Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 8 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Pon Avg 17, 2009 4:40 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Ned Avg 16, 2009 6:17 pm
Postovi: 47
vitamini su nebitni u odnosu na enzime.naravno malo ko zato zna jer vitamini se proizvode-prodaju a enzimi ne.njih imate u zivoj-sirovoj hrani.naravno vi cete i dalje slusati ljude koji zive od vase bolesti sta je zdravo a sta nije.zivela medicina,zivela bolest,zivele pare-nova hipokratova zakletva


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Sre Avg 19, 2009 11:32 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sub Dec 01, 2007 12:38 pm
Postovi: 3015
enzimi su veoma labilni molekuli, tj. faktori sredine u kojoj se nadju im vrlo brzo menjaju strukturu i oni postaju neaktivni!
glavna osobina enzima je njihova visoka specificnost - to znaci da enzimi vrse (bio)katalizaciju samo malog broja -hemijski srodnih- a mnogi samo jedne jedine hemijske reakcije! prema tome, enzimi koji se nalaze u povrcu nemaju efekte u organizmu coveka, jer sisari imaju druge metabolicke puteve u kojima ne postoje supstrati enzima koji se nalaze u npr. sargarepi (i drugim namirnicama), ili ako postoje onda npr. produkti takve reakcije nisu potrebni coveku, itd...
dakle-enzimi koji se unose u ljudski organizam, ili se koriste kao kozmetika, itd.. mogu biti upravo samo sintetisani spram potreba i ciljne reakcije koja se zeli dobiti.
u praksi sve ovo znaci da je vecina enzima unistena na putu "od njive do trpeze".

vitamini koji se nalaze u suplementima imaju manju bioraspolozivost i vrednost od onih unesenih namirnicama.
razlog lezi u pojavi koja se zove izomerija. izomeri su vrlo slicni (sa minimalnim razlikama) ali ne i potpuno isti varijeteti onoga sto uprosceno predstavljamo jednom hemijskom formulom. na danasnjem stepenu razvoja nauke jos uvek nisu identifikovani svi izomeri i njihove uloge, ili pak, njihovo sintetisanje nije moguce!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Sre Avg 26, 2009 9:40 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni  član

Pridružio se: Uto Mar 31, 2009 7:51 pm
Postovi: 63
Lokacija: Novi Sad
drbgd: ''...enzimi koji se nalaze u povrcu nemaju efekte u organizmu coveka...''

da li ovo znaci da mi povrce (ili voce) jedemo za dz ako od njih ne dobijamo nikakve enzime?! :roll: ...nemoguce!
znam da povrce ne treba izlagati temperaturi vecoj od 40'C da se ne bi unistavali enzimi...buuu, ko ce ga znati!
na koji nacin ih onda mozemo uneti?


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Čet Avg 27, 2009 8:18 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sub Dec 01, 2007 12:38 pm
Postovi: 3015
povrce unosimo zbog vitamina, minerala, celuloznih vlakana. vitamini su takodje termolabilni.
"teorija" koju je prezentovao matijaBG - bez argumenata-govori da su oni nevazni, a da glavno mesto u hranljivosti voca zauzimaju biljni enzimi.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Čet Avg 27, 2009 11:06 pm 
OffLine
Aktivan član
Aktivan član

Pridružio se: Sub Apr 11, 2009 12:02 am
Postovi: 116
Enzimi su jedan od ključnih segmenata zdrave ishrane.
Rasterećuju organe koji se u nedostatku unosa ishranom bave njihovim generisanjem a koji imaju i drugih poslova.
Pri tom generisanju često se crpe zalihe esencijalnih jedinjenja sa zaliha, što vodi u razne tegobe i uopšte poremećaje oraganizma, postepeno ali neizbežno.
Njihova termolabilnost skopčana sa današnjim brzim i urbanizovanim životom, prouzrokovala je njihov mizeran unos.

Uloga enzima se minimizira i zanemaruje jer:
1. ne mogu se komercijalizovati (poput vitamina, minerala itd) pa tu nema leba za farmaciju,
2. ogromna većina prehrambenih proizvoda iz radnje trpi termo obradu pri kojoj se unište enzimi (zbog produženja roka trajanja, estetike (takozvano "zadovoljstvo potrošača"), odstranjivanja nekih komercijalnih nusprodukata) - priznavanje njihove objektivne nutritivne vrednosti smanjilo bi nutritivnu vrednost proizvoda koji se kupuje.

Sve što je pasterizovano (temp 75-95C npr mleko, jogurt, sokovi, sladoled, soft margarin) ili izloženo još višim temperaturama kroz procese pečenja, deodorizacije, ekstrakcije itd (npr šećer, jestivo ulje, hleb, slatkiši, pečeni zrnasti i orašasti plodovi) nema enzima u sebi.

Enzimi su sačuvani samo u svežem voću i povrću i jednim delom u sušenom (dehidriranom na temperaturi do 40-42 stepena).

