda veliki..mic po mic kao bebe do jednog dana kad prohodamo ponovo. depresija i sve " po zivot opasne bolesti" otpadaju automatski, cim se stekne dovoljna kolicina samopouzdanja.

i odgovor na tvoje pitanje, zadrzala sam se na xanaxu od 0,25mg, postepeno sve redje i redje, do onog po potrebi...sad vise nepotrebnom.

2 godine bez icega i bez znakova recidiva.nemogu da vam opisem koji je sad ovo osecaj kad ocistis glavu od toga...

mozda izgleda ovo prosto skroz, ali jednostavno je tako, nista posebno radila nisam osim sto sam malo vise snage prikupila kad sam se i sama sebi smucila, nisam se silila ni nasta jer to moze biti kontraproduktivno, nego samo polako ali odlucnije.

svojevremeno sam mislila da ne postoji gora bolest od ove..nista ti nije a mrtav si bolestan...resenje je ipak u nama samima..samo napred ljudi

Eh, Sladjana ja sam u totalnom haosu.Recicu ti moje simptome:
-drhtanje ruku i nogu
-lupanje srca
-preznajanje
-vrti mi se i non stop idem kao pijana
-gumene(staklene)noge
-strah
-panika
-zujanje u usima
-umor....

Sve u svemu prava katastrofa.
Sta si ti imala od ovoga?

POZDRAV

Jeco, ja sam imala takve tegobe!
Nema sumnje da su ti potrebni lekovi koji ce 'spusiti loptu' a posle se ti potrudi da te takve tegobe ne fasciniraju uopste - takav stav je vrlo vazan.

Ja sam se lecila u vise mahova i mogu ti reci da u svakom tom periodu lecenja je uvek isto: daju se lekovi gotovo istovetno kod svih (doduse ima ih vise vrsta). Obicno AD + neki benz. (tako je bilo pre 25 god, a tako je i sada).

Kada se tegobe vrate, obicno je to posle nekih traumaticnih dogadjaja koje zivot nosi, ali svaki put je ponovno ecenje lakse jer vec imas sa tim iskustva, a i jer te takve tegobe vise ne iznenadjuju.

Primetila sam da je kod svakoga ostala preterana osetljivost (mozda je toga nisu svi svesni, ali ona uvek postoji jer ako ne postoji onda i nisu imali taj poremecaj - ali iz svoje koze ne mozes iskociti.

Ja nikako ne volim da kazem kako taj poremecaj vise nemam vec mislim da je pametnije reci (a i po malo sam sujeverna) da uspavan cuci negde duboko u meni jer sam ga prihvatila tako usopavanog i ne borimo se vise uzajamno - to je najbitnije.
pozdrav