Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 1182 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54 ... 79  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Dec 10, 2008 8:51 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Hernija , bruh ili kila


Bruh, kila ili hernija se često javljaju, pogotovo kod muškaraca. Kila je izbočenje trbušne maramice (peritoneum) kroz otvor na trbušnom zidu u koji kao u neku kesu upadaju trbušni organi. Kilni otvor (prsten) najčešće nastaje na oslabljenom delu trbušnog zida. To su najčešće otvori kroz koje prolaze krvni sudovi i nervi. Sadržaj kilne kese su trbušni organi creva i nekad bešika. Hernija može da nastane i na mestu gde je trbušni zid povređen ili sečen u toku operacije.

Mesta gde najčešće nastaju kile:

Preponska ili ingvinalna hernija je najčešća i sreće se kod muškaraca u 80 - 90% svih kila trbušnog zida. Kod muškaraca kilna kesa prolazi kroz preponski kanal pored semenog kanala i krvnih sudova koji idu do testisa. Kod žena kroz taj kanal prolaze okrugle materične veze i pored njih može da nastane kila.
Femoralna, bedrena ili kruralna kila se javlja mnogo češće kod žena. Nastaje prolaskom kilne kese u preponama kroz otvor na trbušnom zidu kroz koji prolaze krvni sudovi za noge.
Pupčana ili umbolikalna hernija nastaje na mestu gde su prolazili krvni sudovi pupčane vrpce od majke do bebe u toku njenog života u materici.
Hijatus hernija kod koje želudac pored jednjaka sklizne u grudnu duplju.
Ventralna, abdomonalna hernija ili kila bele linije nastaje po središnjoj liniji trbuha (linea alba ili bela linija). Kila po središnjoj liniji trbuha je najčešće u predelu iznad pupka (epigastrična).
Kako nastaju hernije?


Neke kile su urođene a neke nastaju tokom života kada se pritisak u trbušnoj duplji poveća. To se dešava na primer prilikom nekog težeg posla, kašlja, kod slobodne tečnosti u trbuh (ascites). Takođe nastaje kod mršavih, oslabelih ljudi, kao i kod debelih.

Tegobe kod hernija


Kod kile se oseća pritisak, nelagodnost ili neodređen bol. Ako je kila nastala posle neke povrede onda dominira bol koji se smiruje za nekoliko dana. Obično male kile sa uzanim otvorom pričinjavaju veće tegobe od velikih sa širokim otvorom. Jednom nastala hernija obično ne miruje. Vremenom se povećava i mogu da nastanu komplikacije.

Komplikacije kod hernija


Srašćenje kilne kese sa njenim sadržajem. To dovodi do većeg bola, poremećaja kretanja crevnog sadržaja i može doći do uklještenja.
Zapaljenje nastaje zbog poremećaja cirkulacije krvi u ispalim organima, povređivanja prilikom vraćanja kile u trbuh i zbog zastoja crevnog sadržaja. Zbog zapaljenja dolazi do zadebljanja kilne kese i sadržaja u njoj.
Uklještenje ili inkarceracija je najčešća komplikacija. Kod uklještenja dolazi do prestanka prolaza crevnog sadržaja kroz creva koja se nalaze u kilnoj kesi. Tada nastupa ileus i gangrena creva. Kod uklještenja postoji bol najpre difuzan, a zatim je lokalizovan na predeo kile. Stolice i vetrova nema. Bolesnik povraća, ima muku i grčeve u trbuhu. Kasnije povraća sadržaj sa fekalnim mirisom. Stanje se pogoršava i neophodna je hitna hirurška intervencija.
Lečenje hernija


Hernije se leče hirurški sem kod bolesnika koji iz nekog razloga ne mogu da se operišu. Kilna kesa se otvori, njen sadržaj vrati u trbušnu duplju, kilna kesa i kilni vrat iseku i postavi mrežica da ojača trbušni zid. Kilu treba operisati na vreme, dok nije postala suviše velika i dok je trbušni zid još očuvan, tako da se njime može zatvoriti otvor kile. Postoji više vrsta hirurškog lečenja hernija. Klasičan pristup, koji se ređe koristi, zatim sve češća implantacija bioaktivnih materijala tzv. mrežica, kao i laparoskopske metode. Koji će od tretmana biti primenjen zavisi od lokalnog nalaza i procene ordnirajućeg hirurga. Konzervativno lečenje je ručno vraćanje kilnog sadržaja u trbuh i nošenje ortopedskih utega (bandaža). Međutim, izlečenje je moguće samo hiruškim putem.

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Dec 10, 2008 9:03 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
Postovi: 2010
Lokacija: tu u vashoj blizini
Hepatitis C --------------------------------------------------------------------------------


Hepatitis C je jedna od tri najčešće virusne infekcije jetre (Hepatitis A i Hepatitis B su druge dve) i do nedavno nismo ni znali da postoji. Hepatitis C je opasniji, ali srećom ređi od hepatitisa A ili B, jer se obično razvija u hroničnu infekciju. To se dešava i kod ljudi sa normalnim imunim sistemom. Može dovesti do ciroze, raka jetre, njenog otkazivanja i smrti. Nažalost, nijedna vakcina ne štiti od ove zaraze. Od nedavno, dosta se priča o hepatitisu C, što kod mnogih ljudi dovodi do straha od moguće infekcije. Hepatitis C ostaje, ipak, relativno retka bolest - javlja se jednu desetinu ređe od hepatisa B.

Šta je hepatis C ?
Hepatitis C je virusna infekcija koja napada jetru. Lekari još ne razumeju u potpunosti različite aspekte ove infekcije. Zna se da mnogi ljudi nisu znali da imaju ili su imali zarazu, sve dok ne bi stigli pozitivni rezultati testiranja krvi. Hepatitis C takođe može izazvati jaku i po život opasnu infekciju koja vodi do otkazivanja jetre i smrti. Prava opasnost hepatitisa C leži u nesposobnosti našeg organizma da se oslobodi infekcije. Tako, kod 90 posto ljudi sa normalnim imunim sistemom hepatitis C postaje hroničan, a u 20 posto ovih slučajeva napreduje do ciroze. Infekcija hepatisom C takođe povećava izglede za rak jetre (hepatoma), otkazivanje jetre i smrt. Hepatitis C još je opasniji za ljude sa HIV-om i drugim bolestima koje slabe imuni sistem. Kod takvih osoba obično se razvija hroničan hepatitis praćen bržim propadanjem jetre.

Simptomi
Simptomi hepatitisa C veoma su različiti, kako po ozbiljnosti tako i po trajanju. Dok su neki ljudi smrtno bolesni, drugi ni ne znaju da su oboleli. Uobičajni simptom je jak zamor - neki ljudi osećaju kao da ne mogu da ustanu iz kreveta. Drugi česti simptomi su mučnina i povraćanje, koji se obično pojačavaju tokom dana, gubitak apetita, groznica, bolovi u mišićima i osećanje nelagodnosti u predelu gornjeg abdomena. Kod većine ljudi se javi žutica (ljudi poprime žutu boju, što se naročito vidi u beonjačama). To je posledica nemogućnosti jetre da obradi žuč. Mokraća potamni, a stolica postaje boje peska.

