Imamo dečaka od 20 meseci koji je imao refluks i u prvom mesecu nije dobro napredovao dok sam ga samo dojila, ali smo onda uveli Aptamil i za par meseci je nadoknadio težinu. Od 4 puna meseca počeo je da odbija prvo flašicu s mlekom, nije nikako hteo da popije pun obrok i nudili smo mu flašicu puno puta dnevno, a noću smo ga čak i na spavanju hranili samo da bi popio dovoljno mleka. Sa 4.5 meseca smo uveli kašice i u početku je to dobro prihvatio, iako je i tad odbijao mleko i vodu iz flašice. Nakon par meseci je počeo i kašice odbijati, tj. u početku nije hteo pojesci ceo obrok, da bi kasnije počeo odbijati svaki obrok od prvog zalogaja. Primetili smo da je u periodu izbijanja zubića intenzivnije odbijao hranu, ali to je trajalo i po 3 nedelje za jedan zubić, tj. znao je 3 dana u mesecu lepo jesti bez odbijanja, inače je intenzivno plakao od početka do kraja svakog obroka, morali smo ga zabavljati na 100 načina, pevati mu... a obroci bi znali potrajati i po sat vremena. To je od prilike izgledalo ovako: prvo bi vrištao i okretao glavicu levo desno kako mu slučajno ne bih stavila nešto u usta. Kad sam uspela staviti prvu kašičicu, prestao bi s plakanjem, ali bi samo držao hranu u ustima, i držao, i držao, sve dok mi ne bi dosadilo pa bih mu stavila još hrane u usta. Kad bih mu prepunila usta, počeo bi da se buni, plače, i na silu progutao malo hrane, ali nikad sve, što znači da nije imao želju da proguta hranu bez obzira koliko je bio gladan, a jedini način da ga nahranimo bio bi pretrpavanje njegovih usta dok ne proguta bar malo, jer nikad nećemo prevazići traumu što je prvi mesec gladovao, a mi nismo znali da nemam dovoljno mleka. Završetak obroka je uvek bio najveći problem, nikad nije hteo progutati poslednji zalogaj, već smo mesecima skupljali ostatke hrane koje bi na kraju ispljunuo u krevetac ili na tepih, dok ga konačno nisam naterala da posle jela mora popiti vodu, ali tu i dalje ne proguta svu hranu, nego ispljune na portiklu.. Kad sam mu pokušavala uvesti gnječenu hranu i komadiće, uvek bi plakao, zagrcavao se i često je na kraju i povratio jer nije hteo sam sažvakati i progutati poslednji zalogaj... Tokom prve godine se nisam ni usudila ponuditi mu komadiće da jede, jer je nenormalno odbijao i kašice i vodu. Period za razvoj navike žvakanja smo premašili, sad mu je već 20 meseci i sad to ide puno teže kad nismo na vreme savladali. Sada već ima strpljenja da sedi dugo za stolom i jede, miran je, ne treba ga zabavljati i ne odbija jesti, ali očekuje da provodim što više vremena s njim dok ga hranim, traži moju pažnju pa mislim da namerno odugovlači s jelom. Sad može pojesti kašast obrok i za 20 minuta, ali ako mu dam kašicu s komadićima, obrok nam traje po sat i po vremena i obavezno na kraju ne sažvaće i ne proguta hranu, nego kad se dosta načekam i kad mu ponudim vodu, počinje histerično da plače ne znajući šta da uradi s hranom u ustima... Ja mu onda kažem nek ispljune hranu i on vrati oko 2 velike kašike hrane iz punih usta. Ja mu taj sadržaj malo po malo stavljam u usta i nudim malo vode da s vodom popije, da bi naučio da hranu mora progutati a ne ispljunuti, iako zadnji zalogaji nisu sažvakani. Plaši se da proguta, ali na kraju uspemo to izvesti bez zagrcavanja i povraćanja. Zanima me kako da ga nateram da intenzivnije žvaće hranu, pokazujem mu stalno kako da žvaće ali on odbija to da radi. Svakih nekoliko minuta kad mu odvratim pažnju, napravi par pokreta žvakanja, ali kao da ne želi ni da pokuša da žvaće kad ne mora. Ako mu damo da odgrize komadić keksa ili banane kad je gladan, ponekad nešto odgrize iako ne želi, ali zatim je u stanju nesažvakani komad držati u ustima satima i na kraju ga negde ispljunuti umesto da pojede. Zanima me šta da promenim da bi dete konačno naučilo da žvaće, a zatim i da počne sam da jede kroz nekoliko meseci. Poslednjih par nedelja mu obavezno u svakom obroku nudim komadiće hrane, dosad nisam bila toliko uporna jer je često znao početi da povraća jer nije hteo sažvakati i progutati hranu. Da li ću kroz nekoliko meseci uspeti, ako budem dovoljno uporna, da nauči da žvaće hranu, ili treba primeniti drugi pristup? Videla sam negde i savet da dete ostavim s jednom kašičicom u ustima, i ako ne proguta, da mu drugu uopšte ne dajem. To bi u našem slučaju značilo da bi ceo dan ostao na par zalogaja hrane i tako svaki put, jer nema nikakav apetit i ima veliku odbojnost prema svim vrstama nemirnica. Jedino nas je jednom iznenadio pre par meseci kad je sam otvorio kinder jaje i pojeo nekoliko komadića a da nije ispljunuo, možda baš zato što mu ishranu ne baziramo na slatkišima. Ali nije rešenje u slatkišima i radije bismo da pojede komadić jabuke ili hleba nego čokolade. Inače mu u kašice stavljam što više voća, povrća, mesa, mlečnih proizvoda, da bi ishrana bila što raznovrsnija jer on sam ne bi nikad uzeo da proba od svega po malo, a kamoli da pojede dovoljnu količinu hrane. Inače je jako inteligentan, sve nas u potpunosti razume, počinje da govori, razvija se najnormalnije za njegov uzrast, dosta je visok i za sada nije ni mršav ni bucmast, iako bi mogao postati jako mršav kad počne sam da jede.

