Idem da doruchkujem (pogreshno) vetj je trebalo odavno to da obavim .I sad idem i pozdravljam sve ,posebno one koji iznesu svoje mishljenje

pozdrav,mikalja!
sve sam procitala,vrlo korisni saveti i preporuke,hvala ali me buni jedna stvar:
cinjenica je da u svetu sve vise ima gojaznih ljudi,dece koja od ranog detinjstva imaju problema s gojaznoscu ,osoba koje zbog prekomerne tezine imaju velikih problema sa zdravljem itd....a,opet,vrlo je malo ljudi koji su spremni da se pridrzavaju svih saveta koje si ti lepo navela u ovoj temi!
nemam problema s kilazom(hvala genima) ali isto tako zahvaljujem i mojoj fizickoj aktivnosti!!!!
tako da....sto vise ovakvih tekstova,edukacije pre svega roditelja...mozda bi majke jos u porodilistu trebale da dobijaju vodice kroz zdrav zivot i ishranu!!!!kasnije ,bi bilo manje nezadovoljnih ljudi,frustriranih i zluradih!!!!!
lep pozdrav!!!!

Kao prvo zelim da te pozdravim "sludjena mama"
Kao i mnogi pa tako i ja slabo sam se pridrzavala saveta za ishranu.I mogu ti reci da nisam bash dobro proshla sa zdravljem.I nije samo GOJAZNOST problem ,pri loshooj ishrani.Proteze se tu niz problema koje choveka prate kroz zivot ,posebno ako se adekvatno ne hrane.I mrshav chovek moze da ima povishen pritisak,zakrchenje krvnih sudova,holesterol i mnogo manifestujucih bolesti koje dolaze bash od nepravilne ishrane.Elem kako kazu savet dati drugom ?Lako je ,samo sebi teshko..Ili svakog razumem ,samo sebe ne razumem !U ostalom poznato je da Vi medicinsko osoblje niste bash disciplinovani po pitanju Vasheg zdravlja ,samo savetujete nas .Ali dobro sad i to nije loshe

MOJIH OSAM ZAPOVESTI
Zbog njega su oslabile mnoge.Verovatno zato što on ne trenira strogoću, već podučava kako živeti zdravo, uz osmeh


Saša Plećević, poznatiji po nadimku Doktor Filgud, osmislio je sportski program koji je postao životni stil i mnogih poznatih ličnosti. Inače je doktor specijalista anesteziologije sa reanimatologijom. Sportom se bavi od detinjstva, a u Americi se usavršavao baš iz oblasti fitnesa.
Sa njim smo se našli, naravno, na njegovom terenu, u jednoj sali za fitnes gde nam je on raspoloženo davao savete, tako da ova priča više liči na savet stručnjaka nego na intervju.

Šta, po vama, podrazumeva pravilna ishrana?
Pridržavanje osam osnovnih saveta za zdrav život. Prvi savet od koga treba krenuti jeste raznovrsna ishrana i pet obroka dnevno. Doručak, užina, ručak, užina i večera, a posle poslednjeg obroka ne ići dva sata na spavanje

Kako jedna zaposlena osoba može sebi da priušti taj luksuz od pet obroka?
Zašto da ne može? Kada se probudite, obavezno doručkujte jer je to najvažniji obrok u toku dana. Ponesite na posao dve voćke koje ćete pojesti za užinu. Vreme koje imate, pola sata pauze za ručak, iskoristite za ručak. Na kraju krajeva, možete da odete do najobičnije ćevabdžinice u gradu i da naručite belo meso koje ćete staviti u integralnu kiflu. Uveče, kada posle posla dođete kući, napravite večeru.

Drugi savet je...?
Izbegavati masnu hranu, masna mesa, iznutrice, suhomesnate proizvode koji su puni hemije i raznih aditiva. Treba jesti ćuretinu i piletinu bez kožice, junetinu i teletinu, konjetinu, ribu, a naročito morsku. Treba izbegavati masnu rečnu ribu kao što su som i šaran, jesti smuđ, pastrmku, štuku. Takođe, treba izbegavati masne mlečne proizvode i masno mleko, a koristiti posne mlečne proizvode kao i posne sireve.

Treći savet bi bio?
Izbegavati belo brašno i proizvode od belog brašna, a koristiti crno, ječmeno, raženo i ovseno koja su zamena za belo brašno.


Četvrti savet glasi?
Izbegavati slanu hranu jer ona zadržava vodu, dovodi do strija i celulita, ali i do povišenog krvnog pritiska, a posledice toga su šlog i infarkt. Ovo ne znači da so treba potpuno izbaciti iz upotrebe, treba je samo koristiti umereno i to po mogućstvu morsku.

Koliko je to umereno?
Pola kafene kašičice dnevno.

