Voleo bih da neko obrati paznju na ovo sto sam napisao i da koliko toliko ,proba da mi pomogne.Supruga i ja imamo klinca od 3 godine i par meseci koji se ni po cemu ne razlikuje od svojih vrsnjaka.Dete smo cekali nekih 5 godina pa je i to mozda razlog sto je malo razmazen ali to je sve u granicama normalnog.Problem je poceo pre nekih desetak dana.Dobio je visoku temperaturu i za kratko vreme u ustima mu se pojavilo toliko afti da se dete preko noci strasno promenilo.Prestalo je da jede jer ga je strasno bolelo i pocelo je da dobija histericne napade,da nesnosno vristi,da se baca,da nas udara,lupa glavom o zid itd.Pretpostavili smo da je takvo ponasanje nastalo kao posledica velikog bola koji trpi i izgladnelosti i ponadali smo se da ce sa prestankom bolesti i ono povratiti normalno ponasanje koje je imalo pre toga.Klinac je nastavio i posle prestanka bolova i oporavka isto da se ponasa.Mahom u periodu pred spavanje dobija takve napade histerije da je to strasno.Poceli smo strasno da se brinemo,hitno nam je potrebna pomoc.Molimo sve koji su imali neko slicno iskustvo da nam odgovore i pomognu.....HVALA.

Skoro sva deca imaju faze histericnog ponasanja.

Moja najstarija devojcica je imala napade obicno pred publikom (kad u kuci imamo nekog gosta), cak i na ulici.

Jedini spas je ignorisanje i smiren govor. Nikako da vicete na njega, nikako da se ubedjujete sa njim, to ne pomaze, samo pogorsava situaciju.

Normalno, pazite da se ne povredi, ali nikako, nikako ne popustajte ako je pao u histeriju jer mu nesto ne dozvoljavate.

Proci ce. Znam da vam to trenutno nikako ne zvuci obecavajuce, ali verujte da ce proci.

Naravno, uvek mozete da popricate i sa nekim strucnim licem, ali ovo je moje iskustvo.

Za ovaj period odnosno period oko treće godine histerija je evidentiran i knjiški pojama faze koja traje navodno do šeste godine i sasvim je "normalna".E sad to što kažu normalna ne znači da sve treba pustiti i dozvoliti detetu u napadu histerije i da je njegovo ponašanje skroz normalno jer nije ali trenutno se vodi velika debata oko korigovanja ponašanja pogotovo u tom periodu zbog navodnog uvođenaja zakona o zlostavljanju deteta gde se dosadašnje taktike to jest lupanje po guzi smatraju zlostavljanjem i zakonom su kažnjive.Ja sam do perioda od 2.5 godine bila totalno anti lupanja po guzi, ruci mislila sam da se sve može objasniti ali kada je moj dečkić upao u fazu shvatila sam da neke stare metode imaju mnogo više učinka od lepih reči.Danas sam doživela od svog trogodišnjaka da je zbog reči ne može legao na pod marketa i počeo da se baca i vrišti, lupa nogama i rukama o pod.U očaju, jer nije hteo nikako da me sasluša u pokušaju umirivanja, pa sam pokušala da ga ignorišem ali je nastavio, pokušala sam da ga podignem a on se opustio i počeo da se otima a ja u strahu da nelupi glvu stežem rukicu, bojala sam se dam je ne izvrnem.I u jednom momentu prestaje i naj normalnije počinje da priča sa mnom i opet se ponaša kao mali anđeo kao da ništa nije bilo.Kada smo kući da se ne lažemo za takav pokušaj ponašanja dobije lup po guzi pa stojanje u ćošku, ili mu ukinemo crtani na neki period i to su metode koje najviše pale.Zaista sam strpljivo pokušala tu hvaljenu metodu da se dete ostavi pa će prestati ali to jednostavno ne pali i glupo je.Stara metoda čini mi se ima mnogo veći učinak u vaspitanju deteta da od njega postane jednog dana normalan čovek ali nažalost za koji dan će biti zakonom zabranjena.tako da zaista ne znam kakav bih vam savet dala nego ću sačekati da vam se možda javi neko pametniji i objasni kojom metodom može da se smiruje jedno trogodišnje dete a da je učinkovito i da nije zakonom zabranjeno.P.s mi smo bebca čekali 6 godina sada ima tri godine i tri meseca i bez obzira što je jedinac nismo ga razmazili (naravno to ne važi za babu i dedu) ali i njih pokušavamo da držimo pod kontrolom jer ne želim da odgojim razmaženo derište iako će ostati jedinac.

