Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 13 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: Poremecaju govora
PostPoslato: Pon Avg 18, 2008 10:08 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6548
Lokacija: Planeta Zemlja
Govor je proces stvaranja i sinteze glasova, koji imaju znachenja (semantichku vrednost). To je vrlo slozena aktivnost u kojoj uchestvuju , osim fonacijskih i artikulacionih izvrshnih organa i drugi drugi sistemi organa a pod kontrolom velikog mozga i njegovog korteksa.
Jezik je takodje sistem glasovnih oblika koji imaju karakter simbolike i komunikacije, sluzi oznachavanju predmeta, odnosa, zbivanja u okolini, izrazavanju subjektivnih stanja, dozivljaja i omogucava sporazumevanje u krugu zajednice koja se sluzi istim simbolima. Jezik sadrzi vishe elemenata od govora i ne moze se svesti na artikulacijsko-fonacijsku shemu, tu igraju ulogu dinamika, ritmika, melodka govora, govorne pauze, mimika, gestovi i pokreti tela.

Uloga desne hemisfere

Uopshe, desna hemisfera je dominantna za zadatke za oej ej potrebna prostorna i konstrukciona sposobnost, za ciljanu paznju i za sliku o sopstvenom telu.
Lezije desne hemisfere ne remete govorne funkcije deshnjaka ali stvaraju deficite koji se ne srecu u povredama homolognih zona leve hemisfere. Nazvana je 'subdominantnom hemisferom' zbog toga shto ne uchestvuje u funkciji govora ali je ipak dominantna u odnosu na levu hemisferu zbog znachajne uloge u kognitivnim, emocionalnim i nizu drugih funkcija kore mozga.


( Dominantnost hemisfere ne znachi da je to njena iskljuchiva uloga, jer i druga hemisfera igra ulogu u govoru. U nekih je govor reprezentovan obostrano. Interesantna je i chinjenica da je broj levaka mushkog roda dva puta veci od levaka zenskog roda. Novija su ispitivanja su pokazala da ni u svih deshnjaka nije uvek leva hemisfera dominantna za govor, oko 95% ima levu a oko 5% desnu hemisferu kao dominantnu. Kod levaka je ovo odstupanje josh vece, oko 60% levaka ima levu hemisferu dominantnu a samo oko 30% desnu. )

Povrede desne hemisfere dovode do niza poremecaja ponashanja: do vizuospacijalnih i konstrukcionih poremecaj (konstrukciona apraksija, apraksija oblachenja, dezorijentacija u prostoru), do amuzije, neprepoznavanja lica (prosopagnozija), anozoagnozije, neprepoznavanja leve strane tela i defekta u tim delovima i do emocionalne ravnodushnosti.

Desna hemisfera je dominantna za somestiju (sliku telesne sheme), za proprioceptivni senzibilitet i za integraciju podataka o polozaju tela i njegovih delova. Ova hemisfera bolje percepira podatke taktilnog senzibiliteta za geometrijske i slozenije oblike i za diskriminaciju dveju tachaka dodira.
Vaznu ulogu igra desna hemisfera i u prozodiji - menajnju ritma, visine, melodike i naglaska u govoru. U neverbalnoj komunikaciji ljudi igra ulogu u mimiki, gestovima, pogledima, afektivnoj intonaciji.
Anosognosia, nepoznavanje ili chak negiranje bolesti ii deficita u levoj polovini tela (hemiplegija, hemipareza), ,hemianopsije i Wernickeove afazije zove se i Antonov sindrom.
Ovaj poremecaj ponashanja ima kognitivnu i emocionalnu komponentu. Kongitivna komponenta je uglavnom poremecaj paznje, bolesnik ne prepoznaje ruku kao svoju, chak pita chije je to ruka. Emotivna komponenta se manifestuje ravnodushnoshcu sa kojom prima saznanje da je ta ruka njegova. Ova emmocionalna indiferentnost, chesta posle lezija u esnom cheonom delu ili limbichkoj zoni. U ekstremnim sluchajevima, sa vecim infarktom u desnoj frontotemporalnoj regiji, bolesnik moze primiti i vest o smrti bliske osobe potpuno bez emocija.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Avg 18, 2008 10:16 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6548
Lokacija: Planeta Zemlja
AFAZIJE

Dok bolesnik sa anartijom ne moze da govori, afazichar ne zna kako da govori. Bolesnik sa motornom afazijom ne zna da govori i opred toga shto su organi za govor i njihova inervacija neoshteceni, bolesnik nije u stanju da artikulishe, ponekad da izgovori neku kracu rech. Bolesnik sa senzornom afazijom ne razume govor iako spontano govori.