Dijagnoza
Ono što lekar prvo primeti je žuta boja očiju i kože. Analiza krvi otkriće zapaljenje jetre (enzimi iz obolelih ćelija jetre dospevaju u krv i njihova količina je povećana u odnosu na normalno stanje). Lekar sada zna da je hepatitis prisutan, ali ne zna koje je vrste. Različiti testovi krvi detektuju delove hepatitisa C ili antitela koje telo proizvodi za odbranu. Ako je bilo koje od ova dva prisutno, lekar zna da je osoba zaražena hepatitisom C. Delovi virusa hepatitisa C ili antitela razlikuju se od ostalih tipova virusa hepatitisa.

Kako se dobija?
Hepatitis C se najčešće širi preko zaražene krvi, ali nije potrebna transfuzija da biste se zarazili. Mikroskopska količina zaražene krvi moze biti dovoljna za infekciju. Deljenje igala (čak i onih za tetoviranje), brijači, četkice za zube i seks-igračke prenose virus. Osobe koje su na dijalizi bubrega ili koje su izvršile transplantaciju organa pre 1992. godine imaju povećan rizik od infekcije ovim hepatitisom. Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u SAD klasifikuje hepatitis C kao sekusalno prenosivu bolest kod muškaraca koji imaju seks sa muškarcima, iako ostaje nejasno kako se u tom slučaju bolest prenosi. Iako je virus verovatno prisutan u semenu, čini se da nije velika mogućnost zaraze od analnog ili vaginalnog seksa pri kojima se ne koristi zaštita. Nije dokazano da se hepatitis C prenosi putem nezaštićenog oralnog seksa.

Kako se leči?
Ne postoje lekovi napravljeni specifično za akutni hepatitis. Lečenje se obično opisuje kao "potpomažuće", najvažnije je mirovanje, dobra ishrana i pažljivo praćenje stanja jetre da bi se utvrdio njen oporavak. Mučnina je česta kod hepatitisa i zbog njenog pojačavanja tokom dana većina lekara savetuje uzimanje obilnijih obroke ranije. Postoje lekovi koji pomažu kod vrlo jake mučnine. Smeštanje u bolnicu je retko, ali povremeno neophodno ako ne možete uneti dovoljno hrane i vode ili ako ste preslabi da ostanete kod kuće.

Izbegavajte alkohol i droge, jer oni dodatno opterećuju jetru, sve do potpunog oporavka. Vaš lekar, a ne simptomi, određuje da li ste se oporavili ili ne. Redovno posećujte lekara da biste pratili funkcionisanje jetre i održavali pravilnu ishranu.

Vaš lekar može preporučiti biopsiju jetre ako ste zainteresovani za nastavak terapije sa interferonom (lekar može prepisati kombinovanu terapiju interferonom i ribavironom). Biopsija pre početka tretmana utvrdiće dokle je stiglo zapaljenja i fibrioze u jetri. Neki lekari misle da, ako su testovi vaše jetre i trombociti normalni i ne nameravate da uzimate interferon, onda ima malo razloga za biopsiju.

Ne treba da postanete izolovani ako imate hepatitis C, dovoljno je da izbegavate bilo šta što bi vašu krv dovelo u kontakt sa drugima, ukljući deljenje brijača, igala i četkica za zube ili nepropisno ostavljanje higijenskih uložaka, itd.

Bilo ko, ko je imao hepatitis C, trebalo bi da je vakcinisan protiv hepatitis A i B. Bilo koja od ove dve zaraze mogla bi da u paru sa hepatitisom C ozbiljno ošteti jetru.

Predrasude
Evo nekih činjenica o čestim zabludama.

Hepatitis C nije smrtna kazna. Ljudi žive dug i zdrav život čak i nakon što su se zarazili. Kod nekih se hroničan hepatitis C ni ne javi. Vakcina za hepatitis A ili B ne štiti od C tipa. Samo zato što ste imali jedan tip hepatitisa ne znači da ste sigurni od drugih.

Prevencija
Srećom, lekari sada imaju testove koji proveravaju prisustvo hepatitisa C u rastvorima krvi i to je drastično smanjilo rizik od zaraze. Još uvek ne postoji vakcina za zaštitu od hepatitisa C. Nikad ne delite igle, brijače, četkice za zube, seks igračke ili bilo šta što može preneti čak i najmanju količinu zaražene krvi. Ako imate hepatitis C, bićete zarazni pre nego što budete znali da ga imate, a i kada budete mislili da je prošao.

Bitno za ljude sa narušenim imunim sistemom
Hronične infekcije hepatitisa C su zabrinjavajuće visoke kod ljudi sa normalnim imunim sistemom. Ako imate HIV i hepatitis C, veće su vam šanse da dobijete po život opasnu hroničnu infekciju. Simptomi i razvoj bolesti su izraženiji kod pacijenata sa narušenim imunim sistemima. Pacijenti na dijalizi i oni koji primaju organe imaju povećan rizik od hepatitisa C.

Bitno za trudnice
Trudnice mogu preneti hepatitis C svojoj nerođenoj deci. Nije dokazano da se prenosi dojenjem.

Vreme inkubacije
Ako dobijete simptome, oni se obično pojavljuju dve do šest nedelja nakon izlaganja. Imajte na umu da mnogi koji su zaraženi uopšte ne razviju simptome a šire zarazu, ne znajući za to.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sre Dec 10, 2008 9:04 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Apr 01, 2008 6:10 pm
Postovi: 2010
Lokacija: tu u vashoj blizini
Hepatitis B

Hepatitis B je veoma ozbiljna infekcija jetre, a izaziva je virus hepatitisa B (HBV) koji napada jetru.

Ovaj virus se prenosi krvlju i telesnim tečnostima koje sadrže krv. To se može dogoditi direktnim kontaktom krv-na-krv, seksom bez zaštite, korišćenjem droga, i u toku porođaja sa inficirane majke na novorođenče. HBV je 100 puta zarazniji od virusa side. Hepatitis B se ipak može sprečiti pouzdanom i efikasnom vakcinom. Vakcina ne pomaže onima koji su već hronični nosioci HBV.

Simptomi

Kada se zdrava odrasla osoba zarazi virusom hepatitisa B (HBV), telo može reagovati na nekoliko različitih načina. Sledi spisak nekih mogućih simptoma HBV.

U oko 50 posto slučajeva HBV ne izaziva nikakve simptome.

Otprilike 49 procenata zaraženih ljudi imaju neke simptome, među kojima mogu biti groznica, umor, bol u mišićima ili zglobovima, gubitak apetita, mučnina i povraćanje. Mnogi od njih pomisle da imaju grip te ne pripisuju ove simptome HBV.

