Postovani,

moja majka koja ima 56 godina zali se vec nekoliko godina na zigavice i bolove u predelu srca koji joj dolaze iznenadno bez prethodnih simptoma. Takodjer se cesto zali i na lupanje srca, tada isto oseti i mucninu u stomaku i nesvesticu. Povremeno ima i bolove u citavoj levoj ruci. Takodjer se zali i na cesto hladne noge i grceve u njima. Napominjem da ne pusi, ne pije, ima malo povisenu telesnu kilazu, krvni pritisak joj je povisen, nema anginozne tegobe, nema trombe ili povisen nivo holesterola, jedino u toku dana konzurima mnogo crne kafe (4 male soljice).

Uradjen joj je EKG ovde u Nemackoj pre dve godine, na kome nije ustanovljeno nista znacanije, osim da joj srce povremeno "preskace". Posto ne govori nemacki jezik nije u stanju da sama ide lekaru, a ja sam ovaj forum otkrila pre nekoliko dana pa Vam se zato tek sada obracam.
Lekari su bili u zurbi, a mi smo sledeci dan nakon ovih pregleda morale da otputujemo pa nismo bile u prilici da ponovo odemo do poliklinike da nam lekari protumace ovu dijagnozu, pa se zbog toga obracam Vama.

Na detaljnim pregledima koji su radjeni kod nas u Beogradu u jednoj poliklinici prosle godine ustanovljeno je sledece:


Klinickim pregledom pacijentkinja u kompenzovanom stanju.

Auskultaciom na srcu akcija srca ritmicna sa srcanom fr 70/min, tonovi jasni, nema sumova.

Izmerena TA 140/95

EKG SIN RITAM FR 68/MIN LEVOGRAM, MIKRO R U V1, V2. NALAZ UREDAN.

Auskultacijom na plucima normalan disajni sum.

Abdomen u ravni grudnog kosa, jetra i slezina se ne palpiraju.

Na donjim ekstremitetima bez otoka i deformiteta.

DG HYPERTENSIO ART LAB.
ARRYTHMIA EXTRASYSTOLICA SUPRAVENTRICULARIS.

Savetuje se kontrola arterijskog pritiska.

Uradjeno eho snimanje srca pokazuje sklerozu aorte, perikardne adhezije i poremecenu disatolnu disfunkciju leve komore, a ocuvana sistolna funckija.

Savetuje se TRENTAL 2x400 mg, ASPIRIN 100 mg posle jela, BEVIPLEX 3x1, VERAPAMIL 2x40 mg kod lupanja srca povecati dozu, DIUNORM 1x1 ako se 3 dana zaredom odrzava visok donji TA.




Ultrazvuk srce sa Kolor doplerom

Aorta je normalne sirine u korenu (3,4 cm) normalne sirine u ostalim segmentima blago skleroticnih zidova i aortnih veluma koji su ocuvane sistolne separacije (1,8cm).

Dimenzije svih srcanih supljina su u granicama normale.

Leva komora (5,1/3,74) je ocuvane ukupne kontraktilnosti (ejekciona frakcija 61%), bez znacajnijih segmentnih ispada kinetike. Zidovi leve komore su normalne debljine (debljina septuma i zadnjeg zida 0,8cm).

Desna komora (2,3cm) i pulmonalna arterija (2,2cm) su normalne sirine.

Svi srcani zalisci su urednog izgleda i uredne pokretljivosti.

Doplerom se ne registruju znacajniji poremecaji protoka.

Perikardne adhezije na lateralnom zidu leve komore.
Nema slobodne tecnosti u perikardnom prostoru.

Nema stranih masa tromboticnih masa niti vegetacija) u srcanim supljinama.

Zakljucak: Registruje se skleroza aorte, perikardne adhezije i leva komora ocuvane sistolne, a poremecene dijastolne funckije.
Savetuje se kontrola nadleznog kardiologa, kontrolni eho za 9 meseci.



Kolor dupleks scan arterija i vena gornijh ekstremiteta

Kolor duplex sonografijom obostrano su ispitivane sve arterije, kao i povrsne vene gornjih ekstremiteta (v. cephalica i v. basilica) i duboke vene gornjih ekstremiteta (v. subclavia, v.v. brahiales, v.v. radiales i v.v. ulnares).

VENE: Magistralne spoljne vene, kao i sve duboke vene obe ruke su bez tromboze, insuficijencije i drugih poremecaja.

ARTERIJE: Sve arterije obe ruke su normalnih sirina lumena involutivno promenjene umereno ispred zivotne dobi, bez hemodinamski znacajnih suzenja, suficijentih protoka.



Kolor dupleks scan magistralnih arterija vrata

Karotidne arterije su obostrano normalnih sirina lumena, involutivno promenjene blago ispred zivotne dobi (debljina intime i medije 0,9mm). U distalnim segmentima obe unutrasnje karotidne arterije su umereno angulirane.

Ne registruju se znacajnija suzenja na karotidnim arterijama vrata.

Protoci kroz karotidne arterije su suficijentni, povisenog vaskularnog otpora.

Vertrebalne arterije su normalnih sirina ateroskleroticno promenjene blago ispred zivotne dobi.

Protok kroz vertebralne arterije je suficijentan.

Obe vertebralne arterije su elongirane.

Na venama vrata se ne registruju patoloske promene.

Stitasta zlezda je urednog sonografskog nalaza. (Isticem da mi se majka cesto puta zali da ima bolove pri gutanju, Zbog toga joj je uradjen snimak i ovde u Nemackoj na kojem nije nista ustanovljeno. Ne znam koji drugi uzrok tih bolova moze da bude?)



RTG COR ET PULMO

srce i pluca su u fizioloskim granicama.
Patoloske promene se ne diferenciraju.
Pregled je radjen u lezecem polozaju.

Srdacno Vam se zahvaljujem na odgovoru.

Postovana,

Primecujem da imate jako puno pitanja na ovom forumu. Da li moguce da se sve odnosi na Vas i Vase najblize?

Neka majka uradi i RTG pregled jednjaka, zeluca i duodenuma.

Pozdrav.

Postovani gospodine dr. Zdravkovicu,

zbog cega predlazete rentgen snimak navedenih organa?

S postovanjem

Cvetak zanovetak

Nalaz je prilicno dobar za njene godine a neki od simptoma koje vasa majka ima s' vremena na vreme mogu biti posledica druge prirode sem kardioloske.Do takvog zakljucka moze se doci na osnovu drugih pitanja koja ste postavili.Vrlo jednostavno tim simptomima moze biti uzrok stres,godine-genetika,nacin zivota,psiha(neraspolozenost,utucenost).....

Citiram Vas: "Takodjer se cesto zali i na lupanje srca, tada isto oseti i mucninu u stomaku i nesvesticu. (...) u toku dana konzurima mnogo crne kafe (4 male soljice). (...) "

Moze da ima i zeludacnu kilu, gastritis, gastrobulboduodenitis, spazme jednjaka, GERD i slicno - bolesti koje takodje daju simptome slicne navedenim, a poticu od jednjaka, zeluca i duodenuma.

Slazem se sa kolegom - rezultati su prilicno u skladu sa godinama zivota.

S postovanjem.

Ne bi bilo lose da uradi i analize krvi T3, T4 i TSH, da tim putem proveri hormone stitne zlezde, jer ovi navedeni simptomi mogu da budu i od nje!

Snimak je jedno a hormoni mogu da prikazu malo vise!!



P.S. Samo da ti napomenem, ja nisam lekar!! Volela bih da neko strucan potvrdi ili opovrgne ovo, al bez obzira i te hormone treba povremeno prekontrolisati!! [/b]