Pozdrav svima !!!
Moze li mi neko objasniti konkretno koliko je opasno u spermokulturi imati bilo sta od mikroorganizama (ne racunajuci ureoplazmu, hlamidiju, mikoplazmu ). Da budem precizniji, u pitanju je enterobakterija !

Spermogram ili analiza semene tecnosti muskarca predstavlja rutinsku pretragu u ispitivanju plodnosti muskog partnera u braku bez dece. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) postavila je granicu "urednog" spermograma na 20 miliona spermatozoida/ml, od kojih se najmanje 50% krece, dok karakteristike spermograma koje odredjuju je li muskarac plodan ili neplodan nisu jasno definisane. Najnovija studija na ovu temu pokazuje da nijedan muskarac s koncentracijom spermatozoida manjom od 13,5 miliona/ml, kao i pokretljivoscu spermatozoida manjom od 32%, te s manje od 9% spermatozoida normalnog izgleda nije imao decu (prirodnim zacecem). Takodje su svi muskarci s koncentracijom spermatozoida vecom od 48 miliona/ml, pokretljivoscu vecom od 63%, kao i s vise od 12% spermatozoida normalnog izgleda imali decu. Vrednosti koje se nalaze unutar ovih granica ("siva zona") oznacavaju "neodredjenu" plodnost: u ovoj kategoriji su se nalazili kako neplodni, tako i plodni muskarci. Granicne vrednosti koncentracije, pokretljivosti i morfoloskih karakteristika spermatozoida mogu biti korisne u klasifikaciji plodnosti: ocuvana plodnost ("fertile"), smanjena plodnost ("subfertile") ili neodredjena plodnost ("indeterminate fertility"). Najveci znacaj u dijagnostici plodnosti poseduje procenat spermatozoida s normalnim morfoloskim karakteristikama. Iako je svaka od analiza semene tecnosti od pomoci u razlikovanju izmedju plodnog i neplodnog muskarca, samo jedan nalaz ne predstavlja sigurnu dijagnozu. Spermogram, narocito samo jedna proba, nije analiza na osnovu koje bi se smela postaviti dijagnoza neplodnosti.

Pre svega rastumacimo sta koja dijagnoza znaci:

OLIGOSPERMIJA je smanjen broj spermatozoida u mililitru sperme - donja granica je dvadeset miliona. Dakle sve ispod tog broja je oligospermija.

ASTENOZOSPERMIJA je smanjen broj progresivno pokretljivih spermatozoida. Da bi spermatozoidi mogli da oplode moraju da budu progresivno pokretljivi prema napred. Broj progresivno pokretnih spermatozoida mora biti minimalno 40% od ukupnog broja spermatozoida. Dakle sve ispod te vrednosti je astenozospermija.

OLIGOASTENOZOSPERMIJA je kombinacija snizenog broja spermatozoida i smanjene pokretljivosti.

AZOSPERMIJA je potpuno odsustvo zivih spermatozoida u ejakulatu.

Evo 10 vaznih pravila (saveta):

1. Ukoliko muskarac ima hlamidiju, ureaplazmu, bakterije u nalazu spermokulture, varikocelu (prosirenu venu koja dovodi vece kolicine krvi u predeo testisa, zagreva ih i tako ubija spermatozoide) – prvo te probleme treba resiti, naravno na nacin na koji lekar odredi (antibiotici, operacija varikocele i sl.).

2. Prestati sa konzumiranjem cigareta, kafe, alkohola.

3. Slip gacice ili bilo koji uzi ves odmah zameniti sirim (npr. boksericama).

4. Predeo testisa ne zagrevati - visoka temperatura ubija spermatozoide (za njih je optimalna temperatura 33 stepena), te se zato preporucuje tusiranje tog dela tela samo sa mlakom vodom (nikako ne vrelom), nosenje sire garderobe (uzane farmerke zameniti sirom trenerkom i sl.), spavanje bez vesa itd. – jednostavno hladjenje tog dela tela.

5. Kloniti se stresnih situacija.

6. Izbegavati sredine sa povecanom koncentracijom zracenja i otrova (npr. oni koji rade u stamparijama gde udisu cestice olova i dr. treba da promene posao; oni koji vise sati dnevno koriste lap-top ne smeju da ga drze u krilu;).

7. Izbegavati duge i forsirane voznje sportskih bicikala (problem je pre svega u onom sportskom sicu bicikla (tzv. banani) jer prilikom voznje tezina tela pritiska predeo testisa, sto naravno nije dobro i moze se meriti jacim udarcem u taj predeo).