Kod oko 90 procenata svih zaraženih ljudi razviju se antitela protiv ove bolesti koja u potpunosti očiste virus iz njihovih tela. Iako možda i osete neke od simptoma, ti ljudi se oporave bez komplikacija.

Kod veoma malog broja ljudi (oko jedan posto) razvije se akutni fulminantni hepatitis opasan po život. Može se dogoditi da kolabiraju od umora, da im požute koža i oči (žutica) i da im stomak bude nadut. Akutni fulminantni hepatitis se razvija veoma iznenadno i brzo i može imati fatalan ishod ako se odmah ne počne sa lečenjem.

Kod oko 5-10 posto zaraženih odraslih osoba nikada se ne razviju antitela na ovaj virus i oni postaju hronični nosioci virusa hepatitisa B, a često to i ne znaju. Kod hroničnih nosilaca postoji povećan rizik od oboljenja jetre kao što su ciroza ili rak jetre, budući da virus hepatitisa B konstantno napada jetru. Hronični nosioci obično imaju hroničnu upalu jetre a na kraju mogu dobiti cirozu ili rak jetre.

Dijagnoza

Dijagnoza akutne HBV infekcije postavlja se jednostavnim testom krvi na HBV- antitela.
Postavljanje dijagnoze hroničnog hepatitisa B može biti teško (jedino posebnim ispitivanjem krvi u svrhu otkrivanja HBV).

Lečenje

Dok za akutni hepatitis B ne postoji način lečenja, za hronični hepatitis B postoje dva odobrena načina lečenja - interferon alfa-2b i lamivudin.

Hepatitis B se može sprečiti pouzdanom i efikasnom vakcinom. Rizik može biti sveden na minimum ograničavanjem broja partnera, uzdržavanjem od upotrebe droga i korišćenjem mera za bezbedan seks.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 12:00 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sub Dec 22, 2007 11:25 pm
Postovi: 1276
Heljda

Fagopyrum esculentum, F. cymosum, F. tataricum se svrstava u žitarice jer ima rižino zrno i način korištenja, a po morfološkim i fiziološkim svojstvima se bitno razlikuje od drugih žitarica.
Druga imena heljde su: ajda, eljda, hajda, hajdina, jelda, golokud. Engleski naziv joj je buckwheat, njemački: Echter Buchweizen, Buchwiezen, Echte Buchweizen, francuski: Blé noir, Sarrasin commun, talijanski: grano saraceno comune, slovenski: ajda.


Heljda poreklo vuče iz Azije gdje se koristila još 6.000 prije nove ere, odakle se proširila u Tibet, Kinu, Japan i Europu. Upravo na našim prostorima zabeležen je najstariji uzgoj heljde u Europi, još oko 4.000 p.n.e.
Danas je ova namirnica pomalo zaboravljena, vrlo retko se koristi u svakodnevnoj ishrani , a zadržala se tek u nekim restoranima kao specijalitet. Međutim, kako u posljednje vrijeme jača svest o zdravoj ishrani , heljda ponovno dobija na velikoj važnosti budući je vrlo zdrava i korisna namirnica. Nutricionisti ju predlažu kao integralnu žitaricu, ali i kao čaj.
Slika
Modernim značajnim istraživanjima u Evropi i Americi, dokazano je kako heljda ima lekovito dejstvo na širok spektar zdravstvenih tegoba: kod kardiovaskularnih bolesti, a posebno kod povišenog krvnog pritiska te probavnih problema. Kako sadrži rutin koji je prirodan antioksidans, istraživanja su dokazala da zastupljenost heljde u svakodnevnoj prehrani uveliko pomaže u prevenciji dijabetesa i bolesti krvnog sistema. Takođe, čaj od heljde pomaže kod oparavka od zračenja i hemoterapije.

Jedna šoljica kuvane heljde (oko 150 gr) sadrži 34% mangana, 25% triptofana, 22% magnezija, 20% biljnih vlakana i to uz svega 150 kalorija.
Preradom heljde dobija se brašno koje se može korisititi za spremanje svih vrsta jela od testa. Jedno od japanskih specijaliteta soba (slično špagetima) pravi se upravo od ove vrste brašna.
Heljda je idealna namirnica za spremanje prirodno zdravih i dijetalnih jela, kod poremećaja u probavnom sistemu.
Lekovito djelovanje
U novije vrijeme, o velikom povratku heljde svedoče najpre poklonici zdrave i prirodne hrane Poznati su lekovita dejstva heljdinog čaja u lečenju:
- bolesti krvnih sudova (proširenje vena, pucanje kapilara, i razna krvarenja kapilara),
- slabe memorije (poglavito kod starijih osoba, hrana za mozak),
-reumatizma, glaukoma, dijabetesa,

-značajna su otkrića nemačkih biologa koji su utvrdili da jela od heljde snižavaju pritisak , slično kao i riža te preporučuju heljdu u lečenju hipertenzije , i arteroskleroze ,
- osobama starije dobi i osobama obolelih od spomenutih bolesti, jela od nepročišćene heljde (heljdina kaša) pomlađuju krvne sudove.
Čaj za smirenje
Heljda je idealna namirnica za spremanje prirodno zdravih i dijetalnih jela (hajdina kaša) kod poremećaja u probavnom sistemu (želuca, creva),
- kod posljedica zračenja i kemoterapije (razne vrste karcinoma),
-kod preteranog umnog rada (jača memoriju i koncentraciju, kao hrana za studente),
- kod nervne rastrojenosti (depresivna i razdražujuća stanja),
- gojaznosti (dijeta),
- kod slabe krvne slike (slabokrvnost),
- dijabetesa (danas možemo reći da su žitarice kao heljda, proso, zob, ječam i riža, hrana koja deluje na dijabetes, te se preporučuje dijabetičarima da svakodnevno unose celo zrno kuvane žitarice u organizam),
Poznato je lekovito djelovanje čaja od cveta heljde na organe za disanje (kašalj, sluz, katar), a mješavina lista i cvetova heljde leči arteriosklerozu krvnih žila. U krajevima gdje se heljda najviše uzgaja pije se čaj od semena za smirenje i kod nesanice. Grubo brašno od heljde koristimo za pripremu raznih obloga u lečenju raznih kožnih nečistoća (lišajeva, ekcema, čireva), a u kozmetici za negu lica i to za pripremu maski (piling).
Homeopatija

Homeopatski lijek Fagopyrun koristi i se za lečenje kožnih bolesti kao što su upala, infekcija, svrab, osip i raznih kožnih nečistoća kože, hemoroida, varikoznih vena, arterioskleroze, krvarenja itd.


Lekovit sadržaj
Plod heljde sadrži: energetska vrijednost na 100 g iznosi 1407 kJ ili 335 kcal. Ugljenohidrata ima 72 %, belančevina 12 %, biljnog ulja 2,4 %, biljnih vlakna 25 %, kalijuma 448 mg, fosfora 282 mg, kalcijuma 114 mg, gvožđa, natrijuma, globulina, glutenina, magnezijuma, vitamina B kompleksa. List: 1-5 % glikozida rutina (vitamin P).

