Vlakna

Crveni kupus sličnog je ukusa kao zeleni kupus, a pritom obiluje i dodatnim fitonutrijentima koji doprinose boljem kardiovaskularnom i digestivnom zdravlju.

Da bismo ujutru obezbedili telu dovoljno energije, važno je da pojedemo adekvatan doručak. Ukoliko želite da smršate, naročito obratite pažnju na to da...

Kajsije su izuzetno bogate nutrijentima koji povoljno deluju na digestivni trakt, kardiovaskularni sistem i održavaju naše oči i kožu zdravima, dok su istovremeno siromašne kalorijama...

Ovsene pahuljice se često preporučuju kao glavni sastojak hranljivog i zasitnog doručka, kao i zdravih slatkiša koje povremeno možete jesti bez griže savesti. Zašto se o ovsu neretko govori kao o superhrani?

Poslednjih godina sve više se govori o pozitivnim zdravstvenim efektima lanenog semena. Zahvaljujući vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i drugim nutrijentima, uključivanjem semenki lana u ishranu učinićemo sjajne stvari za digestivni i kardiovaskularni sistem.

Dnevna preporuka za unos vlakana iznosi od 25 g do 35 g, a procenjuje se da 90% ljudi kroz ishranu ne unosi dovoljno ovih nutrijenata. Nedovoljan unos vlakana je češći nego preteran, ali ako preterate sa hranom bogatom vlaknima ili pak unos vlakana povećate naglo, može doći do...

Poslednjih godina sve više možemo čitati o tome koliko su dijetetska vlakna važna za dobro zdravlje - adekvatan unos vlakana smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pomaže nam da bolje spavamo i čak nas štiti od alergija na hranu...

Kruške su bogate važnim antioksidansima, flavonoidima i dijetetskim vlaknima, i kao sastavni deo zdrave, uravnotežene ishrane može da nam pomogne da smanjimo rizik za pojavu dijabetesa tipa 2, osteoporoze, ali i alergijske kijavice...

Dok seme komorača (ili morača) efikasno pomaže kod tegoba kao što su loše varenje, nadimanje, gasovi i zatvor, kao i zadržavanje vode, i koren ove biljke ima mnogobrojna pozitivna zdravstvena svojstva...

Iako su bogati mastima (a samim tim i kalorijama), ukoliko se umereno konzumiraju, orašasti plodovi će obogatiti vašu ishranu i doprineti boljem zdravlju...

Sveže ceđeni sokovi od voća i povrća ne samo što nam obezbeđuju obilje vitamina, minerala i antioksidansa, nego i efikasno smanjuju umor i štite nas od bolesti...

Procenjuje se da opstipacija (zatvor) pogađa oko 15% stanovništva, kao i da se, najverovatnije zbog hormona, ovaj problem češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Šta možete učiniti da sprečite ili olakšate ovaj problem?

Pojedine namirnice sadrže aktivne sastojke koji nam pomažu u kontroli apetita i ubrzavaju metabolizam, te na taj način podstiču mršavljenje. To je najpre...

Ukoliko vas muči problem povišenog holesterola ili želite da sprečite pojavu ovog zdravstvenog problema, trebalo bi da uključite u ishranu što više namirnica koje dokazano pomažu u regulaciji nivoa holesterola u krvi.

Procenjuje se da svaka četvrta osoba pati od zatvora (opstipacije) i pratećih simptoma kao što su nadutost i gasovi. Šanse za ovu tegobu veće su kod starijih osoba i osoba koje su fizički slabo aktivne...

Kada je reč o vitaminima i mineralima, grožđe sadrži vitamin C, vitamin K, vitamine B-kompleksa, kalijum, bakar i mangan, ali u relativno malim količinama. Ipak, zahvaljujući važnim antioksidansima kojima ovo voće obiluje, grožđe se u poslednje vreme sve češće svrstava u kategoriju superhrane...

Poslednjih godina čija semenke postaju sve popularnije i nameću se kao čest sastojak recepata za zdrava jela. I čija i lanene semenke bogate su raznim nutrijentima zahvaljujući kojima povoljno deluju na kardiovaskularno zdravlje...

