Kardiovaskularna oboljenja

Rezultati nedavne studije pokazali su da ljudi koji redovno jedu čili paprike imaju niži rizik od smrti nego oni koji nikad ne jedu ovo povrće. Kako to čili paprike deluju na zdravlje?

Verovali ili ne, breskve se gaje već preko 8000 godina i smatra se da su potekle iz Kine. Breskva kao i nektarine, šljive, kajsije, trešnje, višnje i bademi pripadaju porodici ruža...

Kvalitetan san je od ključnog značaja za odmor i regeneraciju organizma, i uopšte za dug život. Nedavna studija je pokazala ustaljena rutina kada je spavanje u pitanju - odlazak na spavanje i ustajanje u približno isto vreme svakog dana - može da se poveže sa dužim životom...

Ranija istraživanja već su pokazala da borovnice ublažavaju upalu desni kao i da pomažu u prevenciji demencije i Parkinsonove bolesti, a nedavno se pokazalo da, kada se konzumiraju redovno, borovnice pružaju zaštitu od kardiovaskularnih bolesti...

Nedavna pregledna studija ukazala je na pozitivne efekte voća i povrća crvene, ljubičaste i plave boje na zdravlje kardiovaskularnog sistema i prevenciju kardiovaskularnih oboljenja...

Kada "dobar" holesterol postaje da bude dobar i počinje da povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja? Američki naučnici veruju da su došli do odgovora na ovo pitanje...

Zahvaljujući kombinaciji vode, vlakana, hranljivih materija i važnih antioksidansa, veća zastupljenost grožđa u ishrani mogla bi da pomogne u prevenciji raka, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih oboljenja i opstipacije...

Da li imate utisak da vremenske prilike bitno utiču na to kako se osećate? Nije u pitanju samo vaš osećaj - i naučnici su potvrdili povezanost pojedinih zdravstvenih tegoba i vremenskih uslova.

Da biste smanjili rizik od kardiovaskularnih oboljenja, trebalo bi da u ishranu uključite što više namirnica biljnog porekla. Kako ova hrana može da unapredi kardiovaskularno zdravlje?

Volite da pijete čajeve, ali ste primetili da se obično držite uvek istih tipova ovog napitka. Ukoliko vam treba malo inspiracije kao i informacija kako koji biljni čaj može da doprinese vašem zdravlju, današnji tekst je upravo za vas!

Kurkuma začin se dobija od korena tropske biljke iz porodice Zingiberaceae kojoj pripadaju i đumbir i kardamom, a kao i ova dva začina, tradicionalno se koristi u cilju prevencije kardiovaskularnih i neurodegenerativnih oboljenja, i za ublažavanje probavnih smetnji...

Kada je nivo HDL holesterola u pitanju, najčešće se govori o problemu niskog HDL (dobrog) holesterola. Međutim, visok nivo HDL holesterola isto može nepovoljno da deluje na kardiovaskularno zdravlje...

Nedavno smo pisali o nepovoljnim zdravstvenim efektima dugotrajnog sedenja i logično je da se zapitamo šta možemo da učinimo da ta sprečimo negativne posledice...

Brojne studije su pokazale da dugotrajno sedenje može da poveća rizik od gojaznosti, srčanih bolesti, pa čak i rane smrti. Pod dugotrajnim sedenjem podrazumeva se sedenje tokom 8 do 12 sati i više dnevno.

Nedavno istraživanje je ukazalo na povezanost između zdravlja desni i kardiovaskularnog zdravlja. Naime, američki naučnici su utvrdili da se ublažavanjem upale desni...

Bundevine semenke izuzetno su bogate magnezijumom - 50 grama sirovih semenki bundeve podmiruje čak 67% dnevnih potreba organizma za ovim važnim mineralom.

Saobraćajne gužve su same po sebi izvor znatnog stresa za učesnike u saobraćaju, a nedavno istraživanje upozorava i na povećan nivo atmosferskog zagađenja u vreme špica...

