drago mi je da ste se javili i koliko sam shvatio,dobro ste i to me raduje... iskreno se nadam da ce sve biti dobro,sva sreca pa ste naucili da treba sve proveriti kod vise lekara,a ne samo kod jednog...sve najbolje...

Nenade i ja moram da kažem da sam presrećna što ste se javili.Često sam proveravala dal ste posećivali forum i videla da Vas nije bilo od 08.02.Nadam se da je najgore prošlo i da ćete češće dolaziti,naravno sa lepim vestima .

Pozdrav i sve najbolje Vam želim.

Pozdrav svima sa foruma. Evo me opet posle gotovo dva meseca. Danas kada pogledam iza sebe vidim u stvari da je oporavak jos uvek u toku. U vreme prethodnog posta nisam ni blizu imao snage kao sada. Ocigledno vreme je moralo da prodje a ja, koliko god zeleo i mislio da oporavak treba da bude brzi, morao sam priznati sebi da to nije moguce. Danas sam primio deveti ciklus hemioterapije i dosta dobro je podnosim. Za dva dana pokrecem svoju pricu javno i to preko novina. Odlucio sam se za Press pre svega zbog duzine tekstova i mogucnosti da cela prica bude objavljena. Pre toga tacnije pre dva dana i sluzbeno je predata prijava za nesavesno lecenje Ministarstvu zdravlja. Inace prijavu nisam ranije podneo jer sam bio u prepisci sa Klinickim centrom Srbije kojem sam ponudio dzentlmensko resenje u smislu da izvrse nadoknadu mojih materijalnih i nematerijalnih troskova, a da ja odustanem od objavljivanja price u medijima, kao i od prijave Ministarstvu zdravlja i naravno krivicnog gonjenja. Direktor Klinickog centra je odredio troclanu komisiju takodje iz I hiruske koja je iskazala sve drugo sem objektivnosti. Nazvao bih to pokusajem klasicne dezavuacije. Njihov izvestaj je zapravo velicanje lika i dela prof.dr Srboljuba Knezevica. I naravno zbog toga je usledilo sve ovo prethodno navedeno. Potrudicu se da kako sam to i prvi put istakao borim do kraja....... Jos jednom Pozdrav.....

vrlo žalosna slika našeg zdravstva. Ali to je surova istina. Da ja samo ispričam neku priču o mom ocu. Prošle godine je operisan bruh koji je imao 15 godina. Bojao se doktore .u 7:15 je bio od operacijskom stolu. Operacija je trajala 4 ipo sata.i prvi je bio pacijent da bi posle operacije dobio neka bakterije sa operacijskog stola rana mu nije mogla srasti skoro 2 meseca. Operacija je trajala toliko dugo jel su mislili da ima rak ne sećam se čega šta ni je rekao. Ali mama je šećeraš lekar kada je rekao rak žena je samo pala kraj mene onesvestila se. Ti lekari su kata strofa kad nešto tako lupe stane ti mozak.i od jedne lakše operarije kako je zovu ispade problem umalo mi mama ne umre. Kad ime neko bude trebao ići ko lekara neka mu sam BOG bude na pomoći.

procitao sam ovu pricu i u jednim dnevnim novinama, iskreno mi je drago sto sve ide na bolje, sto ste se ugojili ( ) i sto se dobro osecate...zelim vam sve najbolje...

Pozdrav svima, evo i linka sa tekstom o meni i onome sto ste citali ovde.



http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fo ... +hoda.html

na to sam i misio samo nisam znao da ima i na internetu...
jos jednom nenade, strasno je to kroz sta ste prosli, prolazio sam i ja kroz slicno, imamo srece sto su i vama i meni prof. radevic pogledao rezultate i otklonio svaku sumnju...