8. Spermogram raditi na 3 meseca, jer spermatogeneza traje 72 dana. Ne radite spermogram ukoliko ste pre toga bili prehladjeni, gripozni, sa visokom temperaturom, groznicom i sl. – nalaz usled navedenog moze biti znatno losiji nego inace.

9. Nikako ne verovati slepo samo jednom doktoru (urologu). Uvek potraziti misljenje sa vise strana. Izbegavati hormonske lekove i injekcije (mogu da pomognu, ali cesto znaju i da odmognu i skroz pokvare ionako los rezultat).

10. Odmah poceti sa stalnim konzumiranjem vitamina, minerala i aminokiselina (da li u tabletama ili kroz namirnice – izbor je na vama); za pravilnu i aktivnu spermatogenezu svakom muskom organizmu treba:

- vitamin E (dnevno 400 i.u.)
- vitamin C (dnevno 1000 mg)
- vitamin B12 (dnevno do 300 mcg)
- folna kiselina (dnevno do 800 mcg)
- selen (dnevno od 100 do 800 mcg)
- cink (dnevno 60 mg)
- L-karnitin (2g dnevno)
- acetil-L-karnitin (1g dnevno)
- L-arginin (4g dnevno)

Navedenih vitamina, minerala i aminokiselina ima umiksovanih u raznim gotovim inostranim preparatima (npr. Spermamax, Proxeed i sl.), ali su oni poprilicno skupi.

Spermamaxa nema u nasim apotekama, ali zbog toga ne treba ocajavati jer sve sto on sadrzi mozete uneti kroz pojedinacne sastojke (cak mozete da napravite i mnogo bolju i precizniju kombinaciju).

Proxeed moze da se nadje u privatnim apotekama. Dve kesice Proxeeda dnevno pokrivaju potrebnu dozu L-karnitina i acetil-L-karnitina (1 kesica sadrzi 1000mg L-karnitina i 500mg acetil-L-karnitina). To su aminokiseline koje pre svega uticu na povecanje pokretljivosti spermatozoida. Pakovanje od 30 kesica kosta oko 5.000,00 dinara, a traje samo 15 dana.

Za povecanje broja spermatozoida najbolji je L-arginin. Treba uneti 4g dnevno. Najlaksi, ali na zalost i najskuplji nacin su tablete L-arginina, koje pravi CaliVita international (imate njihovu prodavnicu u Beogradu, Beogradska ulica br. 64, blizu Pravnog fakulteta), Twinlab, Nowfood i sl. 100 tableta kosta oko 1.500 dinara, a treba uzimati cak 8 tableta dnevno nekoliko meseci (jer jedna tableta ima 500mg L-arginina, sto znaci da biste uneli 4g morate popiti cak 8 tableta dnevno).

Ako vam je ova varijanta preskupa, onda mozete uneti L-arginin kroz namirnice. Najvise ga ima u suncokretu i biljci piskavici. 60g ociscenih semenki suncokreta (nepecenih i nesoljenih) sadrze potrebnu dnevnu dozu L-arginina, ili ti 4g. Znaci, ako su vam tablete skupe, a piskavica groznog ukusa, jedite 60g semenki suncokreta dnevno, nekoliko meseci.

Piskavica se kupuje u biljnim apotekama ili prodavnicama zdrave hrane. Melje se u blenderu i pije sa medom ili jogurtom (jer je groznog ukusa). Ako si iz Beograda ili okoline, ima je u Todoxin apoteci na I spratu Doma sindikata (50g = 50 dinara) ili u prodavnici zdrave hrane "Djurisic" na Kalenic pijaci (100g = 160 dinara).

Pored suncokreta i piskavice, L-arginin sadrze i: rogac, kikiriki, seme susama, soja potocarka, crna slacica, badem, pistaci, luk vlasac, bob, socivo, semenke bundeve i lubenice, alga spirulina itd.