Uzrok nastanka

Uzrok afazije je poznato ili nepoznato moždano oštećenje (oštećenje koje je minorno, tj. molekularno ili neurobiohemijsko, pa je morfološki nevidljivo, odnosno ne može se dokazati dijagnostičkim postupcima). Najčešći uzrok afazija je moždani udar. Uzroci su obično vaskularne lezije, tumori, traume, degenerativne bolesti CNS-a. Može nastupiti i povredom glave, udarcem ili infekcijom.

Klinička slika

Afazija je nesposobnost upotrebe jezika: kao takva, ona se manifestuje kroz sve jezičke modalitete: pogađa sposobnost slušanja i govora, čitanja i pisanja, a ne zavisi od sluha i vida.

Broc-ova afazija (motorna) - Retko se javlja u čistoj formi i tada je reč o vrlo uskoj i preciznoj moždanoj leziji. Broc-ovu afaziju karakterišu: redukcija govornog izraza, osoba razume govor, može da čita u sebi ali ne može da se izrazi govorom, govor je nefluentan i isprekidan, dizartričan, negramatički organizovan i telegrafski. Poremećeni su: čitanje na glas, pisanje, ponavljanje. Pacijent je svestan stanja i to mu smeta. Kod motorne afazije bolesnik razume sve što mu se govori ili čita.

Razumevanje govora je sačuvano, ali onemogućen je spontani govor tj. govorno oblikovanje misli. Teže oblike motorne afazije označava i nemogućnost izvođenja svesnih, namernih pokreta govornim organima. Lakše oblike motorne afazije obeležava otežana verbalizacija, usporeni govor (bradilaličan), izražavanje vrlo kratkim rečenicama (telegrafski stil). Rukopis mu je težak, često puta i nespretan. Motornu afaziju dosta često prate oduzetost desne strane tela, oduzetost artikulacijskih organa, što još više otežava sliku bolesti i usporava rehabilitaciju.

Wernicke-ova afazija (senzorna) - takođe se retko javlja u čistoj formi. Primarno je prisutan poremećaj razumevanja. Ovde treba napomenuti da se ne radi o smanjenju nivoa opšte inteligencije. U ovom slučaju poremećaj razumevanja karakteriše to da pacijent : ne razume govor, ima fluentan i dobro artikulisan govor, sintaksa je očuvana, ali je opšti utisak da je govor isprazan, čitanje na glas, ponavljanje i imenovanje takođe su otežani. Kod senzorne afazije bolesnik nema problema s govorom, ali nedostaje smisao govora pa ni sam bolesnik ne zna šta je zapravo rekao.
Nerazumevanje govora, svoga i tuđeg, rezultuje upotrebom besmislenih reči (neologizmi) i njihovom pogrešnom upotrebom tj. ispremeštanjem slogova u rečima (parafazija). Sam govor je moguć, ali takav bolesnik često mnogo govori (često kažemo da je logoroičan), ali, nažalost, bez smisla i nerazumljivim rečnikom. Tu se često javlja i problem s čitanjem. Pacijent nije svestan svog stanja.

Konduktivna afazija - (tzv. senzo-motorina) nastaje kao posledica prekida anatomskih veza između senzornih i motornih delova mozga. Karakteristike ove afazije su: govor je uglavnom fluentan, dolazi do poremećaja imenovanja, nemogućnost ponavljanja reči, razumevanje delimično očuvano, čitanje moguće u sebi, ali ne i na glas. Pacijent je obično svestan problema i pokušava se ispraviti .

