dechko je juche u Paracinu skakao padobranom iz aviona, prvi put. zbog losheg navodjenja sa zemlje, nije se prizemio gde je trebalo vec u neku njivu, i povredio skocni zglob.

dijagnoza je sledeca: fractura trimalleolaris cruris sin. (cotton, s.) (ako sam dobro prepisala )
u Paracinu su mu vratili zglob na mesto, stavili mali gips, rekli da je neophodna operacija i poslali kuci za Beograd. ovde smo otishli do urgentnog gde su pogledali snimke, stavili veliki gips (do pola butine) i smestili ga na ortopediju u Vojvode Milenka.

buduci da je u urgentnom, jel'te, guzva, doktor nije rekao nishta do da ce dechko biti operisan, posle praznika. do tada lezi u bolnici i cheka.
pa poshto nas sada izjeda neizvesnost i manjak informacija, pomazite, pliz!

koliko je takav prelom ozbiljan, da li je operacija komplikovana, koliko traje oporavak, da li je moguce da ce na operaciju chekati duze (ne znam da li je obicno 'guzva' kao za neke zahvate kod nas)? sve informacije su dobrodoshle

hvala unapred!

Pa evo ovako, razloga za neku veliku zabrinutost nema, obicno sve dobro prodje. Malo me cudi da nije odmah operisan, jer se tada postizu najbolji rezultati, ali svaki doktor ima svoje razloge kada ce i zasto nekoga da operise.
Operacija je jednostavna, naravno sve u zavisnosti od preloma, ali princip je u tome da se ulomci fibule prvo fiksiraju sa jednim priteznim srafom i onda plocom, ili ako fibula nije jako dislocirana moze da se kroz nju progura recimo Rashov klin. Sto se medijalnog maleola tibije tice on se fiksira sa 1-2 maleolarna srafa. Malo je komplikovanije ako je otisao posteriorni maleol, ali se i to na isti nacin resava.
Nakon toga ide period mirovanja, i zabrana oslonca na nogu, 2-6 nedelja, potom rehabilitacija, i nakon 3-4 meseca sve je kao novo. Vadjenje osteosintetskog materijala ide nakon 6 meseci do godinu dana u zavisnosti od preloma, i naravno ako sve prodje kako treba.
Ako biste mogli nekako da okacite RTg snimke ovde na forum, mogao bih Vam jos mozda ponesto reci.

hvala puno na brzom odgovoru!

i mi smo se isto pitali zar nije bolje shto pre operisati, ali eto, dokor kaze da nije hitno....
josh jedna stvar mi nije bash najjasnija; ti shrafovi, koliko razumem nemaju nikakve veze sa onim shipkama i shrafovima koje vidimo u nogama nakon nekih operacija? ovo shto ste napisali je sve 'unutar noge' tj. zgloba?

shto se snimaka tiche, oni su svi u bolnici trenutno, tako da nishta od kachenja za sada.

hvala josh jednom, i javljam se sa informacijama kada ih budemo imali!
pozdrav

Zamolite da Vam daju snimke na 2 minuta, i slikate ih digitalcem na negatoskopu, i gotovo, posle ih samo okacite.
Ne razumem Vase pitanje u vezi srafova, ali oni nisu U zglobu nego VAN njega. Njima se samo fiksiraju prelomljeni krajevi kostiju, koji se dovode u njihov anatomski polozaj, kako bi zglobna viljska ostala ocuvana, i da zglobne povrsine ostanu intaktne koliko god je to moguce.

Dusica je verovatno mislila na Ilizarov aparat.
Ne to nije isto.Ovo se ugradjuje i ne vidi se nista osim oziljka a ovo drugo je spoljnji fiksator.

da, na taj aparat sam mislila. u stvari pretpostavljala sam da on nema veze sa ovim njegovim stanjem, ali chim chujem shrafove, ja pomislim na to.