Iskustva i kontraindikacije

Zapad medicina koristi heljdu kao adstrigent, arteriosklerotik, dermetik, sedativ, za liječenje bolesti kože i krvnih sudova , bolesti živaca. Med se koristi tegobe sa želucem itd.
Kineska medicina (heljda - chiao mai)koristi med od heljde, za lečenje dečjeg mokrenja u krevetu.
Kontraindikacije nisu poznate, osim kod upotreb većih količina.

Čaj

(za lečenje arterioskleroze i jačanja otpornosti kapilara)
2 kafene kašičice osušene biljke, 2 dl vode
načun pripreme: kipućom vodom prelijemo bilje, poklopimo, pustimo da odstoji 15 minuta i procedimo, pijemo 2-3 šoljice čaja dnevno. Za dobar rezultat, terapija čajem traje 4-8 nedelja.

Čaj II.

(za liječenje arterioskleroze)
1 supena kašika neoljuštenog semena heljde, 2 dl vode
Način pripreme: seme heljde kuvamo u vodi 10 minuta i procedimo.
Pijemo mlako 2-3 šoljice dnevno, a ako zasladimo sa heljdinim medom napitak deluje umirujuće. Terapija traje 3-4 tjedna.

Heljdina supa
(za liječenje visokog pritiska i arterioskleroze)
1 šoljica semena heljde, 5 g korijena peršina s lišćem, 1 l vode, kim
Način pripreme: seme heljde operemo i preko noći ostaviti da nabubri. Sutradan ocedimo i stavimo da se kuva.
Kuvati na tihoj vatri uz povremeno mešanje da ne zagori. Dok se kuva, operemo koren peršuna i sitno ga izrendati, a listove sitno iseckamo. Kad utvrdimo da je heljda malo omekšala, dodajmo izrendani koren peršuna i pustimo da se kuva 2-3 minuta.
Kad serviramo heljdinu supu , neposredno pre samog jela posipamo seckanim peršunom i mlevenim semenkama kima.


Slika

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=jb6WHPsj ... re=related

ACTA EST FABULA. SAPIENTI SAT .
Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 12:06 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Hvala zmajček :lol:

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 12:51 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Holesterol



Sta je holesterol?

Holesterol je normalni sastojak krvne plazme i tkiva (posebno zuci i nerava). Holesterol je nerastvorljivi lipid ciji je molekul sastavljen od sterolnog jezgra i ne sadrzi ni jednu masnu kiselinu, a ima jednu OH grupu koja omogucava emulgovanje masti u vodi. Jezgro se sastoji iz 17 C atoma u prstenastom jezgru i bocnog lanca koji se sastoji iz 8 C atoma. To je najrasprostranjeniji steroid u organizmu. Prisutan je u slobodnom i vezanom obliku (esterifikovan sa masnim kiselinama, i to najcesce sa linolnom-75 %). Esterifikacija se vrsi enzimom LHAT (lecitin-holesterolacil transferaza).

Kako se stvara holesterol?

Hranom ga unosimo preko zivotinjskih namirnica (junetina, iznutrice, jaja) i kao takav naziva se egzogeni holesterol. Prosecno se dnevno unese 500-1000 mg egzogenog holesterola. U telu se takodje sintetise i to je endogeni holesterol koga uglavnom sintetise jetra i crevna sluzokoza. Sintetise se dva do tri puta vise nego sto se unosi hranom.

Zasto nam je potreban holesterol?

S obzirom da se moze sintetisati u telu holesterol nije esencijalna supstanca, medjutim ipak je vazan zbog brojnih funkcija koje obavlja u organizmu:

* sastavni je deo strukture membrana u svim celijama tela;
* osnovni je sastavni deo zuci, vitamina D i hormona (adrenalina i steroidnih hormona kao i seksualnih hormona (estrogena i testosterona);
* pomaze apsorpciju masnih kiselina (esterifikovani holesterol-70 %);
* esterifikovan holesterol transportuje masne kiseline cirkulacijom;
* stiti kozu od isparavanja (precipitira se u roznatom delu koze);

U vecim kolicinama holesterol se depunuje u nervnom tkivu, zutom telu i kori nadbubrega. Takodje, se nalazi u krvi i zuci. Prvi put je izolovan iz zucnog kamenca, pa odatle potice i njegov naziv.

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 12:52 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Sta se desava sa holesterolom u nasem organizmu?

Unet hranom, apsorbuje se preko crevne sluzokoze (ileum), a zatim limfnim sistemom holesterol dolazi do Ductus Toracicusa (najveci limfni sud) do venske krvi. Holesterol koji je unet hranom obicno je vezan za masne kiseline (esterifikovan holesterol) i masne kiseline se moraju odstraniti pre apsorpcije enzimima u tankom crevu. Ne apsorbuje se sav holestreol unet hranom. To varira od osobe do osobe i krece se od 25-75 % (55 % prosek). Emulguje se u tankom crevu pod dejstvom zucnih soli na micele. Isto se desava i sa trigliceridima (glicerolom i masnim kiselinama). Trigliceridi i holesterol estri nisu rastvorljivi u vodi, oni se vezuju za fosfolipide i proteine i stvaraju lipoproteine (koji su rastvorljivi u vodi). Oni se sintetisu ne samo u celijama creva, vec i u jetri. Lipoproteini se razlikuju po tome koliko sadrze triglicerida, holesterola, fosfolipida i proteina, kao i po tipu proteina.

Culi ste za HDL i LDL (sta je "dobar", a sta "los" holesterol?)


LDL holesterol se jos naziva i "los holesterol" jer on prenosi 75 % masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosac holesterola. HDL holesterol, koji se jos naziva "dobar holesterol" sadrzi 50 % proteina i samo 20 % holesterola. LDL nosi holesterol u krvne sudove, izazivajuci stvaranje ateromatoznog plaka i razvoj srcanih oboljenja. Suprotno tome HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on putem zuci izbacuje iz organizma. Znaci da HDL prenosi "los holesterol iz cirkulacije u jetru, i time cisti krv od loseg holesterola i sprecava pojavu ateroskleroze.

HDL holesterol osoba moze voljno da poveca:

* prestankom pusenja
* upraznjavanjem fizicke aktivnosti

Na vrednosti HDL-a utice pol (zene ga imaju vise jer estrogen utice na njegovo povecano stvaranje) i nacin ishrane.

Smatra se da male kolicine alkohola uticu na povisenje HDL-a, ali obzirom na druge stetne posledice alkohola bolje je upraznjavti zdravu ishranu i fizicku aktivnost.

Sta su hilomikroni?