Globalna afazija - radi se o najčešćoj formi afazije. Uglavnom se javlja kao posledica infarkta mozga posle začepljenja glavne grane arterije cerebri medije. Karakteristike su: pacijent ne govori, ne razume govor, ne čita, ne piše, ne ponavlja reči, ne imenuje viđeni predmet.

Razlikuju se josh i anomijska afazija, subkorteksna afazija i talamusna afazija.

Lečenje

Neophodno je da se što pre traži pomoć logopeda koji će nastaviti u bolnici već započetu terapiju ili će je tek započeti. Bilo bi dobro početi što ranije, jer čekanje negativno deluje na rezultat i trajanje terapije. Može se reći da je rehabilitacija skoro nezamisliva bez saradnje porodice, koja mora biti stalna, uporna, bez prekida, što nije lako, jer rehabilitacija traje godinama. Članovi porodice sa bolesnikom moraju ponavljati ono što je radio kod logopeda i pomagati mu u savladavanju pismenih i usmenih zadataka.


AMUZIJA

Izvesne lezije mozga mogu dati poremecaje chovechijeg odnosa prema muzici-njenom razumevanju, interpretaciji i td. Motorna amuzija je poremecaj kada pacijent ne moze da peva ili zvizdi neku melodiju, dok se gubitak ranije sposobnosti sviranja nekog instrumenta naziva muzichka apraksija. Postoji i senzorna amuzija, kada pacijent ne prepoznaje ranije poznat muzichki komad. Lezije odgovorne za amuziju se nalze u blizini zona koej daju odgovarajuce afazije, u blizini Brokinove zone daje motornu a u blizini Wernikeove daje senzornu amuziju.


Aleksija

Razlikuju se tri oblika aleksije: aleksija sa agrafijom i lezijom u parietalnom reznju dominantne hemisfere, , aleksija bez agrafije i oshtenjenjem u dominantnom okcipitalnom reznju i aleksija sa lezijom u frontalnom reznju.

Reč aleksija nastala je od grčkog prefiksa "a-" (bez, ne) i reči "lexis" (reč). Aleksija je neurološki poremećaj koji se karakteriše nemogućnošću čitanja ili razumevanja pisanih reči.

Uzrok nastanka

Za jezičke funkcije mozga, dakle, i za čitanje i pisanje, zadužena je leva moždana polovina koja se još naziva analitička. Kod aleksičara zbog kašnjenja razvoja leve polovine jezičke funkcije preuzima desna. Kako desna polovina primarno vrši funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se teškoće pri analizi reči, a to objašnjava zbog čega aleksičari misle na neverbalan ili vizuealan način. Uzrok nastanka može biti i oštećenje vizuelno-asocijativne areje na zadnjem delu mozga. Može biti posledica traume, šloga i sl.

Klinička slika

Aleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Ova deca ne znaju da pročitaju reči, nekada čak mogu da pročitaju slovo po slovo, ali ne mogu da slova spoje u celinu niti da razumeju značenje pročitane reči.
Kod odraslih, koji su znali da čitaju a posle neke traume oboleli od alekesije, postoji još uvek sećanje pisanja i čitanja i jezičke funkcije su očuvane. Ove osobe prepoznaju reči kada im neko drugi speluje na glas, ali ne prepoznaju kada ih sami čitaju.

Dijagnoza

Posumnjate li da neko dete ima aleksiju, potražite stručno mišljenje logopeda ili defektologa. Danas postoje vrlo jednostavni testovi pomoću kojih se može sa sigurnošću utvrditi aleksija.

Lečenje

Ne postoje univerzalni programi pomoći, nego je program i pristup za svako dete individualan. Specifični programi se temelje na rezultatima logopedskih procena, sistemski su, postupni i razvojno primereni. Jezičko-govorni tretman je temeljan i u njega se ugrađuju vežbe za podsticanje nerazvijenih veština i sposobnosti (vidnih, slušnih, grafomotoričkih, pažnje, pamćenja...).