@Nenad011
Nenade, sad procitala vasu potresnu pricu. Sta da covek kaze nekome ko je toliko hrabar i stabilan i nosi se zadivljujuce s bolescu... i ludoscu u belom. Citajuci Vas prolila sam suzu zbog vas i zbog mnogih cije price nikada necemo cuti.....zbog onih voljenih koje su greskom ili nemarom ljudi u belom....izgubili! Kod mene u porodici je to kao neko prokletstvo , tako da me je vasa drama bas potresla. Jos osecam nemocan bes koji mi razdire dusu, i tugu..........
Zato, Nenade vi ste kao svetlost u mracnoj komori i blistate ljudskoscu, covek vam se moze samo diviti i pozeleti srecu u daljnjem lecenju. Mozete vi i hocete pobediti.....izdrzali ste mislim najgore. Srdacan pozdrav, i iskrena zelja da istrajete usprkos svemu! Potreban nam je hapy end i zbog onih u ljudi u crnom, a i zbog onih divnih ljudi, koji vas sad lece, ljudi u belom!! Svaku vam srecu, zelim i vasoj porodici!

I polako udjoh u onaj deo statistike... Uskoro necu biti vise u prilici da pisem. Bolest je ipak polako napredovala i to u formi koja nije jasna nikome a takodje je i vrlo retko takvo njeno ispoljavanje. Elem ipak je bilo lepo nadziveti sve prognoze i pokusavati ispraviti nepravdu. Verovatno..., poslednji pozdrav svima od mene,...

Nenade.... .....nadam se, da ima nade...........nadam se da ćete se... izvući ponovo............da će te nam pisati ponovo i još....Pozdrav vama, hrabri čoveče!

Zao mi je zbog vas...
Nisam se do sada petljao u pisanje na ovu temu, jer, je***a to je jednostavno takva bolest...
Cisto... Vama u cast, napisacu par stvari koje ljudi uglavnom ne znaju, a nikome od lekara uglavnom ne pada na pamet da im kaze.
Besplatan set saveta svima onima koji misle da su se lekari ogresili o njih - ne tuzite lekara, jer nemate sanse da vam to prodje na sudu - tuzite zdravstvenu ustanovu - jer po nasem zakonu ona je pravno lice koje snosi odgovornost za lecenje pacijenata - pacijenta leci citava sluzba, a ne ordinirajuci doktor - on se samo potpisuje kao predstavnik ustanove. Objasnjenje je komplikovano i za njega treba razumeti organizacionu strukturu nasih zdravstvenih ustanova i zakonodavstvo koje se time bavi - postoji odgovornost lekara, ali ju je zahvaljujuci organizaciji naseg zdravstva jako tesko dokazati...
Ne idite zastitniku prava pacijenata, jer - je to zaposlenik bolnice, i to obicno neko cija je sudbina cvrsto vezana za bolnicu ili od nje nesto ocekuje, a i njegova je duznost da provede - "internu istragu", u sklopu koje (potpuno u skladu sa zakonom) optuzenoj sluzbi javlja - da postoji problem, a oni ga onda gledaju pocistiti - idite direktno advokatu i gledajte da to nije neko u prijateljskim ili finansijskim vezama sa lokalnim politicarima ili lekarima.
Trazite uvid u svoju ili medicinsku dokumentaciju svojih bliznjih - odmah, pre no sto ih sluzba utegne, bolnica ce otezati, pokusati da vas zamajava, zastrasi... Ali to je vase pravo i to je kljuc vaseg uspeha - da je vidite pre sredjivanja i sa svedocima - lose vodjena dokumentacija (skoro sva u Srbiji) - osnov za krivicnu prijavu - i vi dalje sedite i cekate da se istraga sprovede po sluzbenoj duznosti - drugim recima imate osnov za sumnju u kvalitet lecenja - ako su vec lagali u jednoj stvari ko kaze da nisu u svemu ostalom
Privatna tuzba protiv ordinirajuceg lekara je pravno samoubistvo u Srbiji.

S postovanjem.

