Operacija nosa-medicinski ili estetski razlozi

Živimo u 21. veku, prilično razmaženi i možda i neinformisani kako bi trebalo, ali svakako znamo šta je to plastična hirurgija. Grana medicine koja se bavi rekonstruktivnom hirurgijom lica i tela poznata u poslednjih par decenija kao plastična hirurgija vodi poreklo čak iz Indije. Praktikovao je i prvi pominjao otac i začetnik današnje plastične hirurgije kakvu znamo, Sušruta Samhita, indijski lekar koji je još u osmom veku pre nove ere napisao knjigu o preko 300 hirurških zahvata, opisujuči preko 120 hirurških instrumenata i podelio hirurgiju ljudi u osam kategorija.

Plastična hirurgija se deli na dve grane, rekonstruktivnu i estetsku, dok se na osnovu delova tela kojima se bavi deli na znatno veći broj kategorija. Rekonstruktivna hirurgija se bavi operativnim zahvatima koji kao rezultat i krajnji ishod imaju uspostavljanje, obnavljanje ili poboljšanje funkcije nekog od segmenata ili organa, saniranje povreda, opekotina, uklanjanje oziljnog tkiva, korigovanje određenih urođenih ili stečenih deformiteta.

Estetska hirurgija, sa druge strane, se pak koristi osnovnim tehnikama opšte i rekonstruktivne hirurgije a u cilju usavršavanja ili modifikovanja izgleda nekog dela tela.

Plastična operacija nosa je danas zahvat koji se radi najčešće u okviru rekonstruktivne i estetske hirurgije. Bitno je da se napravi razlika između ove dve vrste operacija iako ponekad hirurg biva primoran da uradi kombinaciju zahvata.

Operacija nosa, kao i svaki drugi operativni zahvat zahteva i pripremu pacijenta. Psiho-fizička priprema se sprovodi već u svom domu, po potrebi i u razgovoru sa psihologom ili psihijatrom, svojim lekarom opšte prakse. Svaki plastični hirurg pre operacije detaljno pregleda pacijenta, u cilju utvrdjivanja bilo kakve prepreke za ovaj vid operacije, od ličnih, medicinskih, psiholoških, finansijskih. U okviru razgovora sa pacijentom lekar mora imati pristup svoj medicinskoj dokumentaciji, svim detaljima prethodnih oboljenja ili trenutnih bolesti koje pacijent ima, da li je pacijent pušač ili ne, o tome kakav tip kože ima, da li lako podleže modricama, kakav je inače oporavak od operacija ili povreda, ali i to zašto pacijent želi ovakvu proceduru i da li je u potpunosti upoznat sa svime što ga očekuje.

U današnje vreme lekari dobar deo ove pripreme ostave samom pacijentu, u nadi da će se, ako već i nije, informisati o svemu što ga zanima, što je naravno pogrešno, pa kasnije po završenoj operaciji pacijenti bivaju jako zbunjeni i uplašeni tokom oporavka.

S obzirom da se radi o osetljivom i detaljnom hirurškom zahvatu, bilo da je u pitanju samo estetski deo operacije, svakako morate znati šta je to što Vas čeka tokom i posle operacije.

Ukratko, tokom operacije ste u opštoj anesteziji i svakako da ništa nećete osetiti, bolovi i ceo svesni oporavak kreće u trenutku budjenja posle anestezije. Kako smo svi različito osetljivi na bol, tj imamo različite pragove bola tako će se i svaka osoba drugačije osećati u ovim momentima. Isto tako količina bola zavisi od toga kako je operacija tekla, da li je bilo komplikacija, uvodjenja dodatnih drenova, da li je hirurg vršio osteotomiju ili lomljenje koštanih delova nosa u cilju korigovanja grbavog nosa, hrskavičavi skelet koji čini tkivo koje je pokretni deo nosa i nalazi se u tri regije, ili je hirurg obradjivao samo samo nosnu piramidu koja je zapravo vrh nosa i sastoji se od trouglastog sloja hrskavice ispod sloja kože koja pokriva nos.

Rekonstruktivna plastična operacija nosa ili rinoplastika kako je popularno danas ljudi zovu jeste ozbiljna hirurška intervencija, ako ne i najteža operacija u hirurgiji lica. Operativnim zahvatom se koriguje urodjena mana nosa, traumatska povreda ili najčešće estetska korekcija. Indikacije za ovaj operativni zahvat su samim tim razne: asimetrija nosa, preširok ili pak predugačak nos, opstrukcija disanja, grba na grebenu nosa, sedlast nos i druge.

Dva osnovna načina rinoplastike su zatvoreni i otvoreni metod. Otvoreni svakako podrazumeva pravljenje reza ispod nosa, u delu gde se dve nozdrve spajaju i podizanja kože i hrskavičavih delova u strukturi nosa. Ovaj metod je vrlo zahtevan i pre svega je traumatičan po pacijenta, jer se operacija vrši preko celokupnog tkiva koje čini nos i ostavlja obimne podlive i naravno oporavak je duži i teži nego u slučaju zatvorene metode.
Zatvorena metoda podrazumeva zapravo samo osteotomiju tj šlifovanje i vrši se kod većine pacijenata jer se radi o estetskoj korekciji grebena nosa ili vrha nosa.

U timu lekara koji su prisutni tokom operacije nosa su anesteziolog, medicinska sestra, hirurg, ortoped, otorinolaringolog ili plastični hirurg, a kasnije po potrebi i logoped, u slučajevima ozbiljnije povrede nosa ili vilice, psiholog, psihijatar, opet u zavisnoti od toga o kojoj se tačno operaciji radi i kakvo je stanje pacijenta tokom postoperativnog toka.

Kao što smo rekli, postopertivni tok počinje u trenutku kada je operativni zahvat završen i kada iz operacione sale prelazite u sobu sa oporavak. Sve u zavisnosti od toga kako ste podneli opštu anesteziju i operaciju, oporavak se deli u par faza. Prva faza podrazumeva boravak u bolnici ili klinici, nošenje zaštitnih zavoja i tupfera, drenova i sl. Kasnije po dolasku kući morate voditi računa o tome kako spavate, kako menjate zavoje ako su još na licu, redovno idete na previjanje i kontrole koje su obično posle 7 dana, tada se uklanjaju tupferi iz nozdrva i prvi put posle operacije možete da udahnete vazduh kroz nozdrve u slučaju da to otok dozvoljava.

Sve posle tog perioda se svodi na odrzavanje higijene, saniranje otoka, kontrole kod hirurga kada je zakazano i naravno voditi računa o bilo kakvim povredama, udarcima, pritiscima na operisan nos. U ovom periodu ćete sigurno promeniti položaj u kom spavate, promeniti navike sa svojom voljenom osobom kada su u pitanju kontakti nosem, voditi računa u aktivnostima svakodnevnog života sledećih par meseci pa i do godinu, dve dana.

Više o ovoj temi možete saznati na našem forumu na kome možete i diskutovati na temu operacije nosa.