Saznala sam da se deda mog dečka ubio. Ja sam iz bosne, niko iz moje okoline se nije ubio, ima par depresija ali s... Ako neko zna da me uputi za neku literaturu ili kaže nešto pametno, zahvalna sam, pošto nisam pametna. Položila sam sudsku medicinu na stomatologiji.

Sta pametno da ti kaze, na kakvu literaturu da te uputi i oko cega ti 'nisi pametna'? I kakve veze ima sto si iz Bosne - tamo se ljudi ne ubijaju, ili...? Kakve veze ima to sto se deda tvog decka ubio sa bilo cim (sem sa cinjenicom da si polozila sudsku medicinu na stomatologiji i da kao i svi studenti razvijas sijaset fantazama na temu raznoraznih bolesti i patoloskih stanja, posebno na temu psihijatrijskih bolesti)? I - zasto se ubio deckov deda? Bio depresivan? Bio bolestan neizlecivo? Radi se o deckovom dedi a ne o tvom decku, opusti se i uzivaj u zivotu i nemoj opterecivati momka glupostima.

P.s. Suicid nije zarazna ni nasledna bolest, a osim toga, izmedju tvog decka i dede stoji citava jedna generacija. Stvarno nemas posebnih razloga za brigu, posebno ako se radi o momku koji se normalno ponasa i funkcionise i nije bolestan ili psihicki lecen.

@deja... zaista nema potrebe da se toliko na taj nacin opterecujes time sto se desilo.

samoubistvo kod starijih osoba je relativno specificno... svodjenje zivotnog bilansa, samoca, nemoc.... moja baka se ubila, a bila je potpuno zdrava (fizicki i mentalno) citavog zivota. ponekad se desava i kod nekih bolesti, kao sto je demencija, da ljudi pokleknu...

naslednost.... ne ide to tako jednostavno

A ako je imao sizofreniju ili neku drugu psihicku bolest, onda je to vec druga prica...
Najbolje se ti raspitaj sto se ubio pa onda razmatraj teorije. Mada i to ne mora da bude istina...

@garfield hvala mnogo svima na odgovoru, malo me je spustio na zemlju. Spomenula sam bosnu zato sto poznajem najvise ljudi odatle koji su svasta prosli a niko nije podigao ruku na sebe (poneko na zenu...). Knjigu sudske med. zato sto se pominje nesto u smislu ko je u stanju da digne ruku na sebe u stanju je da digne ruku i na druge i da nije bas nasledno ali je veca verovatnoca da ce se desiti u porodicama gde ga je vec bilo.
Moj otac je bio alkoholicar( ne pije vec 35 god ali karakter je ostao), sestra mi se upravo razvodi od jednog. Kod decka, sa kojim sam kratko u vezi, primecujem neko ponasanje koje jos ne mogu da definisem( a i verbalno me uvek nadjaca), a cula sam i neke price kako se mladic ubio iz cista mira( beogradjanin, bez mnogo objektivnih problema) i ostavio dvomesecnu bebu i zenu, i da je ona tek posle saznala od komsinice njegovih roditelja da se lecio u inostranstvu, ne zna se od cega

Joj, Dejo, mani i tog Beograđanina i te ljude što dižu ruke na žene! Znaš kako: ako tražiš "đavola", naćićeš ga; realnog ili u svojoj glavi, svejedno. To sve zaista nema veze sa tobom. Tragaj za lepim, ne za crnim i mučnim.
Kao student psihologije sam cele godine išao na redovnu praksu u jednu psihijatrijsku bolnicu i raznih tragičnih priča sam se nagledao, pa čak i upadao u faze "šta ako i ja ovako završim", ali sam shvatio da nije to to. To zaista nema nikakve veze sa mnom. Zato ti i kažem, okreni se dobroj strani.

Puno sreće!

@gorant U casopisu Glorija sam upravo procitala kako su se cuvenoj glumici Ketrin Hepbern ubili deda od majke, dva strica i brat (u petnaestoj god.) sto potvrdjuje neke stavke iz sudske medicine za stomatoloski fak., da ne znas neko stivo sa procentima da mi preporucis.
Hvala

Misljenja sam da je za suicid ipak potrebna genetska predispozicija,dakle naslednog je karaktera,sto ne znaci da se ne moze desiti i nekome ko nema genetsku predispoziciju!