Mi smo primenjivali ignorisanje za situacije kad smo u kuci i kad je jednom na sred trotoara u setnji gradom pocela da se prevrce i da vristi. Ignorisali smo i udaljili se nekih 10-15m od nje, i sacekali. Ona je malo vristala, ljudi su prolazili i coktali i prevrtali ocima, a ja sam svakom od njih htela da zavrnem siju!

Na javnom mestu, kao sto je ulica ili neko drugo potencijalno mesto, podigla bih je i stegla u narucje, i odnela odatle.

Jako stanje soka, u koje dete moze da upadne tokom histerije, leci se : SAMAROM! Kao kod odraslih. I nema drugog leka, koliko god izgledalo nehumano.

Lup po guzi je mozda delotvoran (ako bas imate srece da vase dete tako nezno histerise) ali kod mene nije palilo. Morala bih ozbiljno da je izudaram po zadnjici, da bi uopste doprlo do nje.

Kod mene samo razgovor, do histerije. Kad pocne histerija, ignorisanje, i ako je potrebno izmestanje deteta "iz scene" na silu. Jer tada razgovor i ubedjivanje nema smisla: dete ne cuje i ne vidi i ne zeli da zna za vas i vase razloge.

Mnogo je tesko, ali proci ce.

Na zalost ako se sprovede u delo novi zakon mislim da ce takvog histerisanja na ulicama biti sve vise.Pre neki dan nam se opet dogodilo u centru grada sva sreca pa je i tata bio sa nama jer ja nism mogla ni da ga podignem koliko je udarao i mlatarao, tata ga je capio uneo u neki pasaz i nalupao po guzi ni to ga nije smirilo al je prestao da divlja rukama i nogama a nastavi samo sa vristanjem pa je i to stalo za desetak minuta.Stvarno neznam sta ce biti sa danasnjom omladinom jer donosenje ovako ne primerenog zakona ne zvuci dobro, opet c oni koji su i do sada maltretirali decu nastaviti po starom a mi koji vaspitavamo decu cemo morti zapostaviti tu ulogu jer je zakonom zabranjena Vaspitacice su nam saopstile u jaslama da po novom planui pravilniku imaju totalnu yabranu na bilo kkvo uticanje na ponasanje deta.Strogo im je zabranjeno da odvajaju dete koje divlja, da stavljaju dete na stolicu za "razmisljanje", tj da na bilo koji nacin odvajaju dete i objasnjavaju mu da nesto sto radi nije dobro i tako povredjuju njegov ponos i bla, bla ,bla .Zamislite tri vaspitacice na 35 torgodisnjaka koji makar jednom u toku radnog vremena imaju napad histerije i a vaspitac nesme da reaguje po cenu posla

Sva sreca pa je faza histerisanja prolazna.

Moj mali je sad u fazonu da kad nesto ne moze, a on hoce, legne na pod i krene unazad glavom, ali valjda zna za caku, pa ne krene bas jako, vec onako, sa oklevanjem... Jednom je cimnuo malo jace, pa se od tad cuva.

Primetila sam da ako mu se bilo ko obrati /starije sestre, tata ili ja) lepim recima i uz smirivanje, on postane jos gori.

Jedino sto nam trenutno pomaze je da mu skrenemo paznju (jao, vidi kolika buba, ili vidi traktor, vidi motor, ...) ili tako nesto. Onda zaboravi da je poceo da histerise, i nastavi normalno da se ponasa.

Jedino sto me brine je da od silnog vristanja ne upadne u fras, jer sam cula da neka deca cak i to "pocnu da primenjuju" da bi postigli ono sto hoce.

Nek nam je svima bog u pomoci.

Ko toliko da preživi? Još čitave dve godine, a već nam iskida živce do sada.