Veštački zaslađivači su dugo predstavljani kao zamena za šećer i efikasan način za smanjenje unosa kalorija. Međutim, nova kanadska studija upozorava da konzumiranje veštačkih zaslađivača može da poveća rizik od...

Naučnici smatraju da, zbog visokog sadržaja antioksidansa i vlakana, patlidžan smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, što su i potvrdila pojedina istraživanja na životinjama.

Redovan unos biljnih proteina koji se nalaze u proizvodima od soje, mahunarkama i integralnim žitaricama smanjuje rizik od rane menopauze. Rana menopauza, koja nastupa pre 45. godine, pogađa 10% žena...

Život u prometnim ulicama nepovoljno utiče na zdravlje, time što povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. Naučnici smatraju da su dva mehanizma odgovorna za negativni uticaj buke na zdravlje...

Kajsije su bogate katehinima, flavonoidima koji se isto tako nalaze u breskvama, ječmu, kakau, crnom i zelenom čaju. Koji su povoljni efekti katehina na naše zdravlje?

Na našim prostorima obično se gaji beli, crni i crveni dud. Sadržaj različitih antioksidantnih materija zavisi između ostalog i od boje plodova duda...

Visok sadržaj vlakana u čija semenkama pomaže nam da se duže osećamo sitima i smanjuje potrebu za hranom, što može da nam pomogne u borbi sa viškom kilograma.

Osobe koje svakodnevno koriste bicikl kao prevozno sredstvo imaju manji rizik od smrti usled bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja i karcinom nego osobe koje koriste druge, neaktivne načine prevoza.

Koje namirnice posebno dobro utiču na kardiovaskularno zdravlje? Za početak je to hrana bogata vlaknima. Rastvorljiva vlakna imaju sposobnost da vezuju LDL holesterol i...

Američko udruženje kardiologa nedavno je ukazalo na poseban značaj redovne fizičke aktivnosti za oporavak starijih srčanih bolesnika. Kardiolozi naglašavaju da posle srčanog udara...

Nedavno istraživanje u kojem je učestvovalo 1.9 miliona zdravih, odraslih Britanaca pokazalo je kako konzumiranje alkohola utiče na rizik od kardiovaskularnih bolesti...

Sledeći put kad vam neko kaže da kafa nije zdrava, pokažite mu današnji tekst! Kafa je bogata antioksidansima, tako da redovno pijenje ovog napitka može čak da pomogne u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja...

Brojna istraživanja su povtrdila da voće i povrće smanjuje nivoe holesterola i arterijski krvni pritisak, dok istovremeno poboljšava cirkulaciju i imunitet. Kada je reč o konkretnim količinama, britanski naučnici su utvrdili da...

Na osnovu 95 studija u kojima je sveukupno učestvovalo 2 miliona ispitanika, britanski naučnici su došli do konkretnih zaključaka u kojoj meri bi trebalo da jedemo voće i povrće da bismo smanjili šanse za pojavu pojedinih bolesti.

Jedna od najčešćih preporuka koja se može čuti jeste da bi za dobro zdravlje trebalo jesti 5 porcija voća i povrća dnevno. Međutim, britanski naučnici smatraju da bi tu preporuku trebalo duplirati!

Zahvaljujući visokom sadržaju mononezasićenih masnih kiselina, vitamina E i minerala redovno konzumiranje lešnika može smanjiti rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Koje vitamine i minerale sadrže ukusni lešnici?

Još jedna nedavna studija govori o pozitivnim efektima integralnih žitarica po zdravlje. Naučnici su utvrdili da integralne žitarice pozitivno utiču na crevnu floru i funkcionisanje imunog sistema.

Američki istraživači su želeli da utvrde koji su pozitivni zdravstveni efekti prelaska sa rafinisanih na integralne žitarice u svakodnevnoj ishrani.

Ako želite da smršate i smanjite rizik od raznih hroničnih oboljenja, pokušajte da rafinisane žitarice zamenite integralnim. Nova američka studija pokazala je da se na ovaj način povećava potrošnja kalorija.

