Čitao sam ovde i inače dosta o anksioznosti, i u mom slučaju izgleda da to nije to. Naime, nemam vrtoglavice i strah od straha. Međutim osećam duboku unutrašnju nervozu i imam probleme sa disanjem, tj. stezanja u grudnom košu, kao i nemogućnost da udahnem duboko. To sve traje oko šest nedelja. Takodje sam bio kod svih mogućih lekara, rekli su da sam malo napet i svi odreda da uzimam do 3mg bromazepana dnevno i da će proći. Nešto nisam ubeđen. Nikada pre nisam imao sličnih problema. Imam 25 godina, nikakvih posebnih problema u životu, al je činjenica da ta neka unutrašnja nervoza postoji. Takođe imam ubrzan rad srca, al s vremena na vreme. Najviše me u normalnom životu ometa ova nemogućnost da normalno dišem, jer čak ne mogu brzo ni da hodam. Bio sam sportista, vozim bicikl redovno, plivam, a odjednom ne mogu ni bro da hodam, odmah to stezanje (koje ne prestaje i sada kada kucam ovo) i nemogućnost da udahnem duboko, onda još veća nervoza i lupanje srca itd. Da li neko zna šta mi je i kako se to leči?
Unapred svima hvala

A da, da još napomenem, nemam problema sa boravkom u masi, na utakmicama, il dr. javnim mestima. Izlazim redovno i mislim da mi to pomaže. Jedino mi smeta ta nemogućnost da normalno dišem (pluća su u redu). Išao sam i kod neurologa i kod neurofiziologa, i oni kažu da je sve u redu, samo sam malo napet. I generalno, takvo stanje dovodi i do blagih glavobolja, ali i nemogućnosti da se skonecntrišem i da radim. Uglavnom samo zujim i čekam da mi prođe vreme, jer mi je sve ostalo besmisleno i uzaludno. Najviše me plaši pomisao da je ovo stanje neizlečivo. Šta da radim sa 25.g. ovako osakaćen? Život onda gubi smisao. Inače nisam u nekoj sada depresiji, trudim se da svaki dan što više zujim okolo sa ljudima, koji ne primećuju ništa posebno, ali iskreno, ako ovo potraje... Stvarno izgleda bezizlazno.

Licno mislim da se radi o jos jednom od 100000 oblika anksioznosti. Mislim da oblika anksioznosti ima onoliko koliko ima anksioznih ljudi. "Ne verujem da je toto" ne igra nikakvu ulogu. Idi kod lekara da proveris da li je problem fizioloski. Ako utvrde da je po sredi psiholoska osnova poslusaj savet vezan za lek i pokusaj da proniknes u to sta su razlozi tvoje nervoze ili cega vec.

Ja sam pre godinu dana imala jaka gusenja.Narocito u vecernjim satima.
Ali, ,moram priznati da to nisu bili jedini (psiho - fizicki) problemi.
Otisla sam kod lekara.I naravno da mi je prepisao bromazepam ali i propanolol koji je vise protiv gusenja, tacnije za neka oboljenja koja se ticu srca...I ne znam vise tacno.
Pila sam to redovno, terapijski 4 meseca.
Gusenja su mi prestala.
Ali, ostala sam navucena, kao nekada davno, na bromazepam...
A ucestalom, uzimanje ovog leka sigurno moze da prouzrokuje depresiju,pa sam ja protiv njega.
Naglasavam da je naravno sve individualno...I zavisi od volje, vere, jacine.
(I to je moje licno iskustvo!)
Ukoliko nemas drugih frka...Sto je lepo ...vrlo je moguce da ce ti ovaj lek pomoci.

I smatram da je uvek pozeljno obratiti se vise nego jednom lekaru.
Pozdrav!

Kod anksioznosti i jeste sustina da nisi svestan odakle dolazi ta napetost.
Najcesce svi misle da je uzrok organskog porekla, pa krenu sa pregledima, sto je ok. Kada se utvrdi da nema organskog supstrata, ostaje psiholoska ili psihijatrijska pomoc.
Postoje razne manifestacije anksioznog poremecaja, koji najcesce dolaze u naletu, bez nekog vidljivog, spoljnjeg uzroka: lupanje srca, vrtoglavica, teskoba u grudima, gusenje, knedla u grlu, nemogucnost koncentracije, poremecaj sna i mnogo, mnogo drugih.
Samo lekovi, nece dati trajni rezultat. Treba otkloniti uzrok, koji lezi u nesvesnom delu licnosti, a reziltat je potiskivanja. Postoje razni vidovi psihoterapije: bihejvioralno-kognitivna, psihodrama, suportivna, psihoanaliza, psihoanaliticka psihoterapija, gestalt.
Psihoanaliza, kao kraljica svih psihoterapija, radi na otkrivanju uzroka koji dovode do tegoba. Dugotrajna je (2-4 godine), naporna i za nase prilike, relativno skupa. Ipak, po mom misljenju jedina kauzalna. Ako te jos nesto zanima, pitaj.

Па прво бих се захвалио свима на одговорима.

Занима ме шта сада да радим? Где да одем, код неуропсихијатра? Ја немам баш новца за приватне сеансе... Моји родитељи и даље ништа не схватају, мислим да никада ни неће...

Ti treba da ides, a ne tvoji roditelji. Prema tome, shvatali ili ne, ti donesi odluku da investiras u sebe i otklonis problem koji imas.
A sada, gde? To je vec teze...
Mozda bolje kod psihologa, za pocetak.