A to opet veze sa srafovima nema. U pitanju su Kirshner zice sa olivom kojima se kost busi, one se srafovima fiskriraju za obruce i onda se prelom reponuje. Vibracije koje proizvode te zice, pospesuju rast kosti i njeno zarastanje. To je jedina veza sa sarafima

Evo mene ponovo.
Padobranca su operisali u petak, i koliko shvatamo sve je dobro proshlo. Chak ga nisu ni u shok sobi zadrzavali posle operacije! Doktor je samo rekao da ima 5 shrafova i 2 igle u nozi i da ce doci od nedelje da vidi kako stvari teku. Ja se iskreno nadam da cu uspeti neshto vishe da saznam danas u bolnici....

Zbog chega doktori nece da prichaju sa nama?! Toliko shture informacije daju da se prosto zapitash da li su oni stvarno radili neshto na TVOM telu. Ok, jasno mi je da su neki zahvati zaista rutinski, ali ipak te oni otvaraju i prchkaju po TVOM organizmu, pa treba valjda malo i da ti objasne o chemu se radi.
Izvinjavam se na off topiku i mojoj kivnosti, ali bude lakshe kad se ogorchenost podeli sa drugima i naravno, chast izuzecima kojih srecom josh uvek ima!

Pozdrav,
Dusica

Doktori uglavnom ne odgovaraju na masu pitanja jer nemaju vremena,a nema ni svrhe raspredati o necemu za sta se pretpostavlja da ce ici svojim tokom.
Dovoljno je da imate poverenja u svog lekara i da sledite njegova uputstva.Iz iskustva znam da sto vise pokusavate pacijentu da objasnite neko stanje to se on vise uzrujava i uglavnom propusta vazne stvari koje bi trebalo da uradi.
A da Vas utesim skoro sam u jednoj americkoj bolnici prisustvovala razgovoru izmedju neurohirurga i zabrinute porodice koji je tekao otprilike ovako:Doktore kako je protekla operacija?
Dr:Operacija je prosla dobro i ocekujem da ce postoperativni tok takodje biti zadovoljavajuci.Dovidjenja.

Ja bejah vise nego iznenadjena,pa nasi doktori u odnosu na njihove ne da pricaju nego do detalja!!!!
Pa se onda setim da je dr Haus ipak izmisljena licnost.Pozzz...

Evo dotični tj ja se vratio iz bolnice, tj pušten na kućno lečenje.
Ono što mogu da kažem je da sam sve informacije praktično dobio sa ove teme i od okolnih baba i deda koje su bili u bolnici.

Doktor ama apsolutno ništa nije rekao, ali apsolutno. Proteklih 3 dana nije ni bio tu tako da sam ono lezao u bolnici u iscekivanju.
Inače informaciju o tome šta mi je u nozi sam uspeo da uhvatim nakog slikanja iste kada sam pitao koliko šrafova imam i onda mi je tehničar rekao da imam 5 manjih, jedan veliki i 2 igle.

Kada je doktor i dolazio u vizitu ništa nije pričao, a na pitanje kako i koliko se očekuje da ja ležim on je uvek odgovarao pooolaako i otišao. Mislim niko nema svo vreme ovog sveta i svi znamo da informacija mnogo znači.
Takođe sama organizacija je očajna jer sam 7 dana presedeo bez ikakvih informacija šta se dešava i kada će operacija.
Smatram za normalnim da doktor dođe i pita jel hoćete da čujete nešto o prelomu (pošto iz gorepomenute priče zaključismo da ima nekih koji to neće) i ako pacijent hoće, onda da lepo ispriča (ukratko) šta je problem i predstavi svoju ideju kako će problem rešiti. Takođe posle operacije mogao bi da kaže urađeno vam je to to i to. morate da mirujete narednih par dana dok otok ne opadne, pa onda lagano na štake. Nema oslanjanja toliko i toliko, posle se predviđa lagani početak oslanjanja i trebalo bi sve da bude sređeno za toliko i toliko. Šrafove ćemo da vadimo za otprilike toliko ..