Jedan od razloga zašto je teško utvrditi konkretne efekte ehinacee na prevenciju prehlade jeste činjenica da su se u različitim studijama često proučavali efekti korišćenja različitih delova biljke na imunitet. Danas govorimo i o neželjenim dejstvima ehinacee.

Prema rezultatima istraživanja američkih naučnika, gojazne osobe (čiji je indeks telesne mase veći od 30) mogle bi bitno da poboljšaju svoje zdravlje ukoliko izgube 5% telesne težine.

Američko udruženje kardiologa objavilo je studiju u kojoj se naglašava važnost izbalansiranih prehrambenih navika. Zdrava ishrana doprinosi sveukupno zdravijem načinu života i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i hroničnih oboljenja.

Vitamin E je liposolubilan vitamin koji ima antioksidativno dejstvo. Ovaj vitamin usporava proces starenja kože do kojeg dolazi usled štetnog dejstva slobodnih radikala.

Rezultati nedavne američke studije pokazali su da se u periodu od 25. decembra do 7. januara povećava broj srčanih udara. Koji su glavni simptomi srčanog udara?

Zahvaljujući visokom sadržaju antioksidansa, šipurak može da pomogne u snižavanju nivoa holesterola i sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska, čije povišene vrednosti predstavljaju faktore rizika za pojavu kardiovaskularnih oboljenja.

Poslednjih godina, kurkuma je, zahvaljujući svojim antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima, postala izuzetno popularan začin i u našoj zemlji.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da integralne žitarice i proizvodi od integralnih žitarica (hleb, testenina, peciva) mogu da smanje rizik od kardiovaskularnih oboljenja ukoliko se konzumiraju u okviru zdrave, izbalansirane ishrane.

Keleraba sadrži više sastojaka koji održavaju naš kardiovaskularni sistem zdravim, među kojima su dijetetska vlakna i jedan važan mineral za naš organizam.

Tikvice sadrže nutrijente koji pomažu u održavanju zdravlja kardiovaskularnog sistema. Najpre je to kalijum koji smanjuje štetne efekte soli na organizam.

Više istraživanja je pokazalo da istovremeno konzumiranje alkohola i duvana bitno povećava rizik od razvoja karcinoma respiratornog i digestivnog sistema.

Rotkvice su odličan izvor antocijanina, pigmenata kojima rotkvice duguju karakterističnu crvenu boju i koji u organizmu deluju kao antioksidansi. Antocijanini se takođe nalaze u brusnicama, jagodama, malinama, višnjama, naru, borovnicama, kupinama, plavom patlidžanu i crvenom kupusu.

Osobe koje imaju viši nivo HDL holesterola obično imaju manji rizik od srčanih bolesti, šloga i raznih drugih zdravstvenih problema. HDL holesterol uklanja loš, LDL holesterol iz krvi i transportuje ga u jetru gde se on prerađuje.

Zbog holesterola koji sadrže, jaja su dugo bila na listi namirnica koje bi trebalo izbegavati jer mogu da povećaju rizik od srčanih oboljenja. Od tada je više studija istraživalo ovu povezanost.

Nedavna studija britanskih naučnika ukazala je na važnu ulogu usamljenosti i društvene izolovanosti kada je u pitanju razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Nedavna studija novozelandskih naučnika sugerisala je da je za prevenciju srčanog i moždanog udara važnije da jedemo više zdrave hrane, nego da u potpunosti uklonimo namirnice poput slatkiša, mesa i pržene hrane.

Redovno vežbanje poboljšava fizičku kondiciju i smanjuje rizik od gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2. U kojoj meri vežbanje pomaže u borbi sa depresijom?

Rezultati petogodišnje studije u kojoj je učestvovalo 500.000 odraslih od 30 do 79 godina osobe koje svakodnevno jedu sveže voće mogle bi da imaju manji rizik od nekih kardiovaskularnih događaja.

Osobe koje redovno jedu namirnice bogate flavonoidima - kao što su maline - imaju manji rizik od razvoja srčanih bolesti. Koji flavonoidi imaju ključnu preventivnu ulogu?

