Da vidimo sada kako simpatikus deluje na metaboličke procese u jetri, adipocitima (lipocitima) koji su puni vakuolama u kojima se nalaze tri gliceridi, pankreasu u kome se nalaze alfa i beta ćelije, beta ćelije pankreasa proizvode insulin . U jetri su hepatociti, normalno hepatocit uzima glukozu i ta glukoza prolazi proces i pretvara se u glikogen i ovo je put glikogeneze. A onda u nekim slučajevima kada fali energije taj glikogen može da se pretvori u glukozu. I ovaj put se zove glikogenoliza. I ovaj put rezultira otpuštanjem glukoze u krv. U stresnoj situaciji treba više šećera tj. glukoze u krvi znači nivo glukoze treba da ide gore. Takoće još jedna forma energije su slobodne masne kiseline i njihova količina isto treba da ide gore. Kako sve to stimuliše simpatički sistem? Epinefrin deluje na Beta 3 koji su zapravo modifikovani Beta 1 receptori na adipocitima kada se epinefrin veže za Beta 3 receptore on aktivira određene enzima koji razlažu tri gliceride tj. dovode do lipolize. Razlaganjem tri glicerida dobice se glicerol i slobodne masne kiseline. Ove slobodne masne kiseline odlaze u cirkulaciju i time se njihova koncentracija povećava. Ove sloboden masne kiseline odlaze u jetru I u jetri se pretvaraju u glukozu.


Kada je prijatelj Abid u opasnosti , u njegovoj jetri blokirano je pretvaranje glukoze u glikogen zahvaljujući prisustvu beta 2 receptora na hepatocitima sa druge strane put koji se tiče pretvaranja glikogena u glukozu je stimulisan dejstvom simpatikusa. U stanju borbe za goli opstanak Abid želi da ima više energije i on želi da održi visok nivo glukoze. Da li onda treba da ima manje ili više insulin u krvi?! Pa manje. Ako bi se izlučilo više insulina došlo bi do hipoglikemije a baš i nije trenutak za tako nešto. I pošto nivo insulina treba da bude niži, beta ćelije pankreasa moraju da budu inhibisane. Logično one imaju alfa 2 receptore. Poenta cele priče je da je u strahu blokiran insulin da bi se energent tj. glukoza držao na višem nivou nego kad stresa nema.


Šta je sa otpuštanjem kalijuma iz jetre? Da li priroda kada ste u nekom sranju želi da vas ubije hiper kalemijom ili je nešto drugo u pitanju. Zapravo ne, nego skeletni mišići rade više nego inače i događa se više akcionih potencijala. Kao što znamo tokom depolarizacije Natrijum ulazi u ćeliju a kalijum izlazi. Znači kalijum izlazi i tokom depolarizacije u skeletnim mišićima a takođe I iz jetre. Ovaj kalijum iz jetra mora hitno da bude preusmeren u drugi izvor i zapravo on se upumpava u skeletne mišiće. Ko će ubaciti kalijum u mišiće, pazite kalijum i glukoza se obično kreću zajedno. Kada glukoza izlazi iz jetre , kalijum će sa njom. Oni su kao momak i devojka . I naravo kada glukoza ulazi u mišiće , šta će ući na njom. Pa njen dečko kalijum. Kao što smo rekli usled ponovljenih akcionih potencijala pošto Abid beži od pla sve više kalijuma curi napolje. Da li mislite da tom kalijumu treba da se dozvoli na ostane napolju ili treba da buse upumpan nazad. Naravno treba da bude upumpan nazad i ko će da obavi tu radnju. Pa naravno Natrikum-Kalijum ATP-aza. Ova Natrijum-Kalijum ATP-aza je jako osetljiva na epinefrin koji je stimuliše.

Jel ovo sam pišeš ili odnekle...?