Hvala svima Vama koji su mom tati pruzali podrsku sve ovo vreme..Htela bih da Vas obavestim da se moj tata i dalje bori svom snagom..Pao je ispod 60 kilograma trenutno je na flasterima i ampulama morfijuma. Ceka na odluku profesora Bozine da ga ponovo operise,posto su mu pronasli cetiri metastaze na jetri i tumor od 10x4 cm koji je naslonjen na zeludac..na VMA su jednostavno odbili da imaju bilo sta sa tom operacijom,nece ni da pokusaju..ako se profesor odluci da pokusa..sve se stavlja na kocku..ako ne,znate vec sve..

pozdravite tatu i recite mu da se drzi i da se bori...zao mi je sto je sve ovako ispalo, klasicna lekarska greska, ali-sta da se radi...nadam se da ce profesor pristati da ga operise i da ga i izleci...
sve je moguce...

Pozdrave prenesite i od mene i jako mi je drago da ste se javili.
Mislim da je vaš tata zaista poseban čovek i da će se čudo desiti i da će se on izvući a vama i vašoj porodici od srca to želim.Kako vam je nažalost znam jer sam i sama prolazila kroz iste muke a lekarskih grešaka je bilo zaista mnogo.Nevolim da se mešam i znam da ste se mnogo raspitali o toj bolesti i o svim mogućim lekovima al ću vam ipak ostaviti link od leka koji mnogima pomaže a možda je vama promakla baš ova tema.
Nadam se da ćete ovo shvatiti kao dobronameran savet,što u stvari i jeste .
Punooooo pozdrava za sve vas a posebno za Nenada .

