Šta raditi kada samo vi brinete o detetovom vaspitanju a ostali u njenom svakodnevnom okruženju(tata,baba i deda) se samo trude da je razmaze i ne postavljaju nikakve, ama baš nikakve granice??? Nema kod njih čak ni: -ne cepaj knjige,ne lupaj po vitrini, ne penji se na sto.... Ja jesam vrlo tolerantna, kažu mi da sam mama koja ima puno strpljenja, puštam je da istražuje, da se prlja, udovoljavam joj nekada i više nego što mogu u tom momentu (ima 19 meseci i dalje je uspavljujem na rukama!) ali dolazimo do toga da me u opšte ne sluša a da sam samo ja ta koja govori NE... nekada stvarno budem na ivici suza...ne zelim da je tučem a ne želim ni da budem babaroga koja će po ceo dan vikati NE... jedno od rešenja je sigurno vrtić... a da li postoji još neko?

Djidji sta da ti kazem, sem da se verovatno svi suocavamo sa tim. Takodje se trudim da detetu ne uskracujem mogucnost da ispolji svoju deciju radoznalu i istrazivacku stranu, ali slazem se sa tobom - red mora da postoji.
Iako znam da moja majka dodje da meni olaksa malo, neki put ne znam da li da se radujem ili ne. Ona je odgojila 3 dece ali se sad ponasa kao da prvi put u zivotu ucestvuje u vaspitanju. Tu je plasenje sa strasnim cicom ako nesto nece da se uradi (a moram reci u vecini slucajeva ni ja ne razumem svrhu toga na cemu insistira). Da ne pricam da mi se jedno vreme desavalo da mi se dete plakajuci budi uplaseno od cice. Onda joj brani i ono sto treba a uglavnom ono sto ne treba. Razna mota su tu zastupljena koje ja kao odrastao covek ne razumem!
A pored toga ne razmislja unapred, pa kad nesto kaze/uradi posle je i sama svesna da to za dete nije dobro.
Moj muz takodje nema tu sposobnost misljenja unapred i sagledavanja moguce posledice (recimo neku cupavu vrecicu koju imamo lici na slonica je pre neko vece pokusavao da joj navuce na glavu kao sesir - ja rekoh a sta ces ako ona to kad je ne gledamo navuce skroz na glavu i ugusi se????).
Hoce da je nauci da ne jede previse slatkisa, a ovamo sam zivi skoro samo na tome pa je tesko detetu objasniti zasto ne moze cokolada pre rucka, ako je tata upravo strpao pola table u uste i nece posle vise da jede rucak.
Jedino sto ako ja nesto kazem on ipak stoji iza mene i ne protivreci mi (sto sam dozivela u nekim porodicama i sto me uvek nervira jer na taj nacin ni jedan roditelj vise nema autoritet).

Ne znam sta da ti kazem, u obdanistu ce sigurno nauciti i losih (naravno pored dobrih) stvari od druge dece (ne samo od vaspitacica).

Ja se drzim motoa da ja radim ono sto je u mojoj moci i nadam se najboljem. Cesto podviknem i matorima, jer su gore podetinjili. I tako....konkretan savet ti ne mogu dati!

Sustinsko pitanje je, kako svima staviti do znanja da ne smeju detetu da popustaju jer ce posle roditeljima da se penju na glavu, a da nam ne zamere... Na kraju krajeva, neko bi rekao, ma neka zamere sta me briga, ali treba naci nacin da im se na najfiniji nacin skrene paznja da to ne sme da se radi.Ja to pokusavam, ali ponekad mi ne uspeva... Moja svekrva npr.špodvikne mom malom i kada pocne da place. pusti ga Pa, sto smo ga onda pustili da place pobogu.... Najbolje je da lepo sednes i da razgovaras da kazes kako en sme sve da mu se popusta,ne sme da se penje na glavu, pa nikko ih ne voli kao mi.....To moras da prelomis, jednostavno, sednes i razgovaras, tako i tako...jer posle mi ispastamo, rusi se nas autoritet, mi se sekiramo, a oni su svi tu na dva, tri, cetiri sata, pet....dan, dva , a mi mnogo duze....

Draga, po pitanju vaspitanja deteta sam veoma slobodna da svakome, pa i ocu deteta, kazem bez uvijanja sta mi se ne svidja i sta ne zelim da radi kad je vaspitanje deteta u pitanju, a inace sam stidljiva i inhibirana osoba i ne umem da se izborim za sebe. Za sebe nikad nisam u stanju da kazem " ovo mi smeta, nemoj to da radis, ne svidja mi se tako", nego sve nesto izokola-naokolo, ali sad kad je moj sin u pitanju jednostavno sam se odvazila i ne razmisljam, jednostavno odmah kazem : " NE, to ne sme, zbog ..."
Moji roditelji cesto pricuvaju moje dete ( zivimo u istoj kuci, oni u prizemlju, mi na spratu), pogotovo sto sam sad opet trudna ( VIII mesec) i ne smem da dizem dete puno na ruke. CIm primetim da moji roditelji rade nesto sto mi se ne svidja, ili da dete uce necem sto smatram pogresnim, odmah prekinem tu radnju i kazem im da to ne moze ili ne sme, zbog toga i toga. I nisu se do sad nijednom naljutili, vec postuju ono sto kazem.
U pocetku je moja mama pokusavala da iza mojih ledja "progura" nesto svoje, ali sam je uvek hvatala u tome i povisivala ton na nju, sa namerom da se i posvadjam, ali da dam do znanja da ne sme gaziti moj autoritet pred detetom i da mora postovati ono sto kazem.
Sad sve funkcionise super.

[smatram pogresnim, odmah prekinem tu radnju i kazem im da to ne moze ili ne sme, zbog toga i toga. I nisu se do sad nijednom naljutili, vec postuju ono sto kazem.

Dobro je to sto ispostuju, a sta cemo kada nece da ispostuju, tj.izgleda da i oni sami nisu svesni, i ne rade to namerno, nego u zelji da im unuce uvek bude veselo, prelaze granicu dozvoljenog...Na moju mammu bih i ja podviknula, nego sta da rdaim sa svekrom i svekrvom

Ja sam i svekrvi par puta rekla otvoreno, a kaze joj i moj muz.
Sveki me cak vise postuje od mame kad su te stvari u pitanju.

Ako nastave po starom vrtic je sigurno resenje. Moras biti odvazna i reci im kad preteraju "Ja sam joj majka i ne dozvoljavam da napravite debila od nje". Ako ne ide onda vrtic i bice bolje tamo se deca promene!

Ma, to sve stoji, i ja njima lepo kazem, i imamo dobnar odnos.Ali, prvo im je unuce i neki put znaju da mu popuste....Onda ja smao kzem , nemojte molim vas, akos ad popustimo, kasnije ce biti kasno.

Blago vama kada tako kazete odraslima sta da rade i oni to odmah poslusaju. Ja i kad kazem oni mozda tad obrate paznju a posle nista. Sto rece Dolce ne rade oni to iz zle namere, nego ko sto rekoh ne razmisljaju unapred....

Deca su vrlo lukava i znaju šta kod koga mogu da rade.Moja mladja ćerka ima 4,5 godine,i babu i dedu zafrkava kako hoće,zato što joj oni to dopuštaju.Pošto nema mesta u vrtiću,oni je čuvaju.Jednom prilikom ju je moja mama pitala:Da li bi ovako radila i da ti je tu tata,a ova joj je odgovorila:ne ,onda bih bila dobra.Zatim je baba nju pitala:Zašto,onda nećeš da slušaš mene i deku,na šta joj je ova odvratila:PA VAS MOGU DA ZEZAM;A TAJU NE MOGU!?Ona naravno obožava svog taju,bez obzira što joj ne dopušta,ono što može kod njih,isto važi i za mene.Znaju deca da bake i deke služe za popuštanje,a roditelji moraju da se slušaju,to je oduvek bilo i biće,i verovatno ćemo i mi,jednog dana svojim unučićima dozvoljavati ono što nismo svojoj deci.

