O dijabetesu sam u poslednjih nekoliko dana pročitala više nego što prosečan čovek pročita za čitav život.
Nisam ja obolela, ali sam upoznala čoveka koji je na insulinu i koji je u izuzetno teškom (opštem) stanju i u žasnom materijalnom stanju.
Ima 47 godina, živi sam, izuzetno inteligentan i pametan čovek, vrlo uspešan do momenta kad su ga počeli kositi poblemi... od teške saobraćajne nesreće koja ga je dug period vezala za krevet i kao posledicu donela gubitak posla i poslovnih veza, kao i trošenje zalihe novca, ali i dijabetes!
Problem je ne samo zdravstveni, već i materijalan, jer skoro pa da nema šta da jede... a tu je i gomila psihičkih prblema koje samo naslućujem.
Ne živimo u istom gradu tako da, čak i kad bi na to pristao, ne mogu direktno da mu pomognem oko ishrane, ali sve vas koji bijete istu bitku, pitam na koji način mu prići, na koji način jednog ponosnog, pametnog muškarca "naterati" da se trgne, gde potražiti pomoć, kome se obratiti...?
Istina je da sam se ja skoro pa zaljubila, ali nije poenta u tome... i nisam ja tu ta koja je važna.
Nakon početnog zbližavanja, on sad beži... što nije ništa neobično s obzirom da, spolja gledano, i nema šta da ponudi. Znam da sam nehotice podstakla njegov odlazak kod lekara... Dobio je lek (ne znam koji, na žalost) čija cena je preko 3000 dinara za 15 dana... I to ga je bacilo u još gori bedak. I ja sad pričam nepovezano i blesavo i ništa ne znam da objasnim, jer ne znam ni šta tražim... osim što znam da iz najdublje dubine duše želim da pomognem. Kako?

Najbolje je da se povežete sa udruženjem osoba sa dijabetesom u njegovom mestu i da sa njima zajednički napravite plan.