Ovako,
da se vratimo na pocetak posta. Prvo, u tom periodu deca ne znaju da se bore sa svojim emocijama i najcesce je ispoljavaju ''histerijom''. Dete koje je je bilo bolesno i pri tom imalo veliko bolove, ako se u tom trenutku ''histerijom'' borilo protiv toga, naravno da ce nastaviti i posle toga. Ono sta svaki roditelj mora, je da prati svoje dete zasto i kad se ponasa na ''nedolican'' nacin. Mozda je histerija vaseg deteta povezana , da kad god oseti umor, glad, to poveze i sa trenutkom kad mu nije bilo dobro, pa krene da se bori sa tim stanjem kroz histeriju. A ako ste se i vi u tom trenutku uzbudili, i pokusavali da mu udovolite ( sto svaki roditelj radi da mu dete ne trpi bol), on je nesvesno povezao te situacije, i naravno da pokusava opet da na isti nacin prevazice isto.
Ne znam, ja mogu samo iz sopstvenog iskustva, posto moj malac ima tri + 3 meseca. Kad god ima histericne napade ja menjam sebe, jer ti napadi i dolaze od roditelja. Kad histerise pred spavanje,ili je gladan ili jako umoran, pa ja pokusavam da na smiren nacin ''dodjem'' do njega. Moram da priznam da mu cesto pretim batinama kad dodjem umorna sa posla,ali onda uvidim koja je to glupost i nemoc roditelja, pa kad se ja smirim i on se smiri. Moj suprug je odlican u tome,ume da ga zabavi i da mu skrene paznju i kod njega nikad ne histerise (doduse samnom mnogo vise vremena provodi). Isto tako sam primetila da krene placom nesto da trazi ( a nema razloga da place) kad sam ja umorna, tako da on time hoce da privuce moju paznju. Cim pocnem da pricam sa njim sebi ravnom, on se vrati u normalu i kao da nista nije bilo.
Sve sto se desava deci potice od roditelja. Pokusajte da nadjete u sebi kako da se smirite, pa ce se i dete smiriti.

Znam, samar je najlaksi. Ja isto neki put ga malko lupim preko usta, ali sam uvidela da pre uspeva tako sto mu kazem da ga nista ne razumem + da ga malo zagolicam+ da ja pocnem malo da se kreveljim, i onda ga pitam da li me on sad razume. On pocne da se smeje pa da me imitira...itd.
Histerisanje na ulici, u posluzi...malo ga pustim da se izhisterise onda mu pridjem, podignem ga i zagrlim i promenim temu. Da vam ne kazem da i ja neki put histerisem sa njim, i on odmah prestane. Znam delujem kao neka ludaca, i svi me gledaju sa cccc...ali bas me briga, on je moje dete, i zasto bi bio izfrustriran, ne obracam paznju, uvek ima prolaznika koji vole da pametuju, a neki put volim i da pametuju, pa da im odbrusim na ne dolican nacin, zasto se mesaju, gde mi se dete odmah smiri i stekne sigurnost kako ga ja nekako branim i odmah ucuti i sav bude ko bubica(tako da bas volim kad se neko mesa). Cesto mu kazem ajde da se trkamo ko ce pre do kase, i to nije los nacin stopiranja histerije...zavisi od deteta.
I mi odrasli smo svakojaki, kamoli deca.

Dobro proucite sebe u ophodjenju sa detetom, pa onda primenite nesto na dete.

Srecno!

To sve stoji što ste rekli i slažem se da se oko dece treba truditi i da je naj lakše udariti šamar kada dete upadne u histeriju.Ja se zaista trudim da detetu prvo verbalno objasnim neke stvari, odvučem mu pažnju ili šta god pre nego li primenim tu zadnju tehniku i poslednju soluciju ali nekada zaista ne znam kako da mu pomognem nekada ne reaguje ninašta i u toj histeriji zapocetoj bez razloga ili mozda zbog nekog banalnog razloga imam osećaj da ce se povrediti jer toliko se nekako udubi u tu svoju radnju to vrštanje+udaranje+bacakanje.. da imam osećaj da niti vidi niti čuje šta se oko njega dešava da ponekad imam osećaj da moram nekako da ga šokiram da bi se vratio u normalu.Moja baka je imala recimo jednu čudnu teniku za lečenje histerije kod mene kada sam bila mala (po prici moje majke ja se zaista nesecam) u trenutku histerisanja nebi se raspravljala ili tukla nnego bi me podigla i umila hladnom vodom i kraj navodno je bilo delotvorno.Sve u svemu mislim da treba pomno tražiti delotvornu caku , jer je verovatno individualna za svako dete a do tada treba zadržati zdravu pamet

Ovo i ja primenjujem. I vrlo je uspesno.

