Zabavljam se vec godinu i po dana s deckom koji ima epilepsiju. Ide nam sjajno i pricamo o tome da zivimo zajedno. Medjutim, kako sam ja vec jednom neuspesno zapocinjala zajednicki zivot s osobom s kojom sam dugo bila u vezi, prilicno oklevam da ponovo pokusam. Ono sto me, medjutim, najvise sputava, je bolest. Videla sam kako izgledaju manji napadi, ne deluje mi previse strasno, jedino sto se pitam je kako to zaista izgleda na duge staze. Koliko je psihicki zamorno? Kako moze da utice na odnos? Da li ima ovde ljudi koji su iskusili tak nesto i mogu da mi opisu sta me ceka? Unapred hvala!

Cao, ne znam kako da opisem. Tesko je ziveti sa bolesnom osobom svakako. Znam neke ljude koji su se upornim lecenjem odredjenim lekovima izlecili od blazih oblika epilepsije. Sa druge strane svi mi smo pomalao bolesni, ili skloni da se razbolimo. Pa se covek slobodno moze zapitati "da li ce njemu sa mnom biti teze nego meni sa njim".

Mislim da kada je u pitanju ljubav ne treba razmisljati o takvim stvarima. Imas varijantu da izaberes saputnika na osnovu raznih kvaliteta, da cekas savrsenog i tako dalje. A druga varijanta je da slusas svoje srce i ne razmisljas o buducim problemima koji se pojavljuju u zajednickom zivotu. "Ljubav ne razmislja o zlu". Bolje gledaj kakav je on covek. Ako te voli i ti njega volis, mislim da biste mogli da prevazidjete sve to.

Sretniji su dva epilepticara koji se vole sto puta nego dvoje normalnih i zdravih koji ne umeju da vole i sitnicare u zivotu. Muskarac koji stvarno voli svoju zenu i spreman je da da sve od sebe da njoj bude dobro, da postane i invalid naci ce nacin da je usreci, odnosno ucini pravu stvar.


pozdrav!

Nin,tesko........ali ako ga volis onda ce sve biti lakse!
Tetka mi ima epilepsiju!
Moras odluciti sama!!!!!!!!
Sretno

NIN : sve zavisi o kakvoj formi epilepsije se radi, ima na desetine razlicitih formi epilepsije. Danas postoje jako dobri lekovi kojima se ova bolest drzi pod kontrolom veoma uspesno, i pacijenti su tako oslobodjeni u potpunosti ili u najvecoj meri bilo kakvih tegoba i napada. Naravno, zavisno od tipa epilepsije moze se govoriti i o odredjenim ogranicenjima osobe u zivotu (upravljanje motornim vozilom, zabrana alkohola, droga, cigareta itd), ali epilepsija nije nikakva stigmatizirajuca bolest a u zavisnosti da li je primarna (urodjena) ili sekundarno izazvana (mehanicke povrede mozdanog tkiva, saobracajni udesi, udarci u glavu itd) moze se ponekad trajno izleciti i ne mora nositi nikakvu naslednu sklonost za buduce potomstvo.
Slazem se sa nekim gore ko je rekao da odluku treba da baziras na osnovu toga koliko se volite i koliko ste u tom smislu kompatibilni a ne u odnosu na momkovo stanje. Pozdrav

Eto NIN, dobila si Garfieldovo strucno misljenje i Bokijevo ljudsko razmisljanje da smo svi pomalo bolesni i skloni da se razbolimo i da ne znamo sta nas ceka u zivotu.
Moje razmisljanje je da tamo gde ima ljubavi i poverenja svi problemi se lakse resavaju.Nije djaba receno "I u bobro i u zlu".
Srecno u odluci
Pozdrav