Pozdrav svima!

Cestitke dr. Ivici na knjizi, citajuci ove stranice , divim se kako sve stize i postize!!! Pozdrav i i drugom DR. koji ima strpljenja i zivaca da odgovara na ista i slicna pitanja nas ,,panicara,,. E , sad jedno pitanje, da li je panika prelazna? Mozda mislite da se salim , ali sad i moj muz , na kojeg sam se oslanjala i koji mi je bio nevidjena podrske u najgorim napadima , upao u uzasno stanje panike, ne vadi se iz hitne!!!! Ovi tamo ce verovatno misliti da smo malo ,,šlb;; ja zimus non stop u hitnu,a on sada. Ne mogu da verujem , da nam se ovo desava. Da nije tužno,bilo bi smesno!!! Pregledan je od glave do pete, rekli mu : Nije ti nista! Dobio da pije Cipralex i Ksalol. Eto, možda je moj obrazac ponašanja nesvesno prihvatio, ili se umorio od svega-ipak me trpi 10 god-pa je odlucio da sad malo on bude ,,bolestan,,. Kako da pomognem i sebi i njemu? Veliki pozdrav!

Majjo, divim se tvojoj hrabrosti! Treba imati snage za sve to.

Kao prvo cestitke doktoru Ivici
Drugo, sinoc napad panike posle ko zna koliko, i to probudi me. Puls milion, proslo posle 10 minuta, morala devojka da me smiruje. Osecao sam se kao da imam snage da probijem zid. Naravno sad sam na poslu sav smrvljen. E ono sto me brine je da posle tog napada evo i sad osecam bolove, kao neko grcenje oko predela srca i sa prednje i zadnje strane. Da li da palim kod doktora ili sta vec da radim poludecu. I sad iscekujem napad, znoje mi se ruke, vrtim se u zacaranom krugu non stop.

Hvala na savetima.

Sada mi se desava da mi budu 2 dana extra,euforija totalna,i onda bez razloga potonem totalno nemam snage ni volje uopste.
I desava mi se kada npr idem kod devojke nije mi tesko da se spremam po ceo dan,putujem do nje...A ovako za druge sve me mrzi obucem sta mi je najlakse...Kazu moji to je bezobrazluk,ja ne znam sta je uspem na silu nekada da se trudim al brzo se iscrpim i ne mogu...Isto tako cesto me mrzi da pricam nema sanse ne mogu da progovorim...Kucne poslove ne pipam nista,radim samo na poslu sto moram...I uvek mi je strasno dosadno ne znam sta cu od dosade...I ne mogu na istom mestu uopste,ne mogu film da ogledam da 10 puta ne ustanem i ne prosetam se,strasno sam nervozan...Retko kada sam srecan,ne mogu da pronadjem sta me zanima,smisao zivota...Bukvalno sve osim devojaka mi je dosadno...

Pozdrav ljudi... Svako dobro...

Idem kod psihologa,radio sam testove imao dobre rezultate i psiholog mi rekao da ne treba psihijatar.A meni je dobro kad sam kod psihologa i to vece,cim malo prodje vracam se na staro.Da i kad je neko bas pozitivan uz mene osecam se dobro,al nemam nikog ko bi bio uz mene stalno,tako da cim ostanem sam opet se vracam na staro...

Samo na kratko, vezano za "prelaznost panike" i za sashino: "da imam nekog bas pozitivnog...": Moj dobar prijatelj, znamo se decenijama, ozenjen sa zenom koja (opet decenijama) ima panicni sindrom. On joj je bio i podrska i uteha, bez njega ni na ulicu ni u dvoriste... Poslednjih pola godine i malo vise, i on poceo da dobija napade! Najpre jedna mala telesna bolest, vertigo posle virusa, a onda lavina panike i svih mogucih simptoma, koji su iziskivali da mu kolege prepisu i Lekotam... On je bio pozitivan, ali eto - desilo se ono sto se u psihoterapiji zove "kontratransfer".

Sve najbolje!

Po meni je on naprosto bio sklon tome.
Pa ja ovo imam vise od 30 godina (tj ja kazem da imam, ali funkcionisem sasvim ok, da cuknem o drvo).

Znaci, posle toliko vremena moj dragi bi trebalo da ima nesto slicno, ali nema jer mu nije takva narav da se to na njega moze zakaciti.

...e, sad, sto ja trenutno radim ono sto je uvek on radio i voleo da radi (da bude spoljni momak), a on sedi u kuci sa gipsom.... e, sada patimo oboje, svako iz svoga razloga....... ali i to ce proci....