I kazem, hajde da operemo ruke i da se umijemo pa cemo se dogovoriti. I uglavnom pomaze. To i jeste "izmestanje deteta iz konteksta" situacije. Skrene mu paznju, plus osvezi mu misli, i njemu i meni.

Samo da ga ne zapljusnete kofom vode ))))

Jeste, izmestanje iz konteksta

Bila bi to interesantna scena usred recimo Maxi-a

necete mi verovati da smo potrazili pomoc lekara ali da nista nismo uradili.prvi put smo se obratili psihologu pre oko godinu dana jer su nam kod deteta smetali sitniji deciji nestasluci koji su karakteristicni za taj uzrast pa smo samo hteli da se posavetujemo sta da preduzmemo u slicnim situacijama.naravno,naisli smo na osudu okoline kako preterujemo i da nam dete nije ludo ,da je trenutno u nekoj svojoj fazi i da ce to vremenom proci tako da smo od psihologa odustali.kod istog psihologa smo se javili i ovih dana a ona nam je fino i kulturno odgovorila da se ne vraca na stare slucajeve pogotovo ako je dete otislo DALEKO.obratili smo se drugoj doktorki koja ima 20 i kusur godina i sa kojom smo razgovarali vise o postovima koje smo citali po forumima nego o necemu konkretnom.odustali smo,naravno i od te druge i okrenuli se internetu i sebi samima.klinac nam cirkus pravi skoro svaki dan.ima dana kad se to ponasanje vidi samo u tragovima a ima dana kad je to strasno.to traje vec desetak dana.u kuci je vanredno stanje,i kad je dobar nismo mirni jer svakog momenta moze da eksplodira.izbacio je popodnevno spavanje,ppisao sam vec da je preboleo afte,da pati od treceg krajnika koji uskoro treba da operise,sinoc smo mu jako pritisli oba uveta da proverimo da li ga bole nasta je jauknuo pa se sad sve nesto tesimo time da ce operacija krajnika sve resiti.ne znam da li sam u pravu ali nam je to slamka za koju smo se uhvatili i koja nas drzi da definitivno ne potonemo.....hvala svima koji su na nase postove odgovarali i koji nas razumeju.to nam puno znaci i daje nam snagu da guramo dalje i da pobedimo zlo koje nas je snaslo....
klinac nam ima 3 godine i 4 meseca,normalno je i napredno dete i fizicki i mentalno,vrlo cesto nas nekim svojim postupcima i komentarima iznenadi i to jako prijatno da smo na njega jako ponosni.strasno ga volimo i do sada je uvek obasipan ljubavlju i paznjom maximalno.gde smo pogresili......

sasais kolko mi se čini imamo identične probleme sa vršnjacima i mi se pitamo svaki dan u zadnje vreme šta se to dešava sa njim.Mi nismo od onih koji se stide da pitaju ali ponekad ljudi kao što i sami kažete tj lekari ne žele da pomognu mi smo tažili u jaslicama da se posavetujemo sa psihologom više puta jer mislim da bi možda mogao da pomogne ali su nas odbijali jer misle da nema potrebe.Evo danas smo opet imali bum a ne znam šta je bio okidač.Šoping divan sam je izabrao meso i masline za ruča posle jaslica, pa put kući i u jednom momenmtu ispred kuće počinje sa negodovanjem i vrištanjem da neće kući "i neću čujem reč" ovo mu je nova fraza.Beži od mene po ulici jedva ga hvatam i bukvalno odvlačim do stana.Puštam ga oko 10 min vrišti na sav glas kao da ga neko dere.Pokušam sa umivanjem dobijem šamar.Stavim ga u ćošak udara vrata koja su pored imam osećaj da će ih odvaliti.Nakon pola sata i njegovog vrištanja i objašnjavanja padne i šamar u nadi da će doći sebi ali ništa vrištanje je dočekalo i tatu koji stiže nakon 15 min.Tata pokušava lepo rečima dok mali se ceni od plakanja i vrištanja na kraju je promukao i nekako stao seo da ruča sa nam naj normalnije i havali mamino kuvanje kao da ništa nije bilo?????????????

Znam sve... nekad promuknu oni, a nekad ja...

Nek su nam zivi i zdravi, ali ko prezivi, pricace...