kasno se uključujem,ali neko će pročitati,
možda razjasni nešto,
ja sam izabrani lekar,
nemam pravo tražiti RTG snimak kod akutnih i hroničnih stanja degenerativne prirode,samo u slučaju povreda ako sam 100 % sigurna da je u pitanju prelom,ako mislim da treba snimati kičmu kod npr M54.4,prvo moram poslati pacijenta spec fizijatru,a on daje odobrenje za RTG,a pacijent naravno mora kod mene po uput
nije mi dozvoljeno da tražim hitan UZ ,prvo moram uputiti pacijenta internidti,pa ako on odobri ,onda se on vrati kod merne da mu dam uput
nemam pravo tražiti irigografiju
postoji komisija koja kontroliše ko i koliko često piše lab.upute,eto,najedim se dok ovo i kucam,a lečiti ,eh to je naučna fantastika,ovo ne smem propisati bez odobrenja spec,ono bez konzilijuma
Pre neki dan odem do lokalnog doma zdravlja da obidjem kolege, kad mi koleginica (inace spec. opste medicine kao i ja) u razgovoru ladno saopsti: "Ja ne lecim bolesti stitne zlezde, ja pacijenta pripremim, a on (endokrinolog), neka radi svoje, bas me briga, zasta je subspecijalizirao endokrinu, to je njegov posao!". Malo se iznenadih, prosto mi je bilo zao sto cujem to, ocekivao sam da cemo da imamo iste stavove, da ce i ona da se zali sto nema klinicku autonomiju i sto je sistem svakog dana sve gori i gori, samo nas gusi i pojedinim "svetim karavama" prinosi "darove", a nas specijaliste opste medicine tretira kao da ne postojimo. Eto, kad smo vec kod endokrinologije, pa otkad je normalno da ako ja napisem uput (ovo je bilo dok sam radio u drzavnoj primarnoj zdravstvenoj zastiti kao izabrani lekar) pacijent PLACA za tireohormone, a ako mu uput izda (ili u izvestaju predlozi) endokrinolog, onda se NE PLACA NISTA?! Znaci li to da samo endokrinolog zna kad je potrebno uraditi TSH, T3 i T4? Obratite paznju - placa se i ako iste analize trazi "obican" internista, kolega bez subspecijalizacije...?!!! Znaci, SVI SMO BLESAVI, NEMAMO POJMA, samo je on, sa godinu dana koliko mu traje ta subspecijalizacija, naucio sve sto treba, a mi smo dzaba isli na studije, na specijalizacije i na ko zna kakva usavrsavanja...

Srbija je stvarno zemlja cuda. Nasa medicina, lekari i narod - sve je to naviklo da se odmah trazi "majstor za pokvaren deo" - ako je besika ili prostata - urolog, ako je bureg - nefrolog, ako je zeludac ili crevce - gastroenterolog, limfni cvor - hematolog, hromoni - endokrinolog, srce - kardiolog, mozak - neurolog, koza - dermatolog... I za sve to ove "glavne dase" su jedini koji ISTA ZNAJU, nemoj neko da bi probao makar i one najcesce bolesti sam da leci, ne pipajte nista, samo pisite upute i recepte, uzmite vasih 500-600 evra mescno i cutite! Prehlada - otorinolaringologu! Svrab - koznom! Bilo kakva temeratura - infektologu! Pritisak - internisti. Svakom svoje! A ako ne znate kome - onda uput SVIMA! Ne daj Boze da zenu bole trbuh i ledja, ima da se proseta od ginekologa do hirurga, od gastroenterologa do nefrologa, od fizijatra do reumatologa... I na kraju (moram da kazem ovo, jace je od mene, oprosticete) PRDNE I LAKNE JOJ!

Mladim kolegama koji su se vec unesrecili, pa zavrsili medicinu, skrecem paznju na jednu lepu i razumnu podelu medicinskih grana, koju bi neki da ukinu i da nam uzurpiraju svako pravo na rad:

Medicina se deli na INTERNISTICKE i HIRURSKE grane. U ove druge spadaju HIRURGIJA, PLASTICNA HIRURGIJA, KARDIOHIRURGIJA, GRUDNA HIRURGIJA, NEUROHIRURGIJA, ORTOPEDIJA, UROLOGIJA, OFTALMOLOGIJA, ORL i MAKSILOFACIJALNA HIRURGIJA.