Peti savet?
Izbegavati proste šećere kao što su čokolade, bombone i raznorazni slatkiši. Možemo da koristimo slatkiše koji su na bazi ječmenog slada i da umesto običnog šećera koristimo fruktozu, tj. voćni šećer. Med je lek pa ga treba tako i koristiti. Jedna do dve kafene kašičice meda dnevno su poželjne.

Došli smo i do broja šest.
Unositi dovoljne količine voća i povrća. Naravno, ne treba preterivati sa voćem jer i ono goji ako ga uzimamo u nenormalnim količinama.


Sedmi savet je?
Unositi dovoljne količine tečnosti. Koja količina bi se za određenu osobu mogla nazvati dovoljnom zavisi od starosti, pola, od zdravstvenog stanja, od nadmorske visine na kojoj živimo, od klimatskih uslova u kojima živimo, i od naše fizičke aktivnosti. Optimalna količina je dva do dva i po litra tečnosti dnevno.

Da li samo vode ili i sokova?
Tečnosti koja nije slana, slatka, masna i gazirana, što znači da voda ima prednost nad ostalim tečnostima. Sok bez šećera, supe s povrćem, jogurt, čaj, jedna do dve kafe dnevno, kao i jednu do dve čaše pravog crnog vina. Ostali žestoki alkohol, kao i cigarete, ne preporučujem. Da ne bih bio pogrešno shvaćen, ne možete da kao dva i po litra tečnosti dnevno popijete dva i po litra soka ili vina!


I na kraju, osmi savet je?
Umerena, pravilna i individualno programirana fizička aktivnost. Opšta fizička aktivnost koju svako može da sprovodi jeste brza šetnja jer se tada aktivira veći deo mišića i kostiju zglobova. Kardiovaskularni i respiratorni sistem se takođe aktiviraju.

Znači, ako se pridržavamo ovih saveta, mi pozitivno utičemo na svoje zdravlje?
Ovo su saveti za zdravu, radnu populaciju. Ovo nisu saveti za bolesne ljude, rekonvalescente, za ljude koji imaju bilo kakav zdravstveni problem. Zato postoji i deveti zlatni savet koji podrazumeva da povremeno možemo da unesemo masno, slano i slatko, i to ne mislim jednom mesečno. Zdrav život ne podrazumeva robovanje ishrani. Dijete nisu zdrave, mogu da dovedu do mnogih poremećaja i bolesti, a i ubrzavaju proces starenja. Kada vam se jede pica, pojedite je, samo nemojte to da radite svaki dan!

Da li se ovakvom ishranom može redukovati kilaža?
Naravno! Ako jedete pet obroka dnevno, ako se umereno bavite fizičkom aktivnošću i ako se pridržavate ovakvog režima ishrane, sigurno skidate kilograme. To je zdrav život! Lepo bi bilo da čovek može sebi da priušti da ode tri puta nedeljno na fitnes, ali ako nema mogućnosti ili vremena, može u dnevne obaveze da ubaci šetnju. Ako idete autobusom na posao, siđite nekoliko stanica ranije, i eto vam šetnje!

Sve više ljudi u Srbiji je gojazno. Šta mislite zašto?
Zbog više razloga. Kao prvo, zbog stresa u kojem živimo, zbog nedovoljne edukacija stanovništva jer su novine pune dijeta koje su potpuno pogrešne! Treći razlog je siromaštvo koje uslovljava da ljudi jedu najjeftinije proizvode, koji su samim tim kalorični, zasite čoveka, ali nisu dobri. Moram da naglasim da platežna moć nije presudna, jer i ako imate manja primanja, možete pravilno da se hranite.

Jedno vreme ste živeli u Americi. Amerikanci najviše govore o zdravom životu, a najgojaznija su nacija. Kako to objašnjavate?
Tamo je podeljeno. Amerikanci su najdeblja nacija jer je tamo jako zastupljena takozvana džank hrana koja je prepuna zasićenih masti, hormona, instant hrane... Ljudi koji pripadaju srednjem višem sloju vode računa o ishrani, a sa druge strane, niži srednji sloj, inače veći deo Amerike, nema love i hrani se baš ovom džank hranom. Tamo se ne može sresti bogat čovek koji je debeo.


U tvoje klijente spadaju i popularne javne ličnosti. Jesu li razmaženi?
Kod mene nema strogoće, sve je dozvoljeno. Moj cilj je da ljudima pokažem da pravilan način ishrane nije tako težak. Da vaše dnevne obaveze prilagodite zdravom životu, jer malo promenite, a mnogo dobijate. Ja sada nudim da volonterski idem po školama da radim predavanja za edukaciju mladih i starih da zdravije žive u našoj zemlji. Zdrava nacija je i srećna nacija.

Autor:
Suzana Obradović
Pozdrav!

Caos Mika eto i mene

cini mi se da nisi imala priliku da procitas onu knjigu o kombinovanju hrane - zdravi i vitki. Kasnije cu i da objasnim.