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Avg 18, 2008 10:50 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6548
Lokacija: Planeta Zemlja
AGRAFIJA ili DISGRAFIJA

Moze se definisati kao gubitak sposobnosti pisanog jezika usled lezija mozga.
Skoro bez izuzetka, svaka osoba sa afazijom ima i agrafiju i najmanjeg stepena.
Kvalitet pisanja se odnosi na velichinu i oblik slova, na raspored slova koji moze biti preteran, nepotreban, slova mogu imati prevish epetlji ili se slova odvajaju bez potrebe, bolesnik pishe ukoso po papiru, neka slova se izostavljaju, promeshaju.

Uzrok nastanka

Prema uzroku disgrafije se dele:

-Nasledna disgrafija
-Teškoće u pisanju uzrokovane delovanjem spoljašnjih nepovoljnih faktora na dete u razvoju
-Kombinovani oblik (najčešći uzrok disgrafije - kombinacija predispozicija sa delovanjem dva do tri spoljašnja nepovoljna faktora)

Klinička slika

U simptome disgrafija spadaju mešanje velikih i malih slova, nepravilna veličina i oblik slova, nedovršena slova, nastojanje da se pisanje koristi kao komunikaciono oruđe, smanjena brzina pisanja ili prepisivanja, pričanje sa sobom u toku pisanja, opšta nečitljivost.
Zgrčeni prsti prilikom pisanja; neobičan položaj tela, ručnog zgloba i papira prilikom pisanja; nepotrebno brisanje napisanog; neprepoznavanje velikih i malih slova, kao i normalnih i kurzivnih slova; pogrešno korišćenje margina i redova; neorganizovano pisanje po strani; nedovoljna brzina prilikom prepisivanja; opšta nečitljivost; potreba za verbalnim signalima; oslanjanje na mentalnu sliku onoga šta npr. radi ruka dok piše; primena verbalnih uputstava i sporo planiranje.
Disgrafičan rukopis je neuredan, loše postavljen u prostoru stranice na kojoj je izveden, bez jasno izvedenih margina.
Tekst je često neuredan, redovi su ulomljeni, talasasti ili silaze koso, ne prateći očekivan horizontalni pravac. Reči su između sebe stisnute ili je prostor između njih neujednačen, čas je širi , čas je uži.
Druga grupa obeležja disgrafičnog rukopisa odnosi se na loše oblikovanje slova. Često se ispravljaju slova docrtavanjem delova, "retuširanjem''. Slova se ne nadovezuju nego se često nadodaju, sudaraju ili jedna iskaču iznad drugih. Neka su slova ''atrofična''.
Treću grupu obeležja disgrafičnosti čini nepoštovanje proporcija delova slova i oblikovanje slova u odnosu na tri zone u okviru kojih se rukopis postavlja. Ovlaš vođena lineacija je nekada ujednačena, pa je ceo rukopis tako postavljen da slova deluju nesigurno, tanka su, a nekada su u celini pisana krutom tvrdom lineacijom koja para podlogu.

Disgrafije su klasifikovane u 4 osnovne grupe: vizuelne, auditivne, jezičke i grafomotorne.

Vizuelne disgrafije nastaju usled izmenjene vizuelne percepcije i diskriminacije, poremećaja vizuelne memorije, prostorne orijentacije i suženog opsega vizuelne percepcije. Najčešći simptomi su nedovoljno uočavanje razlika između slova sličnih po obliku, zbog čega dolazi do njihove zamene. Poremećaje prostorne orijenatacije naročito srećemo kod dece kod koje nije uspostavljena dominacija jedne polovine tela.

Auditivne disgrafije nastaju usled nerazvijenog fonemskog sluha kada i pored normalnog fiziološkog prijema zvuka ne postoji auditivno diferenciranje fonema. Sposobnost auditivnog uočavanja razlika između akustički sličnih glasova uslov je za izgradnju jasne auditivne predstave tih glasova, pa ne raspolaže ni odgovarajućom auditivnom memorijom za njih. Auditivne disgrafije dolaze do izražaja u diktatu i u svim oblicima samostalnog pisanja.