E sada sam samu sebe zbunila!Hocu da kazem,da suicid ima veze sa nasledjem.Ne verujem da se ne prenosi.Ipak je genetika cudo.Sa druge strane,moguce je da neko usled odredjenih zivotnih okolnosti digne ruku na sebe iako nema naslednog faktora.

I ja ovako mislim, mada ne mogu da tvrdim, jer ne znam tacno ni gde sam to cula/gledala/citala, ali mi je ostalo u memoriji (doduse maglovito ), da se suicid, kao i neke druge "bolesti, prenose" na svaku drugu generaciju.

Znaci, ne mogu da tvrdim, ali mislim da sam nekada/negde dosla do takve informacije, zato se ogradjujem sa svojim misljenjem na ovu temu, ali ti si me "ohrabrila" da napisem i ovoliko.

Ja mislim ovako, suicid je u svima nama. Mi kao ljudi imamo svi od reda tu svest

duboko u sebi. I ne samo ljudi vec i neke vrste zivotinja. Evo u cemu je stvar, neke

stvari se ne mogu podneti, jer su veoma uzasne. A covek je prijemciv da sagledava i

spoznaje stvar koja ga je snasla, za razliku od zivotinja koje nemaju dovoljnu

inteligenciju da previse analiziraju.

Zelim da kazem da je suicid potpuno prirodna i bliska stvar coveku, i priznajem da sam

i u jednoj odredjenoj prilici imao zelju da ne zivim. Ali presavsi na drugu stranu

reke otkrio sam koliko je zivot divan. Ta promena koja je nastala bila je neminovna(i

predstavlja smisao prethodne zelje za suicidom) i mozda nesto najbolje sto mi se

desilo.

Dobar covek koji nije opterecen svojim polozajem u drustvu, komsiluku, ili u kuci,

koji je spreman da daje od sebe, trpi i pokazuje nesebicnu ljubav, nece nikada

razmiljati o suicidu. Taj dobar covek ce istinski uzivati u radostima zivota, svezem

vazduhu, prelepim bojama ili mirisima,pokazivace optimizam i pozitivnu energiju i

otvorenost prema ljudima. Dok je covek sujetan los covek, koji je skupljen,

rezervisan,neiskren,a u sustini opterecen sobom i uplasen duboko u sebi. Cilj i smisao

njegovog zivota su pogresni, njegove teznje su pogresne, njegova dela i misli su

pogresne i on je sav pogresan i los prema sebi i drugima.

Savetujem svima da ucine suicid, ali suicid sopstvene sujete i ega. I dobice nazad

svoj zivot. Razlog u kojem nastaje zelja za suicidom je sto odredjena osoba mora

doziveti svoje preobrazenje. I zato mislim da je zelja za suicidom prilika

koju dobijamo da bismo se menjali na bolje.

Dakle nema se sta uzeti za zlo takvom coveku, takve treba jos vise voleti, losi ljudi

ce mu mozda zameriti ili ga mrzeti osuditivati i kritikovati. A ovi dobri ce ga razumeti,

i pomoci mu zu svaku toplinu i prijateljstvo da se izvuce iz mraka sujete koja caruje.

Moj savet je da lecenje bude sprovedeno i od tebe licno. Tvoje prisustvo u njegovom

zivotu ce mu pomoci, osecaj tvoje ljubavi, srece i radosti.

Veliki pozdrav!

Boki,nadam se da ce sto veci broj clanova ovog foruma procitati tvoju poruku,jer je zaista poucna!Delim misljenje sa tobom.Svi mi to znamo,ali je upravo to tesko postici.Tesko je biti nasmejan,pozitivan,otvoren prema drugima...Osobito u danasnje vreme koje svi znamo kakvo je.Drago mi je ako si dosegao taj stadium svesti o samom sebi te mi ne preostaje nista drugo nego da zatrazim recept.

Hvala

Tesko je postici to stanje, da. Ali tesko je zato sto to nije stanje. U filmu Matrix postoji jedna cudna recenica: "Ne pokusavaj saviti kasiku (mislima), to je ne moguce, pokusaj samo da razumes i shvatices da se ti savijas." Postici "stanje" je podjednako tesko kao saviti kasiku ne dodirivajuci je. Kada JA skupi energiju da zauzme i promeni se u odredjeno stanje: to je i dalje JA, samo u promenjenom "stanju". I kao sto je tesko kondenzovanoj vodi u oblacima da ostane vrela, vec se mora ohladiti i sruciti kisom, tesko je JA da bude ono sto nije.