Inace se slazem sa (sve sem) sludjenom mamom oko saveta od porodilista. Ali moram da je razocaram. Kod nas ovde je to truba skroz. Izmedju ostalog sto mi pedijatar nije davala gotovo nikakve savete ili uputstva oko Simonine ishrane, i ako sam je lepo pitala i objasnila da bez obzira ne moje godine, Simona je moje prvo zivo dete, zato sam je i promenila. A bas tezim da kod Simone stvorim zdrave prehrambene navike. .... Necu reci koliko se mucim zbog alergije da nadjem dobre recepte za Simoninu klopicu.

Dakle, treba pre svega obuciti dobar deo lekara i tome ali pre svega da krenu da rade svoj posao.

jos nesto,saro,cini se da NISAM JA PRVA dosla do EPOHALNOG OTKRICA da losa ishrana utice na zivot coveka!i da je potrebna edukacija svih!!!!
pogledaj samo koliko je nesrecnih,pledklimaktericnih zena koje se zale da imaju visak kilograma a ovamo nikako da shvate da moraju da dignu dupe iz fotelje,prosetaju do prodavnice ( uglavnom ih mrzi,posto se zbog tezine jedva krecu),druze se s ljudima a ne da po ceo dan zvacu ko ale ispred kompjutera!!!!!
malo akcije,drage moje,fizicke aktivnosti,zdrave hrane!!!!dzabe vam fitnesi i vezbice ako se uvece nazderete !!!!!
pozdrav za sve od ZADOVOLJNE MAME!!!

Evo i ja da se javnem .I da Vas pozdravim .snsaritze nesmem da ti priznam i da ti otkrivam da li sam prochitala i imala priliku?na ovo tvoje pitanje? Cini mi se da nisi imala priliku da procitas onu knjigu o kombinovanju hrane - zdravi i vitki. Kasnije cu i da objasnim.
Razlog je prost .Onda bi morala da da iz "knjigem" pastujem na temu ida kutzam ,ili da stranitze knjige skeniram i onda ih sachuvavam kao slike ili lichna dokumenta ?I ooonda da pastujem na temu!Da bi VI mogli reci da pouzdano znate da iz knjiga koje "se chitaju" prenosi na temu a ne iz googla .Jbt koje su to gluposti ,kao niko nezna odakle i kako se to radi i koje vreme bi trebalo?Stvarno ljudi su jako gloopi ili misle da smo samo mi pojedini .ali bar se nasmejemo .Hehehe .Nemam pametnija posla ? .Zato snsara poshto si ti prochitala tu knjigu ovde da otkutzash .Pa za tri ona posta bi ti trebalo par dana .A i u google ko radi one radove .Ili mi nji pastujemo ili oni nas?Samo vi uzivajte .Kad budem mogla napisat cu ,pastovati shta mogu i Vi isto.A i stari dobri google .To negde kao da prochita da neko tu u blizini napisa ?DOBRI STARI GOOGLE .snsara nemoj da nam dirash sludjenu mamitzu ljubim Vas!Jer samo kad pomislim shta radi?I chime se bavi meni osmeh od uva do uva
Mnogo mi se svideo njen post oko "epohalnog otkrica" pametna je to mamitza ,nikako 'sludjena'.sem ako je ovde ne slude ?Pozdravljam Vas sve i posle cu da kutzkam ,mozda i iz klnjige ?? .sad se mora neshto i uraditi .

Smeju se stavljati slichitze sludjena mama!Samo ne preko cele teme ali pitat cemo moderatora?A neko stavlja jer to su one ima ih vishe nisu mogle stati .Ovde se sme ali u vezi teme i shto manje Ljubim te sad tek ono dobro prochita .E jesi shashava .Idem jbt ovi samo shto nisu stigli .Posle ce se kutzkati !
Pozzzzz

Danas tje mo malo prekrshiti pravila teme sa razlogom !Naime danas je rodjendan nashoj dragoj "sludjenoj mami'
I zelim da joj chestitam ,i pozelim da joj se NE ostvare sve zelje !Jer tada nebih imala o chemu sanjati!Neka joj se ostvari toliko zelja ,koliko joj je potrebno da bude srecna
Izvini ima malo manje svetjitza !Ali nema veze neke ovde trideseti rodjendan po peti shesti put prikazuju istim ,tako da?Uzivaj i SRECAN RODJUS!Tebi je bar prvi put trideseti
Puno zdravlja i sretje

СВЕ НАЈБОЉЕ ПОВОДОМ РОЂЕНДАНА НАШОЈ ФОРУМАШИЦИ ОД ЛУЈКЕ.

ХАЈ, ЕВО И МЕНЕЕЕЕЕ

Микице честитке на новоотвореној теми. Све сам прочитала, врло поучно и корисно.