Par reči o još jednoj specijalnoj funkciji adrenergične stimulacije. U mišićima postoje interfuzalna i ekstrafuzalna vlakna. Ova interfuzalna vlakna igraju značajnu ulogu u održavanju mišićnog tonusa i takođe oni su faktički senzorni sistem mišića oni osećaju rastegljivost mišića tj. mere silu kojom je mišić rastegnut. Kada se nivo epinefrina i norepinefrina podigne može se razviti tremor. Pre nego što vidimo zašto da odgovorimo na pitanje zašto ljudi sa normalnim ili niskim nivoom adresnalina ako ispruže ruku mogu da je drže mirno bez tremora. Kada je ruka mirna a ispružena to znači da je mišićni tonus u fleksorima i ekstenzorima apsolutno jednak i ekstremno je dobro regulisan. Centralni nervni sistem treba da reguliše mišićni tonus i fleksora i ekstenzora i njohov tonus bi trebao da bude jednak. Ovo je moguće samo ako CNS dobija precizne informacije o nivou tonusa mišića. Ovo se zovu proprioceptivne informacije i one idu od mišića do CNS-a tj. cerebeluka moji ce kontrolisati nivo tonusa i kontrakcija obe strane ruke tj. podlaktice. Kada je ovo jasno da onda vidimo zašto dolazi do trešenja ruku. Kada dođe do skoka epinefrina i norepinefrina. Epinefrin ima svoje receptore u mišićnim vretenima i oni su stimulativni. Kada je mišićno vlakno previše stimulisano adrenalinom onda mišićna vlakna postaju nesinhronizovana i ne rade ujednačeno. Mali skok adrenalina napravice da mišić bude još precizniji međutim preteran skok adrenalina mišićno vlakno postaje disfunkcionalno.


Zašto se kod tirotoksikoze javlja tremor? Koja je veza između tirotoksikoze i simpatičkog nervnog sistema? Dakle ako imamo pacijenta sa tirotoksikozom on može da ispolji brojne karakteristike pojačanog rada simpatičkog nervnog sistema. Hormoni T3 , T4 indukuju proizvodnju viška adrenergičnih receptora , dakle u ćeliji je gen za adrenmergične receptore. Kada tiroidni hormoni a posebno T3 uđu u ćeliju oni se kače za svoje receptore i stumulišu mnogo grupe gena uključujući grupe gena koje se tiču sinteze adrenergičnih receptora tako da oni proizvode više receptora. Znači koncentracija adrenergičnih receptora u svim tkivima koja su osetljiva na adrenalin postaje povećana. SA čvor postaje pretrpan Beta1 receptoriva, AV čvor postaje prepunjen, miokard postaje prepunjen, isto tako mišićna vlakna postaju prepunjena sa Beta 2 adrenergičnim receptorima. Dakle kod osoba sa tirotoksikozom ne postoji stvarno povećana stimulacija simpatičkog nervnog sistema u smislu da luči vise epinefrina i norepinefrina , njihovo lučenje ostaje normalno ali tkiva koja su osetljiva postaju hipersenzitivna na adneregičnu stimulaciju.


Recimo lekovi koji su Beta 2 stimulansi imaju jednu nuspojavu da izazivaju tremor.

Koristim izvore , davno je sve ovo bilo, naravno da se nekih stvari ne sećam. Naravno konstrukcija teksta i način iznošenja je originalno moj. Ne miliš da bi valjda u nekoj uzvišenoj stručnoj knjizi razmatrali dejstvo simpatičkog nervnog sistema na upišavanje u gaće i tome slično