Ne saljite pacijente specijalistima ovih specijalnosti, osim ako ima jasnih indikacija za operaciju - i ako pacijenti zaista zele da se operisu. Nemojte da vam od ovih HIRURGA dolaze izvestaji sa predlozenom medikamentoznom terapijom - to ste mogli da ordinirate i sami. Jednom i zauvek: UROLOG OPERISE, ima za njega posla koliko hocete - a cistitise i uretritise i benignu hiperplaziju prostate lecicete sami! Isto vazi i za druge "operatore" - ortoped, na primer, leci prelome, stavlja gipsove, menja kukove... Ortoped NE LECI ISHIJAS ni humeroskaplarni periartrit, to je najgora glupost koju vidjamo svakodnevno u Srbiji! Za sve hirurske grane ima itekako dovoljno patologije koja zahteva operativno lecenje - neka se lekari tih specijalnosti bave time! Slicno - za sve subspecijaliste ima itekako dovoljno retkih bolesti kojima ce se baviti, nije pritisak za kardiologa (nije ni za internistu!), nije obican dijabetes za endokrinologa, nije bronhitis za pulmologa. (Nije ni za PNEUMOFTIZIOLOGA, tek tu je ceo apsurd ovdasnjeg zdravstva upecatljiv, u gradu u kome zivim i radim pneumoftiziolog pregleda svakog pacijenta za koga se trazi RTG pluca, kao da niko drugi ne znam da pogledam PA snimak, kao da mi lekari opste medicine i specijalisti opste medicine ne znamo da lecimo bronhitise i pneumonije???!)

Ministar je svojevremeno (u nizu guposti koje je ucinio) ukinuo/zabranio volonterske specijalizacije i subspecijalizacije. Pritom, neometano je nastavljen upis studenata na studije medicine i sada imamo GOMILU lekara koji, navodno, nisu kompetentni maltene ni za sta, vec mogu samo da pisu upute "kolegama" koje su se prethodno domogle "isplativijih" pozicija. Takodje, imamo i hiljade nezaposlenih lekara, koji i da hoce NE MOGU da se dalje usavrsavaju, cak ni o svom trosku, jer je zabranjeno. A zasto??? Da ne bi doslo do pobune. Jer, lako je smiriti i ucutkati 100 lekara koji su tek diplomirali, bez njih se moze, nije steta. Ali sta ako nam se dvojica gastroentrologa u celom jednom regionu pobune, "ode mast u propast!", ako sad odjednom kazemo da moze svaki internista i svaki specijalista opste medicine da ide o svom trosku na subspecijalizaciju gastroenterologije, ova ce dvojica nevidjeno da se nasekiraju, ima da prestanu da rade, i onda sledecih godinu-dve nece imati ko da napravi ni jednu gastroskopiju, ni jednu kolonoskopiju, bice HAOS! Eeee, to ministar ne zeli, pa nam ne dozvoljava da se usavrsavamo. Dovoljno ih je (na kraju krajeva, i on je jedan od njih!), ne treba vise...

Zbog svega ovoga, zbog BEZORAZLUKA kojim manipulisu sa nama, preko "Lekarse komore", preko KME, preko raznih kolektivnih ugovora, uredbi, dopuna, odluka i sl... - NE DAJTE DA VAS IKO VISE DEGRADIRA!

Budite ono za sta ste se i skolovali, KOMPETENTNI LEKARI, doktori medicine, ljudi koji bolesnima i napacenima RESAVAJU PROBLEME. Nemojte, kao koleginica sa pocetka ovog teksta, da se sklanjate u stranu i da trazite izgovore. NE DAJTE SE! Radite ono sto znate i ne dajte drugima da vam uzimaju posao.