Ваљда ће мој организам некада осјетити мало радости од упута.

Ха , Ха , Ха , највише ми се свидјело да и када лежим калорије иду. Ма слабо се види. Ово наравно мало шале.



Пошто ћу бити одсутна ових дана, поздрав до понедељка.

Ћао форумашице, поново ја, ма пошто ме неће бити 2-3 дана било би ми жао да недам мало дужи коментар на ову тему.

Тема ми се стварно допада, крају шала, драго ми је да су обухвачене ствари које прате више типова људи, не само моје буцке, но и супротне стране.
Овим начином мене је потакло да себи поставим питање, :"Докле ћеш ти Лујка јест", људи се толико труде на овом форуму да ти дају упуте, примјере, начине, објешњења како стручна а оно и лична,а све за прихватање бољег које ће нас УСРЕЋИТИ.


То јест суштина и самог Нутриционисте.

Зато вјерујем да ће ова тема доприњети да и друге особе на свој начин нађу себе и начин рјешења свог проблема те са новим резултатима упознају и нас како би заједно СЛАВИЛИ УСПЈЕХ.

Расписа се ЛУЈКА, сад за сада толико ПООООООООЗЗЗЗЗДДДРРРААВ СВИМА.

Fala lujkic !Bash mi je drago shto ti se svidja tema!I zelim ti sretjan put ma gde ishla da se lepo provedesh a i da nam se vratish bez problema !

Kako hrana utice na nase raspolozenje

Mnogobrojne studije u svetu pokazale su da ljudi koji pate od bolesti izazvanih stresom ne unose dovoljno magnezijuma. Nedostatak minerala protiv stresa može se ispraviti konzumiranjem spanaća, brokolija, tunjevine, banana ili badema. Psiholozi su nedavno utvrdili i da ljudi koji unose premalo selena ispoljavaju anksioznost, depresiju i zamor. Korisno je uzeti brazilski orah, koji raste na tlu bogatom selenom, ili pojesti obrok spremljen od morskih plodova, brokoli, pečurke, luk, pšenične klice ili makrobiotičke proizvode u kojima je sačuvano celo zrno žitarice. Konzumiranje masnih riba iz severnog mora, koje obiluju masnim kiselinama omega-3, takođe smanjuje simptome depresije. I orasi koji sadrže selen, mineral koji je snažan antioksidans, i koji doprinosi našem boljem raspoloženju i energiji.
Zanimljivo je da italijanska pasta, pecivo, krompir i pirinač daju našem organizmu neophodnu snagu i polet zbog ugljenih hidrata koji se pretvaraju u šećere i snabdevaju nas energijom tokom dužeg perioda u toku dana.

Aminokiselina tirozin koja nam ubrizgava adrenalin - „hormon energije” - potreban za motivaciju i fizičku aktivnost, nalazi se u pilećem i ćurećem mesu, dok se gvožđe, bez koga se osećamo depresivno, nalazi u crvenim mesima i spanaću.

Kapsicin u ljutim papričicama podstiče mozak da proizvodi endorfine - hormone sreće, što znaju gurmani širom sveta.

Nutricionisti objašnjavaju da čokolada sadrži ugljene hidrate koji vrlo brzo, u vidu šećera, dospevaju u mozak i hrane ga. Učenicima i studentima koji polažu ispite savetuje se da za užinu ponesu koju kockicu čokolade. Pored ostalog, čokolada sadrži kofein, stimulans koji nam privremeno daje osetno više energije, ali obiluje i drugim elementima koji nas održavaju u formi - gvožđem, cinkom, kalcijumom, magnezijumom.

Nedavna studija pokazala je da se delovi našeg mozga „bukvalno ozare” posle porcije sladoleda. To nije samo psihološki efekat, jer šećeri hrane moždane „sive ćelije”, ali s njima moramo biti oprezni kako ne bismo sebi dodavali kilograme, a s tim i zdravstvene probleme poput dijabetesa, jer pravilo je da se se ubrzo posle unošenja „brzih šećera” vraća osećaj gladi.

Osećaj zamora i nedostatka motivacije na poslu često se javlja usled dehidriranosti. Da to ne bismo iskusili, potrebno je da pijemo vodu - devet čaša tečnosti dnevno. Kafa i čaj mogu pogoršati dehidriranost, naročito ako radimo na stresnom radnom mestu. Kafa nam daje neposredan podsticaj, ali predstavlja „trenutnu energetsku injekciju”, koja potom izaziva nervozu.

Najnovija ispitivanja pokazala su da debeli ljudi imaju nizak nivo serotonina, hormona koji čini da se osećamo srećnim, pa zbog toga posežu za velikim količinama hrane kako bi kompenzovali taj pad.