Stalno hocu da pitam gde nam je Minja!?!?

pozdrav svima

Jao bože, kako sebe prepoznajem u ovome.......

Jedan mali savet: ne preteruj sa devojkama, jer može da se dogodi da ti presednu, pa šta ćeš onda??!

Ja ni sama ne znam gde to da svrstam, da li pod bezobrazluk, neambicioznost, depresiju....ali isto mi se dešava, bre, nekada me mrzi da zinem, mrzi me da odgovorim, baš prepoznam kod sebe to: MRZI ME i onda samo slegnem ramenima i umesto očekivanog odgovora kažem: "Ma, ne mogu sad da pričam."
A nekada imam utisak i da mi se mozak blokira i da ni sama ne znam šta bih smisleno rekla.


Ja sam sada u tripu (ne paničnom, ALI...) da me spopada skleroza. Ozbiljno vam kažem. Već je postalo nepodnošljivo koliko uopšte ne pamtim neke dogadjaje, dogovore, dešavanja....
To nisu neke sitnice, na to više ne obraćam pažnju, ali pre neki dan sam doživela totalni poraz nad samom sobom. Dopisujem se sa drugaricom sms-om, pitam je što je nema da dodje, ona mi odgovara da je u gužvi i da juri restorane. Kakve restorane, upitah je ja, a ona mi odgovara: Pa za svadbu!! A jaaaaaa
U momentu totalno povredjena da za njenu svadbu saznajem tako, usput, preko sms-a, da mi tako nonšalantno takvu vest saopštava i onda je pozovem (maltene ratoborno ) sa tim stavom, a ona mi odgovara: "Pobogu, pa pričali smo ti o tome kad si bila pre par meseci kod nas, rekli smo ti i kada će da bude i zašto će tada da bude (poklapaju sa 10 godina zabavljanja) i ti si se oduševila idejom, pričali smo o svemu tome!!

A za mene ŠOK

Ja ljudi pojma nemam o tome. Onda sam pokušavala da se prisetim, ali slaba vajda. Imam u glavi nešto kao kroz maglu, ali to može da bude i da sam se ponela ovim njenim prepričavanjem.

Zasigurno garantujem da se ona sada ne izvlači i da mi nije rekla, znači to nema šanse da se desi, mada bi me u ovom slučaju više obradovalo to, nego ovo saznanje da ja o tome nemam pojma!



Ja isto kao i danka mislim da je njemu to samo bio okidač, eto, desilo mu se, kao i svima nama. Ne verujem da je to zbog njenih dešavanja "prešlo" na njega. Samo eto nije imao sreće i došlo je i kod njega do toga, to je bio samo okidač. Mada ne može se dokazati ni jedno ni drugo.



Minja je ok, radi, izlazi, vidimo se ponekad i smejemo do suza svaki put, a obaška što smo atrakcija za okolinu!!
Nema šanse da prodjemo neopaženo!!

Jao bože, kako sebe prepoznajem u ovome.......

Jedan mali savet: ne preteruj sa devojkama, jer može da se dogodi da ti presednu, pa šta ćeš onda??!

Ja ni sama ne znam gde to da svrstam, da li pod bezobrazluk, neambicioznost, depresiju....ali isto mi se dešava, bre, nekada me mrzi da zinem, mrzi me da odgovorim, baš prepoznam kod sebe to: MRZI ME i onda samo slegnem ramenima i umesto očekivanog odgovora kažem: "Ma, ne mogu sad da pričam."
A nekada imam utisak i da mi se mozak blokira i da ni sama ne znam šta bih smisleno rekla.


Ja sam sada u tripu (ne paničnom, ALI...) da me spopada skleroza. Ozbiljno vam kažem. Već je postalo nepodnošljivo koliko uopšte ne pamtim neke dogadjaje, dogovore, dešavanja....
To nisu neke sitnice, na to više ne obraćam pažnju, ali pre neki dan sam doživela totalni poraz nad samom sobom. Dopisujem se sa drugaricom sms-om, pitam je što je nema da dodje, ona mi odgovara da je u gužvi i da juri restorane. Kakve restorane, upitah je ja, a ona mi odgovara: Pa za svadbu!! A jaaaaaa
U momentu totalno povredjena da za njenu svadbu saznajem tako, usput, preko sms-a, da mi tako nonšalantno takvu vest saopštava i onda je pozovem (maltene ratoborno ) sa tim stavom, a ona mi odgovara: "Pobogu, pa pričali smo ti o tome kad si bila pre par meseci kod nas, rekli smo ti i kada će da bude i zašto će tada da bude (poklapaju sa 10 godina zabavljanja) i ti si se oduševila idejom, pričali smo o svemu tome!!

A za mene ŠOK

Ja ljudi pojma nemam o tome. Onda sam pokušavala da se prisetim, ali slaba vajda. Imam u glavi nešto kao kroz maglu, ali to može da bude i da sam se ponela ovim njenim prepričavanjem.

Zasigurno garantujem da se ona sada ne izvlači i da mi nije rekla, znači to nema šanse da se desi, mada bi me u ovom slučaju više obradovalo to, nego ovo saznanje da ja o tome nemam pojma!



Ja isto kao i danka mislim da je njemu to samo bio okidač, eto, desilo mu se, kao i svima nama. Ne verujem da je to zbog njenih dešavanja "prešlo" na njega. Samo eto nije imao sreće i došlo je i kod njega do toga, to je bio samo okidač. Mada ne može se dokazati ni jedno ni drugo.



Minja je ok, radi, izlazi, vidimo se ponekad i smejemo do suza svaki put, a obaška što smo atrakcija za okolinu!!
Nema šanse da prodjemo neopaženo!!

Jao bože, kako sebe prepoznajem u ovome.......

Jedan mali savet: ne preteruj sa devojkama, jer može da se dogodi da ti presednu, pa šta ćeš onda??!

Ja ni sama ne znam gde to da svrstam, da li pod bezobrazluk, neambicioznost, depresiju....ali isto mi se dešava, bre, nekada me mrzi da zinem, mrzi me da odgovorim, baš prepoznam kod sebe to: MRZI ME i onda samo slegnem ramenima i umesto očekivanog odgovora kažem: "Ma, ne mogu sad da pričam."
A nekada imam utisak i da mi se mozak blokira i da ni sama ne znam šta bih smisleno rekla.


Ja sam sada u tripu (ne paničnom, ALI...) da me spopada skleroza. Ozbiljno vam kažem. Već je postalo nepodnošljivo koliko uopšte ne pamtim neke dogadjaje, dogovore, dešavanja....
To nisu neke sitnice, na to više ne obraćam pažnju, ali pre neki dan sam doživela totalni poraz nad samom sobom. Dopisujem se sa drugaricom sms-om, pitam je što je nema da dodje, ona mi odgovara da je u gužvi i da juri restorane. Kakve restorane, upitah je ja, a ona mi odgovara: Pa za svadbu!! A jaaaaaa
U momentu totalno povredjena da za njenu svadbu saznajem tako, usput, preko sms-a, da mi tako nonšalantno takvu vest saopštava i onda je pozovem (maltene ratoborno ) sa tim stavom, a ona mi odgovara: "Pobogu, pa pričali smo ti o tome kad si bila pre par meseci kod nas, rekli smo ti i kada će da bude i zašto će tada da bude (poklapaju sa 10 godina zabavljanja) i ti si se oduševila idejom, pričali smo o svemu tome!!

A za mene ŠOK

Ja ljudi pojma nemam o tome. Onda sam pokušavala da se prisetim, ali slaba vajda. Imam u glavi nešto kao kroz maglu, ali to može da bude i da sam se ponela ovim njenim prepričavanjem.

Zasigurno garantujem da se ona sada ne izvlači i da mi nije rekla, znači to nema šanse da se desi, mada bi me u ovom slučaju više obradovalo to, nego ovo saznanje da ja o tome nemam pojma!



Ja isto kao i danka mislim da je njemu to samo bio okidač, eto, desilo mu se, kao i svima nama. Ne verujem da je to zbog njenih dešavanja "prešlo" na njega. Samo eto nije imao sreće i došlo je i kod njega do toga, to je bio samo okidač. Mada ne može se dokazati ni jedno ni drugo.



Minja je ok, radi, izlazi, vidimo se ponekad i smejemo do suza svaki put, a obaška što smo atrakcija za okolinu!!
Nema šanse da prodjemo neopaženo!!

Eto, majjo, a nekoga ne mrzi da ponovi tvoj post 3 puta.
A sto se tice zaboravljanja, ne sekiraj se, ima nas jos gorih od tebe.
Neki dan sam sedela u zbornici, pijuckala kafu i dosla mi ucenica da probamo neku vezbu za koncert. Rekla sam joj da me saceka u ucionici, samo da izdimim cigaru. A ja se zapricala, pa zapalila jos jednu, posle nekog vremena otvaraju se vrata, ona pita - da li da ja jos cekam ili da idem? A ja zblanuta - pa ja sam nju zaboravila.
A to je samo jedan slucaj od milion.
Evo nisam merila pritisak vec nekoliko dana, a sad me vec hvata frka. Do sada sam se vec sazivela sa mojim aritmijama, ali sada je situacija drugacija, sada imam PRITISAK.
I onda panika - da li su sad opasnije?
Pa mi se to stalno mota po glavi.

Pozdrav svima!

Pritisak sam dobila u trudnoci , u 30 godini. Nekako izlazim na kraj sa njim, ali nije mi svejedno kad pocne da mi zuji u usima, ili kad mi pukne kapilar u oku kao juce npr. Moja majka ima ceo zivot izuzetno visoke vrednosti pritiska i to od svoje 28 god. Sad ima 70, i prosla je ,,mali,, pakao(slepo crevo-jedva ostala ziva, izvadjeni joj svi reproduktivni organi u 47-nastupa vestacki klimaks,uzas, zatim strada srce, tj krvni sudovi,jedna operacija srca ,posle 15 god ,druga tj reeoperacija,posle 2 godine oprecaija karotida i kao slag na tortu , dobije splet creva-hitno operisana i sa tim nemogucim pritiskom i iskasapljenim srcem,hvala Bogu ostane ziva. )Hrabra moja mama! Ja kroz svoje odrastanje i mladost sve to gledam i prezivljavam i nije ni cudo sto postajem panicar i hipohondar! Cela nasa porodica je totalno promenila nacin ishrane i stil zivota , tako da uz dobru terapiju i snaznu volju, s pritiskom se moze ,,normalno,, ziveti. I tata mi je imao pre 20 god blazi mozdani udar,sad ima 78 i kao momak je. Znaci, ishrana bez masnoca, setnje, redovna terapija i kontrola, i naravno optimizam! Neko mi je rekao da NONI sok pomaze kod pritiska, ja probala i stvarno jedno vreme nisam cula zujanje u usima,
ali vise stvarno nemam 50 evra za flasu! Cula sam nesto o vakcini protiv pritiska u Svajcarskoj, ali verovatno treba da prodje dosta vremena , da bi se vakcina dobro ispitala i pokazala i da bi bila opste prihvacena. Volela bih da to bude sto pre! Cao i budite veseli i zdravi!

Jao bože, kivi, čitam tvoj post i skoro je sve isto kao što je kod moje mame bilo, još je na SVE što si ti opisala za svoju, moja imala i izliv krvi na mozak koji je preživela, ali je nakon svih prethodnih, imala i tu operaciju. I sada je na kraju, sa takvim srcem (dva puta operisanim) imala i operaciju tumora na mozgu.....

Bože šta sve pojedini organizmi prežive, pa to je čudo!!

P.S. Nema veze sa temom, samo na glas razmišljam...


Jasna, kako si ti, kakva ti je situacija?!

Ode nama dr Ivica i cela sjajna ekipa lekara sa foruma........

Dr Ivice, ako dodjete ovde, razmislite još jednom, ja zaista tamo nisam videla ni jednu ličnu uvredu upućenu Vama. Zaista bi bila šteta da nas lišite Vašeg "prisustva" ovde, a da ima lekara koji greše - ima!! Da odgovaraju za svoje greške - ne odgovaraju!! To je činjenica. Tužna!

Uh, Majjo zar opet Dr. Ivica da nam ode. Nisam u toku , a kako mogu da vidim bilo je i uvreda na Dr Ivicu. Ne verujem da ce nas napustiti na ovom forumu, a sa tim uvredama verujem da ce da ih ignorise ma kakve bile jer nemaju vrednosti za Dr. Ivicu.

Na zalost ne mozemo kontrolisati nicije ponasanje osim svoga . Jedino ne smemo dozvoliti sebi , ako radimo nesto za dobrobit drugima (posebno u slobodnom vremenu) kao Dr. Ivica sto nam pomaze , da odustanemo zbog nekih negativnih reagovanja. Mislim to ja tako gledam kod sebe , pa mislim da i takve osobe kao sto je Dr. Ivica se nece povlaciti sa linije da bih udovoljijo nekom negativnom misljenju.

Ja sam ovih dana bas prezauzeta , mnogo obaveza za mene posto sam mesec dana bila odsutna i sad se trudim da dodjem do nekog podnosljivog balanca. Dobro ovde jos nisu velike vrucine jer tada i ja usporim , bez moje volje . Za sada sam imala samo manju krizu sa pritiskom (varira gore dole) ali nista da moram dramatizovati.

Majjo , kako si ti , Minja , Jasna, Danka , Dakon, svima pozdrav i nadam se iskreno da Dr. Ivica nas nece napustiti.

Hej Zola, daj mi molim te link, uputi me u to za dr Ivicu, ja sam onda stvarno dosta toga propustila.