Maline predstavljaju sjajan izvor dijetetskih vlakana - u 100 grama ovog voća ima čak 6 grama vlakana! Osim što sprečavaju zatvor, podstiču izbacivanje toksina i doprinose zdravlju probavnog trakta, vlakna smanjuju rizik od pojedinih hroničnih oboljenja.

Osobe koje svakodnevno piju razne napitke bogate šećerom tokom vremena akumuliraju više visceralnih masnih naslaga. Visceralno masno tkivo nalazi se duboko u trbušnoj duplji, između važnih unutrašnjih organa.

Nedavna američka studija pokazala je da je deo tela na kom nam se najviše nakupljaju masne naslage pouzdaniji pokazatelj moguće kardiovaskularne bolesti u budućnosti nego težina ili indeks telesne mase.

Američki i italijanski naučnici odlučili su da ispitaju koje životne navike pomažu ljudima da žive dugo i u dobrom zdravlju. U njihovom istraživanju učestvovaće 300 stanovnika iz italijanskog sela Ačaroli, koji su svi stariji od 100 godina!

Prema rezultatima istraživanja američkih naučnika, ljudi koji redovno jedu mahunarke, kao što su pasulj, grašak, sočivo i leblebije, imaju manji rizik od pojedinih oboljenja.

Crveni kupus je bogat antocijaninima koji ne samo što imaju antikancerogena svojstva, već mogu i da ublaže zapaljenja koja dovode do kardiovaskularnih oboljenja.

Prema rezultatima istraživanja kineskih naučnika, tai či i druge tradicionalne kineske veštine blagotvorno deluju na zdravlje osoba sa kardiovaskularnim bolestima.

Više studija je pokazalo da konzumiranje 30 g kikirikija ili jedne supene kašike putera od kikirikija dnevno može da smanji izglede za pojavu brojnih oboljenja.

Iako se orasi često nalaza na listi zabranjenih namirnica kod osoba sa povišenim holesterolom, istraživanja su pokazala da orasi zapravo pomažu u regulaciji nivoa lipida u krvi.

Povoljno dejstvo većeg unosa vlakana na zdravlje ne završava se na prevenciji plućnih bolesti. Ranija istraživanja su pokazala da vlakna pomažu i u prevenciji dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja.

Osim što su brojna istraživanja dokazala da redovno vežbanje ublažava simptome kod blage i umerene depresije, nedavna studija je pokazala da fizička aktivnost ima još jedan povoljan efekat na zdravlje osoba koje pate od depresije.

Već smo prilično upoznati sa pozitivnim dejstvom probiotika na digestivni trakt, a nedavna istraživanja ukazala su i na njihove povoljne efekte na krvni pritisak.

Ishrana bogata biljnim namirnicama povezuje se sa smanjenjem rizika od raznih zdravstvenih problema. Brojne studije potvrdile su da konzumiranje biljnih proizvoda kao što je tofu smanjuje rizik od gojaznosti i dijabetesa.

Crni i zeleni čaj sadrže flavonoide, prirodna hemijska jedinjenja iz porodice polifenola za koje se pokazalo da mogu da pomognu u očuvanju zdravlja kostiju i prevenciji osteoporoze. Šolja (2 dl) crnog čaja obezbeđuje organizmu između 90 i 218 mg flavonoida.

Prema nedavnoj studiji izraelskih istraživača, osobe koje imaju običaj da popodne uz obrok popiju čašu crnog vina, čine odličnu stvar za svoj kardiovaskularni sistem i zdravlje uopšte.

Mediteranska ishrana ne samo što smanjuje rizik od neurodegenerativnih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti i metaboličkog sindroma, već i umanjuje šanse za pojavu raka dojke.

Često pišemo o pozitivnom dejstvu redovnog vežbanja na razne aspekte našeg zdravlja. Redovna fizička aktivnost takođe može da ublaži i posledice procesa starenja.

