Da li moze da mi neko preporuci forum,gde komuniciraju pacijenti i njihovi najblizi,gde mozemo da razmenimo misli, iskustva ,nadanja,savete,utehe...........

Dobro pitanje.
I ja cu s nestrpljenjem cekati odgovor.

Trebalo bi mozda da se ovde otvori poseban deo za sve nas koji smo u panicnom strahu a nasim najblizima to ne smemo da pokazemo...

E pa posto ja spadam u one "najblize" koji ne smeju da vide koliko ste svi vi zdravi oko nas isprepadani i uzasnuti, mogu da vam kazem da ste na dobrom putu sto se tice ne pokazivanja vasih strahova.

I nikada, NIKADA, ne placite pred nama koji smo bolesni. Mi znamo da nas volite, ali za nas su vase suze ipak ona kap previse u casi.

Zato budite veseli i optimiste, ponasajte se normalno kao da se radi o malo jacoj kijavici jer vi ste nasa snaga kad mi izgubimo svoju (ponekad)!

Zato samo hrabro! Ipak je nama mnogo teze.

Evelina, mnogo mi je zao zbog tvoje situacije.Ipak tebi je najteze...Predpostavljam da se i ti bas kao i moj otac suzdrzavas da svojim najblizima pokazes svoja osecanja i strahove. Kao da smo u nekom zacaranom krugu bolesni se trude da ne sekiraju zdrave, zdravi da ne potresaju bolesne, a mozda nam svima treba da se medjusobno izjadamo,isplacemo i tako se oslobodimo ovog tereta koji nam pritiska dusu.Ako ti je lakse da meni kao neznancu poveris svoje misli moyda cemo moci da se bolje odnosimo prema svom okruzenju i ti i ja.

Neko je ovde dobro primetio i pomenuo strah.Mislim da je to glavno.Treba se osloboditi straha,ziveti normalno u datim okolnostima,a svi odlazimo i ....ne brinite se,dakle ,za sutra,jer ce se sutra brinuti za se.Dosta je svakome danu zla svoga.....

Nije poenta u tome da mi bolesni ne zelimo da pokazemo svoja osecanja i strahove da vas ne bi uznemirili. (Doduse, ima donekle i u tome istine.)
Mi zelimo da prihvatimo svoju bolest, svoje lecenje, da zivimo koliko god je moguce normalno jer jedino taj privid normalnosti nam daje snage da nastavimo dalje. Draga cemi, sta bismo dobili kad bismo seli i poceli da pricamo jedni drugima kako se bojimo; kako je vama tesko da gledate nas kad patimo i kako je nama tesko da gledamo vas kako se bojite da cemo umreti? Sta cemo dobiti ako krenemo da placemo? Nista. Da li bi nam bilo lakse? Ne. A zasto? Zato sto se problem nece resiti i sto bismo trebali da placemo stalno.

Ovo je moj stav. volela bih kada bi se javio jos neko ko boluje od kancera i da kaze kada mu je lakse da se bori. Kada je okolina oko njega tuzna i depresivna ili kad se svi zajedno trudimo da ucinimo zivot sto normalnijim. A pritom svi znamo koliko ljubavi ima izmedju nas!

Naravno da je uvek bolje biti pozitivan i da oko vas budu takvi ljudi.. Puno je bitno da ljudi koji boluju budu psihicki jaki! A i oni koji su bolesni ne mogu bas uvek da ocekuju da ce svi oko njih biti ok, moraju i oni malo da se potrude i da pokazu kako nije sve tako crno, da guraju napred-do ozdravljenja!

Pa evo kat 0404
Otvorila si temu ja sam to i pomislila kad sam videla na onkoloskom forumu temu prijatelji, svaka cast
Pogledaj sve moje postove ima ih mnogo i neces se pokajati

Puno zdravlja i srece i samo vera pobedjuje sve

Ne dajte da vam svako ko dodje u kucu prica:znas co sam za to i to sam ce vam Bog reci i vas organizam sta je za vas najbolje.
Pricajte o filmovima emisijama hobijima itd moj muz je bolestan ali ima super odbrambeni sistem cim mu se neko ko je dosao u posetu ne svidi (tema koju forsira) on zmuri i onda taj koji je dosao kaze:idem ja on je zaspao ili ja kazem spava kad znam da nekog ne zeli da vidi.Cim taj jadan ode moj muz pita: el ode onaj smarac,pa ja da sam ih sve slusao pio bih i mokracu od bika i gas sacuvaj boze.