_________________
“Čvrsto sam uveren da kad bi ukupno medicinsko znanje koje se danas primenjuje mogli baciti na dno mora, to bi bilo u korist čovečanstva i na štetu riba.“ - Oliver Wendell Holmes
"Virusi ne postoje" - kojekude


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Pet Avg 28, 2009 11:28 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sub Dec 01, 2007 12:38 pm
Postovi: 3015
Citiraj:
Rasterećuju organe ...


koje organe - navedite ih??? enzimi se sintetisu u SVAKOJ zivoj celiji, cak i prokariotskim (bakterije, npr.)!!!

Citiraj:
1. ne mogu se komercijalizovati (poput vitamina, minerala itd) pa tu nema leba za farmaciju,


mogu, sastojci su kozmetickih preparata koji kostaju i preko 10.000 dinara a prodaju se u tc "usce", "delta"
pre nekoliko godina reklamirana je neka smesna naprava u kojoj su enzimi, navodno, zmanjivali deterdzent za ves
itd..itd..

Citiraj:
priznavanje njihove objektivne nutritivne vrednosti smanjilo bi nutritivnu vrednost proizvoda koji se kupuje.

enzimi su katalizatori rekcija visoko specificnih za organizam u kome se stvaraju. to znaci da za masu enzima ne postoji supstrat u ljudskom organizmu - odnosno, narodski receno - nemaju "sta da rade"! sa druge strane u nasem organizmu produkti mnogih enzima ne sluze nicemu zato sto ne postoje metabolicki putevi u kojima su oni potrebni!

--------------------------------------

enzimi su po svojoj strukturi visoko specificni proteini, koji imaju i tzv. kvaternernu strukturu, tako da su nekima od njih vidljivi obrisi molekula elektronskim mikroskopom.
veliki molekuli su glavni u antigen-prezentaciji imunom sistemu coveka, da ne duzim dalje pricu - unos enzima je jedan od razloga sto su alergije sve zastupljenije!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Sub Avg 29, 2009 12:21 am 
OffLine
Stalni član
Stalni  član

Pridružio se: Pet Feb 02, 2007 7:17 pm
Postovi: 75
Ovde treba da se razjasne neke stvari. Da li se misli na enzime ili mozda koenzime?

Kao prvo,

Nas organizam ne moze preko ishrane uneti u krvotok cele proteine. Proteini iz hrane se u nasem digestivnom traktu razgradjuju dejstvom enzima proteaza (pepsin, tripsin i mnogi drugi) do aminokiselina, a one se daje absorbuju kroz creva i ulaze u krvotok. Retko koji protein unesen hranom moze da "prezivi" neostecen i nerazgradjen taj put kroz nas digestivni trakt. Celije koje oblazu unutrasnji zid creva - to su celije enterocite - su tako cvrsto medjusobno spojene bocnim membranama, da izmedju njih ni voda ne moze da prodje. Sve sto se absorbuje iz hrane mora da prodje kroz membranu enterocita, a tu postoji jaka selekcija sta moze a sta ne moze da prolazi. Tako, kroz membranu enterocita ne moze da prodje nista vece od tripeptida, dok aminokiseline veoma lako prolaze. Ako se i desi da neki tripeptid ili dipeptid prodje, on se veoma brzo razlaze do aminokiselina u samoj enterociti. Jedino kod novorodjencadi starih do tri dana postoji mogucnost absorbovanja celih proteina kroz creva (ovo vazi za sve sisare). Pa tako bebce koje je imalo srecu da ga majka doji odmah nakon rodjenja, kroz kolostrum dobija antitela od majke koje ga stite od nekih bolesti neko vreme.