Psiholozi ce klimati glavom i na ovo reci: "Pa tako je, covek se zapravo ne moze promeniti." Ili:"Covek moze samo izgubiti svoj identitet, u krizi, ali u sustini osaje ono sto jeste, nesvesno ja, svesno ja, nadsvesno ja, itd.... bilo koja kategorija." Zar to sve nije zbunjujuce? Zar to nije obicna igra recima? Covek zbunjen ne moze nikakvu korist izvuci iz obicne potvrde, vec mu je potrebno da zna sta ciniti. Psiholozi ce reci:"Mi smo tu samo da ti pomognemo da ti shvatis sta trebas ciniti, ti sam tumacis svoj zivot, ti sam tumacis svoje ja." I covek i dalje ne zna sta da radi sa sobom.

I sada dolazimo do suicida. Verujem da ce psihologija oznaciti suicid kao posledicu depresije, pesimizma. Kao nesto nezdravo i patogeno u ljudskoj psihi. Ali sve sto je on je produzetak ljudskosti. Ono je nasa zelja potreba i neminovnost da JA koje je u sustini lazno, koje je otpadnicko od svih cestitosti, bacimo u oganj. I obucemo novu licnost- koja je prosto neopisiva. Tu vise ne postoji lazno JA, to nije JA u laznom nepostojanom stanju. To je nesto sto bih mogao samo reci bozansko preobrazenje i bogocovek.

Da li taj bogocovek moze biti cilj svakog coveka. Ono nije cilj koji mi biramo, ono se u ovom slucaju jednostavno namece. I kao sto onaj covek koji se upravo nalazi na ivici suicida nije iskreirao svoje stanje vec je jednostavno propao kroz ponor, tako ce u odredjenom trenutku svaki covek koga Bog voli propasti kroz ponor. U kojem ce se na relativno surov nacin cela njegova utroba isprati dok ne postane dostojna coveka. To je bolno, kao kada bi se operacija odvijala bez anestezije a iz tela kidali parce po parce koje ne valja. A obicno mnogo toga u ovom slucaju ne valja. I sav bol koji se oseca oseca se iz JA, i sto je bol jaci i nepodnosljiviji dokaz je koliko je JA snazno ukorenjeno u nama. Da li bi stoga JA ikada pristalo na tako nesto, da sebi samo odredi takav cilj. Da pristane da unisti samoga sebe. Moze li JA koje bezi od svakog bola, trpljenja, truda, u carstvo zadovoljstva, slasti i pohote, prepisati sebi najstroziju presudu. To dakle nije nesto sto moze ono pokrenuti. Ali krug se polako suzava. Famozni krug koji se sve vreme ponavlja, i JA mada ne moze nista da ucini posmatra ponor koji se ispod njega otvara. To je lek koji potreban da se od necastivog praha nacini covek. Koji Bog daje svakom coveku koga voli.

Zanimljivo bi bilo postaviti pitanje zbog cega Bog ne daje to svim ljudima. Pa On i daje, ali ko bi jos voleo da dozivi takav mucan proces, koji je jednako bolan kao i umiranje. (nije li covek na ivici suicida najblizi toj prekretnici gde moze oci u oci videti samoga sebe. Kao coveka i krene u susret tom coveku )Mozda samo onaj ko veruje da ce posle toga pepeo procvetati u svezu sumu koja je ziva. Dakle vera, vera je sveistina. Vera koja ce ohrabriti coveka da bude covek, da zivi u istinskom zivotu, a ne u prahu obmane i zatvorenog kruga. I onom koji veruje Bog daje. I kao sto za bolesnika nema bolje stvari od leka, ma koliko bio gorak, tako i ma koliko uzasan bio put kojim se covek preobrazava nema bolje stvari za njega.


Eto, zar nije sve tako povezano

Pozdrav!

Možda kod tebe. U redu je reći: "Ja verujem", ali ni malo nije u redu reći: "Treba da veruješ", pa još nekritički time uslovljavati čoveka.

Tvoj drugi post ima kontradiktornosti. Dok onaj prvi predstavlja pomalo idealizovanu i iskrivljenu sliku. Toliko.