Gloria,

Dozvoli mi da se nadovezem na tvoju pricu, kako kada babe i dede dozvole sve deci, kakko onda sacuvati svoj autoritet?Kkao mene da slusa kada mu baba i deda sve dopusti?Zar to moze da se izvede i na koji nacin?

Dolce, mislim da to nema veze jedno sa drugim. Mene moje dete slusa i ne dovodi se u pitanje moj autoritet, vec samo moram da ispravljam krive Drine koje naprave drugi. Znaci ako ja nesto kazem da ne moze ona to poslusa (nekada gundja ali boze moj), nego mene nervira sto kad ja nisam tu bude joj svasta dozvoljeno, pa posle moram to da korigujem.
I naravno ono sto me najvise nervira je sto moram stalno da opominjem odrasle. Za dete mi ne pada tesko jer je malo i mora da uci, ali kada matorci ne razmisljaju e to me nervira....

Meni ne pada tesko da skrenem paznju, pa i blizim i daljim rodjacima, kad pocnu nesto s mojom decom, sto ja ne odobravam. Teze je kad je dete malo, pa ne razume, ali morate da imate cvrst stav i da budete jasne i ako treba grube, ali ne sme ono sto ne sme.

Mene recimo nervira kad moje dete kljukaju da jede. Ja smatram da dete jede ako je gledno. Ako nece da jede, ne mora, nece dobiti ni slatkise ni grickalice, samo vodu, dok ne ogladni, ali ne teram "sve iz tanjira" "jos jedan zalogaj" "jedan za macu, jedan za kucu" i sl. Jede ko je kad gladan, i tu nema teranja i jurenja po kuci sa tanjirom supe.

Drugo, oko spavanja: Dete kad je malo mora da spava preko dana. Ceo ritam ja napravim tako da se to ne poremeti, Ako je cuva neko drugi, mora da je stavi na spavanje kad treba, ili nece biti dobro za dete. Onda naglasim "za nju je bolje, nece biti nervozna, to tako mora i tacka".

Sa suprugom imam dogovor da ako jedno nesto odobri/zabrani, cak i kad se ne slazemo sa tom odlukom, postujemo je. Ili, ako bas smatram da je pogresio, kazem mu nasamo, pa onda on promeni stav kod deteta, uz obrazlozenje "kad bolje razmislim, nema razloga da ti to ne dozvolim..." jer necu da ja rusim njegov autoritat pred detetom "tata ne dozvoljava, ali ti ipak to uradi..." kao sto ne dozvoljavam da on rusi moj autoritet.

I tako. Sve je stvar iskustva, ali sam sigurna da je majka ta koja treba da uspostavi granice (nikad ne govorim stvari "sad ce otac da ti dodje, pa ces videti" ili "videces ti u vrticu ili skoli") majka mora da ima snage da napravi granicu. Za dobrobit deteta.

A stvarno nisam stroga. Iako mozda tako zvuci... samo se zna red.

Drage mame vidima da je ovo skoro normalna pojava...i moj muž jede slatkiše i grickalice pre večere,i moja svekrva prvo uzme detetu nešto što ne bi trebalo da dira i čim počne da plače ona joj to vrati,i daju joj slatkiše iako neće da ruča, i puštaju je da spava koliko hoće i kad hoće preko dana....

Moja devojčica NE tumači kao da baš to treba da radi. Efikasnije je, bar kod nje, ignorisanje, kad-tad joj dosadi preturanje, cepanja i sl. - nevolja je što to zna prilično da potraje. Ne razume: NEMA, POCEPALO SE, ... tačno zna kada je lažemo (ili je ekspert ili ne znamo da lažemo).
Ima 2 godine i već neko vreme je u fazi laganja - izmišljanja i to, moglo bi se reći, namernog (uživa kada nasednemo). Kakva su vaša iskustva?