Kao drugo,

Skoro svi enzimi su proteini i to veoma slozeni proteini, a aktivni region zavisi od trodimenzionalne strukture koju stvaraju lanci proteina (jednog ili vise njih). Samo nekoliko enzima su ribonukleoproteini sa aktivnim regionom smestenim u molekulu RNK. Mnogi proteini su vezani u membranama celije, a tih membrana ima bas mnogo - i to sve jedna drugacija od druge, a obavijaju razne organele i ili prave razne lavirinte po celiji. Takvi enzimi se sintetisu u celiji u kojoj dalje deluju, a njihova stabilnost i samim tim aktivnost je uslovljena strogo kontrolisanim pH, koncentracijom soli, prisustvom supstrata u dovoljnjoj kolicini, blizinom drugih enzima u membrani i mnogim drugim faktorima. Ako se i desi da neki takav enzim "ispadne iz membrane" on vrlo brzo bude unisten i razlozen destvom celijskih proteaza. To samo znaci da vecina enzima je aktivna samo u celiji u kojoj su i sintetisani, pravilno sklopljeni u trodimenzionalnu strukturu, usidreni u membranu u odredjeno odeljku celije gde se odrzavaju optimalni uslovi za njihov rad.
Postoje i enzimi koji nisu tako zahtevni u pogledu uslova, kao na primer RNKaze (cepaju RNK). One mogu biti aktivne dugo vremena cak i ako se nadju na stolu ili na laboratorijskom priboru i tesko ih je unistiti. Endonukleaze i egzonukleaze (seckaju DNK) su nesto manje stabilne od RNKaza, ali su i dalje veoma aktivne i seckaju DNK na koju naidju kao od sale. Neke proteaze ce seckati svaki protein na koji naidju, pa se siroko koriste u industriji - slicno i lipaze koje razlazu masti. Enzimi se dodaju deterdzentima za pranje vesa, kozmetickim preparatima (papain je jedan od njih), cak se i koriste u prehrandbenoj industriji za omeksavanje tvrdjih komada mesa, na primer. Postoje i suplementi koji se sastoje od proteaza, nukleaza i llipaza i namenjeni su poboljsanju varenja. Upravo je i sreca da nas organizam ne moze absorbovati cele proteine - zamislite sta bi bilo kada bi armija endonukleaza, proteaza, lipaza i polimeraza unesena kroz hranu vrsljala nesmetano po nasem organizmu - nista zivo ne bi ostalo na svom mestu.
Od dvadeset aminokiselina koje se koriste za sintezu nasih proteina, njih dvanaest nas organizam moze sam da sintetise, a ostalih osam se zovu esencijalne i unose se iskljucivo hranom. Kod male dece u periodu intezivnog rasta i razvoja cak dvanaest amino kiselina je esencijalno. Raznovrsna i kvalitetna ishrana omogucava nam da unosimo dovoljnu kolicinu svih aminokiselina.

Kao trece,

Mnogi enzimi da bi bili aktivni moraju sa se vezu sa nekim kofaktorom - privremeno ili stalno. Kofaktori su cesto joni metala i nemetala, koje unosimo ishranom (kao sto su gvozdje, magnezijum, bakar, sumpor, nikl, selen, cink i sl.) Mnogi kofaktori su manji organski molekuli i njih zovemo koenzimi. To su na primer CoQ, CoA, citohrom, NAD, FAD... Vecinu koenzima nas organizam moze sam da sintetise (mlad i zdrav organizam bez problema, star i bolestan sa nesto umanjenom efikasnoscu ), ali se i oni unose kroz ishranu. Posto su mali, oni prolaze kroz membranu enterocita bez problema. Ovi molekuli su istina termolabilni, a mnogi su osetljivi i na svetlost i prisustvo kiseonika - pa je imperativ za njihov unos kao neostecenih molekula konzumiranje sveze i sirove hrane. Vitamin C je pored ostalih brojnih funkcija u organizmu i sam koenzim - i to jako vazan koenzim. Mnogi vitamini iz B grupe (B1, B2, folna kiselina, niacin) su prekusori za sintezu nekih koenzima.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: ENZIMI A NE VITAMINI
PostPoslato: Sub Avg 29, 2009 7:52 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni  član

Pridružio se: Pet Feb 02, 2007 7:17 pm
Postovi: 75
Citiraj:
Jedino kod novorodjencadi starih do tri dana postoji mogucnost absorbovanja celih proteina kroz creva (ovo vazi za sve sisare). Pa tako bebce koje je imalo srecu da ga majka doji odmah nakon rodjenja, kroz kolostrum dobija antitela od majke koje ga stite od nekih bolesti neko vreme.


Jedna ispravka:

Mislila sam da kazem da kod novorodjencadi starih do tri meseca postoje izrazena pinocitoza i fagocitoza kroz enterocite. To su procesi u kojem celija prosto zahvati deo tecnosti - u ovom slucaju enterocita zahvata deo sadrzaja iz lumena creva -tako sto udubi svoju membranu na jednom mestu i napravi "balon" koji progura u svoju citoplazmu, tako da izgleda kao da celija "jede" ili "pije". Kod novorodjencadi je ovaj proces od zivotne vaznosti, posto njihov digestivni sistem nije dovoljno razvijen i to je nacin da se osigura dovoljan unos proteina (ali i masnoca). Vecina tih proteina biva razgradjena u samoj enterociti, ali neki "prezive" i dospevaju u ekstracelularni prostor, daje u krvotok i limfotok. Mnogi od tih proteina iz majcinog mleka su antitela i ona koja "prezive" pinocitozu neostecena cine pasivni imuni odgovor kod bebice. Ovi procesi postoje i dalje u zivotu - i kod odraslih jedinki, ali u znacajno manjem obimu nego kod bebe - manje od 10% . Zatim, mnogo je manja verovatnoca da ce protein (posebno enzim) ostati neostecen kod odrasle osobe - njega prvo napadnu enzimi iz lizozoma sa kojima se fagozom spaja, a ako to izbegne, u ekstracelularnom matriksu ga cekaju makrofagi da ga prozdru, a ako i njih izbegne, eto za njim citave armije imunog sistema.

Eto, samo to sam htela da dodam.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 8 Posta ] 

Izdvajamo za vas:



Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 11 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: