|
James Randy, ne zna ništa o ma kojoj vrsti lečenja, ni o klasičnoj medicini, niti o homeopatiji. Pametnom to ni u kom slučaju nije dosta! Taj novokomponovana pseudonaučna religiozna vrsta skepticizma, kakvu Randy i njemu slični zagovaraju, je odraz čiste gluposti i površnosti.
Ogroman broj lekara i pacijenta se za 200 godina, uvek iznova uveravao u praktične, žive rezultate u lečenju koje je homeopatija donosila, i donosi. Nije poenta u čudesnim izlečenjima već u poboljšanju kvaliteta života pacijenata.
Homeopatija i medicina su dve grane istog drveta, hipokratove medicne, pri cemu je homeopatija nastavila holistički pristup nase milenarne tradicije, dok je klasična medicina (koja zapravo ima malo veza sa tradicionalnim i klasičnim, pa ovaj termin baš nije adekvatan, ali ga koristimo zbog lakšeg razumevanja...) sa farmacijom krenula putem razlaganja na delove, i tek u poslednje vreme, kroz multidisciplinarni pristup, pokušava ponovo da sagleda celinu stanja pacijenta, no to je sve još u povoju...
Travarstvo je ogranak farmacije, i ne daje lek za ukupno stanje pacijenta, već za neku dijagnozu. Ponekad čak deluje smešno kako je većina lekovita trava dobra za skoro sve bolesti...
Ostale vrste alternativne medicine su uglavnom izdvojene oblasti ajurvedske medicine ili tradicinalne kineske medicine.
Zato homeopatija ima mnogo više zajedničkog sa klasičnom medicinom, nego sa bilo kojom vrstom alternativne medicine...
Homeopatska terapija započinje iscrpnom anamnezom, bas kao što bi trebalo da se započne svaka terapija klasične medicine, ali u njoj danas razgovor o simptomima koje pacijent oseća u znatnoj meri zamenjen dijagnostičkim metodama (laboratorija, ultrazvuk, ct, nmr...). Homeopatija se, dakle, bazira na anamnezi - razgovoru sa pacijentom o njegovim simptomima, tegobama, kako on te tegobe doživljava (jer osobe sa istim tegobama mogu na njih da gledaju olako, ili veoma zabrinuto, zavisno od karaktera), zatim o opštim sklonostima, kako na njih utiču vrste hrane, klima, godinja doba... Svrha ovog, veoma detaljnog, razgovora je da se izvuku ključni simptomi za tu osobu na osnovu kojih se prepisuje lek. Skup ključnih simptoma koji se ponavljaju zajedno kod pacijenta je homeopatska dijagnoza, i najsličnija je opisu sindroma u klasičnoj medicini. U klasičnoj medicini sindromi se označavaju imenom autora (Hutchinsonov, Zolinger-Ellisonov...) prema uzroku (crush sindrom...) i slično, a u homeopatiji nosi ime leka koji se za to stanje pripisuje. Sve veći broj sindroma koji se opisuje sa razvojem medicine ukazuje na postepeno osvešćavanje i u klastičnoj medicini, da simptomi i patologije nisu izolovani i razdvojeni po organskim sistemima, već vrlo često zahvataju razne sfere organizma - a to je upravo nono o čemu homeopatija govori već dva veka, da se organizam mora sagledati u celini. Homeopatija kod svakog pacijenta traži skup simptoma koji se pojavljuju zajedno. Većina pacijenata po svojim skupovima simptoma može da se svrsta u 200-300 stanja, nazvanih po odgovrajućim homeopatskim lekovima koji nose zajednički naziv polikresti. Postoji nekoliko hiljada homeopatskih lekova, za pacijente u specifičnijim stanjima... Opisi tih skupova simptoma su izuzetno mnogobrojni i detaljni pa je određivanje leka veoma zahtevan posao, u kome iskustvo ima veoma veliki značaj, jer u moru podataka treba prepoznati konkretnog pacijenta, konkretan slučaj.
Kada se udubite dovoljno da upoznate homeopatiju, možete izneti svoje kvalifikovano mišljenje, ali ovakve paušalne ocene su sasvim neprimerene!
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