Draga Bobans,nije slucajno da sam ja pre nego sto si se javila,procitala tvoj post od petka na temu jos ponesto o raku sto je dr. zaboravio da vam kaze.Ti si dotakla sustinu stvari ,sve sto nam se desava u zivotu i otvorila mnoga pitanja koja sebi treba svi da postavimo i u sebi nadjemo odgovore.Kaze se da je bolest Bozija poseta,ko razume to, ponesto moze i da razresi.Inace sam pogledala sve sto si napisala ,jer su mi se tvoje razmisljanje i smirenost da ne kazem dopali ,vec sam razumela.Svakome bih preporucila da taj post procita.Od skoro sam na forumima i ne razumem zasto se ovo pisanje zove post.Za mene post ima drugo znacenje.Puno pozdrava,ljubavi ,strpljenja i smirenja svima na forumu

Pored ostalih stvari koje me zanimaju (volim sve da znam kao majmun)
postujem i tudje misljenje pogotovu ono iz iskustva ne rekao mi je taj i taj neko necije licno iskustvo procitala sam dosta knjiga ali u poslednjih 2,3 godine najvise knjige tipaMoc pozitivnog razmisljanja, kreativna vizuelizacija transcedentalna meditacija to je bilo pre nego se moj muz razboleo.
Tu sam iscrpla snagu da se borim sa nastalom situacijom.Pacijenti bolesni od najtezih bolesti su se spasavali nekima od tih metoda i tu kaze:kad nas bolest napadne, mi nju moramo iz svih oruzja koje posedujemo pa ako nasi bliznji nemaju snage mi je moramo imati za njih.Moj muz ima statisticki veoma lose prognoze (metastaze na kostima,krvarenje u mozgu tumor na plucima jedan velicine mandarine na mestu gde je bila besika odstranjena je prosle godine) medjutim ja se necu predati, bar ne bez borbe kao sto bih i vama preporucila.Lekari me sazaljivo gledaju kad dodjem u posetu dok prima hemot. hocu da sam pored njega.Kao jadnica sta se trudi kad njemu nema spasa.Vidim im u ocima i to je odvratno.

Umesto da kazu OOO evo ti je stigla zenica.To nista ne kosta jel da.
Sve i da su 100% u pravu ne zelim da mu poslednje sto ce videti bude to
kako ga ja i lekari sazaljevamo.E sad ja sam s njim u braku 25 godina prozreo bi me da lazem znaci moram i ja da verujem u to sto njemu pricam.I ja verujem.

Verujte i vi pomaze.

Pre dva meseca mu je postavljena dijagnoza nije mogao u krevetu da se pomeri nije dao da ga dotaknemo ni majicu da presvuce od bolova, nije jeo samo je primao infuziju.
sada ustaje da se okupa i da ode do WC-a, jede normalno, kad hoce i koliko hoce po 5,6 malenih obroka.

Kiselo mleko i prepecen hleb
Supa, pire dinstana piletina salata od cvekle sa puno belog luka i celera(C vitamin)
Plazma keks i mleko
To je jedino od cega mu nije muka.
Ali popije jednom u 2,3 dana i kafu i popusi cigaretu
Ziva dusa ajd sad sve da mu zabranim
Pa ako treba da umre, neka umre zadovoljan okruzen ljubavlju a ne sazaljenjem i nicega zeljan.
Pomogla je hemoterapija zato hvala zvanicnoj medicini jedinno mi je zao sto oni ne preporuce i nesto sto mi jadni jedni drugima savetujemo.Mogli bi da odstampaju neki flajer da nepismen narod nebi pacijentu naneo neko zlo sta od alternative nece naskoditi ako ne pomogne.
A dotle sto kaze Matija Beckovic: ceracemo se jos.
Mozda nekog od nas sutra lupi autobus a on ostane to niko ne zna.
Zaboravila sam da spomenem masaze mozda u nekom "POSTU" jesam
ali evo opet cu.
Masirajte svoje bolesne nema veze sto niste profesionalci lagano kao da ih mazite da ne nanesete neku stetu to ih opusta i vide da su jos uvek zeljeni koliko god mislite da su na pola puta otisli (to oni misle)
Mom muzu sam prvo masirala noge i stopala zbog atrofije misica.
Teram ga da opusti ruke pored tela i da zamisli da je na nekom njemu dragom mestu jer je telo zarobljeno bolescu dusa moze da luta gde god hoce.Prvo smo masirali (citaj mazili) noge i stopala medjutim od bolova vidim mu zgrceni izraz lica onda krenem sa obrazima celom pitam ga gde si duso kaze:na pecanju.
Masiram mu ramena glavu grudi teram ga pritom da prvilno dise do stomaka jer je jedna od poznatih stvari jos i to da svi nepravilno disemo.

Posle 10-ak minuta pogledam SPAVA

Drage moje,

Zavrsila sam sa hemo terapijama! Ako se secate napisala sam vam da ce mi procena biti 5.12. Prosli petak sam uradila skener abdomena i male karlice i bilo je sve ok. U sredu je prvo vadjena krv (KKS, biohemija, tumor marker - za koji opet neznam koliki je jer na pitanje dobijem odgovor "u granicama normale je"), zatim rtg pluca, ekg, ginekoloski pregled (vaginalni i rektalni) i nakon toga je me sestra obavestila da sam "zavrsila lecenje" (znaci, nisam izlecena vec sam zavrsila lecenje) i da ce mi u otpusnoj listi pisati kada da dodjem na prvu kontrolu i sta sve treba da donesem.

Da li znate sta me je u tom trenutku totalno porazilo?
Cinjenica da me je sestra obavestila, a ne doktorka? Zar to nije porazavajuce! Kao da sam zavrsila sa inhalacijama sinusa, a ne sa hemo terapijom pa lekar nije nasao za shodno da mi bilo sta kaze! Znaci, uskracena mi je u startu mogucnost da postavim bilo kakvo pitanje! (znam da ce zbog ovoga Kajalena da dobije ospice, ali eto neka joj zbog tih i takvih stvari bude drago sto ne zivi u zemlji Srbiji).

Da li znate kako sam se osecala kada mi je sestra rekla da je kraj!? Totalno tupo.Ranije sam mislila da cu skakati od srece, a kada mi je to saopsteno ja sam samo sedela. Totalno ispraznjenog mozga! Sama sebi sam delovala kao ludjakinja. Kakva sam ja to osoba kada u ovakvoj prilici ne skacem od srece?

Boze, kad pomislim sta sam sve prosla od 10 marta kada mi je receno da moram hitno na operaciju? Koliko sam plakala i bila ocajna, uplasena, prosto prestravljena dijagnozom. Da bih na kraju ostala samo da sedim.


Sve vas pozdravlja vasa Evelina

Hej, glavu gore, proslo je najgore, kontrole su normalna pojava posle svega sto ti se dogodilo, to i sama moras priznati!
Gde je onaj tvoj optimizam?
Pozdrav i cuvaj se

SVAKI put kad napustim forum, otpevusim Terezu Kesoviju "Prijatelji stari, gdje ste..." I nikako mi nije jasno OTKUD mi to, kad ga nisam cula 100 godina, a i ne volim bas preterano...

Dok ne skontah da se radi o nazivu ove teme

Eveli bravo.Hvala sto si javila.Sto davno rece jedan nas profesor ,posle ispita,sada krenite u nove pobede.
Necu da komentarisem nacin na koji je saopsteno ,jer to otvara mnoge teme,ko smo mi?
Mi imamo sastanak sa profesorom u cetvrtak.Ovde kazu ,da prvo ti saopste dobru vest,a lose provuku,pa ili shvatis ili ne.
Od kako sam na ovom forumu,pocinjem da prezivljavam i druge sudbe.
Prijatelji ,stari gde ste......mnogo srece svima,svako dobro