Pozdrav![/quote]

Odmah na startu nisam lekar, ali sam procitaa postove pa reko da i ja prokomentarisem.Kao i usvakom poslu postoje razni judi i u medicini, uceni i malo manje uceni, ljudi sa iskustvom i bez, ljudi koji se usavrsavaju i oni koji stagniraju., humani i ne humani, drustveni i ne drustveni.Mislim da je naj gora varijanta kada se spoji nekoliko negativnih odlika u jednom coveku i jos na kraju on bude lekar.Stvarno ima redivnih ljudi i humanih u tom vasem poslu al nazalost ima .....nezelim da trosim reci iznecu vam kratku pricu o jednoj doktorici iz NS pa vi prokljuvite kako je ona zavrsila medicinu.Meni je dijagnostifikovana hlamidija normalno lecenje ide uz lecenje partnera.Ginekolog je rekao da i partner ide kod lekara da bi dobio terapiju.Otisao je kod izabranog lekara opste prakse koji je izjavi da on nema iskustva u lecenju hlamidije i da se obratimo drugom.Zbunje dosao je kuci a ja sam ga vratila da trazi uput ili za urologa ili za kozno venericene bolesti.Termin smo dobili za sest meseci.Posto sam ja vec bila na terapiji nisam zelela da i on vuce vreme da nebi opet vrteli infekciju u krug i vratila sam se sa njim kod te iste doktorice i trazila od nje da mu da uput za bris, spermogram i antibiagram nasta je ona mene pitala dali sam lekar opste prakse ii nesto drugo a ja sam samo kratko odgovorila da imam internet.Kada su rezultati bili gotovi nalazi su bili pozitivni na eserihiju i na hlamidiju , kada smo joj pokazali rezultate i antibiagram pitala me je za savet koji antibiotik da mu prpise posto ima dva anibiagrama sa razlicitim lekovima , a ja sam izvukla jedan lek koji sa nalazio na obe liste i upitala je dali se slaze, malo je gledala tebelu i potvrdila da je to najbolji izbor.Svaka sledeca kontrola je protekla istovetno do zakazanog termina kod urologa koji je pregledao rezultate i potvrdio da je bio dobar tok lecenja i dalje onpreuzima stvar i sve je bilo ok.Ovo je malo poduza prica ali ja zaista mislim da ta dr nije mogla imati zavrsen fakultet u nekom ideanom i normalnom svetu.Da li je sve zaboravila sto je ucila.Da li nije nikad u zivotu imala motivaciju za informisanjem usavrsavanjem , ne znam ali ona je jedan od primera koji bacaju ljagu na vasu profesiju.
Pozdrav svim pravim ljudima i dobrim lekarima.

Drage kolege, vase pisanije mi mnogo znaci iako se nisam upustala u diskusije niti postavljala teme. Informacije koje ste mi dali, ne mogu reci da su mi preterano pomogle, ali ipak znace. Znace u smislu da vidim da se jos neko pati da bi pronasao mesto u ovom sistemu.
Uskoro bi trebalo da potrazim posao, medjutim, svakog dana, sve vise i vise gubim volju, a i nadu da cu stici do tog famoznog mesta na klinici.
Mene je kao i jos par kolega ovaj fakultet kostao braka. I to samo fakultet. A sta ce biti kada pocnem da se bavim ovom profesijom? Sati provedeni nad knjigom, u kancelarijama, za racunarima, u istrazivanjima, a za sta?! Opet ce neko ko pipa jetru sa leve strane i misli da per os i oralna th nisu isto, dobiti posao. A JA?!?!?!
Ne mislim da sam strucnjak, daleko od toga, ali ovi sto oko mene leprsaju poput utvara, sa znanjem koje i moja baba poseduje, sa dignutim nosem koji para nebesa mi blago receno idu na nerve (da ne upotrebljavam neke pogrdnije izraze).
Ono sto mene interesuje je sledece- sta treba da uradi zena u Srbiji da bi dobila specijalizaciju hirurgije? Vec me guraju iz coska u cosak, a da je jos nisam zatrazila. Sta ce biti sutra kada upitam za tako nesto. Da li da sama podmazem guz'cu i da se spremim za glogov kolac ili....