Prema rezultatima nedavne studije, žene normalne telesne težine koje jedu dosta hrane bogate kalorijama imaju veći rizik od više tipova karcinoma koji se mogu dovesti u vezu sa gojaznošću.

Semenke bundeve su bogate proteinima, biljnim vlaknima, mineralima i vitaminima, tako da se svakako mogu smatrati superhranom. Zanimljivo je da su sirove bundevine semenke znatno bogatije hranljivim materijama nego pečene...

Oprez kod konzumiranja svežeg voća i povrća naročito je potreban kod ljudi sa osetljivim stomakom i sindromom iritabilnog kolona, koji bi trebalo da ograniče unos nerastvorljivih vlakana, a da jedu više rastvorljivih vlakana.

Sveže i kuvano voće i povrće sadrži vlakna koja su neophodna za normalan rad probavnog trakta. Zašto se onda nekada javljaju smetnje u varenju i nelagodan osećaj u stomaku?

Šljiva je voćka koja pripada Prunus rodu, kojem pripadaju i badem, kajsija, breskva, trešnja i višnja. Plodovi šljive mogu biti različitih boja - od žute, zelene, crvene sve do tamnoljubičaste..

Brojne studije naglašavaju značaj doručka, ali i moguće posledice usled preskakanja ovog obroka. Koje namirnice će vam pomoći da zdravo i energično započnete dan?

Pojedine namirnice aktivno doprinose regulaciji nivoa holesterola i njihovim uključivanjem u uravnoteženu ishranu možemo držati holesterol pod kontrolom...

Koje namirnice posebno dobro utiču na kardiovaskularno zdravlje? Za početak je to hrana bogata vlaknima. Rastvorljiva vlakna imaju sposobnost da vezuju LDL holesterol i...

Nekoliko jednostavnih promena može vam pomoći da postepeno izgubite kilograme viška i poboljšate vaše zdravlje. Za početak bi bilo dobro da se naviknete da...

Američki istraživači su želeli da utvrde koji su pozitivni zdravstveni efekti prelaska sa rafinisanih na integralne žitarice u svakodnevnoj ishrani.

Kao i sve žitarice, proso sadrži vlakna koja pomažu u prevenciji zatvora, a istovremeno ima i prebiotička svojstva tako da podstiče rast "dobrih" bakterija u digestivnom traktu. Danas sa vama delimo i jedan ukusan recept za kašu od prosa.

Kivi sadrži malo kalorija - u jednom kiviju srednje veličine (oko 75 g) ima 46 kcal. Glikemijski indeks kivija iznosi 52 što znači da ovo voće ne izaziva nagli skok šećera u krvi.

Kivi sadrži enzim, aktinidin, koji potpomaže varenje proteina životinjskog porekla tj. proteina iz mesa, ribe, jaja, mlečnih proizvoda. Uz pomoć aktinidina, telo može brže da iskoristi proteine iz hrane...

Dodavanjem morskih algi u ishranu povećaćemo unos dijetetskih vlakana, antioksidansa, i minerala kao što je jod, koji je značajan za pravilno funkcionisanje tireoidne žlezde.

Pojedini stručnjaci su uvereni da se upotrebom algi u svakodnevnoj ishrani mogu ublažiti štetni efekti konzumiranja visokokalorične hrane i smanjti rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Ukoliko ste ljubitelj kuhinja sa Dalekog istoka, verovatno ste imali priliku da probate jela u čiji sastav ulaze i morske alge. Ako još niste probali ovu vrstu jela, današnji tekstovi imaju za cilj da ilustruju zašto bi ovaj sastojak trebalo redovno da se nađe u vašoj ishrani.

Virusi gripa i prehlade posebno su aktivni u zimskom periodu. Niko, naravno, ne bi želeo da dane praznika provede bolestan u krevetu, pa bi bilo dobro da se na vreme postaramo za to da naš imuni sistem tokom narednih nedelja bude "na visini zadatka".

Amarant je biljka koja ne spada u žitarice, ali ima njihova svojstva i koristi se na sličan način. Seme amaranta ne sadrži gluten, može se dodavati u čorbe, kuvana jela i salate.

Koji su to sastojci u pomorandžama koji pozitivno deluju na zdravlje našeg kardiovaskularnog sistema? Još jedan razlog da dan započnete sveže ceđenim sokom od pomorandže.

Danas govorimo o pomorandžama, tropskom voću koje sadrži preko 170 različitih fitohemikalija i više od 60 flavonoida koji većinom poseduju antiinflamatorna svojstva i deluju kao moćni antioksidansi.

Podaci sakupljani 20 godina na slučajevima preko 80.000 žena pokazali su da bi redovno konzumiranje badema moglo da smanji rizik za nastanak kamena u žuči.

Bademi sadrže obilje vitamina i minerala, kao i zdrave, nezasićene masne kiseline i dijetetska vlakna. Šaka badema podmiriće 50% dnevnih potreba organizma za biotinom i 32% za vitaminom E.

Keleraba sadrži više sastojaka koji održavaju naš kardiovaskularni sistem zdravim, među kojima su dijetetska vlakna i jedan važan mineral za naš organizam.

Tikvice sadrže nutrijente koji pomažu u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sistema. Najpre je to kalijum koji smanjuje štetne efekte soli na organizam.

Rezultati nedavne studije sugerišu da bi ishrana bogata vitaminom A i dijetetskim vlaknima mogla da izmeni crevnu mikrofloru i da na taj način spreči pojavu alergija na hranu.

Ukoliko ste pod stresom, a muče vas probavne smetnje, povedite najpre računa o grickalicama - često ih jedemo kada smo nervozni a one nam ne donose mnogo hranljivih materija i vlakana, dok istovremeno obiluju mastima, solju ili šećerom.

Verovali ili ne, trešnje pripadaju istoj porodici biljaka kao i breskve, nektarine, šljive, kajsije, višnje i bademi. Ovo voće obiluje vitaminima, mineralima i dijetetskim vlaknima.

Nedavna studija američkih naučnika potvrdila je povoljne zdravstvene efekte redovnog konzumiranja integralnih žitarica, uz zaključak da ova bi ova navika mogla da nam produži život!

Kajsije su izuzetno bogate karotenoidima, antioksidansima koji povoljno deluju na kardiovaskularni sistem i održavaju naše oči i kožu zdravima, dok im se takođe pripisuje i antikancerogeno dejstvo.

Prema nedavnom istraživanju australijskih naučnika, ljudi koji jedu više hrane bogate vlaknima imaju manji rizik za pojavu bolesti koje se često javljaju u starijem životnom dobu.

Prethodno pomenuta studija još jedna je u nizu istraživanja koja ukazuju na značaj ishrane i drugih navika tokom puberteta u cilju prevencije raka dojke kasnije u životu.

Maline predstavljaju sjajan izvor dijetetskih vlakana - u 100 grama ovog voća ima čak 6 grama vlakana! Osim što sprečavaju zatvor, podstiču izbacivanje toksina i doprinose zdravlju probavnog trakta, vlakna smanjuju rizik od pojedinih hroničnih oboljenja.

Prema rezultatima istraživanja američkih naučnika, ljudi koji redovno jedu mahunarke, kao što su pasulj, grašak, sočivo i leblebije, imaju manji rizik od pojedinih oboljenja.

DASH ishrana je bogata antioksidansima, vitaminima, mineralima (naročito kalijumom i magnezijumom koji pomažu u regulaciji krvnog pritiska) i proteinima biljnog porekla.

DASH režim ishrane osmislili su američki lekari 1997. godine da bi pomogli osobama sa hipertenzijom da regulišu krvni pritisak putem ishrane, bez uzimanja medikamenata.

Semenke suncokreta su idealne zdrave grickalice koje brzo utoljuju glad, dok organizmu istovremeno obezbeđuju mnoštvo vitamina, minerala i esencijalnih masnih kiselina.

Stručnjaci smatraju da bi 50% slučajeva kolorektalnog karcinoma moglo da se spreči kombinacijom životnih navika koje se odnose na ishranu, nivo fizičke aktivnosti i održavanje zdrave telesne težine.

Istraživanja su pokazala da kikiriki i puter od kikirikija smanjuju potrebu za visokokaloričnom hranom i na taj način smanjuju broj kalorija koje unesemo tokom dana.

Stručnjaci smatraju da bi izbalansirana ishrana bogata voćem i povrćem, i integralnim žitaricama koje obiluju biljnim vlaknima mogla da smanji rizik od pojave kamena u žučnoj kesi.

Brokoli predstavlja izuzetno zdravo povrće zbog visokog sadržaja antioksidansa, vlakana i vitamina A i C. U 100 g kuvanog brokolija ima samo 35 kcal i 3 g vlakana.

Žene koje su tokom adolescencije i ranog odraslog doba jele dosta hrane bogate vlaknima mogle bi da imaju manji rizik za pojavu raka dojke. U kojoj meri vlakna utiču na pomenuti rizik?

Nedavno istraživanje švedskih naučnika, pokazalo je da bismo uključivanjem ječma u ishranu mogli da smanjimo rizik od dijabetesa i snizimo nivoe šećera u krvi.

Velika studija u kojoj je učestvovalo 187.382 ispitanika oba pola pokazala je da bi redovno konzumiranje voća kao što su borovnice, grožđe i jabuke moglo da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Jabuka je s razlogom jedna od najpopularnijih voćki, budući da osim osvežavajućeg slatko-kiselkastog ukusa u sebi krije i važne vitamine i minerale, antioksidanse i vlakna.

Povoljno dejstvo većeg unosa vlakana na zdravlje ne završava se na prevenciji plućnih bolesti. Ranija istraživanja su pokazala da vlakna pomažu i u prevenciji dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja.

U istraživanju o povezanosti većeg unosa vlakana i manjeg rizika od plućnih bolesti učestvovalo je 1.921 osoba, starosti od 40 do 70 godina. Naučnici su kroz anketu saznali više o načinu života i navikama u ishrani ispitanika, a potom su pristupili zdravstvenim pregledima.

Nedavna studija američkih istraživača pokazala je da bi ishrana bogata vlaknima mogla da smanji šanse za razvoj bolesti pluća. Reč je o važnom otkriću budući da je na svetskom nivou hronična opstruktivna bolest pluća danas treća najčešća bolest zbog koje ljudi umiru.

Istraživači sa Univerziteta Kolumbija želeli su da utvrde kako ishrana utiče na kvalitet sna i koji nutrijenti nam pomažu da se dobro naspavamo tokom noći.

Ukoliko ste u nekom trenutku u životu mučili muku sa viškom kilograma, sigurno ste čuli savet da bi iz ishrane osim "regularnih" slatkiša trebalo isključiti ili makar ograničiti suvo voće.

Dodavanjem suvog voća u ishranu brzo ćete podstaći probavu i rešiti problem opstipacije (zatvora). Suvo grožđe i suve šljive i smokve naročito su efikasne kod problema sa lenjim crevima.

Osim što bi ovih dana trebalo da povećate unos vode, tj. da pijete oko 2 litra vode dnevno, dobro bi bilo i da jedete kuvana jela kao što su supe i čorbe.

Ukoliko ste ljubitelj pečenog kestenja ili kesten pirea, verovatno vas interesuje koji se sve vitamini i minerali kriju u ukusnom plodu pitomog kestena.

Za razliku od belog, rafinisanog pirinča kojem su uklonjene ljuska i klica, zrno integralnog pirinča je neoljušteno tako da sadrži više vlakana i minerala.

Visok sadržaj vlakana u čija semenkama pomaže nam da se duže osećamo sitima, smanjuje potrebu za hranom, što može da nam pomogne u borbi sa viškom kilograma.

Čija semenke vode poreklo iz Centralne i Južne Amerike gde su kroz istoriju predstavljale važnu namirnicu za Asteke i Maje, a danas se u velikoj meri koriste u Argentini i Peruu.

Japanska jabuka, kaki voće ili persimon, nazivi su za ukusno voće narandžaste boje, poreklom iz Kine. Ovo voće slatkog, mednog ukusa sadrži nutrijente (vitamine, minerale, antioksidanse) koji blagotvorno deluju na naše zdravlje.

Svi orašasti plodovi otprilike sadrže približan broj kalorija i predstavljaju zdrav međuobrok kada ste na dijeti. Bogati su omega-3 masnim kiselinama, proteinima i vlaknima.

Semenke lana obiluju mineralima, omega-3 masnim kiselinama i rastvorljivim vlaknima, a svi ovi sastojci doprinose zdravlju kardiovaskularnog i digestivnog sistema.

Uključivanjem kinoe u bezglutensku ishranu količina nutrijenata se bitno povećava - veći je unos proteina, gvožđa, kalcijuma, vitamina B-kompleksa i vlakana.

Kinoa je bogata esencijalnim aminokiselinama, nezasićenim masnim kiselinama, vitaminima, mineralima i vlaknima koja dovode u red digestivni trakt i pomažu nam da se duže osećamo siti.

Kada smo govorili o zdravim mastima koje bi redovno trebalo da budu prisutne u našoj ishrani, pomenuli smo avokado kao odličan izvor mononezasićenih masnih kiselina koje doprinose zdravlju kardiovaskularnog i nervnog sistema.

Oprez kod konzumiranja svežeg voća i povrća naročito je potreban kod ljudi sa osetljivim stomakom i sindromom iritabilnog kolona, koji bi trebalo da ograniče unos nerastvorljivih vlakana, a da jedu više rastvorljivih vlakana.

Sveže i kuvano voće i povrće sadrži vlakna koja su neophodna za normalan rad probavnog trakta. Zašto se onda nekada javljaju smetnje u varenju i nelagodan osećaj u stomaku?

Proleće i leto su mnogima omiljena godišnja doba i to ne samo zbog lepšeg i toplijeg vremena, već i zbog raznog ukusnog voća i povrća koje je tada u sezoni.

Kantalupe dinja je bogata beta-karotenom, koji utiče na zdravlje kože u kose. Voće i povrće bogato karotenoidima kao što su dinje, lubenice, kajsije, breskve, itd. pomaže nam da ujednačeno pocrnimo tokom letnjih meseci.

Dinja predstavlja idealno osveženje u letnjim mesecima, bilo da je jedete kao užinu ili desert. U 100 g kantalupe dinje ima oko 34 kcal i 1 g vlakana. Kojim važnim vitaminom je dinja izuzetno bogata?

Zahvaljujući vodi i vlaknima koje sadrže, krastavci pomažu u prevenciji opstipacije, kao i kamena u bubregu. Ako ste ljubitelj sokova i šejkova od povrća, probajte da omiljenim receptima dodate i krastavac za dodatnu osvežavajuću aromu.

Urme sadrže saharozu, glukozu i fruktozu tako da predstavljaju odličnu užinu između obroka ili na kraju dana, i brzo nam vraćaju energiju kada se osetimo umorno.

Urme sadrže različite aminokiseline i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna (čak 2 grama po jednoj urmi) tako da povoljno deluju na funkcionisanje sistema organa za varenje.

Jedno od omiljenog suvog voća, slatke urme sadrže najrazličitije vitamine i minerale. Iako se na našem tržištu uglavnom prodaju suve urme, ovo ukusno voće se može jesti i u svežoj varijanti.

Bademi smanjuju rizik od srčanih oboljenja, i njihovo prisustvo u ishrani povezuje se sa poboljšanjem nivoa masnoća u krvi i uopšte unapređenjem zdravlja kardiovaskularnog sistema.

Zahvaljujući niskoj kalorijskoj vrednosti, tikvice predstavljaju idealno povrće u periodima kada pokušavamo da se oslobodimo viška kilograma. Sto grama tikvica sadrži dva grama vlakana zbog kojih ćemo se duže osećati sitima.

Možda zelena salata i drugo zeleno lisnato povrće ne spada u hranu koje biste se setili kao blagotvorne kada vas muči želudac, ali sama činjenica da ovo povrće nije kiselo čini ovaj zeleniš idealnim sastojkom za obroke kod povišene želudačne kiseline.

Poznato je da su orašasti plodovi inače korisni za zdravlje kardiovaskularnog sistema, a ovo je slučaj i sa pinjolima. Kojim nutrijentima su bogati pinjoli?

Probiotske bakterije koje pojedini jogurti sadrže pomažu nam kod problema sa varenjem, nadutošću, dijarejom i opstipacijom, a u kombinaciji se jednom vrsti semenki čine sjajan spoj za zdrav digestivni trakt.

Danas govorimo o grejpfrutu, citrusnom voću prepoznatljivog oporog ukusa koje je nastalo ukrštanjem pomela i pomorandže. Najpopularnije vrste su crveni, roze i beli grejpfrut.

Osim što antocijanini iz crvenog voća štite naš kardiovaskularni sistem, naučnici utvrdili da ovo voće poseduje još neka povoljna zdravstvena dejstva.

U 160 g heljdinog brašna nalazi se preko 30% dnevnih potreba prosečnog odraslog organizma za manganom, oko 25% potreba za triptofanom i magnezijumom. Heljda pored proteina, sadrži i visok procenat dijetetskih vlakana koja na naš gastrointestinalni trakt ima samo pozitivna dejstva.

Ananas će učiniti naše zube zdravim i sprečiće nastanak karijesa i zubnog kamenca. Redovnim unosom anansa ili samo konzumiranjem soka ananasa možemo stimulisati pokrete creva jer ananas sadrži veliku količinu vlakana koja pospešuju varenje i izbacivanje krajnjih produkata metabolizma hrane.

U malim zrnima pasulja se nalazi velika količina rastvorljivih vlakana, dijetetskih vlakana koja stimulišu rad naših creva i pomažu izbacivanje krajnjih produkata metabolizma hrane. U samo 100 g pasulja ima više od 100% dnevnih potreba za vlaknima i vitaminom B12.

U manje od 100 g sirovog ljubičastog kupusa se nalazi 3 g vlakana, što je oko 10% preporučene dnevne količine za jednu odraslu osobu. Vlaknasta hrana reguliše nivo holesterola i obezbeđuje nesmetan protok krvi kroz naše vene i arterije.

U kokosovom mleku se nalaze proteini, ugljeni hidrati, dijetarna vlakna, prirodni šećeri, vitamin C, vitamin E, vitamini B1, B6, B3, B5, B9, isto tako sadrži i selen, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, fosfor i kalijum. Kokosovo mleko u 100ml sadrži oko 200 kalorija.

Svi znamo koliko je važno da smo zdravi, a posebno tokom hladnog zimskog perioda kada je dodatna gnjavaža odlazak kod lekara. Naše zdravlje će biti netaknuto samo uz ishranu bogatu vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima.

Samo 100g pirinča u toku dana može imati veliki uticaj na naš organizam, konstantno željan vitamina i minerala. Redovan unos pirinča, posebno pirinča punog zrna, će nam pružiti veliku količinu nerastvorljivih vlakana koja stimulišu pokrete naših creva.

Pasulj je povrće koje se u našoj kuhinji vrlo često koristi i tako i treba da ostane, jer se u pasulju nalazi velika količina rastvorljivih vlakana koja stimulišu rad naših creva i pomažu izbacivanje krajnjih produkata metabolizma hrane.

Pored velike količine magnezijuma i flavonoida i to vrstu flavonoida koji se mogu samo naći u zrnima kakaoa, kakao koji sadrži 70% kakao udela sadrži preko 110% dnevnih potreba organizma za vlaknima u samo 100 g. Ali i manja količina crne čokolade i kakaoa utiče na sniženje krvnog pritiska.

Sledeća grupa namirnica koju treba da unesete u svakodnevni meni jeste koštunjavo voće. Bademi mogu obezbediti i do 50% Vaših dnevnih potreba za vlaknima i to u samo 100 g ovog ukusnog koštunajvog voća. Sledeći na spisku voćki sa velikim procentom vlakana su pistaći, lešnici i pekan orasi.

Najveći procenat vlakana naravno sadrže žitarice, pšenica, riža, posebno integralna, kukuruz, ovas i heljda. Uz veliki procenat dijetetskih vlakana ove žitarice sadrže i magnezijum, vitamine B kompleksa, gvožđe i od 6% do 99% dnevnih potreba organizma odrasle osobe procečne težine za vlaknima.

Proizvodnja pistaća je ozbiljan posao koji zahteva strpljenje, jer treba da prođe i do 10 godina da jedna plantaža pistaća da maksimum plodova. Ali ovi plodovi su vredno čekanja, jer u sebi sadrže idealan sastav ulja, minerala i vlakana.

Cimet je začin koji se dobija iz istoimene biljke i kao svaka biljka u sebi sadrži fitomaterije koje imaju izuzetno snažno dejstvo na E. coli, te se svakodnevno konzumiranje cimeta preporučuje svima koji imaju povišen nivo ove bakterije, bilo u digestivnom ili urogenitalnom sistemu.

U šargarepi se u najvećem procentu nalaze vitamini, što ovo povrće čini snažanim antioksidansom. Vitamin C i beta karoten uz fitokiseline i lutein u velikom meri štite naš organizam. Šargarepa je povrće koje sadrži čak 6 puta više vitamina A nego što je to dnevno našem organizmu potrebno.

Borovnice se danas proizvode u velikim količinama, jer su naučnici u njima pronašli savršen spoj minerala i vitamina, vlakana i vode. Borovnice se koriste za pravljenje velikog broja proizvoda, pekmeza, marmelada, sokova, kolača, ali jedini pravi način da se one konzumiraju jeste da ih jedete sveže.

Patlidžan sadrži moliblen, folate, vitamin K, vlakna, vitamin C, mangan, magnezijum, kalijum, bakar, vitamin B3 i triptofan. Patlidžan, i pored svega toga, sadrži veoma malo kalorija i zato je idealna namirnica za sve one koji žele da oslabe par kilograma na najprirodniji način.

Većina ljudi misli da će postom uspeti da izgubi višak kilograma, ali to nije istina. Posna hrana nije nikako hrana koja sadrži niske vrednosti kalorija. Trudite se da jedete povrće i voće puno vlaknima i vodom, a sa manjom količinom šećera. Jedite svežu ribu, kuvanu ili pečenu u rerni.

Naše raspoloženje u velikoj meri zavisi od nivoa serotonina u krvi, a nivo serotonina se može povisiti određenim namirnicama. Ukoliko želite dozu sreće pojedite obrok sa mlekom i žitaricama. Ovako unosite veliku kolićinu vlakana i vitamina D koji u velikoj meri mogu poboljšati Vaše raspoloženje.

Avena sativa je latinski naziv za veoma zdravu žitaricu koju treba da jedemo svaki drugi dan. Ovas je žitarica koja se veoma dugo koristila sam za ishranu životinja, ali na svu sreću su i ljudi počeli da je koriste kao izvanrednu i nezamenjivu namirnicu u zdravim dijetetskim programima ishrane.

Precizne laboratorijske, biohemijske i fiziološke analize su izdvojile nekolicinu biljnih nutrijenata iz povrća koje je najčešće dostupno ljudima širom sveta i na taj način znatno olakšale ljudima da izaberu prave namirnice.

Ovsene pahuljice sadrže rastvorljiva vlakna koja snižavaju nivo LDL holesterola. Dovoljno je da pojedete jednu šolju ovsenih pahuljica dnevno, potopljenih u mleko ili skuvanih u mleku. U kombinaciji sa bananama i koštunjavim voćem obezbedićete dnevne potrebe organizma za vlaknima.

Semenke su isto tako bogate proteinima, mineralima i korisnim vitaminima. Samo 100g semenki bundeve ima 30g proteina, čak 100% dnevnih potreba za gvoždjem, oko 30% potreba za niacinom, selenom, cinkom.

Kupus ne samo da je ukusna namirnica vec može da prevenira nastanak kardiovaskularnih oboljenja I komplikacija koje nastaju kod dugotrajno povišenog nivoa masnoća u krvi.