Od prirodnih preparata za ovaj problem pomazu jos i:

- aloja vera (jaca imunitet)
- koenzim Q10 (prirodni sastojak celija, koga organizam posle 30. godine sve manje ima)
- ginko (povecava prokrvljenost i poboljsava mozdane aktivnosti)
- azijski zen-sen (deluje kao afrodizijak, povecava impotenciju, pospesuje spermatogenezu, poboljsava apsorpciju vitamina)
- caj od lista maline (1 kasika lista maline se prelije sa 1/2 l vrele vode, ostavi da odstoji 15-20 minuta i pije u toku dana umesto vode)
- djumbir (moze se upotrebljavati kao zacin - umesto bibera ili kao caj)
- zob (jesti zobene kase ili piti caj)
- glina za unutrasnju upotrebu (konzumira se na prelazu godisnjih doba; ne uzimati tablete vitamina dok se pije glina;)
- maticni mlec
- razne mesavine cajeva i biljne tinkture (besplatno vam ih moze prepisati lekar u pomenutoj biljnoj apoteci Todoxin u Beogradu; imate i poznate Tesiceve cajeve; mozete otici kod neke travarke (na forumima se pominju izvesna Rada i ruskinja Larisa) itd.).


Aminokiseline koje treba unositi tokom lecenja muske neplodnosti:

L-ARGININ je aminokiselina neophodna za normalno funkcionisanje hipofize, koju stimulise na sekreciju hormona rasta, pa ima veliku ulogu u sintezi belancevina i poveæanju misiæne mase. Potrebna za argininom je narocito velika kod muskaraca, posto semena tecnost sadrzi cak 80 procenata ove amino kiseline, a njegov nedostatak moze da dovede do neplodnosti. Posle tridesete godine dolazi do skoro potpunog prestanka lucenja arginina iz hipofize. Arginin poveæava broj i pokretljivost spermatozoida kod muskaraca, snizava holesterol, potpomaze imunolosko reagovanje i stvaranje kolagena, ubrzava oporavak i zaceljivanje rana, pomaze metabolizovanje masti nagomilane u organizmu, poveæava misiænu masu i jaca misiæna tkiva, cuva æelije i usporava proces starenja, stiti jetru i blagotvorno deluje kod bubreznih poremeæaja. Ispitivanja su pokazala da sat vremena posle uzimanja 1 grama (1000 mg) arginina nivo hormona rasta se poveæa 3 puta, bez stetnih nuzpojava. S obzirom da poboljsava imunoloski sistem (delovanjem na timus) preventivno deluje kada su u pitanju oboljenja kao sto su maligni tumori, SIDA i sl. Prirodni izvori arginina su: jezgrasti plodovi, mrki pirinac, suvo grozðe, cokolada, susam i namirnice bogate proteinima. NAPOMENA: Ne preporucuju se doze preko 20 g dnevno. ZA LEÈENJE MU©KE NEPLODNOSTI PREPORUÈENA DNEVNA DOZA JE 4G (4000MG). UZIMA SE NA PRAZAN ®ELUDAC ILI PRE SPAVANJA. Ovaj preparat ne treba da uzimaju deca u razvoju, trudnice, dojilje, zatim osobe koje imaju herpes ill sizofreniju.

L-KARNITIN je aminokiselina neophodna za normalno funkcionisanje æelija spermatozoida. On je sastojak seminalne plazme i samih spermatozoida, tako da igra vaznu ulogu u sazrevanju spermatozoida i utice na njihovu pokretljivost. NAPOMENA: U lecenju muske neplodnosti preporucena dnevna doza je 2g (2000mg) – upravo ovoliko Acetil L-karnitina sadrze 2 kesice Proxeeda, a moze se naæi i u obliku kapsula od po 500mg (sto je jeftinija varijanta).

ACETIL L-CARNITINE - Poveæane potrebe i glavna uloga acetiliranog oblika L-karnitina odnose se na prienos nervnih signala i rad srca. Moze pomoæi kod Alchajmerove bolesti (odlaze progresiju i poboljsava stanje), depresije, misiæne distrofije, dijabetesa, oboljenja jetre. Koristan je i kod angine pektoris jer poboljsava iskoristavanje kiseonika i stvaranja energije u mitohondrijima. Smatra se da "cuva" hipofizu od osteæenja stresom, pa se koristi i u "anti-age" terapiji. Delotvoran je kod imunoloskih poremeæaja i poveæava broj spermatozoida. Vazan je za stabilizaciju membrane spermatozoida i veoma vazan energetski izvor spermatozoida. NAPOMENA: U lecenju muske neplodnosti preporucena dnevna doza je 1g (1000mg) – upravo ovoliko Acetil L-karnitina sadrze 2 kesice Proxeeda, a moze se naæi i u obliku kapsula od po 500mg i 1g (sto je jeftinija varijanta).

