da li sa RA moze normalno da se zatrudni, kakav je njegov uticaj na plod? ima li neko iskustva

Da li možeš da zatrudniš prvenstveno zavisi od stanja tvog reproduktivnog sistema i oblika (stanja) karlično-bedrenih kostiju. Nemam iskustva sa RA i trudnoćom, već sa uznapredovalom koksartozom i trudnoćom (imam devojčicu staru godinu dana). Ono što može negativno da utiče na plod (bebu) jesu lekovi.
Najbolje se posavetuj sa lekarima (reumatologom, ginekologom i možda ortopedom).
Generalno, odluka je na tebi. Rizik da nešto krene naopako postoji čak i kod potpuno zdravih žena. Ja sam dosta rizikovala (trudnoća je više bila rizična po mene, nego po bebu) i uspela sam: Devojčica je potpuno zdrava, trudnoću sam izdržala do kraja na nogama gotovo bez ijednog leka protiv bolova, ali uz "tonu" vitamina i voća.
Ako se odlučiš za trudnoću, najbolje je da se prethodno dobro fizički pripremiš: da ojačaš što više mišiće. Imaš na ovom forumu neke vežbice. Nešto od toga moći ćeš da radiš i u trudnoći.
Pa, Srećno!

I, baš niko da ti odgovori? Ne verujem da sam mnogo pomogla svojim odgovorom. I mene interesije stručan odgovor.

Pre svega bitno je da znate sta je to RA i sta je njegova sushtina!

Reumatoidni artritis hronična je upalna bolest vezivnog tkiva, nepoznatog uzroka, koja najjače pogađa lokomotorni sastav.

Karakterističan je patološki nalaz ove bolesti trajna upala sinovijske ovojnice perifernih zglobova, koja je uz to simetrično distribuirana.

Bolest se može iskazivati blagom kliničkom slikom u kojoj su zahvaćeni tek pojedini zglobovi ili kao teži oblik bolesti s jakim deformitetima.

Najčešća je varijanta bolesti umerene jakosti.

Prema epidemiološkim podacima, bolest zahvata otprilike 1% populacije, s tim da je ovaj poremećaj češći kod žena i do 4 puta u odnosu na mušku populaciju. Bolest najčešće počinje u 4. ili 5. deceniji života. Neke porodicne studije ukazale su na genetsku predisponiranost za bolest.

Uzrok bolesti

Za sada se još sa sigurnošću ne zna što bi moglo biti neposredni uzrok bolesti. Postoji nekoliko pretpostavki. Jedna od njih govori da se radi o odgovoru na neki infektivni agens u organizmu, što posledično dovodi do oštećenja organizma. Druge teorije navode autoimuni mehanizam. Bilo kako bilo, pravi uzrok bolesti još nije otkriven.


Klinička slika

Bolest se u najvećem broju slučajeva razvija sporo, ali progresivno. Može početi bez povoda, ili je može provocirati neki stres, kao npr. porođaj, pobačaj, bilo kakva ozbiljnija bolest. Tek iznimno bolest započinje akutnim, naglim napadima, što se prezentira teškom upalom jednog ili više zglobova.

Bolesnik se u počeku loše oseća, malaksao je, kao da mu nedostaje životne energije. Može se javiti pojačano znojenje, slabiji apetit i poremećaj ritma spavanja. Ovi opsti simptomi mogu uputiti liječnika da se radi o reumatoidnom artritisu, ali i ne moraju jer mnoge bolesti imaju sličnu kliničku sliku, npr. bolest hroničnog umora.

Nakon početne nespecifične faze javljaju se prvi karakteristični, prepoznatljivi znakovi bolesti.
Jedan od takvih znakova je jutarnja zakočenost u zglobovima, što bolesnik najizravnije doživljava na zglobovima prstiju šake.

Kada se zglobovi uspiju razgibati bolesnik ne osjeća veće probleme sve do sledećeg jutra kada će se opet ponoviti ukočenost u zglobovima. Kako odmiče vrijeme tako su jutarnje zakočenosti sve teže i dugotrajnije.

Ubrzo nakon jutarnjih zakočenosti javlja se i bol koja je u početku prisutna samo periodički, ili kod nekih kretnji u zglobu, dok kasnije postaje trajno prisutna.

U početnoj definiciji napomenuli smo da bolest najjače napada lokomotorni sastav, a to se prvenstveno odnosi na zglobove. Zglobovi vremenom postaju otečeni. U početku otok nije tvrd i može se utisnuti, jer se radi smo o upalnom izlivu u zglobnu vreću.

Karakteristika reumatoidnog artritisa prema nekim drugim sličnim oboljenjima u smislu zahvaćanja zglobova, jesu otekline zglobova koje su simetrične i obično prvo oteknu zglobovi prstiju na rukama i nogama. Zahvaćeni su zglobovi dlana (metakarpofalangealni) i prstiju (proksimalni interfalangealni zglobovi)

Nakon malih zglobova bolest se može širiti i na veće zglobove; na koleno, laktove i ramena.

Hronične upale malih zglobova na šaci imaju za posledicu deformaciju šake u smislu skretanja prstiju u ulnarnu stranu, dok čitava šaka može zbog degeneracije u ručnom zglobu biti skrenuta radijalno.

Osim na zglobovima, promjene se mogu javiti i na drugim organima i organskim sastavima.

Na koži se javljaju potkožni čvorići, posebno kod osoba koje pokazuju težu kliničku sliku. Koža može pokazivati i znakove vaskulitisa, ali i ishemijske nekroze, pa se mogu javiti ulceracije i atrofija kože.

