Kao sto pise u naslovu - zanimalo me je kakav uticaj moze da ima magnet na telo coveka kada se pojede. Zato sam par dana jeo malu kolicinu smrvljenog magneta i imao sam cudan osecaj, nekako lepo mi je zujalo u glavi. Ali vec nakon nedelju dana pao sam u nesvest i ceo sam se grcio, slicno epileticnom napadu. Kada sad dosao sebi osecao sam se kao u raju, sve mi je bilo savrseno lepo, osecaj koji nikad u zivotu pre nisam osetio. To je trajalo nekih nedelju dana a onda se sve vratilo na staro, svakodnevne brige. Da li neko zna sta mi se desilo?

A sto ne pronas sa malo titanijuma - zamisli kakve bi to tek efekte moglo da ima? Ili sa malo uranijuma - mozda dobijes pogon na raketno gorivo?
Gospode Boze!

Mozda si samo alergican na magnet

Moram priznati da cenim hrabrost. U krajnjem mozda si i mogao otkriti neki novi lek, sto si verovatno i hteo. Sve cudne stvari koje je covek na zemlji zagrizo postala je ili hrana ili lek ili... narkotik itd... Ljudi su nekada probavali pecurke redom dok nisu otkrili koje ne smeju jesti i zasto... Tako se neke gljive danas ispostavlja da su cudesne, ili na primer aloja vera, neko se zainteresovao i rekao: "Hajde da ovo bodljikavo probam da mazem na ranu", pa se ispostavilo da je recimo jako efikasna. Drugog nacina i nije bilo jer je vladalo ogromno neznanje. I danas vlada jedno ogromno neznanje, i cini mi se da danas ljud manje znaju o mnogo cemu nego nekada... I sta vise da su nekada bili mudriji, pametniji, i zreliji, definitivno... ovaj svet se pretvorio u teatar lutaka kojima upravljaju gluposti...


Pozdrav!

dupli

Ne šetaj pored metalnih predmeta !

Ha, ha, ha, ovo je genijalno. Stvarno ne znam cemu vise da se smejem: naslovu koji sve govori, tvojoj ideji ili tvom apetitu, ili sjajnoj prici u celini.
Eto sanse za jedan dobar naucni clanak. Jesi li to vec publikovao, ili se spremas da ponovis eksperiment, jer jedan pokusaj i rezultati ne govore puno o pouzdnosti, narocito kada se radi o necem novom (u ovom slucaju bizarnom).
Nego, posto ti se svidelo, jesi li nastavio da „obradjujes“ magnete ili si presao na neke druge predmete?

Bon appetit!

Pozdrav,
mr M.

Steta

Pa nikada vise nisam jeo magnet jer su se moji roditelji pred kojima sam pao u nesvest mnogo uplasili i taj strah preneli na mene.
Da velika je steta sto je ono lepo stanje prestalo, to je bilo kao ono - tacno znam koje sve probleme imam i sta me sve ceka ali nista mi to nije smetalo jer tada problem nije bio problem nego nekakva zezancija cime sam se uverio da problemi ne postoje vec da nam ih je drustvo nametnulo. I takvo stanje je trajalo nedelju dana, kratko ali veliko iskustvo.
Ne znam dal ste culi za ove barbike sto su povucene iz prodaje zato sto imaju jedan mali magnet ugradjen, niko ne kaze sta bi se tacno desilo kada bi dete progutalo magnet, samo kazu - nesto bi se desilo detetu, cudno je to.

Matrix, kazes "problemi koji te chekaju", ti nemash problema i to je tvoj problem...

Frank, a da ti nisi pusio one cigare sto cudno mirisu??!!

Ovo zvuci kao zesci trip!!

sad oziljno: Upravo si shvatio da problemi ne postoje, vec ih je drustvo nametnulo. Ali i priroda, stvari poput smrti ili bolesti recimo. Ipak, mozemo da prevazidjemo sve te probleme. Ne uz pomoc psihijatra ili trave, ili magneta vec sa verom u Boga. Mnogi se mozda nece sloziti, ali dobra Vera je najcudesnija sila koja postoji. To je blaga sila, i nevidljiva, mada je covek oseca u dusi. Ne zelim da se ova tema pretvori u besedu,jer nije primereno pa bi me kritikovali moderatori, ali vredi da se pomene poneka rec o Bogu na ovim forumima, jer ima puno bolesnih ljudi koji su izgubili nade. Jer takvima bi bilo vrlo znacajno da razmisle o Bogu. Ne mislim da kazem da bi svi bili izleceni, ali makar bi im bilo veoma bolje i bili bi radosni, a to je kao da su zdravi. Ako neko zeli da me nesto pita o Gospodu ja cu rado popricati na PP.


Veliki pozdrav!

Da tu si u pravu ali ipak postoji nesto sto coveka muci u svakom trenutku pa makar to bila i sitnica. Slazem se sa Bokijem da se sve to moze prevazici sa verom u Boga ali u svakodnevnom haosu malo ko se uopste seti Boga. Mislim da je onaj moj period oslobodjenosti koji je trajao nedelju dana osecaj koji imaju monasi u manastirima ali ja sam ipak gradsko dete a tesko je da se covek u gradu oseca oslobodjeno od svih briga, bar je kod mene takav slucaj, ne znam kako je kod drugih.

Greska!