Vesti

Ljudi koji piju dijetalna gazirana pića obično imaju viši BMI i jedu više užina i grickalica nego ljudi koji piju gazirana pića koja sadrže šećer. Ranija istraživanja mogla bi da objasne zašto su naučnici utvrdili da odrasli sa viškom kilograma koji piju dijetalna pića unose više hrane.

Kada želimo da izgubimo koji kilogram viška, a pritom ne bismo da se odreknemo omiljenih jela i pića, često biramo njihovu dijetalnu varijantu. Međutim, prema američkim istraživačima, ljudi koji piju dijetalna gazirana pića unose više kalorija hranom.

Što više upošljavate mozak tokom dana, više mu treba vremena da se oporavi, i samim tim, treba više da spavate. Prema doktoru Majklu Brusu, kliničkom psihologu, žene u toku dana često rade više stvari istovremeno i zato im je potrebno više sna.

Prema ranijim studijama, nedostatak sna povećava rizik od srčanih oboljenja i psiholoških problema, a slabi i imunitet. Prema rečima doktora Majkla Brusa, ukoliko osećate probleme zbog nedovoljno sna, najbolje bi bilo da u toku dana nakratko odspavate, ali nikako više od 90 minuta.

Danas ponovo upoređujemo muški i ženski pol - ovaj put kada je reč o potrebi za snom! Prema američkim istraživačima, ženskom mozgu je potrebno više vremena da se oporavi jer tokom dana često rade više stvari istovremeno.

Istraživači naglašavaju da osobe koje se nalaze na visokoproteinskom dijetetskom režimu treba da to čine u dogovoru sa lekarom i da redovno obavljaju kontrolne preglede.

Naučnici na Univerzitetu u Granadi izveli su eksperiment na pacovima da bi utvrdili posledice visokoproteinske dijete. Kontrolna grupa hranila se uravnoteženo, dok je drugih 10 pacova stavljeno na proteinski režim koji je sadržao 45% proteina.

Dijete koje favorizuju visok unos proteina poput Atkinsove dijete povećavaju rizik od nastanka bubrežnih oboljenja. Španski naučnici zaključili su da mnogo proteina može da poveća verovatnoću nastanka kamena u bubregu.

U redu, žene imaju bolje pamćenje od muškaraca, ali i one imaju poteškoća sa pamćenjem imena i datuma. Studija je isto tako pokazala da i obrazovanje tu igra bitnu ulogu - obrazovanije osobe bolje pamte nego ljudi sa manje obrazovanja.

U pomenutoj norveškoj studiji nazvanoj HUNT3, učestvovalo je 48000 ljudi kojima su naučnici postavili devet pitanja u vezi sa tim koliko često zaboravljaju stvari, da li pamte imena i datume, da li se sećaju šta su radili pre godinu dana i da li mogu da se sete detalja iz ranijih konverzacija.