Link:
onkologija/escozul-lek-protiv-raka-t34464.html

09.februar, proslo je dugo otkada me nije bilo ovde na forumu. Bilo je to vreme velikih iskusenja i borbe kakvu verovatno samo romani ispisuju. Osetih se duzan da svima
onima koji su me podrzavali dam epilog ove price, ustvari vise nastavak nego epilog jer se moja borba nastavila i dalje traje. Elem, u avgustu mesecu doslo je do pogorsanja
moga zdravlja.Odjednom sam poceo imati problema sa uzimanjem hrane. apetit i nije bio tako los ali kad god bi bio iole krupniji zalogaj progutao dolazilo bi do spazma
jednjaka i tu ni voda nije pomagala u smislu da protera ono sto bih progutao. Pocelo je gladovanje. Moji obroci su se bazirali na sto isitnjeniju i kasastiju hranu a kako meso
nisam mogao da uzimam a da ne izazovem spazam poceo sam da slabim. Do decembra je poceo problem cak i sa uzimanjem tecnosti i morao sam da obezbedim
nadoknadu parenteralno. Platio sam sestru koja mi je plasirala braumilu a zatim primao bocu nacl,glukoze, hartmana, ringera i humanih albumina uz dodatak c vitamina. To me je
malo podiglo i ponavljao sam ove kure svaki 6 dana po 2-3 dana uzastopce. Ipak glad me iznurivala. Morao sam da molim ukucane da luftiraju prostorije jer mi je smetalo
sto sam osecao miris spremljene hrane i nesnosnu glad a jednjak nije dozvoljavao ulaz hrane. Bili su to dani pakla. Molio sam se Bogu da me uzme i da se ne mucim vise.A
onda mi je oko 20 decembra pozlilo. Izvadio sam krvnu sliku i bila je katastrofa hgb je bio 57, hct 17 a crvena krvna zrnca 21oooo. supruga i braca su me odvela hitno do
urgentnog centra. tri transfuzije, nebrojano puno plazme i infuzije, uglavnom ti divni ljudi su me povratili. Posebno podvlacim ime jednog velikog coveka, Prof.Zeljka
Lausevica, na neki nacin ovaj tekst nosi naziv Beli Mantili. Inace kada su krenula pogorsanja kontaktirao sam prof. Radevica ali on nije bio vise spreman da se bavi samnom,
nazalost kada je video pet scaner rekao je da sam suvise slab za operaciju i da je ne bih izdrzao. Tako su mi i ta vrata bila zatvorena. Pomalo razocaran ziveo sam sa svijim
komplikacijama opet cekajuci sudnji dan. Supruga, braca i cerke nisu mi dozvoljavali da klonem, bilo im je tesko a pakao koji su u svojim srcima prezivljavali nisu delili
samnom. Vesto su to krili a na licu im je bio samo osmeh i podrska. Usput sam i gledao po netu i listao istrazivanja oko svih korisnih saveta koje ste mi slali, ali bilo je tu
mnogo cega sto je ljudima nudilo pre svega materijalni kolaps i raznorazne mahinacije sa bolesnim ljudima. Naravno cenio sam Vasu dobru nameru, ipak utvrdio sam da mi
je pomagalo ulje b17, onda bljust u medu i preparat sigma koji je uspeo da napadne tumor koji se u medjuvremenu razvio na zelucu. Ali i to je bilo nedovoljno. Spazam je i
dalje bio prisutan a ja sam sve vise slabio. I tada mi je prisao prof Lausevic i pitao me dali imam nekoga ko bi me operisao. Odgovorio sam odrecno. Onda mi je rekao da
sacekam 16.01. jer do tada je on putu, kao i to da nikada nikoga nisu odbili pa nece ni mene. Odluku za to zasnovao je na mojim godinama, krvarenju koje je bilo
kontnuirano i stalnom spazmu. I tako se nova nada rodila. I kao sto je rekao, tako je i bilo.Primljen sam na intezivnu negu i ekpresno spremljen za operaciju. Bio je izricit i u tome da
su sanse za uspeh operacije 50%-50%. Za mene je i to bilo nesto.Operacija je krenula ujutru 18.01. i trajala je 4sata i 30 min. a taj divni covek, morao je da ukloni ceo
zeludac koji gotovo u celosti bio zahvacen tumorom, zatim je uklonio metastaze sa jetre. Sledecih 8 dana je bilo kriticno, naime, nije se moglo utvrditi dali ce anastomoza
izmedju jednjaka i tankog creva izdrzati jer se nije znalo koliko je kvalitetnog tkiva ostalo na jednjaku i dali su preseci napadnuti tumorom ili ne. 8 dana nakon operacije
uradjeno je i snimanje koje je pokazalo da anastomoza nije popustila i da vise nisam mrtav covek. Bio je to razlog za malo slavlje. A profesor Lausevic je svakodnevno
nalazio bar 10 minuta da prica samnom i ucinio sebe u mojim ocima vecim od mnogih najrodjenijih. Ipak kada smo skoro odahnuli desilo se jos jedno iskusenje.25.januara
ujutru u 6.30 upao sam u hipoglikemijsku komu, jednostavno iscrpljen organizam nije izdrzao. A tada me je Bog pogledao, bas tog trenutka kada sam upao u komu sestre su
mi menjale carsav i videvsi moj pogled u prazno i to da ne komuniciram sa njima, odmah su pozvale anestiziologa koji je preko centralnog venskog katetera krenuo davanje
10% glikoze i tako se ponovo vratih medju zive.Oporavak jos naravno traje, ali ono sto je najvaznije poceo sam da jedem i uzivam u hrani, po malo i vise puta dnevno ali
uspesno i kontinuirano. Otoci su splasli a ja se osecam opet kao nov. Sa novom nadom, i podstrekom za borbu protiv bolesti i velikom verom u Boga. Danas sam se obratio
sa ciljem da ja Vama svima dam podstrek u borbi protiv ovih teskih bolesti.Znam da nista nije zavrseno ali borite se ljudi, nedozvolite da padate i trazite svetlo koje sam ja
nasao u profesoru Lausevicu i Bogu...