Ishrana bogata orasima i orahovim uljem pomaže našem telu da bolje reaguje na stres. Ovo blagotvorno dejstvo oraha pripisuje se visokom sadržaju polinezasićenih masnih kiselina.

Trans masti nastaju hidrogenizacijom biljnog ulja koje na taj način prelazi u čvrsto stanje, i koje se potom koristi za prženje i u proizvodnji raznih prehrambenih proizvoda kao što su margarin, gotova jela, kolači, keksi, čokolade, itd.

Grožđe sadrži resveratrol, kvercetin i katehine, flavonoide za koje se pokazalo da sprečavaju oksidaciju LDL holesterola i pomažu u regulisanju nivoa HDL i LDL holesterola u krvi.

Brojne naučne studije ispitivale su zdravstvene efekte redovnog konzumiranja grožđa i utvrdile zdravstvena svojstva koja bi ovo voće mogla da svrstaju u "superhranu".

Brojna istraživanja potvrdila su da maslinovo ulje sadrži razne antioksidanse i antiinflamatorne sastojke koji smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, depresije, demencije, pa čak i gojaznosti.

Pomenuta britanska studija utvrdila je da osobe koje su svakodnevno izložene buci većoj od 60 decibela imaju za 4% veći rizik od moždanog udara nego osobe koje borave u mirnom okruženju.

Kari je mešavina začina kojoj se pripisuju mnogobrojna zdravsvtena svojstva. Kao redovan sastojak naših obroka kari može da nam pomogne u prevenciji kancera i kardiovaskularnih oboljenja.

Ranija istraživanja su ukazala na povoljna zdravstvena svojstva kikirikija i orašastih plodova, a jedna nova studija je utvrdila da nas ove zdrave grickalice štite od smrti usled brojnih bolesti.

Evropska agencija za bezbednost hrane upozorila je na potencijalne štetne efekte kafe i drugih kofeinskih napitaka na zdravlje kod konzumiranja u velikim količinama.

Prema jednoj američkoj naučnoj studiji pokazalo se da voće kao što su breskve, nektarine i šljive pomažu u prevenciji oboljenja koja mogu pratiti gojaznost.

Kivi predstavlja zdravu i niskokaloričnu namirnicu, idealnu kada pokušavamo da izgubimo koje kilo viška, a zahvaljujući dijetetskim vlaknima pomaže nam kod opstipacije i prirodnog procesa oslobađanja od toksina.

Višnje predstavljaju nezamenljivi sastojak slatke zimnice, voćnih pita i drugih deserta, kao i okrepljujućih šejkova sa voćem i povrćem. Bogate su antocijaninima, antoksidansima kojima se pripisuju mnoga povoljna zdravstvena dejstva.

Banane su izuzetno bogate kalijumom dok istovremeno sadrže malo soli. Količina od 100 g banane sadrži čak 358 mg kalijuma zbog čega bi ovu voćku trebalo uključiti u ishranu kod visokog krvnog pritiska.

Orašasti plodovi su bogati masnim kiselinama, mineralima, vlaknima i antioksidansima. Bademi, pistaći, orasi, lešnici - najviše se preporučuju u sirovom obliku (nikako prženi, usoljeni, ušećereni).

Stručnjaci preporučuju restriktivnije preporuke kada je reč o konzumiranju dodatnih šećera da bi se ljudi zaštitili od dijabetesa i njegovih posledica po kardiovaskularni sistem.

Manjak magnezijuma povećava rizik od zapaljenja u organizmu, naročito kada je u pitanju kardiovaskularni sistem. Ukoliko je u telu nivo magnezijuma nizak, smanjuje se i metabolizam lipida i povećava se krvni pritisak što nepovoljno deluje na arterije i može da izazove aterosklerozu.

O metaboličkom sindromu se govori kada je prisutno barem 3 od više faktora rizika: nagomilavanje sala u predelu stomaka, povišeni nivoi triglicerida u krvi, hipertenzija, nizak nivo HDL ("dobrog") holesterola i povišen nivo šećera u krvi.

