koliko mi je poznato samo krtolu posadite i sve ide samo .....izrasta stabljika i cvet kao suncokret a koren se jede.....

Jesam ja jela sam je i super je.Mozes je jesti i sirovu i peci kao krompir ili kuvati je.Lichi mi na koren kupusa i mnogo je zdrava a posebno za diabetichare jer sadzi insullin u sebi

Čičoka - pomoć za dijabetičare

Petar Vasić iz Kikinde nam je poslao e-mail u kom nas je zamolio da napišemo nešto više o čičoki. Mi smo konsultovali literaturu ("Povrtarstvo" - prof. dr Branka Lazić, prof. dr Vladan Marković, prof. dr Mihal Đurovka, prof. dr Žarko Ilin) i prenosimo najzanimljivije delove.

Čičoka predstavlja veoma kvalitetno povrće visoke hranjive vrednosti jer sadrži suve materije oko 21%, ugljenih hidrata oko 17%, proteina 1,5%, masti 0,2%, mineralnih materija oko 1,1% i vitamine A,D i C. Osnovni sastokak ugljenih hidrata je inulin koji je veoma važan u ishrani dijabetičara.

Čičoka je višegodišnja vrsta, ali se gaji kao jednogodišnja biljka. Odlikuje se moćnim i jako razvijenim korenom vretenastog oblika koji prodire duboko u zemlju. Formira jednogodišnje, u početku zeljasto stablo, koje kasnije odrvenjava (visine 1,5-3,5 m). Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi izrastaju na vrhu stabla u obliku glavice i slični su cvetovima suncokreta, ali su znatno sitniji. U našim uslovima čičoka kasno procveta i obično ne donosi seme, pa se uglavnom razmnožava krtolama. Krtole su deo zbog čega se ova kultura i gaji, slične su krtolama krompira, dužine do 10 cm i širine 5-7 cm.

Čičoka je vrsta skromnih zahteva prema toploti. U našim uslovima vrlo dobro prezimljava. Mlade biljke mogu veoma dobro da podnesu prolećne mrazeve bez ikakvih posledica.

Zahteva intenzivno osvetlenje, a tipična je biljka kratkog dana. Čičoka je jedna od najotpornijih korenastih kultura prema suši. Ima veliku otpornost prema suši, pre svega, zbog vrlo rauzvijenog korenovog sistema koji je za 10 puta razvijeniji od krompira.

U našim uslovima dobro uspeva, a raste samoniklo. Posebno je intersesantno njeno gajenje na siromašnim zemljištima i u suvim reonima, gde se drugo korenasto povrće teško može gajiti. Posebno su pogodna peskovita i šljunkovita zemljišta jer se na njima lakše mogu vaditi krtole. Obrada za čičoku je slična obradi za krompir.

Čičoka se sadi u proleće čim je to moguće. Krtole ili delovi krtola se sade oko 7cm duboko, na razmaku oko 90-100 cm red od reda i 60-70 cm u redu. Za ostvarenje visokih prinosa zahteva sličnu negu kao i krompir.

Krtole se vade posle izmrzavanja nadzemnih delova od prvih jakih jesenjih mrazeva, a vađenje može da se obavlja do početka porasta novih nadzemnih delova, u proleće. Krtole izvađenje u proleće imaju manje inulina, ali su slađe. Pre vađenja nadzemni deo se uklanja, a krtole se vade vilama, ašovima lli se izoravaju. Neizvađene krtole ili delovi krtola daju nove biljke tako da se teren može lako zakoroviti čičokom.

Čičoka se može vaditi cele zime ili čuvati u trapovima, podrumima ili spremištima, u pesku ili tresetu. Prinos je od 20-40t/ha.

Prof. dr Branka Lazić

evo i ovo josh
MALO RASPROSTRANJENE VRSTE POVRĆA
Čičoka

Čičoka (Helianthus tuberosus L.) je veoma kvalitetno povrće visoke hranljive vrednosti. Osnovni sastojak ugljenih hidrata je insulin koji je veoma važan u ishrani dijabetičara. Sadrži mnogo kalcijuma, gvožđa, cinka i vitamina B1 i B2. Mada se smatra višegodišnjom kulturom čičoka se gaji kao jednogodišnja biljka. U visinu naraste 1,5 - 3,5 metara. Listovi su srcastog do jajasto-pljosnatog oblika, zelene boje. Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Cvetovi izrastaju na vrhu stabla u obliku glavice i slični su cvetovima suncokreta, ali su znatno sitniji. Krtole su deo zbog čega se ova vrsta i gaji, slične su krtolama krompira, ali razuđenog oblika. Koristi se za ishranu slično krompiru, ali i za spravljanje lekova koji se koriste kao imunostimulatori. Može se jesti i presna.
imate na google ukucajte samo cicoka ima i slike i sve pa sa srecom svima i pozdrav

Jela sam je i svidja mi se ukus. Slatko, skoro i lepo za jesti. Cula sam od ljudi da osim sto regulise, i skida secer, cisti i krvne sudove.

Folk Medicine
Reported to be aperient, aphrodisiac, cholagogue, diuretic, spermatogenic, stomachic, and tonic, Jerusalem artichoke is a folk remedy for diabetes and rheumatism (Duke and Wain, 1981).
Chemistry
Since the food reserves are stored in the form of inulin, the tubers serve as substitutes for potatoes and starches in diabetic diets. They are a potential source of levulose for use in sweetening by diabetics. One report notes that Jerusalem artichokes contain about 80% water, the remainder made up of about 15% protein, 1% fat, 75% nitrogen-free extract with 60% inulin, 4% fiber and 5% ash. A different report cites 80% water, the remainder being 10% protein, 76% starch, 1% oil, 6% fiber, 5% ash. Phosphorus is about 0.099%; calcium, 0.023%, iron 3.4 mg/100 g with traces of aluminum, chlorine, iodine, magnesium, potassium, solium, sulphur, and zinc. Small amounts of Vitamins B, and C; purine bases arginine, histidine, betaine, choline, and hemagglutinin are present.

Pre godinu dana mi je otkriven visoki secer.Sa terapijom "Maninil 3.5"uspela sam da ga dovedem na neku normalu.Problem mi je sto mi je jutarnji povisen.merila sam u 03h,tada je 7mmol,u 6.30 iznosi 8.5mmol.Utoku dana mi je u nekim granicama normale.Nikada nisam bila gojazna.Visoka sam 176 a teska 56kg sto znaci ispod normale.Jedino sto mi digne secer su hleb,krompir,testenina,pirinac,sve ostalo mogu da jedem normalno.Da li mozete da me posavetujete kako da snizim jutarnji secer i da se ugojim.Zahvaljujem na odgovoru.

Sta i kada jedes pred spavanje i inace posle 8 sati navece?

Sto se tezine tice treba ti jos jedno 4 kg, a to ce doci samo od sebe kada ti se normalizuje secer, barem po mom misljenju. Ovako, iako ti nije mnogo visok, vecina onog sto pojedes izadje kao secer preko urina.