Hvala unapred

Prvo trebas dobro razmisliti da li ti to treba u zivotu.
Sa aspekta nekoga ko je tek zavrsio fax - hirurgija izgleda - WOW...
Iz neke druge perspektive, lako ti se moze dogoditi da okrenes glavu i pogledas prethodnih 20 godina svog zivota i shvatis da - sta si radio - nista, gde si bio - nigde...
Svuda u svetu hirurgiju je jako tesko dobiti i jako tesko zavrsiti. Iz vise, u principu veoma komplikovanih, razloga (cije i taksativno navodjenje debelo prevazilazi razuman obim opustenog caskanja na forumu) hirurske su uglavnom najisplativije grane medicine. Na zalost potrebno je mnogo godina (i vise od 10 ili 15) da bi se bilo koja hirurgija pocela isplacivati, ali kada pocne - otvore se i nebo i zemlja. Ko god ti sta rekao, prvenstveno zbog ovoga, uz sve nedace koje nosi, hirurgija ce uvek biti popularna. Jos niko u istoriji nije zavrsio hirurgiju bez bar jedne noci u koronarnoj, nervnog sloma, krvarenja zbog cira ili saobracajke jer je zaspao za volanom. Nekad se to, na zalost, znalo i lose zavrsiti.
Jednom kada uzmes index za specijalisticke studije vise nema nazad. Nema, jer sem retkih, kojima su tata i mama kaparisali mesto na klinici jos pre no sto su upisali fax, svi ostali moraju crnciti godinama kao sekundarci, propisati krv dok ne udju u uzi izbor za specijalizaciju. Vec tada si ulozio previse da bi sve mogao 'ladno ostaviti. A ceka te jos toliko muka specijalizacije,
Treba imati mnogo srece da se na hirurgiju dodje i mnogo zivaca, nadljudski mnogo spretnosti da se na njoj i ostane. To je neopisiva gimnastika. Uglavnom se svodi na ovo: potrebno je naci se u pravom trenutku na pravom mestu, pravu osobu pitati prave stvari u pravom trenutku, mnogo raditi, mnogo uciti i mnogo cutati kada imas, al bas jaku, zelju da govoris. Uz sve to treba ostati relativno normalan.
Hirurgija je lepa i ja volim svoj posao, ali dobro razmisli treba li ti to u zivotu.
A sto se vazelina tice... Ako se vec odlucis na ovaj posao, ne brini... Otupi se s vremenom. Prvo malo boli, posle se naviknes.

Dragi kolega, hvala na odgovoru, narocitno zbog toga sto je ovo jedini normalan koji sam dobila od nekog hirurga. Vecina njih je odgovorila u stilu- mrs kuci i radjaj.
Ja sam vec zrtvovala svoj socijalni zivot zbog ove profesije. Sve se vodi na kliniku i dete. Ne zalim se. Ali kada bih dobila bar jedan znak da ce me pustiti da udjem u taj njihov klub ili kako vec da ga nazovem, cini mi se da bih poletela. Medjutim, dogadja se sasvim suprotno. Konstantno sam izlozena vredjanju, ismevanju, omalovazavanju mene kao osobe, kao lekara, kao zene... Ovo poslednje je kljucno, jer ne razumem zasto je taj pol presudan. Da li je moguce da je presudna stvar za dobijanje specijalizacije penis?! Da li smo mi manje talentovane, manje inteligentne, pametne, sta vec??? Hiljadu puta su me pohvalili zbog mog odnosa prema pacijentima, zbog znanja koje posedujem, pa na kraju i zbog "seckanja". Verovatno su mislili da je to samo prolazna faza i da se necu tu zadrzati. Da cu se ipak predomisliti. Sada i ti koji su me hvalili odjednom postase namrgodjeni i neprijateljski nastrojeni.
Ne znam zasto su mi davali konac u ruke............