Studija objavljena u časopisu American Journal of Preventive medicine ukazala je na činjenicu da su žene koje veći deo dana provode sedeći (11 sati i više, ne računajući spavanje) izložene riziku od prerane smrti za čak 12% više u odnosu na žene koje su neaktivne oko 4 sata i manje u toku dana.

Poznato je da su orašasti plodovi inače korisni za zdravlje kardiovaskularnog sistema, a ovo je slučaj i sa pinjolima. Pinjoli su bogati hranljivim materijama, sadrže zdrave masti, bogati su vlaknima, kao i antioksidantnim vitaminima i mineralima koji su zdravi za srce.

Hidroksitirozol je antioksidans koji se nalazi u maslinama i igra ključnu ulogu kada je reč o povoljnom dejstvu maslinovog ulja po naše zdravlje. Ovaj antioksidans deluje protiv-zapaljenski, povoljno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema i smanjuje nivo lošeg holesterola.

Naučnici su dugo bili začuđeni pred manjim brojem kardiovaskularnih bolesti i niskim nivoom holesterola kod Francuza, iako francuska hrana sadrži dosta zasićenih masti. Mnoge studije su zaključile da je to upravo zbog redovnog konzumiranja crnog vina.

Kikiriki je bogat izvor polifenola resveratrola, koji je jak antioksidant. Resveratrol štiti naš organizam od kancera, kardiovaskularnih oboljenja, neurodegenerativnih bolesti, Alchajmerove bolesti, kao i od virusnih i gljivičnih oboljenja.

Vitamin C je vitamin rastvorljiv u vodi, neophodan za normalan razvoj i rast organizma, kao i za izgradnju i oporavak tkiva. Vitamin C je poznat po svojim antioksidantnim svojstvima koji sprečavaju štetna dejstva slobodnih radikala.

Pogledajte se u ogledalo i pogledajte da li su Vaši očni kapci otečeni ili su promenjene boje ili se po njima skupljaju bele naslage u vidu grizlica. Ovo je znak povišenih masnoća u organizmu, triglicerida i holesterola pre svega.

Kod nas se pinjole mogu sresti kao sastojak salate ili tople paste u restoranu, u prodavnicama koje prodaju neobičnije namirnice. Pinjole sadrže nezasićene i jako dobre masti koje snižavaju nivo ukupnog lošeg holesterola i na taj način preveniraju oboljenaj kardio-vaskularnog sistema ali i bubrega.

Kokosovo mleko sadrži i laurinsku kiselinu, masnu kiselinu, koja ima značajnu ulogu u održavanju našeg imunog odgovora na visokom nivou. Laurinska kiselina kada se nalazi u našem organizmu direktno aktivira supstancu pod nazivom monolaurin koja uništava viruse i bakterije.

Najteže je doneti odluku o promeni životnih navika, posebno kada je u pitanju fizička aktivnost. Zemlja smo na visokoj poziciji na listi zemalja čiji stanovnici oboljevaju od artritisa, gojaznosti i dijabetesa, a uzrok ovim oboljenjima je nedovoljna količina fizičke aktivnosti.

Grupa oboljenja koja se nalaze na prvom mestu po učestalosti u našoj zemlji je upravo kardiovaskularana oboljenja koja obuhvataju i mlade ljude, ljude srednjih godina tako da je veoma mali broj ljudi koji sa 65 godina starosti nema neku od terapija za srčani mišić.

Oboljenje bubrega koje se najčešće javlja jeste bubrežna insuficijencija. Ona može biti akutna i hronična. Bubrezi ne vrše dovoljnom brzinom glumeralnu filtraciju krvi i urina pa dolazi po povećanja vrednosti kreatinina i uree u serumu.

Sve to zahvaljujuci antioksidansu anthocianinu. Antioksidanasi koji se nalaze u kori borovnice (delfinidins, pelargonidis, cianidins, malidins), pa ferulična kiselina, kafeinska kiselina, galska i druge fenolne kiseline su odlična 'terapija' za očuvanje krvnih sudova.