Od unutarnjih organa zapažene su promene na srcu i plućima. Srce može pokazivati poremećaj u smislu perikarditisa, dok se na plućima javlja pleuritis, ali i difuzna intersticijska fibroza pluća.


Dijagnoza

Svaka dijagnoza počinje od anamneze, odnosno od razgovora s bolesnikom. U anamnezi mogu biti prisutni podaci o sličnoj ili istoj bolesti u porodici, kao i podaci o prije spomenutim opstim simptomima bolesti kao što su umor, nesanica, slabost i sl. Treba svakako tražiti podatak o jutarnjoj zakočenosti.

Fizikalna pretraga uglavnom je orijentirana na pregled zglobova, postojanja deformacija, ispada u funkciji, postojanju derformiteta.

Važno mesto u dijagnosticiranju reumatoidnog artritisa imaju laboratorijske pretrage, koje se mogu podeliti u tri različite skupine.

Laboratorijski testovi aktivnosti upale: standardno se meri sedimentacija eritrocita, koja je u slučaju postojanja upale povišena. Osim toga može se tražiti i koncentracija C reaktivnog proteina.

Hematološke pretrage. U krvi imamo nalaze anemije, tačnije norocitne normokromne anemije. Nivo je željeza u serumu snižena.

Imunološki testovi. Traži se prisutnost reumatoidnog faktora u serumu. To se izvodi tzv. Waaler-Roseovim testom. Rezultati testiranja očitavaju se kroz različita razrjeđenja seruma. Tako je titar 1:32 normalan, a 1:64 i više patološki.

Ipak, treba napomenut da nalaz reumatoidnog faktora u serumu nema apsolutno sigurno dijagnostičko značenje, jer se on može naći u i sklopu nekih drugih bolesti.
Stoga laboratorijske nalaze, što je pravilo u medicini, treba sagledati u kontekstu ukupnog nalaza i dojma o simptomima bolesti, ali i u kontekstu opsteg stanja bolesnika.

Od ostalih pretraga koriste se: pretraga zglobne tekućine, radiološke pretrage poput RTG-a ili MRI, scintigrafija, artrografija i artroskopija.


Terapija

Kao i kod mnogih drugih bolesti kod kojih nije prepoznat ili otkriven temeljni uzrok bolesti, i kod reumatoidnog artritisa nema specifične uzročne terapije.

Stoga je lečenje usmereno na simptomatsko ublažavane toka bolesti. Tu se pre svega misli na ublažavanje boli, smirivanje upalnog procesa i održavanje (link-kretanje leči RA) funkcionalnosti lokomotornog sastava posebno zglobova.

Ovakva vrsta lečenja nije kratkog veka, već se može protezati kroz celi život. Stoga je dužnost svakog lekara, ali i bolesnika da uspostave međusobno dobar kontakt, uz izgrađivanje poverenja i edukacije, sve sa svrhom da se osnaži bolesnika i da mu se pruži potreba potpora i volja da ustraje u lečenju. Ovo je važno napomenuti, jer kliničko iskustvo govori da se autoimune bolesti (kada telo napada samo sebe) često javljaju upravio kod osoba slabijeg duha i samopouzdanja.

Kao lekovi za suzbijanje upale danas se koriste lekovi iz skupne sistemskih antimalarika, soli zlata, penicilinamin, sulfasalazin, i kao krajnje sredstvo imunosupresivi.

Bol i upala mogu se sanirati upotrebom nesteroidnih protuupalnih lekova (aspirin, andol, ibuprofen). Kod slabih rezultata spomenutih lekova može se pribeći upotrebi kortikosteroida.

Fizikalna terapija, ali i često kretanje, vrlo su važna komponenta u održavanju zdravlja.

Kada zataje sve prethodne metode, ili ako nastupe neke teže posljedice bolesti, lekar će morati upotrebiti hirurške metode za saniranje nastalih degenerativnih promena na zglobovima i tetivama.

Tok bolesti i prognoza

Bolest ima progresivni tok uprkos periodima remisije (poboljšanja). Periodi olakšavanja simptoma često su praćeni pogoršanjima. Takve se faze često izmenjuju.

Prognoza bolesti je nepovoljna. Tu se ne misli na brzi smrtni ishod. Nepovoljan ishod bolesti uglavnom se odnosi na gubitak mogućnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Oko 50% bolesnika, unatoč ispravnom lečenju postaje u roku od 10 godina nesposobno za rad.

Sto se trudnoce tice ona ce se na organizam i plod odraziti onako kako se sam RA odrazio na tvoj organizam u i pre trudnoce.

A ako vec imash tu dijgnozu i zelish trudnocu morash obavezno sa svim pitanjima da se obratish svom reumatologu koji te vodi i koji te leci i koji zna stanje tvog organizma, kako bi ti dao savete i kako bi ti ukazao na neke bitne cinjenice.

Povecanej tezine u trudnoci ce se itekako odraziti na stanje tvojih zglobova, zato je bitno misice ojachati i josh mnogo toga treba obaviti pre trudnoce!

Zato lepo papir u ruke i napisite sva pitanja.

Faktora je zaista mnogo, mesto gde zivish, godine, da li si u remisiji ili ne, koje lekove koriistish, soli zlata i citostatici ce svakako negativno uticati na plod ili bilo koji drugi lekovi naravno, pa onda tvoja tezina, da li idesh na neke terapije sada ili tokom godine....

Ne moze se na ovo pitanje jednostavno odgovoriti!

Postavite josh pitanja a nadam se da vam je nesto malo jasnije sada...