Put holesterola u organizmu zavrsava se hilomikronima. To su najvece cestice lipoproteina (750-1200 Angstrema) i oni prenose egzogene lipide (narocito trigliceride) iz creva u druge organe, zaobilazeci jetru.

Hilomikroni sadrze najvise triglicerida, zatim fosfolipida, holesterola, a najmanje proteina. Oni odlaze u limfne sudove, D. toracicus, a odatle u krv. Na tom putu hilomikroni odaju trigliceride misicima i masnim celijama. Hilomikroni se kratko zadrzavaju u cirkulaciji, svega nekoliko casova posle jela (sest sati). Brzo se uklanjaju iz plazme jer dolaze u dodir sa lipoproteinskom lipazom. To je enzim cije lucenje omogucava insulin i glukoza, a aktivira ga heparin.

Apsorpcija holesterola iz hrane je u crevima brza nego od uklanjanja holesterola iz krvi, zbog cega nije preporucljivo jesti masnu hranu 6-12 sati pre vadjenja krvi. Pod dejstvom lipoproteinske lipaze (LP) hilomikron gubi masne kiseline koje se oslobadjaju u perifernu cirkulaciju, gde se koriste kao izvor energije i sintezu drugih lipida. Ostatak hilomikrona (hilomikron koji je izgubio deo lipida na svom putu-remnans) odlazi u jetru. U slucaju nedostatka lipoproteinske lipaze nastaje hilomikronemija. U jetri se od ostataka hilomikrona sintetise endogeni holesterol, tj. lipoproteini koji se po gustini dele na: HDL (High Density Lipoprotein), LDL (Low Density Lipoprotein) i VLDL (Very Low Density Lipoprotein).

Sta biva sa viskom holesterola?

Holesterolske cestice (LDL cestice) delimicno odstranjuju hepatociti, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori smesteni na povrsini celije. LDL cestica biva uvucena do lipozoma celije, a receptor se odvaja i krece prema membrani da preuzme nove LDL cestice. LDL cestica po odvajanju od receptora nastavlja kretanje dublje u celiju i Apo protein se razgradjuje na aminokiseline, a estri holesterola se hidrolizuju, oslobadja se holesterol koji sluzi:

* za izgradnju celijske membrane;
* reesterifikuje se;
* skladisti se u celiji;
* napusta celiju (u hepatocitima za sintezu zuci);

Kolicina holesterola koja ce se naci u celiji odredjena je brojem LDL receptora sto se odvija na principu negativne povratne sprege. Povecana kolicina holesterola u celiji sprecava sintezu LDL receptora, a smanjena kolicina holesterola u celiji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora. Prema tome LDL receptori su odgovorni za odstranjivanje LDL holesterola iz plazme, a broj LDL receptora je kljuc za regulaciju LDL holesterola u plazmi.

Brown i Goldstain su 1986. godine dobili Nobelovu nagradu za otkrice lipoproteinskih receptora na membrani jetrinih celija koji odstranjuju holesterol iz cirkulacije i inhibisu sintezu holesterola u jetri. Takodje su otkrili da ako neka osoba ima manje receptora nego sto je uobicajeno ili su oni manje osetljivi, nivo holesterola u krvi se povecava. Smatra se da je broj ovih receptora nasledan. Prema tumacenju ovih naucnika nivo holesterola u celiji regulise se pomocu tri mehanizma:

* inhibise stvaranje enzima (hidroksimetilglutaril koenzimA reduktaze) za stvaranje endogenog holesterola;
* stimulise enzim (acilholesterolaciltransferaza) i tako nastaju holesterolski estri;
* holesterol u celiji pokrece feet back mehanizam tako da celija prestaje da stvara nove receptore i time se prekida ulaz egzogenog holesterola u celiji;

Drugi istrazivaci smatraju da odstranjivanje holesterola iz cirkulacije zavisi da li receptori prepoznaju lipoproteine sto zavisi od specificnog proteina koji nose.

LDL cestice se uklanjaju iz cirkulacije:

* autoregulacijom (80 %), tj. na osnovu tri gore pobrojana mehanizma. To se odvija najcesce u celijama jetre, nadbubrega, gonada, tj. organa koji se aktivno dele i imaju izuzetno velike potrebe u holesterolu, a ujedno i najveci broj receptora na svojim membranama;
* Alternativni put "Skavenger" puta ili tkz. receptora cistaca. Celije koje koriste ovakav nacin uzimanja holesterola nisu zasticene od njegovog prekomernog nagomilavanja (glatke misicne celije, endotelne celije i makrofagi), a to su celije koje imaju znacajnu ulogu u aterogenezi;

Opasnost od nagomilavanja holesterola u celijama postoji u situacijama kada ne postoje receptori, kao sto je slucaj u porodicnoj hiperholesteronemiji ili kada je ishrana bogata mastima i holesterolom.

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 12:54 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Sta utice na povecanje holesterola u krvi?

Faktori koji uticu na koncentraciju holesterola u plazmi:

* Preteran unos holesterola u dnevnim obrocima
* Povecan unos zasicenih masnih kiselina u dnevnom obroku (masne kiseline se deponuju u jetri i stvara se vise acetil-koenzima A koji je, kao sto smo rekli, glavni faktor za sinetezu holesterola
* Nezasicene masne kiseline neznatno smanjuju koncentraciju holesterola;
* Nedostatak tiroksina povecava koncentraciju holesterola (hiperholesterolemija kod hipotireoze);
* Estrogen smanjuje, a androgeni povecavaju nivo holesterola u krvi;

Prevencija holesteronemije

* Prestanak pusenja
* Adekvatna ishrana
* Fizicka aktivnost
* Lekovi
* Vitamini
* Umereno uzimanje alkohola


Adekvatna ishrana

* Smanjiti ukupni energetski unos
* Masti ograniciti na 30 % ili manje od ukupnog kalorijskog unosa (50-67 g masti dnevno u dijeti od 1500-2000 kCal)
* Zasicene masne kiseline treba da cine 8-10 % u odnosu na ukupnu kolicinu masti (15-23 g)
* Polinezasicene masne kiseline treba unositi 10 % (15-23 g)
* 15 % mononezasicenih masnih kiselina (15-33 g)
* holesterol smanjiti na manje od 300 mg dnevno
* 2.4 g soli dnevno
* ugljeni hidrati (kompleksni) treba da budu zastupljeni 55-60 % ukupne energetske vrednosti
* antioksidansi (beta karotin, vitamini C i E)
* povecati unos dijetnih vlakana
* umerene doze alkohola (120 g vina, 360 g piva ili 25 g viskija)

Danas se zna da ukoliko se zeli sniziti vrednost holesterola u krvi manje je znacajno smanjenje holesterola u hrani, dok je daleko vaznije smanjiti ukupan kalorijski unos, a posebno unos zasicenih masnih kiselina (stearinska i palmitinska). Ranije se smatralo da izbegavanje jaja, narocito zumanca (jedno jaje 275 mg holesterola) moze doprineti smanjenju ukupnog holesterola. S obzirom da znamo da se holesterol unet hranom (egzogeni) ne iskoriscava u potpunosti, kao i da dugotrajan nedostatak hranljivih materija iz zumanceta dovodi do makularne degeneracije i remeti funkciju vida preporuke od jednog do tri jaja nedeljno povecane su na 3-4 jaja.

Kolicina holesterola u 100 g namirnice

Dzigerica pileca 500 mg
Dzigerica teleca 370 mg
Jaje (tvrdo kuvano) 274 mg
Dzigerica svinjska 260 mg
Morski rakovi 195 mg
Svinjsko meso 121 mg
Hamburger 120 mg
Sir Gauda 114 mg
Slatka pavlaka 111 mg
Krem sir 110 mg
Sir Cheddar 105 mg
Majonez 105 mg
Govedji odrezak 101 mg
Virsle (pilece meso) 100 mg
Slanina 93 mg
Piletina (batak) 91 mg
Piletina (belo meso) 69 mg
Skoljke 67 mg
Kisela pavlaka (20 %) 66 mg
Sardine 61 mg
Piskote 60 mg
Pasteta, svinjska 50 mg
Sladoled 44 mg
Tunjevina 31 mg
Mleko 3.3 % mm 14 mg
Jogurt 13 mg

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 1:01 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
HOLESTEROL

HRANA I HRANLJIVI SASTOJCI KOJI PRIRODNIM PUTEM SNIŽAVAJU VAŠ
NIVO HOLESTEROLA


Sledi lista prirodnih naminica, hranljivih sastojaka i dodataka koji snižavaju holesterol:

1. JEČAM (i sve od ječma)
2. HROM-PIKOLINAT ( uzimati svakodnevno najviše 3 tablete od 200 mcg),
3. KUKURUZNE MEKINJE
4. POVRĆE IZ PORODICE KRSTAŠICA ( prokelj, karfiol),
5. PLAVI PATLIDŽAN
6. ULJE NOĆURKA ( sadrži gama-linolnu kiselinu-GLA, 1-3 dnevno od 250 mg.)
7. SEME PISKAVICE
8. VLAKNA
9. RIBLJA ULJA : EPA ili DHA ( omega 3 masne kiseline)
10. BELI LUK ( kao dodatak, uzimajte po jednu kapsulu najviše tri puta dnevno)
11. ĐUMBIR (kao začin u jelu ili po jedna kapsula 3 puta dnevno)
12. GVAROVA SMOLA ( ekstrat semena biljke gvar).
13. RAZNE VRSTE PASULJA ( pinto, lima, azuki, amer...)
14. MONOZASIĆENA ULJA (maslinovo ulje, ulje od kikirikija, repice...),
15. OVSENE MEKINJE ( sve od ovsa: brašno, ljuspice, mleko...)
16. CRNI LUK,
17. PEKTIN ( iz jabuka ili grejpfruta),
18. FITOSTEROLI: beta-sitosterol, stigmasterol, kampesterol( prirodna jdinjenja iz namirnica biljnog porekla kao što su pirinač i soja)
19. POLINEZASIĆENA ULJA ( suncokretovo, kukuruzno,šafranovo)
20. SIROVA ŠARGAREPA
21. CRVENA PAPRIKA,
22. PIRINČANE MEKINJE,
23. SOJINO ZRNO ( SVE OD SOJE: lecitin, mleko, sir, miso, sejtan,soja sos...)
24. VITAMIN C, VITAMIN E
25. JOGURT
26. JABUKOVO SIRĆE ( TONIAKTIV, KAPSULE )
HOLESTEROL RASTE OD:
- PUŠENJA
- KOFEINA
- STRESA
- KONTRACEPTIVNE PILULE
- RAFINISANOG ŠEĆERA
- ADITIVA U HRANI
- MATERIJA KOJE ZAGAĐUJU ŽIVOTNU OKOLINU.


UKOLIKO IMATE PROBLEMA SA HOLESTEROLOM I TRIGLICERIDIMA POVEDITE RAČUNA O ISHRANI I PROBAJTE NEKI OD OVIH PREDLOGA:

PREDLOG 1:

3 PUTA DNEVNO PO JEDNU KAPSULU RIBLJEG ULJA (OMEGA 3 MASNE KISELINE ) I BELOG LUKA U TRAJANJU OD 21 DAN.

PREDLOG 2:

2 SUPENE KAŠIKE PIVARSKOG KVASCA POTOPITI UVEČE SA SOKOM OD
2 LIMUNA, UJUTRO POMEŠATI I NAŠTE POPITI. TERAPIJA TRAJE 21 DAN

PREDLOG 3:
21 DAN SVAKO JUTRO, NAŠTE, POPITI TEK USIRENO MLEKO.

PREDLOG 4:
SVAKO JUTRO POPITI 2 KAŠIKE JABUKOVOG SIRĆETA, KAŠIČICA MEDA I 1
ČAŠA TOPLE VODE ( POMEŠANO) IZUZEV AKO IMATE ČIR ILI GASTRITIS

NAJMANJE MESEC DANA PITI 500-1500ML ZELENOG ČAJA,
UJUTRO I UVEČE PO 20 KAPI OD ARTIČOKE RASTVORENIH U MALO VODE,S VREMENA NA VREME PITI ČAJ OD ČIČKA '( ČISTI EFIKASNO JETRU

ILI

3 SUVE SMOKVE
5 SUVIH ŠLJIVA
15 ZRNA SUVOG GROŽĐA

Preliti 1 čašom vrele vode dodati sok od 1-2 LIMUNA. Ostaviti da prenoći i piti sutradan u toku dana.
Terapiju koristiti 30 dana pa napraviti pauzu.

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 6:29 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Hijatusna hernija-Dijafragmalna kila

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka ove hernije može biti netraumatski i traumatski. Netraumatska hernija može biti urođena ili stečena. Traumatska hernija nastaje posle raznih povreda ili hirurških intervencija. Najčešći oblik dijafragmalne hernije je hijatusna hernija, kod koje kardija i fundus želuca prolaze kroz ezofagusni otvor, u grudnu duplju. Pojačan intraabdominalni pritisak, koji se javlja pri povraćanju, jakom kašlju, fizičkom naprezanju, trudnoći i u prisustvu ascitesa, doprinosi nastanku hijatusne hernije.

Klinička slika

Urođene hernije se odlikuju trijasom: dispneja (otežano disanje), cijanoza (modrilo) i dekstrokardjia (desno lokalizovano srce). Novorođenče najčešće umire nekoliko dana posle rođenja zbog disajnih, želudačnih i cirkulacijskih poremećaja.

Stečene netraumatske hernije imaju različite simptomatologiju, zavisno od stepena suženja otvora, veličine hernije i stepena regurgitacije želudačnog sadržaja. Zbog neupadljivih simptoma ova hernija se često otkriva slučajno, pri rendgenološkom pregledu. Važan simptom je bol koji se javlja kod promene položaja, pri fizičkim naporima i posle uzimanja hrane. Ostali simptomi su štucanje, gorušica, podrigivanje i povraćanje s pojavom krvavljenja, kada dođe do erozije završnog dela jednjaka. Bol se širi naviše, ispod sternuma (grudne kosti) i prema leđima i ramenu, podsećajući na bol kod angine pektoris.

Stečene traumatske hernije posebno su značajne jer se sve češće javljaju pri saobraćajnim nesrećama i povredama na radu. Prisustvo jetre kao čvrstog organa na desnoj strani utiče da se povrede, odnosno rascepi dešavaju skoro uvek na levoj strani. Kod manjih povreda simptomi su oskudni. Kod obimnijih oštećenja javljaju se bol, dispneja, štucanje, povraćanje, krvarenje i šok.
Fizičkim pregledom otkriva se ograničena pokretljivost dijafragme, perkutorna tmulost-ako je u deo grudnog koša ušao organ u kome ima tečnosti, a nekad postoji i potiskivanje srca sa aritmijom.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, fizičkog pregleda i rendgenološkog pregleda u ležećem (Trendelenburgovom) položaju. Ezofagoskopija je potrebna radi potvrde dijagnoze.

Lečenje


Kada hernija ne pravi značajne tegobe, lečenje nije potrebno, već se preporučuje određeni režim života sa češćim uzimanjem manjih obroka hrane bez masti i jakih začina, izbegavanje obroka uveče pred spavanje i ležanje sa uzdignutim gornjim delom tela. Simptomi se mogu ublažiti davanjem antacidnih lekova, a ako postoji sideropenijska anemija, daju se preparati gvožđa.
Urođene i traumatske hernije leče se hirurškom intervencijom

Slika

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 6:34 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
HIDŽIKI



HIDŽIKI (hijiki) su tanke smeđe igličaste alge. Glavni snabdevač japanske firme Mitoku hidžiki algama je porodica Nišikava, koja je svoje tradicionalno ribarsko zanimanje zamenila specijalizacijom za sakupljanje i pripremu ove vrste algi. Rano proleće, kada hidžiki dostiže vrhunac svog ukusa, je idealno vreme za berbu. Alge se nakon berbe obrađuju tradicionalnom metodom, zatim se suše na suncu i pakuju. Njihove grube crne niti postaju vrlo nežne ako se pravilno kuvaju. Hidžiki u sebi zadržavaju jak ukus okeana pa su zbog tog gorkastog ukusa vrlo cenjene.

■ lekovita svojstva:

popravljaju krvnu sliku

ojačavaju zidove kapilara
uništavaju bakterije truljenja

poboljšavaju funkcionisanje creva



Hidžiki alge sadrže deset puta veću količinu kalcijuma nego ista količina mleka, sira ili drugih mlečnih proizvoda. Veoma su korisne u ishranu dijabetičara. Gvožđe (55mg na 100gr sušenih algi) potpomognuto kalcijumom (1400 mg u 100gr sušenih algi), koji omogućava njegovu ugradnju, popravlja kvalitet krvi. Natrijum, kalijum, fosfor i jod su neophodni minerali koji regulišu metaboličke procese u organizmu. Vitamini B1, B2, B3 omogućavaju nesmetano funkcionisanje nervnog sistema, ojačavaju zidove kapilara i obnavljaju crevnu floru. U tradicionalnoj medicini hidžiki alge se koriste za jačanje creva jer imaju jako antiseptičko i antitoksično delovanje (uništavaju bakterije truljenja).

■ način pripreme:

2 supene kašike hidžiki algi
1 šolja vode
2 kašičice šoju sosa (shoyu)


Oprati hidžiki alge hladnom vodom i ocediti. Dodati šolju vode i ostaviti da se tope 3-4 minuta. Staviti na vatru i pustiti da proključa. Smanjiti vatru na najmanje, poklopiti i ostaviti da se kuva 30 do 40 minuta. Dodati šoju sos, promešati i ostaviti otklopljeno da se kuva dok ne ispari višak vode.

Ako ste pripremili preveliku količinu hidžiki algi možete ih odložiti u frižider, jer se one u njemu mogu dobro očuvati.

Ova končasta alga je izvrsna u kombinaciji sa povrćem. Priprema se tako što se korenasto povrće (šargarepa, celer, paškanat) iseče na štapiće ili kolutove i dinsta kratko na susamovom ulju preko čega se stave oprane hidžiki alge, zatim se doda čaša vode i bez mešanja nastavi se kuvanje. Sve ostalo ide prema originalnom receptu.

Hidžiki alge mogu se pržiti i peći u dubokom ulju. Leti Japanci ih rado jedu u salatama, uz malo malo šoju sosa.

► za one koji žele da znaju više:

Hidžiki (hijiki) su tanke igličaste smeđe morske alge koje rastu u vodama koje zapljuskuju obale Japana, Kine i Hong Konga.

Prema predanju, Japanke imaju tamnu, sjajnu, gustu i bujnu kosu upravo zahvaljujući redovnom konzumiranju hidžiki algi. Istraživanja su pokazala du su minerali veoma važni za zdravlje kose, a ove alge sadrže neverovatnih 34 grama minerala, na 100 grama sopstvene težine. Štaviše, jedna studija je pokazala da 100 grama hidžiki algi ima 10 puta više kalcijuma, nego ista količina mleka. Bogate gvožđem, belančevinama, vitaminima A, B1 i B12 ne doprinose samo boljem kvalitetu kose, već jačaju creva i čiste krv. U Japanu, u kojem je upotreba algi u ishrani ravnopravna upotrebi povrća, jedna od najpopularnijih vrsta algi su ,,Bošu' hidžiki', koje rastu duž kamene obale istoimenog poluostrva na najvećem japanskom ostrvu Kjušu.


Mitokuov glavni snabdevač hidžiki algama, porodica Nišikava, neguje tradicionalan način pripreme hadžiki algi. U rano proleće, kada hidžiki dostiže vrhunac svog ukusa, alge se beru. Ubrane alge se zatim peru, te se devet sati pare u sopstvenim sokovima. Na taj način omekšavaju, a boja im se menja iz svetlo smeđe u crnu. Suše se na suncu, a potom se pakuju. Ova tradicionalna metoda se veoma razlikuje od komercijalne, tokom koje se hidžiki alge prokuvavaju dugi vremenski period, što dovodi do gubitka minerala.




Slika

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Dec 11, 2008 6:43 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Hačo miso sa dodatkom korenastog povrća -Tekka


Slika

Teka (tekka) je tradicionalni japanski proizvod za začinjavanje jela. Dobija se dugim, laganim kuvanjem hačo misoa i korenastog povrća sve dok se ne formira zrnast prah. Ovaj proces traje oko 16 sati. Teka sadrži visok nivo gvožđa i minerala. Teka daje snagu organizmu pomažući mu da izbalansira nivo kiselosti. Dobro se uklapa sa različitim vrstama pirinča i povrća.

■ lekovita svojstva:

Teka – hačo miso sa dodatkom korenastog povrća uspešno balansira kiselo stanje organizma. Kada unosimo dosta šećera u organizam (sokovi, poslastice, voće, belo brašno...), što se u modernoj ishrani dešava veoma često, povećava se kiselost organizma. Ovakvo stanje pogoduje razvoju bakterije, virusa, gljivica. Prirodno stanje zdravog organizma je blaga baznost. Da bi povratilo balans naše telo ,,čupa’’ minerale iz svojih depoa, jer su minerali (magnezijum, kalcijum) ti koji imaju sposobnost da vraćaju baznost. Teka je proizvod koji organizmu omogućava da lako povrati baznost.



■ način pripreme:

Pospite teku, u maloj količini, po već pripremljenom jelu.



► za one koji žele da znaju više:



Sastav: hačo miso, šargarepa, koren lotosa, koren čička, susamovo ulje, koren đumbira.




Slika

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pet Dec 12, 2008 8:02 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Hmelj

Šišarice hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugačke 3-4, široke oko 2 cm, nešto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatičnog mirisa (dugo čuvana i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovalerijansku kiselinu). Šišarice se lepe za prste. Oko krivudave osovine, dugačke oko 2 m, poređani su plodni listići unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10 mm dugački i oko 7 mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajen hmelj. Hmelj potiče iz istočne Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša.


Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za potrebe pivara. Upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od početka XIX veka. Smola lupulina konzerviše pivo sprečavajući razvoj mlečno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorčinu, a tanin ga bistri taložeći belančevine ječmenog slada. Hmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo suši na tavanu ili u zagrejanim sušarama. Dobro osušen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre pakovanja sumporišu radi konzervisanja.
Sastav: šišarice sadrže tanina (humulo-taninska kiselina), pektinskih materija, kalijumovih soli, trimetil-amina i lupulina, koji je najvažniji sastojak droge. L u p u l i n sadrži oko 50% smole i etarskog ulja, voska, tanina, nekih baznih jedinjenja i dr. Etarsko ulje je vrlo aromatično i lako. Ulje se sastoji uglavnom od mircena i humulena. Ima i estara mircenola sa valerijanskom, sirćetnom i maslačnom kiselinom. Staro i pokvareno ulje ima neprijatan miris na pokvaren sir i staru valerijanu zbog oslobođene valerijaniske kiseline. Mircen je alifatski terpen. Miriše na ružu. Smola se sastoji iz humulona i lupulona, dve kristalne, vrlo gorke supstance.

Upotreba: Hmelj je amarum aromatik i sedativ, šišarice su tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, teškog varenja, skrofuloze, za umirivanje živaca i stišavanje polne nadraženosti (lupulin) i sl. Čini se da jastuci punjeni hmeljom pomažu od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuke i dušeke u bolnicama za živčane bolesti.


Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavo bolju, usporavanje cirkulacije i dr. Na radnicima zaposlenim oko hmelja za pažene su pojave zapaljenja očiju i kožna oboljenja.

Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.


Slika

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pet Dec 12, 2008 8:05 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Ned Jul 20, 2008 12:47 pm
Postovi: 2917
Hrastova kora kao prirodni lek


Hrastova kora se koristi protiv proliva, rana i hemoroida, a na tržištu je dostupna u kapsulama i kao čaj u filter kesicama ili u prahu

Asfalt vri od vreline, vama se gadno muti pred očima, imate osećaj kao da ćete istog trenutka pasti u nesvest. Leto je godišnje doba kada i ljudi odličnog zdravstvenog stanja ponekad teško trpe velike vrućine. A vi?

Koliko puta ste se požalili prijateljici kako mrzite situacije kada vam niz lice lipti znoj, a vi ste se od jutra svojski trudili da izgledate sveže i besprekorno. Drugarica vas je samo pogledala i kratko prokomentarisala kako se ona nikada ne znoji, pa nema pojma kako je vama svaki dan u gradskom prevozu. Ipak, ono što vam ne treba na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa svakako je mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku, proliv i nesvestica. Ekstremne vrućine pogoduju ovim problemima.

Zamislite samo situaciju da ste krenuli na posao, a stomačni grčevi prorade u prevozu. Obliva vas hladan znoj i već vas hvata panika gde ćete sad kada vas je poteralo u toalet. Dijareja i grčevi se uglavnom javljaju leti. Tegobe sa stomakom rešićete za nekoliko dana ako se odlučite za recept iz bakine kuhinje. Proliv možete lečiti bobičastim plodovima, kao što je kupina ili borovnica. Ovo voće sadrži visok nivo taninske kiseline, a tanin steže stolicu. Većinu prirodnih lekova protiv dijareje čine biljke bogate taninom.

Da biste sebi olakšali problem sa dijarejom, deset minuta kuvajte jednu do dve supene kašike bobičastih plodova ili suvog lišća kupina u pet do šest kašika vode. Procedite. Nekoliko puta dnevno treba da popijete po šoljicu ovog čaja, ali napitak mora biti svež. Velike doze tanina mogu prouzrokovati oštećenja jetre pa morate biti oprezni.

Ako već muku mučite sa prolivom, najveća opasnost može biti dehidracija organizma zbog gubitka tečnosti. Dehidracijom se gube minerali i elektroliti, pa lekari savetuju što češće konzumiranje slanih i mineralnih napitaka. U slučaju jakih bolova, temperature, sluzave ili krvave stolice, ako proliv potraje, kad mu ne znate uzrok i kad sumnjate na nagli i značajni gubitak tečnosti, potrebno je da se obratite lekaru.

Verovatno niste znali da se hrastova kora koristi ne samo u mnogim kozmetičkim preparatima već i kao lek za dijareju. Hrastova kora takođe sadrži puno tanina. Koristi se protiv proliva, rana i hemeroida, a na tržištu je dostupna u kapsulama i kao čaj u filter kesicama ili u prahu. U situacijama kada vas boli stomak, muče vas grčevi, proliv i povraćate, blagotvorno je ako jedete dvopek. Ono što u tom slučaju treba da znate jeste da izbegavate prepečen hleb sa mlekom, jer ćete izazvati ponovno povraćanje i samim tim dehidraciju. Kod dijareje nije mudro piti druge tečnosti osim lekovitih čajeva i prokuvane vode, a mleko je zabranjeno, kao i skoro svi voćni sokovi.

Slika

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=xB7pQpNx-F4&feature=fvst


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sub Dec 13, 2008 12:40 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Pon Mar 31, 2008 1:52 pm
Postovi: 2263
Lokacija: crno-beli svet
H kao HEJ!
Chestitam,draga Andjo,na polozenom ispitu! Bravo! ;)


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 1182 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54 ... 79  Sledeća

Izdvajamo za vas:



Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Yahoo [Bot] i 7 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: