Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 2469 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139 ... 165  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Pon Okt 03, 2011 1:26 pm 
OffLine
Aktivan član
Aktivan član

Pridružio se: Pet Jul 01, 2011 3:34 pm
Postovi: 115
Draga Ganadra,hvala Vam na podrsci i savjetu.Moramo dalje,ne smijemo se predati.Idemo u cetvrtak na konzilijum da vidimo sta oni kazu.Valjda se necu opet razocarati.Kako ste vi.Veliki pozdrav za vas i ostale ljude na forumu.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Čet Okt 06, 2011 3:27 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Sre Avg 31, 2011 11:47 am
Postovi: 31
Dragi forumasi,

ne znam da li sam na pravom mjestu. Ispravite me ako greskom unesem post. Toliko sam danas pred racunarom da vise ne mogu ni da citam ako cete mi vjerovati.

Kao prvo zelim da vam svima odam priznanje na velikoj hrabrosti. To je mnogo lijepo vidjeti. Morate vjerovati...

Ja sam odnedavno na forumu. Otac je oboliood Glioblastoma Multiforme gradus IV, operisao je u aprilu na KCS, ali se sada javlja recidiv. medjutim imama nekolika razlicita tumacenja poslednjeg MRI. I u nedoumici sam sta da radim. Danonoćno lutam po interentu tražeći neku nadu.

Otac se inače oslično trenutno osjeća, krva slika mu je i posle 4 ture Temodala sjajna. Sve to najviše zahvaljujući promjeni ishrane i korišćenju sokova od cvekle, limuna, celera, šargarepe i ostalo.

Ono što u ovom trenutku mene interesuje jeste da li je neko od vas imao ili zna nekoga ko je imao isksustva sa Sehidrinom kao i sa Protocelom? Od trenutka otkada sam saznao za bolest dajem svoj maximum da nekako pokušam da izmjenim "kliničko" predviđanje aljeg razvoja bolesti. Jer ne mogu i ne želim da se pomirim sa činjenicom da je prognoza maximum godinu dana iako se recidiv pojavio.

Molim vas za pomoć. Hvala...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Uto Okt 11, 2011 10:27 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Čet Jun 23, 2011 11:44 am
Postovi: 14
Na ovaj forum svi dodju tražeći pomoć i savet i neke lepše vesti od onih koje mogu čuti u lekarskoj ordinaciji. Zapravo, možemo dobiti samo malo utehe i nade da ćemo ili naši voljeni, koji boluju od raka poživeti i zalečiti se. To je u nekim trenucima više nego dovoljno. Mojoj mami je u maju - junu 2011. dijagostifikovan karcinom pluca i mesec dana kasnije operisan, sada prima hemio...Ponekad mi deluje da će kada isprima terapiju sve biti u redu i da će živet još godinama, dočekati unuče, a ponekad, mada se iz petnih žila borim protiv tog osećenja, da je sve ovo početak kraja. Štrecam se čim je nešto zaboli, a sada već imam i napade panike koje teško kontrolišem. Znam da je njoj najteže i suzdržavam se koliko god mogu.
Pre par dana joj se pojavio otok na kolenu, da li je od reume i promene vremena, osteoporoze ili meta promena? Na to mogu da odgovore samo odgovarajuće pretrage, ali ja i dalje guglam.
PS: Lakše mi je što sam svoje brige podelila sa ljudima koji me, za promenu, razumeju.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Sre Okt 12, 2011 8:00 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni  član

Pridružio se: Sub Apr 30, 2011 7:33 pm
Postovi: 67
Nena.nena dobro znam kakav je to osjecaj kad nam boluju nasi naj miliji,gledamo ih i nadamo se najboljem.Moj otac je operisao tumor na plucima u maju,sad je na hemoterapiji.Prije 3.5 god.je operisao tumor na crijevima a na plucima je bila metastaza tog tumora.Kad se pozali na bilo kakav problem sto se tice zdravlja ja se bojim da nije ponovo tumor i taj strah ce ostati dok je on ziv.Shvatila sam da je mozda i bolje da sa ovom bolescu budemo na oprezu.Jer je moj tata jos uvijek medju nama zahvaljujuci mom strahu.Jedino su mene mucili simptomi koje je imao kad mu se tumor pojavio na plucima.Isao je kod par doktora od pulmologa do otorinolaringologa i svi su rekli da je sve u redu.Tumor je bio tu samo ga nisu vidjeli.Kad je uradio ct pluca tumor je otkriven.Posle operacije i sest primljenih hemoterapija radio je ct abdomena i toraksa i za sada nema recediva bolesti.Ima jos da primi 1 hemo.Mislim da trebamo imati svi nade i vjerovati u ozdravljenje.Danas kad smo se vratili sa kontrole kuci jos uvijek mi ozvanjaju u usima rijeci od onkologa:"Vas otac nema nigdje meta promjena,za sada je sve u redu.On odlicno izgleda i nalazi su mu odlicni.Vidimo se u februaru sa ponovnim ct snimkom i ostalim nalazima".Meni je pao kamen sa srca i sav strah je nestao .Ali sto ona kaze do iduce kontrole pa onda sve Jovo nanovo strah,iscekivanja, neprospavane noci itd.Ali sta da radimo sta je tu je,borimo se i vjerujmo to nam jedino ostaje.Veceras nakon puno neprospavanih noci idem da se naspavam.Laku noc svima.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Čet Okt 13, 2011 3:32 pm 
OffLine
Aktivan član
Aktivan član

Pridružio se: Pon Feb 02, 2009 7:49 pm
Postovi: 200
Lokacija: novi sad
Draga Baks tako je lepo cuti dobre vesti
A sto se tice straha. pa on nam je ponekad u ovoj bolesti jedini saveznik. on nas tera da budemo na oprezu i da se kontrolisemo. ali nam donosi i neprospavane noci. jer nije lako otici na pregled i ustanoviti da je bolest jos tu i da se vraca, ali mi u svakom slucaju moramo dalje da se izborimo.

Jos je veci strah kada vas lekari ostave da cekate mesecima i da ne znate sta se desava u vasem telu, ali i to moramo da prebrodimo, jer nemamo izbora
U svakom slucaju, uzivajte u sadasnjim rezultatima


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Čet Okt 13, 2011 8:40 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni  član

Pridružio se: Sub Apr 30, 2011 7:33 pm
Postovi: 67
Hvala Ganadra.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Čet Okt 13, 2011 8:46 pm 
OffLine
Aktivan član
Aktivan član

Pridružio se: Pet Jul 01, 2011 3:34 pm
Postovi: 115
Draga Baks,drago mi je da cujem ovako divne vijesti.Zelim vam svako dobro.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Pet Okt 14, 2011 10:07 am 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Čet Jun 23, 2011 11:44 am
Postovi: 14
Bas mi je drago BAKS. Nadam se da ce i moja mama isto proci na konzijilumu.
Znam da je korisno biti oprezan, ali mi se cini da polako postajem paranoicna i nameravam da potrazim pomoc psihologa, jer plac i panika nikome nisu od koristi.
A o odnosu lekara prema pacijentima koji imaju karcinom bolje i da ne govorim - na skener se ceka mesecima, na konzilijum se dolazi u osam ujutru i ceka do 15 - 16 sati da bi vam neko rezultat saopstio u hodniku, lekar koji je operisao mamu, kada je dosla na kontrolu, pitao je mrtav ladan:koja strana bese?, a na rendgenu u DZ su rekli da snimak nije ok (posto joj fali pola plucnog krila), ali im nije palo na pamet da pogledaju otpusnu listu.
Sada su joj snimanje kolena zakazali za 3. novembar - a to je pet minuta posla.
Eto, nisu nimalo sjajni, ali iako ih mi placamo i tu su iskljucivo zbog nas, zavisimo od njih i trudim se da bes i razocaranje postupcima lekara potisnem. Istina, ima i onih koji svoj posao rade kako valja.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Uto Nov 01, 2011 3:36 am 
OffLine
Aktivan član
Aktivan član

Pridružio se: Sre Dec 20, 2006 10:02 pm
Postovi: 628
Lokacija: in the middle of nowhere
Citam cesto sve vase postove,jer sam na zalost tu od pocetka ove teme.
Retko kad sta napisem, ali sam tu.
Sa nekima sam nocima sedela i dopisivala se porukama.Mnogi su se ''izvukli'', mnogi nisu.
Sve je u bozijim rukama.Od lekara slaba pomoc.Na forum svrate samo da nas razjure.
Cast izuzetcima, takvih je na zalost malo.
Sta htedoh reci...
Neni, da.
Pisala sam vec ovde, dosadila i vrapcima na grani.U lecenju bolesti o kojoj ovde pisemo mnogo posla ima psihijatar, ja sam to na zalost kasno shvatila.Psihicka snaga je izvor svakog izlecenja.
Nazalost bolesni je cesto nemaju.Molila sam ljude ovde da idu kod psihijatra, porodica ako pacijent ne zeli.Da idu kod svestenika,duhovnika, da se mole.Da cine sve sto pomaze i ne moze da skodi.
Da zive svaki dan kao da je poslednji.
To bi zapravo trebalo svi da radimo.
Ja sam svoju bitku, s bolescu muza izgubila,bilo je mnogo propusta, to sam kasno shvatila.
Ucinite sve sto mozete i morate, da posle ne biste krivili sebe.Lekare je lako okriviti, navikli su oni i na to.Lekari su samo ljudi,nisu bogovi.Rade sve sto mogu (u najboljem slucaju).Najstrasnije je kad krivite sebe.Sto nisam jos ovo...A da sam tada, to i to...
Pozdravljam vas puno sve.Molim se za vas.Danasnjem sv. Luki i svim ostalim svecima.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Pon Nov 07, 2011 3:39 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Pet Dec 29, 2006 6:25 pm
Postovi: 30
vec sam pisao na drugim temama.
Ocu mi je pre 2 nedelje nadjen rak prostate, i sad juri kojekakve rezultate da bi se operisao.
on je jos i manje vise dobro. psihički mislim.
medjutim, ja se raspadam.
ne spavam, pijem abnormnalne količine alkohola, onda sam prešao i na bromazepam, i nista ne bive. ne spavam, mislim na najgore moguce stvari, vrtim ih po glavi. nisam radio 10 dana, sada sam dosao na posao, jedva sam u stanju da sedim, kamoli da mislim nesto.
Sad treba da ode na pregled na vma (bukvalno za pola sata), meni srce lupa, muka mi je.... ne znam kako iz ovoga.
Kad sam bio tinejdzer hvatale su me depresije i prestalo je to pre 10tak 15 godina... sad ponovo... kako se s ovim bori... znam sta ljudi pisu, ali dugme da se iskljucim... nema ga...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Sre Nov 09, 2011 5:22 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Ned Dec 12, 2010 3:10 am
Postovi: 29
tile7 je napisao:
vec sam pisao na drugim temama.
Ocu mi je pre 2 nedelje nadjen rak prostate, i sad juri kojekakve rezultate da bi se operisao.
on je jos i manje vise dobro. psihički mislim.
medjutim, ja se raspadam.
ne spavam, pijem abnormnalne količine alkohola, onda sam prešao i na bromazepam, i nista ne bive. ne spavam, mislim na najgore moguce stvari, vrtim ih po glavi. nisam radio 10 dana, sada sam dosao na posao, jedva sam u stanju da sedim, kamoli da mislim nesto.
Sad treba da ode na pregled na vma (bukvalno za pola sata), meni srce lupa, muka mi je.... ne znam kako iz ovoga.
Kad sam bio tinejdzer hvatale su me depresije i prestalo je to pre 10tak 15 godina... sad ponovo... kako se s ovim bori... znam sta ljudi pisu, ali dugme da se iskljucim... nema ga...


Ne znam zasto mislis da ce tvom ocu pomoci to sto ti pijes "abnormalne kolicine alkohola"?Pretpostavljam da radis samo ono sto moze da mu pomogne i olaksa.Pozdrav


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Sre Nov 09, 2011 5:30 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 1:51 pm
Postovi: 1309
tile, nemoj da pokazujes pred ocem da si nervozan i da se toliko bojis jer ce tada i on poceti da se plasi a to ce mu samo srozati optimizam...idi kod psihologa, najozbiljnije, porazgovaraj o tome sta da radis, kako da ponasas...eventualno da pijes neke lekove za smirenje(ali ne na svoju ruku)...provodi vise vremena sa ocem, zezaj se jer je pola izlecenja u smehu...cak i kada ti nije do toga... :)


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Sre Nov 09, 2011 7:06 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Pet Dec 29, 2006 6:25 pm
Postovi: 30
ma ja sam pred njim mrtav hladan. ali kad ostanem sam ili on nije tu... au...
zasto pijem tolike kolicine? pio bolje reci, evo par dana nisam... da ostanem normalan.
danas je imao snimanje kostiju... nuklearna ili kako se vec zove... i ja rekoh da ne pijem nikakve lekove, nego da setam dok mi ne javi sta je bilo... i odsetam od vozdovca do kumodraza...
inace do pre par dana bez alkohola nisam mogao da zaspim, a 15 dana sam spavao po manje od sat vremena.
na trenutke se stabilizujem, recimo kad su mu zakazali operaciju ceo dan sve ok.
onda prodje dan pa opet haos.
ne mogu da se sredim. ne pokazujem ja pred njim nista, daleko bilo.
ali noci su uzasne. narocito izmedju 4 i 5 ujutru. sav trnem i ne mogu da kontrolisem sta mi prolazi kroz glavu.
cekam da prodje operacija, a onda stvarno kod psihologa. inace ovi bromazepami (popijem jedan pred spavanje, mislim od 3mg) deluju na mene kao gumene bombone. eto, zezam se :).
Ovo je inace bio kiseo osmeh.
Hvala ljudi i sto kritikujete i sto savetujete. stvarno je lakse.
a vi kako se borite?


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Sre Nov 09, 2011 8:25 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 1:51 pm
Postovi: 1309
lakse je cim nekom kazes za svoju muku pa ti neko odgovori, jos ako je bio u slicnoj situaciji pa ti kaze kako stvarno da postupas...alkohol nikada nije dobar izbor, mozda trenutno ali na duze staze ostavlja velike posledice...fazon je u tome da ne smes da razmisljas negativno, nemoj da mislis sta sve moze da bude, da svi razmisljamo tako odavno bi prsli...dakle pokusaj da mislis samo na lepe stvari, nemoj da prelazis u nestvaran svet nego da ostanes u ovom i da budes pozitivan...
hehehe, popij i ranisan, da ti gumenjaci ne pokrenu kiselinu(salim se naravno)... :D
psiholog u svakom slucaju, pomoci ce puno...
ja sam se izborio, vidjao sam puno ljudi na komisijama kada sam bio uglavnom sa karcinomima prostate, neki su dolazili na kontrole, neki na terapije...uglavnom su to stariji ljudi bili pa mi nije bilo prijatno da ih ispitujem jer ne znas ko je kakav i ko zeli da prica...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: prijatelji
PostPoslato: Sre Nov 09, 2011 8:53 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Pet Dec 29, 2006 6:25 pm
Postovi: 30
pa jes, stvarno lakse, bar trenutno. ma sve bi bilo jos bolje, samo kad bih mogao nekako noc da preskocim. strah me da legnem, znam da cu da se probudim u pola noci i da krenem da motam po glavi...
taj deo, to, misli pozitivno... to ja kod sebe nikad nisam nasao.. ja se samo preplasim na smrt i cekam ko glineni golub, da me odstrele... valjda sam slab psihički, šta li... imam druga, majka mu ima rak, dojke pa limfni čvorovi. a on.. ko stena. a otac mu umro pre 20 godina... njega kad vidim, sramota me i da zinem, kamoli da se pozalim... mislim se, sta ja tebi pricam, tebi gore nego meni 10x, i ja sad treba da ti kukam...
al eto, neki ljudi jaki, neki nisu.. ja nazalost nisam. mnogo mi trebalo to da shvatim, a nikad nisam ni bio nesto narocito blizak s roditeljima, ne zivim s njima vec 15 godina...
a i uopste se ne razumem u te lekove, alkohol sam pio, i podnosim ga dobro (na zalost, inace bi mi trebalo manje da zaspim :) ), ali lekove nikad. i sad tako, pitam tu i tamo pa mi kazu probaj ovo, probaj ono... slaba vajda.. al eto, stvarno lakse kad se cavrlja sa nekim...
inace sam ored mojima sav u fazonu, ma ajde ljudi, sta je tu je, gledamo najbolje, borimo se, nismo jedini, bice to dobro, sav pun sebe... a u sebi... nema me nigde... :)

hvala ti :)


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 2469 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139 ... 165  Sledeća

Izdvajamo za vas:



Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 15 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: