zdravo svima.
imam utisak da se ovaj forum pretezno bavi "laksim" temama, ali cu bez obzira pitati sta imam.
elem, ja sam u penziji vec dve ipo godine, imam 35 godina starosti i 5,5 god. iskustva "lecenja". Sifre su razne i po recima mnogih (doktora) potpuno nevazne, hospitalizacija je bilo tri, i to veoma ozbiljnih, i gotovo sve vreme sam pod lekovima od 1. februara 2000. godine. Trenutna dijagnoza mi je F 31.7 - bipolarni afektivni poremecaj - remisija, pijem litijum i flunirin. Vec 3,5 godine sam u kakvoj-takvoj remisiji i u toku tog vremena nije bilo hospitalizacija, samo dispanzerskog kontrolisanja.
U penziju sam otisla (oterana) pod dijagnozom F 25.0 ili shizoafektivna psihoza.
Buduci da je to zapravo novo ime za staru dobru shizofreniju, zanima me da li sam, s obzirom da vise ne patim od te bolesti, zapravo izlecena od shizofrenije?
I s obzirom na to, da li mogu vise da ne budem u penziji i da radim i zaradjujem za kruh svagdasnji? Osecam se dobro i funkcionisem u mnogim situacijama u kojim i "normalni" nisu vise normalni (mada je pitanje koliko je to zapravo zdravo). Koliko sam se raspitivala u mom malom gradu, kad te jednom proglase za nesposobnog za rad, vise nema nazad, posto je to zaboga KOMISIJA zakljucila.
zanima me ko to mene zeza, i da li mozda, mozda, mozda, mozda.... postoji neka verovatnoca da doktori pogrese. A da ne pitam ima li sanse da tu gresku priznaju. (moj se doktor slatko smejao (ne - nasmejao) kad sam ga pitala da li mogu da izadjem iz penzije)

upomoc!

da li je u ovoj zemlji lud neko ko ne zeli da sa 35 godina bude dusevni-bolesnik-u-penziji-invalidskoj-trajno-nesposoban-za-rad?

unapred hvala, volela bih da mi odgovori i neko strucan a i eventualni mladi penzosi, shizofrenicari, bipolarci, itd...