Za nashe bebirone malo da se napishe shta !
Ishrana bebe u prvim mesecima

Autor: prim. dr Jasminka Komnenović Postavljeno: 23.09.2008
Pr­va go­di­na je pe­ri­od iz­u­zet­nog ra­sta i pro­me­na, ka­da o dojčad obično utro­struči svo­ju po­rođaj­nu te­le­snu ma­su i po­veća te­le­snu vi­si­nu za trećinu. Be­be nauče da drže gla­vu, ko­ri­ste ru­ke, se­de, sto­je i pu­ze. Ne­ki ma­lišani čak počin­ju da ho­da­ju pre na­vršenih go­di­nu da­na.

No­vo­rođene be­be možda iz­gle­da­ju bes­po­moćno, ali i ma­ju raz­vi­je­ne važne spo­sob­no­sti ko­je im omo­gućava­ju da je­du i ra­stu. One mo­gu da nađu bra­da­vi­cu i da si­sa­ju. Ta­kođe, mo­gu da iskažu svo­ju po­tre­bu za hra­nom. Mo­gu da uskla­de si­san­je, gu­tan­je i di­san­je na način ko­ji im omo­gućava da se efi­ka­sno hra­ne. Mo­gu da va­re i ap­sor­bu­ju hran­lji­ve sa­stoj­ke ko­ji su po­treb­ni za nji­hov rast i raz­voj. Sve ove spo­sob­no­sti su ključne za preživ­lja­van­je.

Ipak, u tim ra­nim me­se­ci­ma živo­ta, be­bi­ne fi­zičke mo­gućno­sti su vr­lo ograničene. Kon­tro­la vra­ta i tru­pa je sla­ba. U pr­va dva me­se­ca be­ba još ne može sa­ma da drži gla­vu. Ne­ma kon­tro­lu ru­ku pre na­vršenih šest do osam ne­del­ja, kad počin­je da uda­ra stva­ri, a pred­me­te počin­je da hva­ta tek ka­sni­je.

Is­hra­na se, ta­kođe, dra­ma­tično men­ja ka­ko be­be pro­la­ze kroz ra­zne raz­voj­ne fa­ze. U pr­vim me­se­ci­ma do­jen­je ili adap­ti­ra­na mlečna form­u­la, ili nji­ho­va kom­bi­na­ci­ja mo­gu bi­ti be­bi­na je­di­na hra­na. Dru­ga hra­na ni­je neo­p­hod­na, a ne­ka može bi­ti teška za gu­tan­je i va­ren­je, jer ne­u­ro­mu­sku­lar­ni raz­voj i ga­stro­in­te­sti­nal­ne funk­ci­je ni­su do­vol­jno sa­zre­le da bi sa­vla­da­le ra­zno­vr­snu hra­nu.

Majčino mle­ko ili mlečna form­u­la obez­beđuju ade­kvat­ne ko­ličine i pro­por­ci­ju pro­te­i­na, ma­sti, uglje­nih hi­dra­ta i dru­gih nu­tri­je­na­ta za pr­ve me­se­ce živo­ta.
Pri­rod­na is­hra­na
Do­jen­je je naj­požel­jni­ji način is­hra­ne be­ba, osim u slučaje­vi­ma ka­da kod ma­me ili be­be po­sto­je me­di­cin­ske kon­tra­in­di­ka­ci­je za do­jen­je (po­sto­je raz­lo­zi zbog čega to ni­je mo­guće). Ako be­ba ne si­sa, je­di­ni pri­hva­tljiv način is­hra­ne je adap­ti­ra­na mlečna form­u­la.

Krav­lje mle­ko ne tre­ba da­va­ti odojčadi do na­vršenih dva­na­est me­se­ci. Ide­al­no je da be­ba isključivo si­sa četi­ri do šest me­se­ci, a da se po­tom počne sa uvođen­jem dru­ge hra­ne. Do­jen­je može da se na­sta­vi do kra­ja pr­ve go­di­ne, ali i duže, ako to od­go­va­ra ma­mi i be­bi. Majčino mle­ko ide­al­no za­do­vol­ja­va be­bi­ne nu­tri­tiv­ne po­tre­be.

Do­je­ne be­be ređe ima­ju in­fek­ci­je (re­spi­ra­tor­ne i ga­stro­in­te­sti­nal­ne). Hu­ma­no mle­ko i ko­lo­strum sa­drže dva pro­te­i­na (lak­to­fe­rin i li­zo­zim) ko­ji do­pri­no­se pre­ven­ci­ji bo­le­sti. Lak­to­fe­rin sprečava raz­množavan­je ne­kih štet­nih bak­te­ri­ja, a li­zo­zim ih na­pa­da i uništa­va. Lak­to­fe­rin ta­kođe služi i kao fak­tor ko­ji po­maže raz­voj i sa­zre­van­je si­ste­ma za va­ren­je. Po­sto­ji evi­den­ci­ja da be­be ko­je si­sa­ju lakše pri­hva­ta­ju dru­gu hra­nu, jer uku­si ne­ke hra­ne ko­ju je­de maj­ka do­jil­ja pro­la­ze kroz mle­ko i ta­ko po­sta­ju pre­po­zna­tlji­vi be­bi.