Linoleinska kiselina ima povoljne efekte jagnjetine na ljudski kardio-vaskularni sistem. Uz folate, vitamine B kompleksa i holin pravu savršenu kombinaciju elemenata koja sprečava taloženje homocisteina u organizmu. Poznato je da visok nivo homocitena može dovesti do pojave infarkta mokarda.

Nema osobe na ovom svetu koje ne zna da je pušenje cigareta štetno po ljudsko zdravlje. Dugotrajno uživanje u duvanskom dimu može izazvati niz oboljenja, počevši od oboljenja kardio-vaskularnoh sistema, a pre svega oboljenja respiratornog trakta.

Žitarice, posebno ovas, smanjiju količinu i ukupnog holesterola ali pre svega čak LDL ili lošim holesterolom. Upravo ovaj holesterol može stvoriti velike probleme u našem organizmu ukoliko se u dužem vremenskom periodu nalazi u povišenim količinama.

Sveži plod aronije sadrži i veliki broj minerala, mangan, jod, forfor, kalcijum, kalijum, gvožđe. Sadrži veliku količinu vode i specifičan voćni sok, sorbitol. Zbog svoj specifičnog sastava, aronija je višestruko blagotvorna. Aronija utiče na normalnizaciju nivoa triglicerida i holesterola u krvi.

Nije strašno ukoliko prekršite svoje redovne navike u ishrani, to se neće u velikoj meri odraziti na zdravlje organizma, ali nezdrava, tzv. brza hrana, pržena i puna nezdravih masti u dužem vremenskom periodu može doprineti pojavi mnogih oboljenja.

Dobro je poznati da su ugljeni hidrati glavni i najbolji izvor energija za naše telo i čine da naš mozak radi na vrhuncu svojih mogučnosti tokom dana. U pirinču se ne nalazi holesterol, niti bilo koja loša masnoća pa se veoma često preporučuje osobama koje imaju kardiovaskulana oboljenja.

Sveži plod aronije sadrži i veliki broj minerala, mangan, jod, forfor, kalcijum, kalijum, gvožđe. Sadrži veliku količinu vode i specifičan voćni sok, sorbitol. Aronija utiče na normalnizaciju nivoa triglicerida i holesterola u krvi. Aronija prevenira kardio-vaskularna oboljenja.

U kakao prahu se nalazi veliki broj gitofenola koji imaju direktno dejstvo na kardiovaskularni sistem. Zrna kakaoa sadrže magnezijum, koji utiče na samu snagu srčanog mišića i njegovo funkcionisanje što smanjuje verovatnoću od nastanka oboljenja srca i srčanog udara.

Ukoliko svakodnevno odvojimo barem 30 minuta za neku fizićku aktivnost koju inače u toku radnog dana ne radimo, onda ćemo u velikoj meri prevenirati nastanak kardiovaskularnih oboljenja, šećerne bolesti, gojaznosti, pojave degenerativnog reumatizma.

Srce je mišićni organ koji ima kupast i srcast oblik, nalik na oblik paradajza presečenog na pola koji ima komore slično komorama ljudskog srca. Paradajz sadrži likopen i kalijum koji direktno utiču na smanjenje rizika od nastanka bilo kakve kardio-vaskularne bolesti.

Pranje zuba i uklanjanje bakterija iz same usne duplje dovodi i do manjeg broja zapaljenskih oboljenja u organizmu a upravo su zapaljenjski procesi ti koji su glavi odgovorni za nastanak kardiovaskularnih obooljenja i slabljenja srčanog mišića.

Bademi sadrže veliku količinu masti koje ako se konzumiraju svakodnevno, u preporučenim dozama, mogu i do 45% smanjiti rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja i znatno umanjiti količinu LDL holesterola.

Vitamin C koji se nalazi u ananasu je veoma jak antioksidans na bazi vode i vrlo uspešno štiti ćelije od oštećenja i samim tim prevenira nastanak kardiovaskularnih oboljenja, srčanog udara ili kakve druge koronarne bolesti.