Simptom

Iako je veliki proj prehlada izazvan virusima, one mogu biti uzrokovane i bakterijama. Najčešće su u pitanju bakterije iz grupe Streptokoka. Bol u grlu je veoma često komplikacija prehlade, ili samo jedan od simptoma. Dominantan je bol u grlu, posebno prilikom gutanja vode ili hrane.

Još jedna od čestih komplikacija prehlade jeste akutna upala bronhija ili akutni bronhitis. Iako je bronhitis češće uzrokovan delovanejm bakterija, virusni bronhitis je podjednako neprijatan i ozbiljan po naš organizam. Kliničkom slikom dominira bol ili protisak u predelu bronhija i pluća.

Želudac je centralni organ našeg digestivnog trakta i predstavlja mišićnu opnu koja svojim pokretima i sadržajem, želudačnom kiselinom, vari hranu i pretvara je u materije koje su neophodne organizmu. Želudac, kao i svaki organ, može oboleti i to na više načina.

Demencija može biti u blagom obliku da se jako dugo vremena ne može dijagnostikovati, ali kako je u pitanju sindrom koji napreduje i ne može da se zaustavi, simptomi će vremenom postajti sve izraženiji. Veoma je bitno znati prepoznati simptome na pravi način i u pravo vreme.

Pojačan svrab genitalne regije, ukoliko je dugotrajan, je simptom ozbiljne gljivične infekcije. Gljivice su mikroorganizmi koji daju svrab kao simptom, i ukoliko se ovaj simptom javi i zadrži preko 2 nedelje traba da se obratimo lekaru kako bi počeli lečenje što pre i na pravilan način.

Sam ljudski organizam stvara dopamin i to ga sintetišu tri grupe ćelija u centralnom nervnom sistemu. Dopamin se stvara u crnoj supstanci, u jedrima hipotalamusa i u limbičkom sistemu. Dopamin je zadužen za motoričku kontrolu, za sve voljne pokrete.

Parkinsonova bolest se dijagnostikuje na osnovu anamneze, pregleda neurologa, utvrđivanja karakterističnih simptoma, jer Parkinsonova bolest je jedna od retkih koje se ne potvrđuju analizama poput EEG, elektroencefalograma, magnetne rezonance ili CAT skenera glave.

Ukoliko Vaša beba ima ekcem ili više malih ekcema po koži, budite sigurni da će oni biti razlog lošeg spavanja, plakanja i promene u ponašanju. Ekcem je prilično neprijatna infekcija kože koja se manifestuje svrabom, posebno u popodnevnim satima i tokom noći. Ekcemi mogu biti bolni na dodir.

Kako prepoznati nesvesticu? Osoba koja je bleda, orošena znojem, ćutljiva i fokusira svoj pogled u jednu tačku, osoba koja ima suve usne i koja vidi sjajnu svetlost i iskre pred očima je osoba koja će vrlo verovatno osetiti nesvesticu ili pasti u nesvest.

Ukoliko su infekcije učestale savetuje se cirkumcizija tj. oberezivanje. Lečenje se sprovodi na više načina, apstinencijom dok god ima simptoma infekcije, redovnom i pažljivom higijenom, korišćenjem antifungicidnih krema svakodnevno a u ozbiljnijim slučajevima i upotrebom oralne terapije.

I kućnim uslovima možete učiniti mnogo toga što može sniziti temperaturu i prijati Vam. Ukoliko temperatura predje 37,8 stepeni i ne osećate se dobro oslobodite se teške garderobe, iztuširajte se mlakom vodom i provetrite prostoriju u kojoj boravite.

Ukoliko smo prehladjeni, umorni, imamo stesan period u životu, imamo poremećaj ritma spavanja, naravno da će organizam reagovati povišenom temperaturom. Pre nego se temperatura povisi možemo osetiti jezu, drhtavicu, znojenje ili osećaj hladnoće.

