Jedno upozorenje svim mladim nevoljnicima sa ulceroznim kolitisom: moj suprug je u relativno ranoj mladosti (sa svojih 24 godine, septembra 1980. godine) iznenada oboleo od ulceroznog kolitisa, ali u to vreme ovu bolest nije bilo lako identifikovati, pa je lecen od svakakvih gluposti, dok konacno nije dospeo u vojsku, pa u (tada) Titigradsku VMA, pa iz nje u Beogradsku VMA, na gastroenteorologiju. I on je lecen nekoliko godina kod dr Lukacevica i terapija je bila, izmedju ostalog i sulfasalazin. Nas dvoje smo tada bili "svezi" u braku i zeleli smo decu, ali niko nas tada nije upozorio da postoji mogucnost reverzibilnog steriliteta kod muskaraca zbog sulfasalazina. U to vreme nije ni postojao 5 ASA. Sve u svemu, zivot nam je tekao u pripremi odgovarajuce hrane, veoma kratkim setnjama, bolovima i krvarenjima, sve dok po nekoj preporuci (mislim da je u pitanju neki mladji doktor, ali - davno je to bilo) moj suprug nije poceo da koristi mikrobizmut sa pektinom. Od tog trenutka njegovo stanje se rapidno poboljsavalo i posle par godina na pregledu više nisu mogle da se ustanove ni ulceracije niti zapaljena sluzokoza. Prestao je da koristi sulfasalzin, dobili smo sincica i poceli da vodimo normalan zivot, bez lekova (i naravno - bez simptoma UC).
Do pre 6 meseci.
Tada su se ponovo pojavili bolovi u stomaku, ali u predelu zeluca, a kasnije u desnom gornjem kvadrantu stomaka. Dijagnoza: primarni sklerozirajuci holangitis. Moguci (i po lekarima najverovatniji) razlog - neleceni UC, odnosno, prestanak uzimanja sulfasalazina. Bolest je progresivna i nezaustavljiva, sa krajnjim ishodom potpunog otkazivanja jetre usled otkazivanja zucnih puteva. Konacno resenje je transplatacija jetre, a u 30% bolesnika po pravilu se pojavljuje holangiokarcinom koji iskljucuje transplataciju. Od pocetka postavljanja dijagnoze PSH, do transplatacije obicno je prosek 10 godina. Mi smo za 6 meseci, nazalost, u fazi konstatovanja ima li karcinoma ili ne, odnosno idemo li na transplataciju ili ne, jer je suprugu jetra potpuno otkazala.
Mladim "ambicioznim-emotivnim" bolesnicima od UC porucujem da se ne igraju glavom i da obavezno preduzmu sve sto je neophodno da se UC zadrzi u fazi remisije i da ne prekidaju sa uzimanjem odgovarajuce terapije. Najvaznije je da promenite svoj nacin razmisljanja i da prestanete da budete "sefovi sekiracije" za sve sitnice oko sebe. Vecina stvari ni ne zavredjuje nasu paznju. Verujte mi da su posledice uljuljkivanja u privlacnu misao: "Super - ozdravio sam!!!" suvise tragicne. Bar za sada i u ovoj zemlji.
Svima veliki pozdrav i hrabro.
|