Parasimpatička nervna vlakna ispuštaju na svojim krajevima acetilholin a simpatičko nervno vlakno na svom kraju ispušta norepinefrin. I recimo zamislimo da oni deluju na vaše srce. Recimo SA čvor je snabdevan simpatičkom i parasimpatičkom stimulacijom. Kao što već zanmo na SA čvoru prisutni su Beta 1 receptori kada je Beta 1 receptor stimulisan brzina rada srca se uvećava. A kada vagalna stimulacija dođe preko parasimpatikusa onda se brzina rada srca smanjuje. Sada da vidimo kako sve to ide na molekulatnom nivou. Dakle Beta 1 receptor je uparen sa intracelularnim G stimulišućim proteinom. G stimulišući protein ima Alfa stimulativni deo , Beta i Gama jedinicu. Dakle norepinefrin stimuliše G protein. Alfa komponenta G stimulišućeg proteina će stimulisati adenilat-ciklazu na unutrašnjoj membrani ćelije i onda će adenilat-ciklaza konvertovati ATP u cAMP. cAMP će pokrenuti jedan enzim koji je veoma osetljiv na cAMP taj enzim će izvršiti fosforilaciju određenih proteina. I taj enzim se pošto vrši fosforilaciju proteina zove protein-kinaza. U ovom konkretnom slučaju zove se protein-kinaza A , A stoji za adenozin mono forfat (AMP). Dakle ova protein-kinaza A će dovesti do fosforilacije određenih kalcijumovih kanala i dodaće im fosfat sa unutrašnje strane. 31:00 I kada ti kanali postanu fosforalizovani oni postaju funkcionalni. Kada su ovi kanali dejstvom na beta1 receptore prestimulisani oni se otvaraju mnogo češće, kada se otvaraju mnogo češće kalcijum i natrijum uskaču u ćeliju . Znači kada stimulišete Beta 1 receptore SA noda on će početi da puni ketone.Ako bilo koju osetljivu ćeliju napunimo kalcijumom i natrijumom njen potencijal mirovanja će doći blizu tačke okidanja znači ćelija će postati još osetljivija na nadražaje. Dakle potencijal mirovanaj će češće prilaziti tački okidanja i biće povećano okidanje SA čvora ka ostatku srca. SA čvor zapravo ima cureće natrijumove kanale kad god SA čvor doće do potencijala mirovanja njemu nije dozvoljeno da se odmara. Dakle kroz ove cureće kanale Na ulazi u ćeliju i dovodi njen potencijal mirovanja to tačke okidanja i onda se otvaraju kalcijum osetljivi kanali i mnogo kalcijuma ulazi unutra i ćelija postaje depolarizovana. I odigrava se naravno akcioni potencijal. Tokom toga mnogo kalijuma odlazi napoljei ćelija biva repolarizovana.


Koju god osetljivu ćeliju da imate bazični princip je da ona ima svoj potencijal mirovanja i da postoji neka tačka tj. voltaža koja kad se preće dolazi do depolarizacije, što je ovaj potencijal mirovanja bliži toj tački ćelija je osetljivija. Kada epinefrin deluje on dovodi do ubacivanja više kalcijuma. Znači kada je recimo SA čvor prepunjen kalcijumom on će češće da provodi, da opaljuje. Isto važi i za ostatak srca.


Sada treba da vidimo kako actilholin radi na suprotan način. (39:04) Acetil holing deluje na holinergične receptore konkretno u ovom slučaju na M2 muskarinične receptore i ovaj receptor svojim unutrašnjim krajem stimuliše G inhibitorni protein. Ovaj G inhibitorni protein deluje na adenilat ciklazu i inhibiše je. I zbog toga se smanjuje konverzija ATP u cAMP. Aktivnost protein kinaze A opada , fosforilacija katijonskih kanala opada i ulazak katijoni u okscitabilnu ćeliju opada. Znači sada je potencijal mirovanja dolji od tačke opaljenja i štansa za opaljenjem je manja tj. tačka okidanja se teže dostiže.


Dakle adenilat ciklaza vam je kao čovek sa dva uveta između dve žene jedna priča na jedno a druga na drugo uvo. E sada kako se ove dve žene antagonizuju tj. kako rade jedna protiv druge. Dakle koji je prvi nivo antagonizma . Recimo ne samo da će simpatička žena da stimuliše recimo beta1 receptor ona će isto tako inhibisati onu drugu koja pušta acetilholin na drugo uvo. Snači sinaptički kraj neće samo stimulisati receptor nego će i inhibisati holinergični kraj. Zapravo simpatički kraj preko sinapse ispušta na parasimpatički norepinefrin i to na alfa 2 adrenergični receptor. Dakle parasimpatički nervni kraj, na sebi ima simpatičke i to inhibitorne alfa 2 receptore. I ovaj alfa 2 receptor deluje opet na G inhibitorni protein i dolazi do inhibicije parasimpatičkog kraja. Ali ponekad dođe i vreme one druge žene tj. parasimpatičke kada je rad vagusa pojačan ona će preko sinapse izlučiti acetil holin na onu drugu simpatičku ženu što se njoj neće svideti jer međusobno ne mogu da se smisle. Dakle parasimpatičko vlakno kada je stimulisano ne samo da će stimulisati m2 muskarinične receptore na ćeliji već i na će stimulisati iste i na simpatičkom nervnom kraju i time dovesti do njegove inhibicije. Koji je drugi nivo antagonizma? Obe žene rade na receptorima s tim što je receptor simpatikus povezan sa G stimulišućim proteinom a receptor parasimpatikusa sa G inhibitornim proteinom. I naravno što je aktivnost G stimulišućeg protein veća manja će biti aktivnost G inhibitornog protein i obrnuto, to je taj drugi nivo antagonizma između dve žene koje se tuku oko jednog čoveka adenilat ciklaze. 47:15 Treći antagonizam je na nivou adenilat ciklaze. Četvrti antagonizam je? Adenilat ciklaze podiže nivo cAMP , mora da postoji nešto što može da smanji cAMP. Postoji enzim koji razara cAMP do AMP. Znaci cim se cAMP proizvede on se jako brzo razara skoro istovremeno. Ovaj enzim se zove fosfo diestraza. Recimo kafa inhibiše ovaj enzim. Rekli smo već da se katijonski kanali fosforilišu da bi postali aktivni , mora da ima nešto da ih defosforiliše da bi postali inaktivni. I to nešto je fosfataza. One će razbucati fosfat sa kanala.


Beta i gama jedinice G proteina stimulišu kalijumove kanale i onda kalijum izlazi napolje iz ćelije.

PARASIMPATIČKI NERVNI SISTEM


Da je bila još koja reč o simpatičkom nervnom sistemu mislim da bi skrenuo. Sreća pa eto nama malo promena da ne bi sve bilo monotono. Pogledajmo naj pre bazićnu anatomiju parasimpatičkog nervnog sistema.


Najviši nivo parasimpatičkog sistema je prisutan u centralnom nervnom sistemu u hipertalamusu, i to preciznije u prednjem delu.


Znači šta je isto za simpatički i parasimpatički sistem , oba kreću iz hipofize. Parasimpatički je u prednjem delu a simpatički u zadnjem delu hipofize.
Kada je reč o parasimpatikusu onda polisinaptička descedentna vlakna kreću iz prednjeg dela hipofize i sada kako ide na dole stimuliše neke parasimpatetičke centre u kičmenoj moždini , zatim neke parasimpatetičke neurone u nižim partijama ponsa, i jako važne parasimpatetičke neurone u meduli. Snabdeva u gornjim partijama mezencefalona Edigner-Westphal jedro to je zapravo parasimpatičko jedno okulomotornog nerva koje snabdeva mišić sfinkter pupile. Zapravo od Edigner-Westphal jedra idu preganglionska vlakna do ciliarnog gangliona a onda izlaze iz gangliona kao postganglionska vlakna tj. kao nn ciliares breves. Ovi nn ciliares breves ulaze u očnu jabučicu idu između sklere i kornee i daju inervaciju za musculus cilliaris i dalje ide do i inerviše m. sphinchter pupilae. U ponsu snabdeva nucleus salivarius superior , koji pripada sistemu facijalnog nerva , zatim nucleus salivarius inferior, ovo jedro kontroliše parasimpatički imput u parotidnu žlezdu i komponenta je glosofaringealnog nerva. Ovo jedro se nalazi u meduli. I onda imamo dorzalno jedro vagusa smešteno u meduli ispod poda četvrte komore.


Važno je da znate da većina parasimpatičkog sistema ima dugačka preganglionska vlakna i kratka post ganglionska vlakna. U primeru sa ciliarnim misicem, parasimpatička vlakna na njega naravno ispuštaju acetil holin na njegove muskarinske receptore i stimulisaće m. ciliaris. Kada se ciliaris kontrakuje njegov zadnji kraj se pomera napred i unutra i sočivo postaje okruglasto. Onda smo rekli da vlakna ciliarisa idu dalje to m. sphinchter pupilae gde opet ispuštaju acetilholin na muskarinske receptore što dovodi do njegove kontrakcije. Da vidomo po kom mehanizmu se to dešava. Dakle imamo jedan gladak mišić, sa M3 muskarinskim receptorom na koji se veže acetil holin, ovaj receptor kada se na njegov spoljašnji kraj veže acetilholin svojim unutrašnjim krajem aktivira Gq protein . Gq stimuliše fosfolipazu C . Fospolipaza C razlaže fosfolipide di-acil-glicerol i inozitol tri fosfat. Inozitol-tri-fosfat deluje na endoplazmatski retikulum tj na inozitol 3 fosfat osetljivu pumpu i ona iz endoplazmatskog retikuluma izlazi kalcijum. Kalcijum deluje na kontraktilnu mašineriju ćelije i ćelije i ćelija naravno glatkog mišića se kontrakuje. Ovo nemojte pomešati sa M2 receptorima koji su prisutni na srcu. Na spincteru papile i čak na svim glatkim mišićima gastrointestinalnog trakta su M3 receptori, vagus je motor pokretač gastrointestinalnog trakta. Po kom principu on to radi. Pa po istom koji je gore opisan preko M3 receptora.


Drugi skup važnih parasimpatičkoh vlakana su lakrimatorna i salivatorna koja idu zajedno sa facialnim nervom. Lakrimatorna vlakna idu do pterigopalatinalnog gangliona. Od gangliona neka vlakna idu kroz fisuru orbitalis inferior i snabdevaju suznu žlezdu a druga idu kroz sfenopalatinalni ganglion i snabdevaju nazalne i palatinalne žlezde. Salivatorna vlakna koja opet polaze od istog jedra i opet idu sa facijalnim nervom prolaze kroz srednje uvo , izlaze kao deo horde timpani i odatle idu u submandibularni ganglion odatle neka vlakna idu u slublingvalnu a neka u submandibularnu žlezdu.


Dalje imamo nucleus salivarius inferior iz kog polaze parasimpatička vlakna koja prate 9. Kranijani nerv tj. n. Glosopharingeus i idu do otičkog gangliona od otičkog gangliona preko aurikulo temporalnih nervnih grana odlazi do parotidne zlezde.
Jedan od svakako najvažnijih izvora parasimpatetičke inervacije je dorzalno jedro vagusa koje saje parasimpatičku inervaciju n. Vagusu. I ova vlakna snabdevaju parasimpatičkom inervacijom dosta toga u organizmu. Farinks , larinks, ezofagus, srce, pluća, želudac, duodenum, jejunum, ileum, cekum, colon ascedens i colon transfersus. Kao što vidite ovde fale organi donjeg abdomena i karlične regije zato što se oni snabdevaju iz sakralnih delova (S2 , S3 i S4) parasimpatičkog nervnog sistema. Ovi sakralni parasimpatički nervi postaju zapravo pelvicni nervi I oni stimilišu colon ascedens, colon sigmoideus, rectum, mokracnu bešiku, genitalije.
Uporedima sada simpatetički nervni sistem I parasimpatetički nervni sistem. Oba imaju nešto zajedničko , oba počinju iz hipotalamusa. Kod osobe koja je opustena, nije pod stresom parasimpatetički nervni sistem dominira. Kada se naćete pod stresom Vaš simpatetički nervni sistem počinje da dominira. Za parasimpatetički izvor se može reći da je kranio-sakralni dok je simpatički izvor torako lumbalni. Parasimpatički nervni sistem signale može da šalje diskreno dok simpatetički signele šalje difuzno. Treba da zahvalimo bogu što parasimpatički nervni sistem puca diskreno tj. samo tamo gde trenutno preba da deluje. Zamislite da se neko rasplače a parasimpatikus puca difuzno kao simpatikus taj bi se još I upišao, usrao…….. Dakle važno je da parafimpatikus ne šalje kao simpatikus signale difuzno po celom telu već samo u predao interesovanja.


Postoje razlike u simpatikusu i parasimpatikusu kada je srce u pitanju. Dakle kako autonomni nervni sistem izlazi na kraj sa srcem. U srcu imate SA čvor, AV čvor i Purkinijeva vlakna. Simpatikus snabdeva SA čvor, predkomoru, AV čvor , Purkinijevim vlaknima, miokardu komora. Suprotno tome parasimpatetilki receptori nisu toliko rasprostranjeni na srcu, oni se nalaze na SA čvoru, AV čvoru i vrlo malo na predkomorama skoro ni jedan na komorama. Kada je aktivan simpatetički nervni sistem on će na srcu dati pozitivnu hronotropnu akciju, pozitivnu dromotropnu akciju, pozitivnu batmotropnu akciju, pozitivnu inotropnu Iakciju I pozitivnu klajnotropnu akciju. A kada je aktivan parasimpatetički nervni sistem on će imati kontra uticaj ali ne na sve komponente. Dakle javiće je negativna hronotropna akcija, negativna dromotropna akcija.


Jako važna stvar je od čega se sastoji Hisov snop , tj. koje ga ćelije čine. Čine ga specijalizovane ćelije miokardijuma. Miokard je podeljen u dva osnovna dele generalizovani i specijalizovani. Specijalizovani miokard je modifikovani miokard koji ima neke posebne funkcije. Recimo SA čvor je modifikovani miokardijum specijalizon za automatizaciju srčane funkcije. Specijalizacija SA čvora je u tome da proizvodi spondani akcioni potencijal. AV čvor je specijalizovan isto, njegova specijalnost je da je spori provodnik potencijala , grane Hisovog snopa su isto specijalizovani miokardium ali za brzu provodnost potencijala.


AV čvor sadrži male ćelije sa malo gap-junction spojeva među njima , dok purkinijeva vlakna sadrže dugačke ćelije sa mnogo električnih prozora tipa gap-junction između njih. Zato je AV čvor spor provodnik a Purkinijeva vlakna brz provodnik. Zašto je ovo bitno u celoj ovoj priči? Adrenergični receptori nalaze se po celom miokardu. Ali je aktivnost vagusa je uglavnom skoncentrisana na SA čvor i AV čvor. Sado vagus može da proizvede bradikardiju.


Koliko ima n. Vagusa? Pa dva!!! Šta snabdeva desni vagus a šta levi vagus kad je u pitanju srce? Desni vagus snabdeva SA čvor a levi vagus snabdeva AV čvor.
Rekli smo da vagus snabdeva u stomaku želudac, duodenum, jejunum, ileum, cekum, colon ascedens, colon transferzus, pankear, jetru, zlezde....i sta on ispušta na njih? Pa ispušta acetil holin. I šta sad sa tim? Kada vagus ispusti acetil holing nag latke misice to dovodi do kontrakcije glatkih mišića. I to produkuje veći motilitet. Vagus takođe ispušta acetilholin na žlezde u stomaku i pojačava njihovu sekreciju.

Dođosmo da sakralnog izvora S2 S3 S4 odatle parasimpatički nervi idu u pelvične nerve. Njihovi ganglioni leže intramuralno tj. u ili jako blizu organa za koji su odgovorni.

Ma jok, reko da ne prevodiš sa engleskog, pošto se tu već mogu naći ti zanimljivi pristupi