Vitamini, minerali i biljni preparati:

VITAMIN E - Manjak vitamina E u organizmu dovodi do neplodnosti. Studije pokazuju da vitamin E pozitivno utice na neplodnost kod muskaraca. Suplementacija vitaminom E poboljsava plodnost i na taj nacin sto ublazava osteæenja æelija spermatozoida od strane slobodnih radikala. NAPOMENA: Preporucena dnevna doza u lecenju muske neplodnosti je 400 i.u.

VITAMIN C - ©titi spemu od oksidativnih osteæenja. Sprecava aglutinaciju (slepljivanje sperme koja u znatnoj meri smanjuje oplodnu moæ). Kod pusaca, vitamin C poboljsava kvalitet sperme. NAPOMENA: Preporucena dnevna doza u lecenju muske neplodnosti je 1000mg vitamina C sa odlozenim dejstvom (koji se postepeno oslobaða).

VITAMINI B12 i B6 zajedno sa folnom kiselinom – Neophodni za odrzavanje plodnosti kod muskaraca. NAPOMENA: Preporucena dnevna doza u lecenju muske neplodnosti je: vitamina B12 od 150 – 300 mcg, vitamina B6 od 15 do 30 mg, folne kiseline od 400 do 2400 mcg (ove kolicine se mogu naæi u domaæem preparatu Pentovit, koji nije skup – 20 tableta kosta oko 100 dinara, a piju se 3 ili 4 tablete dnevno).

CINK - Neophodan je za normalno funkcionisanje organa za razmnozavanje, prostate, za zarastaje rana i opekotina. Nedostatak cinka izaziva umor, sklonost infekcijama, usporeno zarastanje rana. Strije na kozi, bele tacke na noktima, krhki nokti i kosa, poremeæeni menstrualni ciklus, impotencija, kao i bolni zglobovi kod mlaðih ljudi mogu biti znaci nedostatka cinka. Dugotrajniji nedostatak cinka moze uzrokovati ozbiljne poremeæaje npr. zastoj u rastu, oboljenja prostate. Nedostatak cinka pogoduje i razvoju ateroskleroze. Manjak cink u organizmu smanjuje nivo testosterona, te je zbog toga unosenje cinka kod muskaraca sa niskim nivoom testosterona veoma vazno, jer poveæava i broj spermatozoida i plodnost. NAPOMENA: Za ovu svrhu cink bi trebalo uzimati nekoliko meseci i obicno se preporucuje 60 mg dnevno. Posto dugotrajno uzimanje cinka moze da dovede do gubitka bakra iz organizma, neophodno je da doktor nadgleda lecenje. Cinka ima u ogromnim kolicinama u ribi i morskim plodovima.

SELEN - Postoje studije koje pokazuju da selen u dozi od 100 mcg dnevno u znatnoj meri poveæava pokretljivost spermatozoida, ali nema uticaja na broj spermatozoida. Veæe doze do 800 mcg poveæavaju i broj spermatozoida. NAPOMENA: NASLA SAM PODATAK DA SU PREMA NAJNOVIJIM ISTRAZIVANJIMA DOZE SELENA PREKO 200mcg TOKSICNE !!!

KOENZIM Q10 – Koenzim Q10 je hranljivi sastojak koji organizam koristi za proizvodnju energije. Postoje dokazi da cak i tako mala doza koenzima Q10 od 10 mg dnevno poveæava broj spermatozoida i plodnost kod muskaraca u roku od dve sedmice. NAPOMENA: Preporucena doza za tretiranje problema muske neplodnosti ide od 10mg do 30mg, mada se mogu unositi i veæe kolicine jer ne postoji nikakav sporedni negativni efekat bez obzira na unetu kolicinu u organizam, sto potvrðuje i FDA (Komitet za hranu i lekove SAD).

