Vežbanje obezbeđuje brz oporavak od depresije
Fizičke vežbe imaju brži i bolji efekat od antidepresivnih lekova kod pacijenata sa težom depresijom.
Pozitivni rezultati su zabeleženi pri probnom ispitivanju nad sedam žena i pet muškaraca, starih u proseku 49 godina, sa depresivnim epizodama, koje su prosečno trajale devet meseci, a dijagnostikovane su prema Dijagnostickoj statističkoj reviziji (Diagnostic and Satistical Manual Revision IV).Kod deset pacijenata antidepresivni lekovi nisu imali efekta u lečenju simptoma.
U studiji koju je vodio Dr Fernando Dimeo sa saradnicima, iz odseka sportske medicine pri Fraj Univerzitetu iz Berlina (Department of Sports Medicine, Freie University of Berlin, Germany), 12 pacijenata je podvrgnuto 30-to minutnom hodanju na "beskonačnoj traci" po odredjenom pravilu, svaki dan, 10 dana.Trening se sastojao iz trominutnog intenzivnog hodanja praćenog trominutnim laganim odmarajućim hodom. Intenzitet treninga se pojačavao sa prilagođavanjem pacijentovog srčanog rada.
Težina depresije je merena na početku i na kraju programa. Pacijenti su, takođe, ocenjivali svoje raspoloženje na početku, u sredini i na kraju desetodnevnog tretmana, koristeći hamiltonsku skalu za ocenjivanje depresije (Hamilton Rating Scale for Depression).
Posle 10 dana, šest pacijenata je bilo značajno manje depresivno, uključujući petoro kod kojih antidepresivi nisu bili od koristi, uopšte. Dvoje je bilo neznatno bolje, dok kod četvoro nije bilo promene raspoloženja. Generalno gledajući, objektivni depresivni simptomi su opali za trećinu, a subjektivni za 25%.
Šestoro pacijenata je tražilo nastavak programa.
Dr Dimeo i saradnici ističu da je ovaj program doneo pozitivne rezultate kod pacijenata u kratkom vremenskom periodu. "Uzimajuci u obzir da antidepresivni lekovi imaju period latencije od dve do četiri nedelje, pre bilo kakvog efekta, dobijeni rezultati ovog programa ukazuju na mogućnost kliničke primene, zasad neostvarive postojećim farmakološkim tretmanom. Dalje, znatan broj pacijenata ne pokazuje poboljšanje uprkos optimalnim dozama datih lekova. Za ove pacijente pomenuti trening bi predstavljao bezbednu i sigurnu terapijsku opciju. Napomenuo bih da je pet od deset pacijenata neosetljivih na lekove pokazalo značajno poboljsšanje svojih simptoma tokom pomenutog treninga, i svi su naglasili da je upravo ovaj tretman odgovoran za njihovo poboljšanje."
[Aleksandar Živković]
BJSM 2001;35:114-117.
Pozitivni rezultati su zabeleženi pri probnom ispitivanju nad sedam žena i pet muškaraca, starih u proseku 49 godina, sa depresivnim epizodama, koje su prosečno trajale devet meseci, a dijagnostikovane su prema Dijagnostickoj statističkoj reviziji (Diagnostic and Satistical Manual Revision IV).Kod deset pacijenata antidepresivni lekovi nisu imali efekta u lečenju simptoma.
U studiji koju je vodio Dr Fernando Dimeo sa saradnicima, iz odseka sportske medicine pri Fraj Univerzitetu iz Berlina (Department of Sports Medicine, Freie University of Berlin, Germany), 12 pacijenata je podvrgnuto 30-to minutnom hodanju na "beskonačnoj traci" po odredjenom pravilu, svaki dan, 10 dana.Trening se sastojao iz trominutnog intenzivnog hodanja praćenog trominutnim laganim odmarajućim hodom. Intenzitet treninga se pojačavao sa prilagođavanjem pacijentovog srčanog rada.
Težina depresije je merena na početku i na kraju programa. Pacijenti su, takođe, ocenjivali svoje raspoloženje na početku, u sredini i na kraju desetodnevnog tretmana, koristeći hamiltonsku skalu za ocenjivanje depresije (Hamilton Rating Scale for Depression).
Posle 10 dana, šest pacijenata je bilo značajno manje depresivno, uključujući petoro kod kojih antidepresivi nisu bili od koristi, uopšte. Dvoje je bilo neznatno bolje, dok kod četvoro nije bilo promene raspoloženja. Generalno gledajući, objektivni depresivni simptomi su opali za trećinu, a subjektivni za 25%.
Šestoro pacijenata je tražilo nastavak programa.
Dr Dimeo i saradnici ističu da je ovaj program doneo pozitivne rezultate kod pacijenata u kratkom vremenskom periodu. "Uzimajuci u obzir da antidepresivni lekovi imaju period latencije od dve do četiri nedelje, pre bilo kakvog efekta, dobijeni rezultati ovog programa ukazuju na mogućnost kliničke primene, zasad neostvarive postojećim farmakološkim tretmanom. Dalje, znatan broj pacijenata ne pokazuje poboljšanje uprkos optimalnim dozama datih lekova. Za ove pacijente pomenuti trening bi predstavljao bezbednu i sigurnu terapijsku opciju. Napomenuo bih da je pet od deset pacijenata neosetljivih na lekove pokazalo značajno poboljsšanje svojih simptoma tokom pomenutog treninga, i svi su naglasili da je upravo ovaj tretman odgovoran za njihovo poboljšanje."
[Aleksandar Živković]
BJSM 2001;35:114-117.
Pošaljite svoj komentar