Do­jen­je je ide­a­lan način is­hra­ne jer obez­beđuje op­ti­ma­lan rast i raz­voj, kao i imu­no­lošku i psi­ho­lošku ko­rist.

Majčino mle­ko je la­ko svar­lji­vo, a ko­ličina i kva­li­tet pro­te­i­na u nje­mu su od­go­va­ra­jući zbog pro­te­i­na su­rut­ke, ko­ji su lakše svar­lji­vi od ka­ze­i­na u krav­ljem mle­ku. Majčino mle­ko sa­drži od­go­va­ra­juće hran­lji­ve sa­stoj­ke u ko­ličina­ma ko­je su po­treb­ne be­bi. Men­ja se ka­ko be­ba ra­ste, i šti­ti je od bo­le­sti i in­fek­ci­ja.

Osim to­ga, pre­ve­ni­ra aler­gi­ju i ju­ve­nil­ni di­ja­be­tes, a vi­sok sa­držaj lak­to­ze i vi­ta­mi­na C pot­po­maže re­sorp­ci­ju gvožđa.

Majčino mle­ko sa­drži man­je ko­ličine kal­ci­ju­ma, fos­fo­ra, na­tri­ju­ma, ka­li­ju­ma i pro­te­i­na ne­go krav­lje, pa je lakše za be­bi­ne bu­bre­ge. Na taj način se sman­ju­je i mo­gućnost de­hi­dra­ci­je.

Esen­ci­jal­ne ma­sne ki­se­li­ne pri­sut­ne u majčinom mle­ku pot­po­mažu raz­voj mo­zga i do­pri­no­se bol­jem vi­du.

Bol­ja je re­sorp­ci­ja ma­sti u po­ređen­ju sa krav­ljim mle­kom.

En­zim lak­ta­za u majčinom mle­ku po­većava re­sorp­ci­ju mlečnog šećera - lak­to­ze, a ve­li­ke ko­ličine lak­to­ze do­pri­no­se raz­vo­ju crev­ne flo­re.

Ne po­sto­ji ri­zik da se be­ba pre­je­de, jer se majčino mle­ko men­ja u to­ku po­do­ja, lučeći pri kra­ju više ma­sti ko­je ima­ju za­sićujuću ulo­gu.

Pot­po­maže do­bar raz­voj vi­li­ca i
Jef­ti­ni­je je od form­u­le.

Uvek je sprem­no za be­bu i od­go­va­ra­juće je tem­pe­ra­tu­re.

Do­jen­je je ko­ri­sno i za be­bu i za maj­ku. Na taj način se us­po­stav­lja po­ve­za­nost između maj­ke i de­te­ta. Za be­bu je majčino mle­ko ide­al­na hra­na, kva­li­ta­tiv­no i kvan­ti­ta­tiv­no. Za maj­ku, do­jen­je ne­po­sred­no na­kon po­rođaja sman­ju­je ri­zik od post­po­rođaj­nog kr­vav­ljen­ja. Ta­kođe, po­maže bržem vraćan­ju na te­le­snu težinu pre trud­noće, a re­pro­duk­tiv­ni or­ga­ni se brže vraćaju u norm­al­no stan­je.

Kon­cen­tra­ci­ja sa­sto­ja­ka u mle­ku va­ri­ra ka­ko kod raz­ličitih žena, ta­ko i kod jed­ne iste žene. Ma­lo je po­zna­to da je sa­stav mle­ka dru­gačiji po­sle pro­duženog do­jen­ja od šest me­se­ci, ne­go u ra­noj lak­ta­ci­ji. Mast je naj­pro­men­lji­vi­ji sa­sto­jak. Pro­me­na ko­ličine une­te ma­sti u majčinoj is­hra­ni ne­ma uti­ca­ja na ko­ličinu ma­sti u majčinom mle­ku, međutim, vr­sta une­te ma­sti utiče na ma­sne ki­se­li­ne u mle­ku.

Mno­ge žene su u stan­ju da do­je svo­je be­be. Ali, do­jen­je zah­te­va vre­me i str­pljen­je. Što češće be­ba si­sa, stva­ra se više mle­ka. To­kom pr­vih dva do se­dam da­na maj­ka luči ko­lo­strum, pr­vo mle­ko, ko­je obez­beđuje sve što je be­bi po­treb­no. Sle­deće dve ne­del­je luči se pre­la­zno mle­ko, da bi u trećoj ne­del­ji mle­ko sa­zre­lo. Po­sle šest ne­del­ja, zdra­vo no­vo­rođenče rođeno na vre­me u stan­ju je da sa­mo re­gu­liše svoj unos mle­ka, norm­al­nim us­po­stav­ljan­jem i pre­ki­dan­jem po­do­ja.

Majčino mle­ko može da se osta­vi u ste­ri­li­sa­nim bočica­ma u frižide­ru do 24 sa­ta, ili da se du­bo­ko za­mr­zne - do šest me­se­ci. Da bi se za­gre­ja­lo, tre­ba ga sta­vi­ti u sud sa to­plom vo­dom. Mi­kro­ta­la­sno za­gre­van­je se ne pre­po­ručuje, jer može da do­ve­de do ope­ko­ti­na u be­bi­nim usti­ma, zbog ne­u­jed­načenog za­gre­van­ja. Ta­kođe, mi­kro­ta­la­si raz­građuju važne nu­tri­jen­te u mle­ku.
Od­bi­jan­je od do­jen­ja
Ne po­sto­ji ide­al­no vre­me za to. Uo­sta­lom, ni­je po­treb­no žuri­ti ako uživa­ju i be­ba i ma­ma, pa se do­jen­je može pro­dužiti i do kra­ja dru­ge go­di­ne. Od­bi­jan­je od do­jen­ja tre­ba spro­ve­sti po­ste­pe­no, u tra­jan­ju od ne­ko­li­ko ne­del­ja ili duže, jer je ta­ko lakše i ma­mi i be­bi.

Počni­te ta­ko što ćete de­te­tu po­nu­di­ti bočicu ili šol­ju u vre­me po­do­ja. Be­ba će, inače, ra­di­je pri­hva­ti­ti bočicu od ne­kog dru­gog, ne­go od maj­ke. Kad be­ba pri­hva­ti pro­me­nu, za­me­ni­te po je­dan po­doj sva­kih ne­ko­li­ko da­na. Ako je od­bi­je­te pre na­vršenih de­vet, od­no­sno dva­na­est me­se­ci, za­me­na bi tre­ba­lo da bu­de adap­ti­ra­na mlečna form­u­la.
Adap­ti­ra­na mlečna form­u­la
Adap­ti­ra­na mlečna form­u­la je sle­deći naj­bol­ji iz­bor po­sle majčinog mle­ka.

Kod iz­o­stan­ka do­jen­ja, mlečna form­u­la obo­gaćena gvožđem je po­de­sna za­me­na za no­vo­rođenče rođeno na vre­me.

Ia­ko mlečne form­u­le po sa­sta­vu ni­su iden­tične sa majčinim mle­kom, ta­ko su kon­ci­pi­ra­ne da mo­gu da za­do­vol­je nu­tri­tiv­ne po­tre­be u ovom uz­ra­stu. Inače, ko­ri­ste se ili kao za­me­na, ili kao do­pu­na za majčino mle­ko (od­no­sno kad maj­ke ne do­je, ili ne­ma­ju do­vol­jno mle­ka).

In­di­ka­ci­je za ko­rišćen­je form­u­le:

* za­me­na za majčino mle­ko kad odojče ni­je u stan­ju da si­sa
* do­pu­na do­jen­ju be­ba­ma ko­je ne na­pre­du­ju ade­kvat­no u te­le­snoj težini

Me­di­cin­ske kon­tra­in­di­ka­ci­je za do­jen­je:

* in­fek­ci­je maj­ke uz­ro­ko­va­ne mi­kror­ga­ni­zmi­ma ko­ji pre­la­ze u mle­ko
* urođeni me­ta­bo­lički po­re­mećaji kod be­be, ili dru­gi raz­lo­zi ko­ji pro­u­zro­ku­ju ose­tlji­vost na kom­po­nen­te majčinog mle­ka
* majčina iz­loženost le­ko­vi­ma ko­ji se iz­lučuju mle­kom, a ko­ji su štet­ni za odojče

Po­sto­ji ne­ko­li­ko ti­po­va form­u­la. Sva­ka ima dru­gačiju na­me­nu, ali sve obez­beđuju zdra­vu hra­nu za be­bu. Form­u­le su spe­ci­jal­no na­prav­lje­ne da udo­vol­je be­bi­nim nu­tri­tiv­nim po­tre­ba­ma, i to od mo­di­fi­ko­va­nih pro­te­i­na iz krav­ljeg mle­ka, sa do­dat­kom mlečnog šećera (lak­to­ze), ma­sti, vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la. Ovi sa­stoj­ci ve­o­ma liče na kom­po­nen­te majčinog mle­ka.

Naj­bol­je je po­nu­di­ti form­u­lu obo­gaćenu gvožđem, da bi se na­dok­na­di­la ona ko­ličina gvožđa ko­ju obez­beđuje majčino mle­ko, i da bi se form­u­la pri­bližila po­treb­nom mo­de­lu ob­ro­ka.