AZIJSKI (kineski ili koreanski) ®EN-©EN (ili Gin-Seng) - ®ensen je visegodisnja biljka koja svoje drevno poreklo vodi iz Istocne Azije, Sibira i Severne Amerike. Veæ preko 5000 godina se koristi u ljudskoj ishrani i lecenju. Kineski i korejski zensen (Panax Ginseng) na Dalekom Istoku se pominje kao "koren zivota", jer moze da bude koristan u usporavanju procesa starenja i ocuvanju zivotne snage i volje za zivotom. ®ensen pomaze u poboljsavanju mozdanih aktivnosti, pojacava izlucivanje adrenalina, pospesuje biosintezu u testisima (poveæava broj spermatozoida) i pozitivno deluje na potenciju, poboljsava efikasnost rada pluæa i njihov kapacitet, smanjuje oseæaj zamora, jaca i osvezava oslabljeni organizam. NAPOMENA: Preporucene dnevne doze idu od 500mg do cak 4g, ali treba biti oprezan jer nisu sve vrste zen-sena iste jacine, a ima i tzv. ekstrakta koji su jaci. Vazno je znati da male doze zen-sena poveæavaju krvni pritisak, a veæe ga smanjuju. Ne preporucuje se trudnicama i dojiljama.

PISKAVICA (drugi nazivi: grohotusa, grcko seme, grcka detelina, kozji rog, jarcev rog, prosenica, roznjaca; latinski naziv: TRIGONELLA FOENUM GRAECUM; engleski naziv: Fenugreek) – Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Jos su u drevni Egipcani stavljali istucano semenje piskavice na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrcka medicina i Hipokratovi ucenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale, jer pospesuje ciscenje od sluzi. U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jacanje oplodne moci stoke (te otuda naziv kozji ili jarcev rog). Za lekovite svrhe koristi se seme piskavice, koje je slicno lanenom semenu. Seme se moze kuvati kao caj ili samleti u prah (u blenderu – nikako ne u mlinu za biber jer biste ga polomili). Samleveno u prah je delotvornije. Kasika sveze samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno - pre jela sa medom, pekmezom, marmeladom, vocnim sokom ili jogurtom, obzirom da je izrazito gadnog ukusa i jakog mirisa, pa je potrebno nesto sto ce taj ukus i miris neutralisati. U periodu konzumiranja piskavice primeticete da ce vam znoj i mokraca imati jaci miris – to je zbog toga sto se jak miris piskavice oslobadja iz organizma kroz kozu i urin. Iako su hemijski preparati potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublazava upalne procese, jaca organizam nakon dugotrajnog bolovanja, leci impotenciju i popravlja kvalitet sperme.

Koji tachno enterobakter je nadjen?

Enterobakterije su oksidaza-negativni, gram-negativni, katalaza-pozitivni organizmi, lako se uzgajaju na običnim hranilištima, fermentiraju glukozu i reduciraju nitrate u nitrite.


Escherichia coli

Escherichia coli ili popularnije E. coli je normalni stanovnik gastrointestinalnog trakta. U slučaju kada E. coli mikroorganizmi imaju kolonizirajuća, enterotoksična, citotoksična ili invazivna virulentna svojstva, tada postaju važni uzročnici vodenastog, inflamatornog ili hemoragičnog proliva, ponekad s hemolitičko-uremičkim sindromom. Ako su normalne anatomske barijere oštećene, mikroorganizmi se mogu proširiti na okolne strukture ili ući u krvotok.

Infekcije E. coli

Ekstraintestinalno mesto koje E. coli najčešće inficira je urinarni trakt, do čije kolonizacije uglavnom dolazi izvana. Moguće su i hepatobilijarne, peritonealne, kožne i plućne infekcije. E. coli je važan uzročnik bakterijemije do koje često dolazi bez vidljivog ulaznog mesta. Ovaj je organizam takođe oportunistički patogen koji uzrokuje bolest u pacijenata čiji su obrambeni mehanizmi oštećeni nekom drugom bolešću (npr. karcinom, dijabetes ili ciroza) ili u onih koji su lečeni kortikosteroidima, zračenjem, antineoplastičnom ili antibiotskom terapijom. Bakterijemija i meningitis koje uzrokuje E. coli, česti su u novorođenčadi, a osobito nedonoščadi. Enterotoksična i enteropatogena E. coli uzrokuju proliv u dojenčadi i putnički proliv u odraslih. Enterohemoragični sojevi E. coli, kao što je tip O157:H7, uzrokuju hemoragični proljev koji može biti kompliciran hemolitičko-uremičkim sindromom. Takvi su se sojevi najčešće nalazili u nedovoljno kuhanom goveđem mlevenom mesu. Drugi sojevi enteroagregativne E. coli počeli su se pojavljivati kao potencijalno važni uzročnici dugotrajnog proliva kod dece u tropskim područjima i kod bolesnika sa sidom.

Dijagnoza i lečenje

Kod kliničke sumnje na infekciju E.coli, dijagnozu treba potvrditi kuturom i odgovarajućim biohemijskim testovima ili testovima virulencije. Razmazom po Gramu ne može se razlikovati E. coli od drugih gram-negativnih bakterija. Specifične osobine crevne virulencije mogu se otkriti samo pokusnim metodama. Lečenje se može započeti empirijski, a zatim ga treba modificirati na osnovu antibiograma. Iako je većina sojeva još uvek osetljiva na ampicilin i tetracikline, drugi lekovi se sve češće upotrebljavaju, uključujući tikarcilin, piperacilin, cefalosporine, aminoglikozide, trimetoprim-sulfametoksazol (TMP-SMX) i kinolone (u odraslih). Kirurški zahvat može biti potreban da bi se drenirao gnoj, ekscidirale nekrotične lezije ili uklonila strana tela.

Klebsiella, Enterobacter i Serratia

Do ovih infekcija obično dolazi u bolnici, uglavnom kod bolesnika sa smanjenom rezistencijom. U pravilu, Klebsiella, Enterobacter i Serratia uzrokuju infekcije na istim mjestima kao i E. coli i takođe su važan uzrok bakterijemije. Obično su osetljive na peniciline širokog spektra (tikarcilin, piperacilin) i na aminoglikozide; ipak, antibiogram je neophodan, budući da su mnogi izolati višestruko rezistentni. Sojevi Enterobactera skloni su razvoju rezistencije na cefalosporine, čak i u slučaju kad su na početku terapije osjetljivi. Pneumonija uzrokovana Klebsiellom, teška je i rijetka plućna infekcija, karakterizirana teškom upalom pluća (ponekad s iskašljavanjem tamno smeđeg ili crvenog, rubiginoznog sputuma), stvaranjem plućnog apscesa i empijemom, a najčešća je u dijabetičara i alkoholičara. Ako se započne liječiti rano, dobro reagira na cefalosporine i aminoglikozide.

Proteeae

Proteeae su gram-negativni mikroorganizmi koji ne fermentiraju laktozu i brzo deaminiraju fenilalanin. U njih ubrajamo najmanje tri roda: Proteus (P. mirabilis, P. vulgaris i P. myxofaciens), Morganella (M. morganii) i Providencia (P. rettgeri, P. alcalifaciens i P. stuartii). P. mirabilis uzrokuje većinu humanih infekcija, a od ostalih se razlikuje svojom nesposobnošću da stvara indol. Ovi se organizmi normalno nalaze u tlu, vodi i flori normalnih fekalija. Često su prisutni u površnim ranama, sekretu iz uha i sputumu, osobito kod bolesnika čija je normalna flora eradicirana antibiotskom terapijom. Mogu uzrokovati duboke infekcije (osobito infekcije uha, mastoida, trbušne šupljine, prostate i mokraćnih puteva u bolesnika s kroničnim urinarnim infekcijama ili nefrolitijazom) i bakterijemiju.

Lečenje

P. mirabilis je često ali ne uvek, osetljiv na ampicilin, karbenicilin, tikarcilin, piperacilin, cefalosporine i aminoglikozide. Ostale vrste teže većoj rezistenciji ali su uglavnom osetljive na zadnja tri spomenuta penicilina (ne na ampicilin), kao i na gentamicin, tobramicin i amikacin.

Ok, sve ovo je lepo ispisano, ali malo pojasnjeno kad se nadje u spermokulturi !!!
A veoma me zanima enterobakter jer nisam imao odnose sumnjivog karaktera. Pa ako neko nesto moze da napise kako se dobija, da li se prenosi, koje su posledice trenutne a koje mogu biti trajne.
Unapred hvala !!!

A koja enterobakterija je u pitanju????

A nacin prenosenja bakterija je zaista siroka tema. Direktnim kontaktom, indirektnim, feklnim putem, rektalnim, oralnim, vaginalnim kontaktom, mokracom...

Da li trenutno imash neku terapiju? Ako se lechish i uradish potrebne analize po prestanku uzimanja terapije kada enterobakterija ne bude onda si zdrav.

Bakteriju svakako u toku lechenja i dok god je imash mozesh da prenesesh nekome.

druze enterokoka ako je to u pitenju koliko sam ja upucen zivi u crevima i sve dok je tamo ona nam je prijatelj. madjutim na crevima se povremeno pojave neke mikropukotine kroz koje ona izadje i tada pravi haos. jako je dosadna i tesko se istrebljuje..