Da me nije naterala muka i bol, nikada nebi pronašao ovaj vaš sajt. Ali slayem se u potpunosti sa ovim što ste naveli u tekstu i drago mije da ipak postoji negde na internetu.

Da počnem od sebe. Sa računarima sam počeo (teoretski) da se bavim još od 1979 god. kao učenik usmerenog obrazovanja, smer »Operator na računaru«, Sa računarima sam u kontaktu od ZX81 pa do danas, i ukupno provodim jako dugo vreme, što silom (na poslu), što milom, kući, (Dopunski još držim i školu računara), ukupno vreme na internetu mi se kreće od 10 do 20 sati mesečno, ali nije sad o meni problem (priznajem da sam zavisnik).

Naime moja žena se pre tri godine doselila kod mene (pre toga živeli smo u njenom gradu, što razdvojeno 20 godina), jer je u svom mestu izgubila posao. Moje mesto nije volela nikako, može se reći da ga je mrzela iz dna duše, ali tako smo odlučili. Po prirodi nije društvena osoba (mislim na ovozemaljski svet), tako da sam joj pokayao mogućnosti računara i značaj interneta, ali u smislu prikupljanja različitih informacija (od kolača do astronomije koju voli), Ja do tada sam koristio internet 5 godina i nikada nisam četovao, mislio sam da je to gubljenje vremena. Međutim moja žena je krenula i u taj vid komunikacije (tu je društvena). Prve dve godine ja sam tražio posao u većem mestu jer nije trpela moj grad, ali bezuspešno (znate i sami kako je danas teško naći posao), a ona je zbog nedostatka društva sve više vremena provodila pored računara i četovala, stekla je puno priljateja. Kako sam ja bio neuspesan u nalaženju posla u drugom gradu, ona je pre godinu dana odlučila da više ne spava smnom, a moja muška sujeta (glupost) odlučila da više ne priča sa njom, barem dok se ne srede stvari, međutim jednoga dana kaže mi da joj instaliram AV program, i dok je ona bila u svom gradu ja na njenom računaru (imali smo dva računara ja se nisam mešao u njen, a ona u moj) instaliram program i naćem par virusa i to u pismima, obično to obrišem i negledam dalje ništa, ali Đavo mi nije davao mira pogledam pismo u kome ona piše kako me napušta za pet dana (toga dana je baš i iznajmila stan u svom gradu), zatim iz znatiželje otkrijem još pisama u kojima (posle 23 godina) piše svojim cyberpriljateljima da me nikada u životu nije volela i da nemože da me više podnese, imamo i dete, odselila se.

Neznam dali je ovo pravo pismo za Vas, ali ako ste stručni u psihoanalizama ili imate nekoga iz ekipe molim Vas javite mi šta da radim, naime ja je još volim (uvek sam je i voleo, ali ona mi je zabranila da joj pišem, da joj telefoniram, da je posećujem, da se preselim u njeno mesto)? Za ova 20 dana oslabio sam 9 kg, pijem tablete za smirenje, ali ništa, probao sam da četujem sa njom pod lažnim imenom, ali otkrila me (ne umem da skrijem emocije), Kako da živimo zajedno ako mi je sve zabranjeno?



vezano povodom texta Zavisnost od Interneta

Zdravo, procitao sam sta ste napisali i zeleo bih da vam pomognem.... Nisam lekar, studiram medicinu (mozda jednog dana psihijatar). Nisam dovoljno strucan i molim vas da svaki moj savet prihvatite sa izvesnom rezervom...
Mislim da je to zabranjivanje svakog kontakta odbrambeni mehanizam i da pokazuje da joj ipak nije svejedno da li ce vas videti ili cuti. Budite sigurni da posle svega sto ste prosli zajedno nije moguce da bas nista nikada nije osecala prema vama, jednostavno vam je zivot postao isuvise dosadan, a dosada vodi u (izmedju ostalog) to sto se vama dogodilo. Dakle prva stvar na kojoj morate poraditi je da sebe dovedete u red i da kada stvorite priliku da komunicirate to uradite mudro tako da situaciju okrenete u svoju korist (ne zelite da se zarozate i placete pred njom moleci je). Sami znate kako ste je osvojili, sta voli sta ne, sta ju je nekada ranije odusevljavalo a na sta ste vi zaboravili... Ona sigurno ima prijatelje ili roditelje koji bi mogli biti na vasoj strani, dakle povedite neku vrstu "diplomatskog pritiska". Kada pristane da razgovarate definisite sta vas muci i zasto niste zajedno i potrudite se da to prebrodite. Kompromisi dolaze u obzir, ako je vase mesto blizu njenog mozete raditi kod vas kuci a onda recimo sedmicno izdvojiti 2-3 dana za nju. Greska je u tome sto ste uspeli da joj dokazete da je zamena za sve ono sto niste mogli da joj pruzite internet. Zapravo uspeli ste da je ubedite da misli tako, a nije... E sad isto tako joj pokazite zasto bi joj bilo lepse da provede ostatak zivota uz vas a ne uz neku gomilu plastike, zica, silicijuma i otkud znam cega sve jos! Sacekajte malo da vam se oboma glave malo ohlade. Dakle samo polako i mudro, zelim vam da uspete!
Pozdrav!

Izvini, ali gde je objavljen taj tekst? Zaista bi me zanimalo da procitam nesto o tome.