Najverovatnije ćeš morati i dalje da budeš uporna.

Meni je privuklo pažnju to "čuvanje" zalogaja u ustima. Ja sam to radila kada su me terali da jedem nešto što ne volim. Ali kao roditelj nikada nisam dozvolila deci da dugo drže hranu u ustima, zbog zdravlja zuba. Ako pojede za 20 minuta super, posle obavezno proveri da nema više hrane u ustima i ako treba i očistite usta i operi mu zube tj. neka se polako uči da to radi sam. Neka mu obrok ne traje duže od tih 20 minuta, jer to samo oboje nervira. Posle toga organi za varenje pravilnije rade i ima vremena i da ogladni do sledećeg obroka.

Da li sam koristi kašiku, makar i za kašicu? Koliko su te kašice guste? Pretpostavljam da jesu ako je u njima i meso. Verovatno si pokušala i sa nekom međufazom od kašice do komadića? Ponekad se treba vratiti na početak ili bar za koji korak nazad, da bi se postigao uspeh i krenulo napred.

Povremeno se interesuje za kašiku, tj. pokuša jednom ili dvaput tokom obroka da sam kašičicom uzme hranu i stavi u usta, ja mu onda malo pomognem da potrefi u usta, ali interesovanje ga brzo prođe. Više voli da mi odgurne celu posudu s hranom ili da je prevrne kako bi se hrana prosula na zemlju. To mu nikako ne dozvoljavam i uvek ga opominjem i tada čak i sklanjam posudu dalje od njega. Takođe više voli da umoči prstiće u hranu i onda da razmazuje svuda oko sebe. Ja mu govorim da prstić stavi u usta i oliže, ali pošto me nikad ne posluša, ja mu onda ne dam ni da se igra s hranom. Kašice su gušće, poput pire krompira, a komadići su obično veličine smrznutog povrća za rusku salatu, iste takve komadiće stavljaju i u kupovne kašice za bebe. Kad smo mu dali supu sa izgnječenom šargarepom i krompirom, ništa izgnječeno nije uopšte pojeo što znači da ne želi, a ne da ne može progutati. Kad mu prstom damo sirni namaz da proba, obavezno ga jezikom izgura napolje bez obzira što je gladan, tako isto i sa pekmezom. Pošto sam puno puta pokušavala dati mu kašicu s komadićima i svaki put je bilo plakanja i povraćanja, obično sam brzo odustajala i nastavljala s običnim kašicama. Obično bi povratio kad bi jako podrignuo s punim ustima, ili kad bi pokušao na kraju obroka popiti vodu i ona nije imala kuda da uđe kroz puna usta. Zato mu sad na kraju obroka govorim da ispljune hranu, pa mu onda stavljam malo po malo i dajem flašicu s vodom kako bi naučio da mora pojesti sve što je bilo u ustima. Povraćanja sada nema i mi se više ne brinemo zašto povraća. Probaću da mu ograničim obroke na pola sata, ali bih prethodno bar mesec dana htela da istrajem sa komadićima, da se dobro privikne na žvakanje hrane i ojača desni i zubiće, pa da ga tek onda "ucenim" glađu da brže jede. Ako to sada presečem, dok se još nije navikao na žvakanje, možda ću mu uskraćivati vreme koje mu je zasad neophodno. Kasnije kad primetim da lakše žvaće hranu, skratiću mu obroke, jer se nadam da će tad već moći da sažvaće brže, dok se zasad nije sasvim navikao na to.

nemam pametan savet ,samo da ti pruzim podrsku moja beba ima refluks i imala je averziju na hranu,koju smo koliko toliko prevazisli,mada ima dana kada gnjavi sa hranom,sve razumem sto si pisala,za mene je hranjenje ogroman stres i nikako da se opustim

Puno toga si pokušala. Zato mi se i čini da imaš dve mogućnosti, da nastaviš ovo što trenutno radiš ili da se "resetuješ" i kreneš iz početka.

Ovo drugo znači da se vratiš na "glatke" kašice i to hrane koju voli i rado jede i pojede u nekom prihvatljivom vremenu. U te kašice postepeno dodaj izgnječenu hranu tako da budu sve gušće. Ali oprez, nemoj ih prebrzo zgušnjavati, neka se dobro navikne na gustinu i strukturu. Tek kada je u stanju da za 20 minuta pojede obrok izgnječene hrane počni da dodaješ komadiće i to opet postepeno. Mislim da to može da traje i nekoliko meseci, ali on je ovako, sa svojih 20 meseci i upornom mamom, u mnogo boljem položaju nego deca od tri godine koja hodaju sa flašicom okolo (pa bez obzira da li je u njoj sok ili mleko).

Više puta sam pokušavala uvesti hranu s komadićima i gnječenu hranu i više puta sam odustajala kad bi se dete zagrcavalo i povraćalo, rešila sam da ovog puta neću da se vraćam unazad, sad znam kako da sprečim povraćanje, tj. da mu kažem da pred kraj obroka ispljune ostatak i da mu polako dajem malo po malo s vodom. Odlučila sam da mu obavezno u svaku kašicu dam neke komadiće i neka se potpuno navikne na žvakanje, a ne da čeka da li ću mu za sledeći obrok ponuditi sasvim usitnjenu kašicu pa da oteže s jelom. Uspeva pojesti komadiće barene šargarepe, krompira, karfiola, dok patlidžan, šećerac, meso, jabuku nije sažvakao valjda su tvrđi. Takođe je uspeo pojesti komadiće plazma keksa, cornflakes, valjda zato što se tope u ustima. Ipak primećujem u stolici poneki komadić hrane, ali valjda je to normalno. Trajanje obroka sam smanjila tako što sam svaki obrok podelila na pola i uvela veći broj obroka. Hvala Vam puno na savetima i posvećenoj pažnji našem problemu.

Ispišite malo detaljnije oko tog refluksa.
Da li je dete ozbiljnije pogledao dečji gastroenterolog?

Ne bi bilo loše da se prvo obavi dobar pregled gastroenterologa, a možda i dečjeg neurologa.

To je onda prva mogućnost, strpljenje i upornost.

Ja ću da primetim još ovo, a ti razmisli da li je tako.

Kada ispljune na kraju obroka to što je sačuvao u ustima i ti mu daješ pomalo te hrane sa vodom, on tu hranu takođe ne žvaće, već je tako omekšalu i razređenu vodom ponovo samo proguta. Čini mi se da tako nisi postigla ništa po pitanju žvakanja. Meni i dalje deluje da on proguta ono što je mekše, pa makar to bio i komadić nečeg kuvanog, a da još uvek ne žvaće.

Forumi su nezahvalni za rešavanje složenijih problema jer niko od nas dete nije video ili posmatrao dok jede, niti pregledao da se isključe neki drugi mogući uzroci. Ako znaš engleski, evo jednog članka http://new-vis.com/fym/papers/p-feed27.htm (Dr Suzanne Evans Morris, http://new-vis.com/p-clin.htm )

Hvala vam puno, pročitala sam članak i jako sam iznenađena koliko je žvakanje za decu složeno. U pravu ste, dok posmatram dete čini mi se da skoro uopšte ne žvaće, a ipak pojede skoro sve što mu dam. Juče smo bili na putu i kupili smo mu voćne kašice za bebe i jedino tada nije mogao da ispljune komadiće na kraju obroka, ali kad sam mu ponudila vodu nakon jela nije baš hteo jer je u ustima imao još malo kašice. Morala sam čekati da nesvesno proguta i to, pa je tek posle popio vodu. Danas sam mu u kašicu umešala komadiće breskve koji su bili srednje tvrdi i brzo i lako je sve pojeo, ali na kraju je ispljunuo bar desetak nesažvakanih komadića. Najgore je završiti obrok jer on odbija i da pije vodu ako su mu usta puna, a odbija i da ispljune jer sam ga često grdila da ne sme ispljuvavati ostatke hrane, mislila sam da to namerno radi. Vidim da će biti jako teško promeniti njegove navike, jer sad već zna da na kraju može ispljunuti komadiće pa se ne mora ni truditi da sažvaće. Možda ću se ipak vratiti na gnječene kašice, mada je nedavno ispljunuo i gnječenu šargarepu i krompir kad smo mu dali malo supe da proba, a vodu je progutao. Sad smo mu prvi put dali supu kašičicom, pre sam uvek supu dodavala u kašice jer je jako odbijao jesti, ba bi mu supa iscurela iz usta dok bi plakao, ili bismo je prosuli dok bi mlatarao ručicama i pomerao se. Može on sad pojesti i guste kašice i lako ih guta, ali kad naiđe na tvrde komadiće poput jabuke, on to čuva u ustima ispod jezika, i tako može čak i vodu da popije a da ih ne proguta.