Vesti

Svako od nas ima svoj ritam disanja u stanju mira. Dobar način da izmerite broj udisaja i izdisaja jeste da to uradi neko drugi, ali to možete učiniti i sami. Izbrojte broj udisaja tokom jednog minuta. Ukoliko je to više od 16 udisaja onda dišete mnogo brže nego što je to normalno.

Priznaćete da ne obraćate baš previše pažnje na disanje. Disadnje je automatizovan proces koji se dešava sam od sebe, kontroliše ga autonomni nervni sistem, pa mi ni ne obraćamo pažnju na to kako dišemo, sve dok taj proces nije ugrožen.

Kada u organizam ne unesemo dovoljnu količinu vazduha, pre svega mislimo na kiseonik, naša krv ne biva oksigenizovana. Proces disanja predstavlja razmenu gasova i oksigenaciju krvi. Kada naš respiratorni sistem ne fnkcioniše kako treba, ceo organizam počinje da pati.

Kada dijafragma ne učestvuje u disanju, kada ne dišemo duboko i koncentrisano, tada samo jedna trećina naših pluća radi. Jedna trećina pluća unosi vazduh i kiseonik u naš organizam, a to definitivno nije dovoljno za sve naše ćelije.

Dijafragma je snažan i veliki mišić koji se poput prekrivača nalazi tik ispod naših pluća i iznad organa trbušne duplje. Snažnim kontrakcijama dijafragma se širi i skuplja i povlači toraks tokom udisaja i izdisaja.

Duboki udisaji u sporijem tempu oksigenizuju naše telo i dovode do stanja relaksacije. Koordinirane duboke infalacije, tj. udisaji dovode velike količine kiseonika u sva tkiva ljudskog organizma dok duboki izdisaji odvode toksine iz organizma.

Pitanje koje sebi ne postavljamo tako često, možda i nikada, jeste da li pravilno dišemo. Statistički podatci nisu nešto čime se trebamo baviti previše tokom života, ali ih treba pratiti i poštovati do određene mere. Statistik agovori da reko 30% ljudi. širom sveta, ne diše pravilno.

Najčešće infekcije koje se javljaju u ljudskom organizmu, a izazvane su niskim vrednostima kiseonika jesu gljivične infekcije. Danas imamo skoro pa pravu epidemiju infekcijama izazvanim candidom albicans. Same ćelije gljivica proizvode velike količine acetaldehida koji izazivaju oštećenje ćelija.

Kiseonik je direktno odgovoran za naše fizičko i psihičko zdravlje. Bez njega nema zdravog sna, kvalitetne koncentracije. Kiseonik je potreban svakoj ćeliji u organizmu. Kiseonik je verovatno najznačajniji element iz periodnog sistema elemenata koji ljudski organizam treba konstantno.

Nijedan preparat ili lek, biljka ili medikament ne mogu učiniti ono što sam kiseonik može učiniti. Lekovi koji uništavaju patogene bakterije, preparati koji uništavaju viruse, sve su to samo načini da se deluje samo na bakterije, i da se optereti ostatak organa u organizmu.