1. Meni je odlazak kod psihijatra pomogao, ali to nije bio privatni psihijatar. Prosto u drzavnoj ustanovi je moguce naci dobrog psihijatra.

2. Predlazem ti da odes kod psihijatra a ne kod psihologa jer:
-psihijatar moze da ima totalan pristup problemu uz lekove (psiholozi ih ne prepisuju) tako da resavanje odmah boiva direktno
-psiholozi su vise za puko savetovanje (tipa "loa mi je koncentracija" ili "lenj sam")
-moje iskustvo govori (ukljucujuci i troje ljudi oko mene) da psihijatri imaju dubok, prodiruci pristup, da pogadjaju u centar
-za razliku od psihologa, psihijatar ne pregovara sa problemom pacijenta nego ga leci

3. O tebi se radi, tako da i odluka mora biti samo tvoja, i odgovornost mora biti samo tvoja.

Lepo je pročitati neki savet, al meni i dalje ne ide u glavu zašto mi se i kako to javilo. Sve nekako mislim proći će..

Da li neko može da mi kaže koji je optimalni period koji treba da prođe pre nego što se javim psihijatru? Ja sam bio kod dosta lekara, al su mi rekli samo da sam malo napet i da pokušam da iskuliram. Ne znam koje je to stanje koje treba da me odvede psihijatru, il da idem odmah, pre nego što postane ozbiljnije. Da li je nekome ovako počelo pa se pogoršalo? Suština je u tome, što ako je sve to, a očigledno jeste, na nervnoj bazi, onda se bojim mogućnosti da priznavanjem bolesti joj dozvolim da prosperira. Ona se hrani strahom, možda je jednostavno treba odalamiti po glavi i reći joj da me ne zanima.

ti od anksioznosti (ipak je to neki njen oblik) patis kratko vreme,oko 6 nedelja ako sam dobro skontala. meni su se slicni simptomi javljali celu godinu,tj bili su stalno prisutni...to je bilo pre skoro godinu dana,brzo sam je prepoznala jer sam se i ranije interesovala za takve poremecaje,ali nisam se uspela lako izboriti sa njom,kod mene su bili i simptomi depresije pa nisam imala ni volje da se borim. cini mi se da je nestala odjednom,sama od sebe.verovatno su tome vise doprineli moji prijatelji i roditelji nego ja sama.inace sam uvek bila optimista,ovi strahovi i depresija su mi se desili nakon jednog soka. super je sto imas volje da izlazis i druzis se,ne patis od socijalnih fobija,verujem da ces to brzo prevazici nisu mi se ponovo javljali takvi problemi,ponekad sam tuzna,rasplacem se...ali te uzasne praznine i otupljenosti,hvala Bogu,vise nema.bila sam kod neuropsihijatra,ali nisam dugo pila lekove koji su mi prepisani,sama sam,tj.u konsultaciji sa drugim psihijatrom,prekinula terapiju. on je mislio,kao i ja,da sam savim normalna,samo mi treba neka zanimacija,posao,druzenje,ljubav i sve sto ispunjava zivot. ipak,moj savet ti je da odes kod psihijatra i da saradjujes sa njim,ako ti poremecaji sa lupanjem srca i strahovima ne pobegnu kad ih odalamis....moj slucaj je bio komplikovan,ja sam znala razlog svojih poremecaja.zelim ti da brzo isplivas,kao i ostalima koji pate od slicnih stvari.

Vidim da ljudi na ovom forumu dosta znaju o anksioznosti, pa me interesuje da li znate koliko otprilike traje terapija kod psihologa do uspesnog izlecenja?Probleme sa anksioznoscu imam vec godinu dana, na terapiju sam krenula pre 3 meseca ali su simptomi i dalje prisutni svakog dana.Osecam mucninu,bezrazloznu uznemirenost,nemogucnost da se koncentrisem na posao..Imam 26god. i ovo stanje me vec izludjuje,imam osecaj kao da vise nikad necu osetiti unutrasnji mir i spokoj.Na svu srecu nemam problema da budem u veliko drustvu ili masi,cak me to ponekad i opusti i skrene misli sa problema.Ali ne uspem uvek da se smirim, tako da ponekad kad ta uznemirenost dostigne svoj maksimim, pocnem da drhtim,povracam,osecam se izgubljeno i sve mi deluje besciljno i beznacajno.Sada vec i na najmanji nagovestaj ovih simptoma pocinjem da osecam strah da ce se to razvijiti do krajnjeg stadijuma, znaci vrtim se u zacaranom krugu!

adresa sajta Cenatar za psihoterapiju "korak"-www.psihoterapija.co.yu Tamo ces naci sve sto te interesuje o psihpoterapiji,imaju forum i recnik pojmova koji su vezani za takve probleme. Nikad nisam bila na psihoterapiji,ali verujem da pomaze. Takodje preporucujem da sama istrazujes tu oblast,definises sebi sta te tacno muci,shvatis problem i suocis se s njim. nije istina da je anksioznost strah bez razloga,razlog postoji u nama,nasem sukobu id-a i superega,ili nekom soku...pogledaj na sajtu. I budi uporna-ti si u pitanju! saljem ti puno pozitivnih vibracija....

I ja mislim da je to jedna vrsta depresije,moras se pomiriti sa tim i krenuti da se lecis sto pre pocnes bolje je za tebe.Pozdrav.