E sad ja da nije gornjeg odgovora pojma ne bih imao o potrebnom vremenu (tj raspitivao bih se unaoko kod ostalih pacijenata (inače sestre isto ne znaju ništa bez doktora)).

Možda se mnoge stvari podrazumevaju ali ova situacija je užas, a ljudi su generalno smireniji kada mogu da predvide i znaju šta će se dešavati u budućnosti tako da mogu da planiraju i svoje vreme.

E sad treba ovo premestiti na neku drugu temu ali je opet i vezano za ortopediju u Vojvode Milenka u Beogradu, gde je situacija stvarno užas!

Izvinjavam se, na ovolikom off-u ali bilo je jače od mene.

Na zalost, aktuelni zakon o zdravstvenoj zastiti predvidja da bolesnik treba da bude upoznat sa svojim stanjem i na njemu razumljiv nacin bude upoznat sa planiranim lecenjem... Kazem "na zalost" jer ni pacijenti ni lekari sa novinama u zakonu nisu upoznati. Setite se kako su i stomatolozi bili zaprepasceni kad su shvatili koliko izmene zakona menjaju sistem stomatoloske sluzbe, a o tome su saznali tek posle usvajanja zakona.

Pre devet godina sam polomila skočni zglob. Operisao me doktor Zoran Blagojević, sa Ortopedske klinike Banjica. Operacija je sjajno urađena i nisam imala nikakvih problema! Mora da se vežba ali hodanje je najbolji način da se oporavi noga. Nije prijatna povreda ali kada imate sreće da vas operišu vrhunski sručnjaci onda se sve lakše podnese.

Nema to toliko veze sa time. Ja sam isto imao prelom skocnog zgloba kao i padobranac, trimaleolarni, ali sam odbio operaciju. Srecom sve se lepo napakovalo, i ja sam uspeo rehabilitacijom u sopstvenoj reziji sve da vratim. Bio sam extremno uporan, stvarno sam plakao ponekad od bolova pri razradjivanju, ali ja sam zacrtao da cu 6 meseci nakon skidanja gipsa igrati fudbal. Pa recimo da sam poceo 3 meseca nakon gipsa da ga igram, nista aktivno, vrlo bojazljivo, ali i to je bilo nesto.
Kod bilo koje povrede, upornost u rehabilitaciji je najvaznija. Nikakve bolnice, i razni tretmani ne mogu da zamene ljudsku volju i upornost da se nesto postigne. Rad rad i samo rad do iznemoglosti. Kad vam se ucini da vishe ne mozete, e onda jos malo

Evo opet da se javim. Dve nedelje nakon operacije mi je skinut gips tako da je sada mogu da kazem mnogo lakse. Rekli su mi da pomeram malo nogu u zglobu gore dole da vezbam. I nije da bash moze da ide kao na drugom zglobu ali dobro to je valjda oporavak/zavijena je pa i zavoji ne daju. Izgleda da sve ide lagano i kako treba. Problem je sto su sledece nedelje praznici tako da cu da cekam josh dve nedelje do sledece kontrole Ali dobro nadam se da ću već posle krenuti malo sa vežbicama i da osetim opet kako je to kada su obe noge na zemlji

Samo polako i strpljivo. Ako budete uporni (citaj fanaticni) u sprovodjenju vezbi, zglob ce da bude kao da se nikad nista nije desilo.
Vraticu se na svoju konkretnu situaciju, nisam imao 20 stepeni pokreta u zglobu, misici su bili potpuno atrofirali, prognoze su bile vrlo loshe, od one da budem srecan ako ikad prohodan, do one da cu moci da hodam, ali otezano. Ja sam 3 meseca nakon skidanja gipsa prvi put igrao fudbal. Ali sam bio do besvesti uporan u vezbama, non stop sam razradjivao zglob, radio sve moguce pokrete u njemu, do granice bola, jos malo, nazad u pocetni polozaj, pa na drugu stranu. I tako nedeljama, hiljade pokreta dnevno.
Mislim da ako je neko uporan, i ima cilj da moze da postigne sve u zivotu.