Hirurgija se u sustini svodi na hladnu glavu i mirne ruke.
Suprotno misljenju mnogih za nju nije potrebna fizicka snaga tipa "brute force", neki ekstreman talenat i spretnost (M. DeBakey je bio kljakav u jednu ruku) niti posedovanje testisa (ima divnih zena hirurga cak i u Srbiji).
Mirne ruke su nesto sto se stice vezbom. Brzina se postize ekonomijom pokreta, a ne divljanjem za operacionim stolom (ja poznajem ljude ciji pokreti za stolom deluju kao da su u slow motion-u, a kada pogledas na sat shvatis da oni u stvari rade nadljudski brzo), adekvatna snaga se dobija pazljivim i planiranim postavljanjem ruku i instrumenata, a ne kidanjem i cepanjem, krupne sake i veliko telo cesto mogu biti otezavajuca okolnost za stolom... Ne postoji niti jedan razuman razlog zasto zene ne bi mogle biti odlicni hirurzi.
E sad - hladna glava... To nema nikakve veze sa polom pod milim bogom... Jedini nacin da utvrdite da neko ima dovoljno hladnu glavu, a da je iole normalan ili makar da nije psihopata je posmatranje kroz duzi vremenski period u uslovima velikog pritiska. To svi moraju proci, ako hoce da se bave ovim poslom. To jednostavno tako ide. Takva je priroda obuke. Pomirite se s time da ako vam mama ili tata nisu obezbedili mesto na klinici minulim radom, moracete proci golgotu podjebavanja. Odredjeni postotak budala u svojim redovima vi mozete podneti, mozete kontrolisati i na kraju krajeva, morate trpiti, jer morate (nekome nesto uvek dugujete), ali ako niste privilegovani pedigreom ili nekim drugim zaslugama - na ovakav ulazak u klub nemojte racunati. Ne mogu svi biti budale. I oni ce biti testirani i za njih ce se naci mera do koje im se moze verovati i od njih ce neki postati odlicni, cak i vrhunski hirurzi, ali ce od starta imati drugi tretman. Oko toga se ne smete nervirati (mozete, ali posteno da vam kazem nije pametno - jedna od prvih stvari koje trebate nauciti o ovom poslu je da gledate svoja posla, okrenete se sebi, onome sto sami radite i sami mozete uraditi i ne gledate mnogo na druge - u se i u svoje kljuse).
Posao je vrlo specifican - samo manijaci i hirurzi seku ljude. Odredjeni stepen patologije u glavi je potreban za bavljenje ovim poslom, pa i odredjeni stepen hladnoce i distanciranosti sto vam moze pomoci da u kratkom vremenu donosite pravilne odluke. Hirurgija, da se ne lazemo, donosi i prilicne materijalne koristi i prilican ugled i uticaj u drustvu. Pre nego sto nekome date pravo da se ovim bavi vi morate dobro da analizirate da li je taj neko, pa najpostenije receno - normalan, uravnotezen i u pozitivnom smislu predvidljiv. Zato se obuga hirurga izmedju ostalog svodi na natezanje zivaca, trazenje slabosti i tacke pucanja.
je***a tako je to. Razmislite dobro da li vam to treba.

Hirurgija se u sustini svodi na hladnu glavu i mirne ruke.
Suprotno misljenju mnogih za nju nije potrebna fizicka snaga tipa "brute force", neki ekstreman talenat i spretnost (M. DeBakey je bio kljakav u jednu ruku) niti posedovanje testisa (ima divnih zena hirurga cak i u Srbiji).
Mirne ruke su nesto sto se stice vezbom. Brzina se postize ekonomijom pokreta, a ne divljanjem za operacionim stolom (ja poznajem ljude ciji pokreti za stolom deluju kao da su u slow motion-u, a kada pogledas na sat shvatis da oni u stvari rade nadljudski brzo), adekvatna snaga se dobija pazljivim i planiranim postavljanjem ruku i instrumenata, a ne kidanjem i cepanjem, krupne sake i veliko telo cesto mogu biti otezavajuca okolnost za stolom... Ne postoji niti jedan razuman razlog zasto zene ne bi mogle biti odlicni hirurzi.
E sad - hladna glava... To nema nikakve veze sa polom pod milim bogom... Jedini nacin da utvrdite da neko ima dovoljno hladnu glavu, a da je iole normalan ili makar da nije psihopata je posmatranje kroz duzi vremenski period u uslovima velikog pritiska. To svi moraju proci, ako hoce da se bave ovim poslom. To jednostavno tako ide. Takva je priroda obuke. Pomirite se s time da ako vam mama ili tata nisu obezbedili mesto na klinici minulim radom, moracete proci golgotu podjebavanja. Odredjeni postotak budala u svojim redovima vi mozete podneti, mozete kontrolisati i na kraju krajeva, morate trpiti, jer morate (nekome nesto uvek dugujete), ali ako niste privilegovani pedigreom ili nekim drugim zaslugama - na ovakav ulazak u klub nemojte racunati. Ne mogu svi biti budale. I oni ce biti testirani i za njih ce se naci mera do koje im se moze verovati i od njih ce neki postati odlicni, cak i vrhunski hirurzi, ali ce od starta imati drugi tretman. Oko toga se ne smete nervirati (mozete, ali posteno da vam kazem nije pametno - jedna od prvih stvari koje trebate nauciti o ovom poslu je da gledate svoja posla, okrenete se sebi, onome sto sami radite i sami mozete uraditi i ne gledate mnogo na druge - u se i u svoje kljuse).
Posao je vrlo specifican - samo manijaci i hirurzi seku ljude. Odredjeni stepen patologije u glavi je potreban za bavljenje ovim poslom, pa i odredjeni stepen hladnoce i distanciranosti sto vam moze pomoci da u kratkom vremenu donosite pravilne odluke. Hirurgija, da se ne lazemo, donosi i prilicne materijalne koristi i prilican ugled i uticaj u drustvu. Pre nego sto nekome date pravo da se ovim bavi vi morate dobro da analizirate da li je taj neko, pa najpostenije receno - normalan, uravnotezen i u pozitivnom smislu predvidljiv. Zato se obuga hirurga izmedju ostalog svodi na natezanje zivaca, trazenje slabosti i tacke pucanja.
je***a tako je to. Razmislite dobro da li vam to treba.

Danas sam dozivela jos jedno ponizenje. Bez nekog posebnog povoda. Da ne zalazim u detalje, jer mi je mucno da se prisecam citavog dogadjaja.
Imam osecaj da ce me na kraju slomiti. Ne znam da li sam toliko jaka. Zelim ovo, ali ne znam da li mogu ovoliko da progutam. I jos toga sledi. Znam da nije kraj. Pobogu o kakvom kraju govorim?
Pitam se da li postoji neki trening da se jendostavno svi njihovi komentari odbiju o mene i da se pravim kao da nista nisam ni cula ni videla. To bi mi bio spas.

Hirurgija u Srbiji.
Nula i smejurija.
Ima nekolicina hirurga koji su na USA nivou, ostalo je sve laz i prevara.
Nije hirurg hirurg ako samo operise zucne kese, kile i slepa creva. On je promasen covek, a ne hirurg.
Nije hirurgija samo tehnika, daleko od toga. Hirurgija je da imate znanje medicine i da mozete da razumete interniste kada dodju u konsultaciju, ili neurologe ili radiologe itd.
Treba znati dobro proceniti klinicku situaciju : 'assestment'.

U SRBIJI su jadni pacijenti kad se operisu kod ovakvih hirurga kakvi su ovde.
Imaju srece oni koji imaju svoje poznanike iz sveta medicine pa ih oni mogu uputiti na strucnjake kojih je malo u ovoj laznoj i izmisljenoj zemlji.

Da bi neko postao hirurg mora da ga vredjaju i ponizavaju. To je bolest naseg naroda koji ocigledno bolje i nije zasluzio nego da ga ubijaju nekompetentni hirurzi u salama i nozokomijalne infekcije van operativnih teatara.

Poenta je u tome da se znanje prenosi i da se daje mladima da rade i sto vise operisu. A posto tu sistema nema onda se sve svodi na to 'kako se ko snadje'. Besmisao. Ima hirurga koji npr. dodju na takozvane prestizne nastavne baze u okviru specijalizacije kao sto je takozvana ustanova 'Neurohirurska klinika' i presede sve vreme gledajuci sta drugi rade ili pisajuci prijeme i discharge liste. Jadno, tuzno i pointless. Uzgred budi receno, u toj takozvanoj hirurskoj ustanovi zvanoj 'Neurohirurska klinika' sve radi sljam do sljama, primitivci i lopovi prve kategorije (cast izuzecima). Niko ko ima mogucnosti ne bi tamo isao i operisao se. Pametan je bio bivsi Ministar Zdravlja koji je svoju kicmu operisao u Nemackoj. Moze mu se. Nece valjda dozvoliti priucenim naduvenim mamlazima da mu pipaju kicmu. Pritom ista ta takozvana hirurska ustanova 'Neurohirurska klinika' je jezgro DB-a tojest tajne policije ove takozvane drzave pa se i funkcije dobijaju u centrali DB, a ne an katedri. Tamo su vam takozvani profesori, docenti i jadni asistenti.
Uzimanje para za operacije, neadekvatan postoperativni tretman i dubiozne zastarele hirurske procedure su samo neke od 'lepih' karakteristika te takozvane hirurske ustanove 'Neurohirurska klinika'. Ko je pametan ili ima ma kog drugog izbora ne bi tamo nikad otisao.

Ovo je samo primer , takvih takozvanih ustanova ima dosta jos u ovoj laznoj drzavi.

Znam za mnoge primere zena hirurga koje su MORALE da idu u krevet sa starijim hirurzima da bi nesto naucile, ako su htele nauciti. Niko te nece pokazati ako nema interes. Naravno od zena se uzima interes koji jeste ocigledan - sex. Na sta to lici: high level prostitution ili jos gore ucennjivanje. Da dalje ne nabrajam, ljubavnice sestre(vise njih), dupli zivoti, kokain, alkohol, privatni poslovi vodjenja caffea i restaurants dok si u isto vreme hirurg ... potpuna katastrofa.

I na kraju srpski hirurzi zavrse specijalizaciju i ne znaju jos uvek samostalno da operisu. U operation theatre se ulazi bez postovanja principles of asepsis, ne uzimanje briseva sa working facilities, instrumenti koji se ne koriste jednokratno, produzavanje therapy listi od strane hiurga koji medicinu ne znaju vec samo hirusku tehniku ako i to znaju itd. ... itd. Potpuni promasaj i nesreca. Ali kao sto rekoh ovaj narod bolje i ne zasluzuje jer kakav narod takva i vlast pa takvo i zdravstvo.
Ako ste miljenik chiefa i onoga ko pravi program operacija eto vas da operisete stalno ,a ako niste izolovani ste u mracnom uglu klinike da gledate i nesto piskarate.
I na kraju imate 40 godina i znate da operisete slepo crevo, skidate konce i eventualno uradite samosatalno klasicnu cholecystectomy bez slozenosti da imate inklavirani kalkulus u main bile duct. Gubljenje vremena i energije.

Kakva pozicija i status ? To mozete na pijaci da prodajete ili u lokalnom trash caffeu kako ste hirurg. A istina je da sedite na departmentu i kucate na pisacoj masini ili drzite kuke dok vas polupismeni takozvani stariji hirurzi vredjaju.

Ja sam zavrsio surgery u USA. Tamo vas isto izlazu neprijatnostima ali vam sve pokazu i nauce vas. Ne mozete da izadjete iz residency ako niste competent jer onda i vasi attending surgeons dobiju losu mark to jest ocenu. Znaci krug je zatvoren pa i oni zavise od vas. Mene jesu pljuvali na lep nacin i govorili da sam los, nedostojan itd. Ali to su svima pricali dok su u isto vreme pokazivali i ucili nas. Zato mi nije tesko padalo jer sam znanje i vestinu dobio. Uostalom, sve sto sam hteo mogao sam pitati i raditi i sta mi je onda smetalo omalovazivanje.
A u takozvanoj drzavi zvanoj Srbija vas brutalno vredjaju dok vam u isto vreme nista ne pokazu i nista vas ne nauce. Stavise, sto vise pitate to ste manje omiljeni i na kraju pocnu da vas mrze.

Zato te price o vrhunskim strucnjacima u Srbiji mogu da se serviraju neupucenom narodu kao marketing, a ne meni. Smrtne liste i komplikacije u nasim takozvanim ustanovama svedoce o kvalitetu (kom kvalitetu?) hirurgije u takozvanoj drzavi zvanoj Srbija.

Od surgery u USA sam se razboleo i brak mi je unisten. Imao sam dve operacije na zglobovima. Supruga je imala svoju kalkulaciju te posto se nisam uklapao otisla je iz Tampe (State of Florida) gde sam radio i nasla drugog coveka i drugu porodicu. Sve se to desava dok sam mlad i dok mi birth * SPAM * nije presao 40 godina.
Zasto? Zato sto sam dobio mogucnost da ucestvujem u pisanju chaptera u knjizi 'Maingot's Abdominal Operations' sa svojim profesorom. To je bila cena uspeha koju sam platio. Da li uopste nasi hirurzi citaju knjigu kao sto je 'Maingot's'? Ne, jer su na nivou knjiga koje ne treba ni komentarisati.
Zasto? Zato sto sam naucio da operisem i jetru i pankreas i retroperitoneum, naucili su me da uradim velike resekcije colon, ne ovo sto se radi u Srbiji. Stapler su imali odavno. Zato sto su mi pokazali i naprednu hirurgiju jednjaka i zeluca. Nove napredne rekonstrukcije i anastomoze koristeci small bowel...itd...itd.

Znam da sam preterao u nekim delovima ovog posta. Ali mi je lakse kada kazem sta mislim pa zato i koristim ovu priliku.
Neka mi niko ne zameri jer nikog licno nisam spominjao pa neka se niko ne oseca prozvanim.
Zelja mi je da onima koji znaju, a zive u poricanju osvezim pamcenje istinom, a onima koji ne znaju naucim i kazem sta treba da znaju.

Dragi kolega, hvala Vam na ovom opseznom odgovoru. Vecina ovoga sto ste rekli je tacno. Besmisleno je poricati.
U sustini, Vi meni savetujete da idem van? Ja znam da ovde necu daleko dogurati. I do nekog mizernog mesta cu stici bas preko tog kreveta. A ja ne bih da izaberem taj put.
Miljenica jesam, ali onih na ocnom i orl, a to me ne interesuje. Zelim abdominalnu.
Otisla bih odavde bez mnogo razmisljanja, jer vise nemam sta da izgubim.
Ako vam nije tesko, zamolila bih vas da me uputite koje su to klinike ili bar gradovi u kojima bih mogla da konkurisem. Nisam upucena i ne znam nista o spec. u inostranstvu. Osim nekih prica o Nemackoj. Ali bih ipak nesto sa engleskim govornim podrucjem.

Da se razumemo, ne mislim da ste bili grubi. Ovo nije atak na mene. Lepo ste opisali sliku i priliku naseg drustva, naseg zdravstva i ja nemam rec prituzbe.
Dok citam o hirurzima koji se stekaju po odeljenju, pipkaju po koju zucnu kesu( cak je i ne operisu) prolazi mi kroz glavu par likova, sa njihovim lepim uniformicama, zelenim klompicama itd.
Mene guraju u cosak, ne daju ni da pridjem. Kazu da sam lajava, da ne znam sta je timski rad, kako se odnosi prema autoritetu. A zbog cega? Zato sto sam se bunila. Zato sto sam trazila da mi se pokaze. Odgovor je uvek bio isti-SUTRA! Sutra nije doslo. Prvo ti kazu-Niko ti nece pokazati dok ne pitas. O.K. Ti pitas i sta dobijes? Samo sto ti ne udare zabranu prilaska klinici.
Par sjajnih mladih ljudi, sa dosta znanja, a nimalo vestine, visi po onim odeljenjima i dan i noc, kuca izvestaje za gospodu koja su odavno trebala da budu u penziji. Od skolioze, kifoze i okostavanja ne mogu ni da se okrenu, jedva vide prst pred okom, ali i dalje drze noz, jer pobogu oni su vrsni, oni su bogom dani, oni su profesori. Bolji nece doci, pa daj da ih zadrzimo da nas operisu, jer oni mucenici nikada nece biti tako dobri, vesti, sposobni... Dobri su samo za administraciju i DA TRKNU PO DORUCAK.
Vi kazete da Amerika uzima dosta, ali dosta i daje. Sta je meni sve Srbija uzela, a sta mi je dala? Ne zelim ni da pocnjiem. Bespotrebno cu se iznervirati.
Ma sta da se ne nerviram? Puk'o mi je film vec kod predjasnjeg opisa.

Извините на сметњи, али то није ситуација само код лекара, већ у свим професијама у Србији. У свим професијама 80% њих се понаша, благо речено, као обични аматери.

Da li neko ko drzi neciji zivot u svojim rukama moze sebi da priusti takav luksuz?!! Nedopustivo!!! Pobogu, pa ne radimo u poslasticarnici. Cak i tamo drze do nekih pravila, da im gosti ne bi izlazili cetvoronoske sa kojekakvim oboljenjima git-a. I niko, ali niko nece zadrzati lenjog i nesposobnog radnika. Dok u zdravstvu toga ima na pretek.