Na temperaturu utiču i količina fizičke aktivnosti, godišnje doba, doba dana, ritam spavanja i menstrualni ciklus kada su u pitanju osobe ženskog pola. Telesna temperatura može biti povišena i biti simptom velikog broja oboljenja.

Simptomi upale mokraćnih puteva su jak, probadajući bol u predelu bešike i donjeg stomaka, bol pri mokrenju, otežano mokrenje zbog otoka mokraćnih kanala, osećaj pečenja tokom i posle mokrenja. Infekciju često prati i povišena telesna temperatura, krv u mokraći ili gnoj.

Ukoliko je kašalj simptom infekcije koju dijagnostikuje lekar svakako da treba da se pridržavate terapije. Ako iskašljavate sluz nikako nemojte uzimati lekove koji umiruju kašalj, jer tako nikada nećemo iz disajnih organa izbaciti sluz i pravilno se izlečiti do kraja.

Kašalj se može javiti kao alergijska reakcija ali ipak najčešće se javlja kao jedan od simptoma veoma čestih virusnih i bakterijskih infekcija gornjih disajnih puteva. Kašalj je simptom prehlade, bronhitisa, gripa ali i zapaljenja pluća.

Kašalj je simptom preko 200 oboljenja, bilo alergijskih ili infekcija izazvanih mikroorganizmima. Kašalj je refleksna reakcija kojom se naši disajni organi spontano čiste od viška sluzi ili bilo kojih nadražajnih materija, suv ili zadimljen vazduh, hemijska isparenja.

Dijabetes melitus ili šećerna bolest ili samo dijabetes predstavlja progresivno metaboličko oboljenje, organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ga organizam ne koristi na adekvatan način, ali u oba slučaja dolazi do inhibicije insulina i povećanja količine šećera u krvi.

Veoma niske temperature, vetar ali i visoke temperature znaju da poremete normalnu masnu ravnotežu naše kože, posebno kože stopala i ruku koji su anatomski uskraćeni, ne poseduju veliki broj lojnih žlezda kao ostatak tela.

S obzirom na tempo života, broj informacija kojem sm oizloženi u toku dana zaboravnost nije opasan simptom ukoliko se ne ponavlja i ne produbljuje. Veliki broj obaveza i stres utiču na to da zaboravimo sitnice poput toga gde smo ostavili ključeve ili da li smo doručkovali u toku dana.

Prehlada je od osobe do osobe različito manifestovana, jer pre svega zavisi od odbrambenih snaga organizma. Najčešći simptomi prehlade su blago povišena temperatura, zamor, bol u brlu, rinitis ili pojačano lučenje slina ili pak zapušen nos, glavobolja ponekad i otok žlezda na grlu.

Maligna oboljenja su i u našoj zemlji u porastu, iako su na prvom mestu liste uzroka smrti još uvek kardiovaskularna oboljenja. Maligno oboljenje se može desiti na svakom organu, u svakoj ćeliji našeg organizma.

Kada primetite da duži vremenski period imate neki od simptoma koje izaziva helikobakter onda je potrebno da se javite lekaru kako bi se utvrdilo o čemu se tačno radi. Laboratorijskim vađenjem krvi se utvrđuje ukupna količina helikobakter pylori u krvi i na osnovu tog nalaza se i prepisuje terapija.

Zauške počinju veoma povišenom telesnom temperaturom, otokom parotidnih ili pljuvačnih žlezda zbog čega se ovo oboljenje naziva i Parotitis epidemica. javljaju se i groznica, malaksalost, slika opšte slabosti organizma, mučnine, vrtoglavice, nagli pad pritiska.

Istraživanja govore da 3-4% populacije boluje od težih, dok 1,5 do 2% od blažih oblika depresije. Žene češće obolijevaju od muškaraca u odnosu 2:1. Tačan razlog takve pojave se ne zna, ali je pretpostavka da tome doprinose hormonske promene kod žena, trudnoće i porođaji.