Form­u­lu na ba­zi so­je, za­tim na ba­zi krav­ljeg mle­ka bez lak­to­ze, kao i spe­ci­jal­ne form­u­le - pre­po­ručuje isključivo le­kar, jer su na­men­je­ne za is­hra­nu ka­da po­sto­je od­ređeni pro­ble­mi. Uko­li­ko se pre­po­ruči ta­kva form­u­la, sa­mo njom tre­ba hra­ni­ti be­bu.

Po­sto­je dva osnov­na ti­pa form­u­le:

* na ba­zi krav­ljeg mle­ka
* na ba­zi so­je

Kod form­u­le pro­iz­ve­de­ne od krav­ljeg mle­ka su mo­di­fi­ko­va­ne ma­sti, uglje­ni hi­dra­ti i ni­vo pro­te­i­na. Do­da­ti su vi­ta­mi­ni i mi­ne­ra­li ka­ko bi bi­la hran­lji­vi­ja i svar­lji­vi­ja.

Form­u­la na ba­zi so­je ko­ri­sti so­ji­ne pro­te­i­ne ume­sto onih iz krav­ljeg mle­ka i pre­po­ručuje se be­ba­ma kod ko­jih po­sto­ji in­to­le­ran­ci­ja lak­to­ze (ne­pod­nošen­je mlečnog šećera) ili aler­gi­ja na hra­nu.

Ras­po­red dnev­nih obro­ka odojčadi na adap­ti­ra­nom mle­ku

* na rođen­ju: 8-10 obro­ka po 60-120 ml
* II i III me­sec: 5-6 obro­ka po 120-180 ml
* IV-VI me­sec: 5-6 obro­ka po 150-180 ml
* VII-IX me­sec: 4-5 obro­ka po 180-200 ml
* X-XII me­sec: 3-4 obro­ka po 200-240 ml

Ne­ke stu­di­je po­ka­zu­ju da odojčad na veštačkoj is­hra­ni do­bi­ja u težini brže od do­je­ne odojčadi, što je ten­den­ci­ja ko­ja može da po­služi kao po­stu­lat da će veštački hran­je­ne be­be ka­sni­je u živo­tu bi­ti go­ja­zne. To je mo­guće ako onaj ko hra­ni be­bu od­lučuje kad će bi­ti kraj obro­ka. Mno­go pu­ta se in­si­sti­ra da se po­pi­je svo mle­ko iz bočice. Na­su­prot to­me, maj­ka ko­ja do­ji do­zvol­ja­va da be­ba sa­ma od­re­di kraj po­do­ja, jer ni­je u stan­ju da iz­me­ri ko­ličinu po­si­sa­nog mle­ka.
Zašto NE krav­lje mle­ko?
Većina form­u­la je na­prav­lje­na na ba­zi krav­ljeg mle­ka. To, međutim, ne znači da je ne­a­dap­ti­ra­no krav­lje mle­ko do­bra hra­na za be­be. Ono je ne­po­de­sna hra­na u pr­vih šest do dva­na­est me­se­ci, jer ne obez­beđuje sve neo­p­hod­ne hran­lji­ve ma­te­ri­je, si­ro­mašno je gvožđem, a bi­o­i­sko­ristlji­vost gvožđa u nje­mu je su­više ni­ska da bi se za­do­vol­ji­le be­bi­ne po­tre­be. Osim to­ga, krav­lje mle­ko može kod ne­ke de­ce da iza­zo­ve gu­bi­tak ma­le, ali značaj­ne ko­ličine kr­vi pre­ko di­ge­stiv­nog trak­ta. To može iza­zva­ti ane­mi­ju, zbog ne­do­stat­ka gvožđa – ozbil­jan pro­blem ko­ji može da ima du­go­traj­ne štet­ne efek­te na be­bi­no zdrav­lje i raz­voj. Vi­sok sa­držaj pro­te­i­na, na­tri­ju­ma, ka­li­ju­ma i hlo­ri­da op­te­rećuje bu­bre­ge odojčeta. Ko­ličina esen­ci­jal­nih ma­snih ki­se­li­na, kao i vi­ta­mi­na E, cin­ka i dru­gih mi­kro­e­le­me­na­ta ni­je do­vol­jna za be­bi­ne po­tre­be, ta­ko da se može ja­vi­ti nji­hov ne­do­sta­tak. Raz­blaženo krav­lje mle­ko može da uzro­ku­je pre­te­ra­no kon­zu­mi­ran­je pro­te­i­na, jer se uzi­ma­ju ve­li­ke ko­ličine da bi se za­do­vol­ji­le ka­lo­rij­ske po­tre­be.


Tekst preuzet iz knjige „Od prvog obroka do školske užine" Prim dr med. Jasminke Komnenović

www.drkomnenovic.co.yu