Jezičke disgrafije u osnovi imaju patološki jezički razvoj i patološki nerazvijen govor. Sreću se obično kod učenika koji imaju razvojnu disfaziju. To su deca sa oskudnim rečnikom i izrazitim agramatizmom, čije poreklo nije dijalekatske prirode. U sličnu kategoriju spadaju i predškolska deca s proširenim artikulacionim smetanjama.

Grafomotorne disgrafije proističu iz nerazvijenih i nekoordiniranih grafomotornih pokreta ruke, koji dovode u pitanje sam rukopis kao takav, a ne njegovu sadržajnu i pravopisnu (ortografsku) stranu.

Prema nivou izraženosti postoje:

-Laka disgrafija
-Izražena disgrafija
-Agrafija (potpuna nesposobnost pisanja, obično je prelazno stanje koje nakon prve do druge godine školovanja prelazi u stabilnu disgrafiju, praćena je ozbiljnim specifičnim teškoćama u početnom učenju - dete ima velikih problema u učenju slova).

Dijagnoza

Deca čiji je problem disleksija i/ili disgrafija često su intelektualno natprosečna, pa na svoj poremećaj mogu da reaguju povlačenjem u sebe, izbegavanjem čitanja i pisanja i drugih školskih zadataka. Iz tog razloga, treba dete na vreme odvesti kod logopeda, koji će proceniti vrstu i težinu poremećaja i uključiti ga u tretman.

Lečenje

Na osnovu simptomatologije, izrađuju se individualni planovi i programi tretmana za svako dete. Roditelj ima važnu ulogu u realizaciji programa, koji je veoma širok i uključuje vežbe : auditivne percepcije (razlikovanje, pamćenje, analize i sinteze glasova), vizuelnog pamćenja i razlikovanja slova, grube i fine grafomotorike artikulacije glasova, logomotorike, impresivnog i ekspresivnog govora, pisanje štampanih malih i velikih slova azbuke u svesci s kvadratima, pisanje rečenica, zatim diktat, prepis i slobodan sastav.

AGNOZIJA

Uzrok nastanka

Agnozija nastaje kao posledica disfunkcije sekundarnih senzornih područja u mozgu (okcipitalni i parijetalni režanj). Uzrok nastanka mogu biti različita patološka stanja koja dovode do oštećenja mozga (insult, demencija, neurološki poremećaji).

Klinička slika

Postoji nekoliko vrsta agnozija:

Auditivne agnozije - nesposobnost prepoznavanja zvukova i/ili glasova.

• Agnozija zvukova (psihička gluvoća)
• Agnozija muzike (amuzija)
• Agnozija reči (gluvoća za reči): ne razume glasan govor, ne može da ponovi reči, ne može da piše po diktatu.

Vizuelne agnozije– nemogućnost prepoznavanja predmeta i oblika na osnovu vidnih informacija.

• Simultanoagnozija-iako osoba može dobro da vidi pojedine delove predmeta, ne može ih strukturisati u jednu celinu.
• Agnozija predmeta
• Agnozija boja
• Agnozija lica (prosopagnosia)
• Agnozija grafičkih simbola (alexia)
• Agnozija prostora (spacijalna agnozija)


Taktilne agnozije ili astereognozije – nemogućnost prepozavnavanja predmeta čulom dodira

• Hemi-asomatognozija
• Anozognozija
• Autotopoagnozia
• Agnozija prstiju
• Agnozija ekstremiteta desno-levo

Lečenje

Lečenje je simptomatsko i suportivno. Cilj terapije je da se ukloni primarni poremećaj koji je uzrokovao agnoziju.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Uto Avg 19, 2008 9:52 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6548
Lokacija: Planeta Zemlja
DISLALIJA

Uzrok nastanka

Uzroci nastanka artikulacionih poremećaja nisu još uvek dovoljno poznati, mada ih uopšteno možemo podeliti na psihološke, nasledne, organske i spoljašnje. U najvećem broju slučajeva etiologija dislalija je multifaktorijalna, pa je vrlo teško naći primaran uzrok poremećaja.
Uzrok dislalijama može biti poremećaj u anatomiji artikulatora govora, kao npr. kratak jezik, slabije pokretan jezik, velik i zadebljan jezik, poremećaj vilice i zuba, rascepi usne i nepca, druge malformacije vilica i jezika. Kod takozvanih otogenih dislalija, najčešće je poremećaj uzrokovan oštećenjem sluha. Gubitak sluha negativno utiče na usvajanje govora. Blaži gubici sluha mogu uzrokovati samo oštećenje izgovora, dok jači oštećuju i govor i jezik, a ne samo artikulaciju. Kod njih može biti poremećen glas, ritam, intonacija i gramatika.

Sekundarni uzroci su oni u koje spadaju psihološki i socijalni faktori, kao što su npr. loš govorni uzor (gde dete uči govor od svoje okoline, poprima njegove loše i dobre strane što se tiče izgovora), infantilni govor (dete naprosto odbija odrastanje, usled emocionalnih sukoba ili porodičnih konflikata, pa se i dalje služi govorom neprimerenim za njegov uzrast), socijalna zapuštenost ili nedovoljna stimulacija deteta, roditeljski perfekcionizam, bilingvizam, zaostajanje u intelektualnom razvoju.

Klinička slika

Dislalija je poremećaj izgovora i označava nepreciznu ili pogrešnu artikulaciju (pogrešan izgovor pojedinih glasova), a može se ispoljiti kao izostavljanje nekog glasa (omissio: dete će reći „oda” umesto „voda”), zamena nerazvijenog glasa nekim drugim, već postojećim (supstitutio: „tuća” umesto „kuća”) i distorzija tj. "pogrešan, iskrivljen" izgovor određenih glasova (glasovi postoje i izgovaraju se, ali njihov kvalitet ne zadovoljava, npr. grleno „r”).

U našem glasovnom sistemu imamo predilekcione glasove na kojima se najčešće javljaju artikulacioni poremećaji. To su sledeći glasovi: s, c, z, č, š, ž, dž, r itd. Većina ovih glasova su slični po zvučnosti, pa ih dete zbog toga teže razlikuje i usvaja, a i njihova artikulacija zahteva finu motoriku jezika, što je još jedan razlog za pojavu poremećaja baš na ovim glasovima.

Sigmatizam (sigmatismus) je naziv za neispravan izgovor glasova s, z, c, š, č, dž, đ.

Kod male dece najčešće se radi o ispuštanju (omisiji) i zameni (supstituciji) tih glasova, a kod odraslih o iskrivljenom izgovoru (distorziji). Lateralni sigmatizam je za slušaoca najneprijatnija vrsta sigmatizma. Nastaje u toku razvoja zuba kada dete zbog gubitka sekutića postavlja jezik sa strane (lateralno), tražeći oslonac na pretkutnjacima. Ako i posle izrastanja sekutića ostane isti mehanizam stvaranja glasova, rezultat je lateralni sigmatizam koji treba rešavati govornom terapijom.

Rotacizam (rotacismus) je naziv za poremećen izgovor glasa r. Ovaj poremećaj je najčešći posle sigmatizma, a karakteriše se izostavljanjem, zamenom i iskrivljenim izgovorom. Ako izostavljanje i zamena glasa r potraju i nakon treće godine potrebno je potražiti pomoć otorinolaringologa - fonijatra ili logopeda.

Lambdacizam (lambdacismus) je poremećaj izgovora glasa l i lj. Kapacizam (kapacismus) je poremećaj izgovora glasa k. Gamacizam (gamacismus) je poremećaj izgovora glasa g. Tetacizam (thetacismus) je poremećaj izgovora glasa t. Deltacizam (deltacismus) je poremećaj izgovora glasa d.

Tetizam (thetismus) je govorni poremećaj kod kog veći broj suglasnika prelazi u d ili t i predstavlja znatno ozbiljniji poremećaj od dosad nabrojenih. Tu se može raditi o ozbiljnim poremećajima u centralnom nervnom sistemu.

Na kraju, ovde bi svakako trebalo podvući razliku između tepanja i dislalija. Pod tepanjem podrazumevamo fiziološku pojavu neadekvatne artikulacije u ranom detinjstvu (do pete godine života), dok pod dislalijom podrazumevamo patološki poremećaj artikulacije u razvojnom dobu i odraslih ljudskih jedinki.

Lečenje

Lečenje dislalije sprovodi se odstranjenjem uzroka poremećaja govora, ako je to moguće (npr. hirurška korekcija rascepa nepca, vilice, i dr). Ako se uzrok ne može odstraniti ili nije poznat, lečenje se sastoji prvenstveno od govornih vežbi. Potrebno je naglasiti, da neusmeravanje pažnje na postojanje problema, u ovom slučaju poteškoća u izgovoru, i pravovremeno ne uključivanje u terapiju, može se kasnije negativno odraziti na sposobnost usvajanja i savladavanja veština čitanja i pisanja deteta.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 1:57 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član

Pridružio se: Čet Jul 27, 2006 6:20 pm
Postovi: 3798
Lokacija: Pozarevac
tamaraft, vidim da ste ovo sve preuzeli sa sajta: http://www.iefpg.org.yu/zaroditelje/por ... jezika.htm

Nije mi bas jasno, zasto jednostavno niste samo postavili link?

Pozdrav.

_________________
Dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine
NEAKTIVAN, osim za savete pozivom na telefon 064 269 259 1, u normalno vreme:))) - PP.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 12:34 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6548
Lokacija: Planeta Zemlja
Nisam bila na tom sajtu, ali definicije su iste pa sigurno ima josh ljudi koji su pisali o ovome.

A zashto da nema i tih podataka na nashem forumu, tako ce ljudi pre dolaziti ovde da nadju shat im treba a ne negde drugo da lutaju!


Odpozdrav!

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 4:59 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član

Pridružio se: Čet Jul 27, 2006 6:20 pm
Postovi: 3798
Lokacija: Pozarevac
Hvala, sad razumem.

_________________
Dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine
NEAKTIVAN, osim za savete pozivom na telefon 064 269 259 1, u normalno vreme:))) - PP.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 5:45 pm 
OffLine
Novi član
Novi član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Pon Jun 30, 2008 7:16 pm
Postovi: 40
Lokacija: Bg
Pozdrav svima,

Tekstovi su super, bas ucim neurologiju, pa ce mi koristiti, hvala :) Samo, ako se ne varam, Brokina afazija, a ne Brokova, no nije velika greska :)

Sve najbolje


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 5:50 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6548
Lokacija: Planeta Zemlja
Od autora do autora, ali znate o chemu se radi. Brokina ili Brokova ili Brokinova...

I sama zona se u razlichitim knjigama drugachije naziva...

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 5:53 pm 
OffLine
Novi član
Novi član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Pon Jun 30, 2008 7:16 pm
Postovi: 40
Lokacija: Bg
Da, to je tacno. Mada ja ucim neurologiju iz zaista dosta izvora, pa svuda pise Brokina :) No svako krsti kako zeli :D

Pozdrav!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 5:56 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6548
Lokacija: Planeta Zemlja
Bitno je da nauchish i savladash neurologiju do te mere da te ne zbunjuje nijedna sinapsa :)

Srecno!

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Avg 20, 2008 5:58 pm 
OffLine
Novi član
Novi član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Pon Jun 30, 2008 7:16 pm
Postovi: 40
Lokacija: Bg
Tacno tako :)

Hvala!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Avg 21, 2008 4:47 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član

Pridružio se: Čet Jul 27, 2006 6:20 pm
Postovi: 3798
Lokacija: Pozarevac
http://www.whonamedit.com/doctor.cfm/1982.html

Kadgod ne znam kako se cita, pogledam kako se pise u originalu, a ovaj sajt je sjajna referenca

_________________
Dr med. Ivica Zdravkovic, specijalista opste medicine
NEAKTIVAN, osim za savete pozivom na telefon 064 269 259 1, u normalno vreme:))) - PP.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 13 Posta ] 


Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: