Dešava mi se nešto veoma čudno u zadnjem periodu, a to je da me opsedaju suicidne misli. Ne mislio o pokušaju na samoubistvo već sam taj akt mi se odigrava u glavi već dugo vremena iako nemam apsolutno nikakav razlog za tako nešto - sve okej funkcioniše, dobrog sam zdravlja, treniram, ne pušim, ne pijem, ne konzumiram nikakve narkotike, ne slušam muziku takvog sadržaja niti gledam takve filmove, ali eto, veći deo dana mi prođe u strepnji šta bi moglo da se desi i to me pomalo plaši. Čak i kad se bavim drugim aktivnostima opet se nekako setim toga i u trenutku osetim neki užasan osećaj koji ubrzo potom nestane. Da li je neko imao slična iskustva i šta preporučujete da se otarasim ovoga?

Da, imam 16 godina. To je bukvalno ovako u mojim mislima: 'šta ako uzmem taj nož i iz afekta to uradim', ili nešto na takav način. Mada vremenom sam to iskontrolisao i sada nemam taj napad panike kada sam blizu nekih oštrih predmeta (noževi, sekire, kose), samo mi eto, ne pod uticajem volje nekad takve misli naviru, ali onda se setim svih planova, dragih ljudi i polako me prođe ta panika. Verovatno je ovo posledica toga što sam skoro ceo raspust proveo kod kuće. Stvar je u tome što ja znam da to nikada ne bih uradio i da je glupo, ali mi se odmotavaju te scene u glavi i onda moram da uzmem nešto da se zanimam kako bi što pre zaboravio na to.

Sad kreće škola pa ću i više biti sa društvom , ne krivim ja nikoga za ovo

Hvala na savetu, pozdrav.

То су нормалне појаве. Мозак уме свашта да изврти. Једноставно немој да мислиш о томе. Када ти се блесаве мисли појаве, једноставно их искључи. То се постиже вежбом.

Pozdrav,kao prvo treba da se obratis psihijatru.To je obavezno.Nije nikakva sramota otici kod psihijatra niti ce te neko tamo zatvoriti u ludnicu ako kazes koji problem imas.Drugo,postoji razlika izmedju suicidnih misli i straha od suicida tj samopovredjivanja.Strah od suicida je uglavnom posledica depresivno anksioznog poremecaja ili panicnih napada.Sta znaci imati suicidne misli?Suicidne misli su planiranje samog cina kada vec u glavi imas isplaniranu sliku i kazes aha mogao bih da uzmem noz i da isecem sebi vene,ili recimo stojis na mostu i kazes sad cu da skocim i razmisljas o tome.Strah je pak nesto drugo,ja koliko vidim ti imas strah da ne naudis sebi sto je pak nesto drugo ali ipak slucaj za psihijatra jer to ne ide samo od sebe.Ja sam imao apsolutno iste strahove pa mi se desavalo da se zakljucam u sobu i izbacim kljuc napolje kako bi bio zakljucan dok se moji ne vrate,ili me odjednom obuzme jeza i neki napad panike i straha da bi mogao da naudim sebi pa onda bukvalno imam utisak kao da zelim da pobegnem negde.Kod mene se ipak prvo javila anksioznost zajedno sa depresijom pa nakon godinu dana ovaj problem.Pricao sam sa psihijatrom,ne znam kako ali kod mene je to prestalo samo od sebe.Nemoj da se ljutis ali to bas nije normalno i to definitivno jeste posledica necega,cak i ako mislis da nije verovatno podsvesno imas neki problem.Moj savet ti je da odes lepo kod lekara opste prakse i kazes da imas problem i da zelis kod psihijatra.Nece ti postavljati nikakva dodatna pitanja vec ce ti dati uput.Sam taj osecaj je jeziv i dovoljan problem sam za sebe koji ne moze ili ako nista drugo ne treba da se resava bez omoci strucnog lica.Psihijatar ne leci samo ludake,svakome se u periodu zivota desi nesto usled cega mu je potrebna pomoc a samim tim sto pises ovde znaci da ti pomoc treba.Kada te boli grlo odes kod lekara,zasto zbog ovoga ne bi otisao kod lekara koji je zaduzen za to.I na kraju jako je bitno da porazgovaras sa ljudima bliskim sebi o tome.Imas srece sto kazes da ne vidis druge probleme,znaci pravo je vreme da vidis sa psihijatrom.Vrlo lako moze da se desi da ti strucno lice objasni lepo medicinski sta znaci sve to i kaze sta ti se desava,u prevodu posle jednog odlaska kod psihijatra mozes da se resis toga.Voleo bih da me poslusas.Pozdrav!