ontario, ne bi da dajem savete jer nisam strucnjak za iste , jedino sto ovde pisem je moje licno iskustvo i mogucnost da pomogne i drugima ako je moguce. Da , ja sam imala paniku, anxiety a sa onim testovima , receno mi je da sam i sensetivna. To nikako ne znaci da je opet necu imati , ali znaci da znam kako da se ophodim sa istim u moju korist). Nije mi psiholog a ni moj dr. rekao da sam depresivna bila.
Meni je najvaznije bila ta diagnoza jer zaista sam mislila da je kraj kad me panika uhvati iz cista mira ( sa moje tacke gledista) . Psiholog je najvazniji da te navede da razmislis gde je srdz od toga straha , a zatim prolazeci kroz sve to izadjes na onu drugu stranu. Upravo to i pisem , sta je meni pomoglo i pomaze kad treba . duboko disanje , sagledavanje cinjenica sa sto vise uglova , a ne samo iz jednog,menjati nase fokuse od onoga sta nas plasi , na ono sta nam moze pomoci kako savladati taj strah. Jedan po jedan dok nismo zadovoljni sa rezultatima . Ne odustajati ni kad "padnemo" sve dok nismo zadovoljni sa postignutim.

Znaci ; FOKUS & SPREMNOST & ODLUKA .

Upravo ono sa liftom , zar to nije strah i fobija pomesano? ja mislim da jeste . A veruj mi moze se savaldati , zivi sam dokaz i sto je navaznije ako se nekad i setim toga , sad se smejem i nemam osecaj tenzije oko toga , znam da se desi ista stvar da imam mnogo vise znanja i strpljenja sa samom sobom.

Ja bih ti preporucila da se drzis psihologa sto duze mozes , stim da mu verujes , ne na njegovom znanju ( u to ne sumnjam da svi oni imaju) nego koliko ima empatije i koliko mu licno verujes da budes ono sto jesi.

Zola draga hvala ti sto si podelila samnom svoje iskustvo.
Ja i dalje idem kod psihologa,jako mi odgovara razgovor sa njim,vidala sam ga i prosle godine tako da sam odlucila ponovo da ga vidim.Naravno da je poverenje najbitnije,odlican je i kao covek i kao psiholog.
Ja sam samo korz razgovor sa psihijatrom dobila dijagnoze:major anxiety,major depression,panic attack,social fobia,claustrofobia,fear of medication,post traumatic stress dosorder/PSD.

Kod mene je dosta teze stanje vidis i sama zato i jesam na tabletama i jako sam sretna pa sam taj strah pobedila

Da sam ga mogla pobediti prije ne bih se patila 3 godine ali dobro je i sada.Ostale strahove moram pobediti sama,pripremam neke planove kao na primer:
prvo cu da gledam u lift jedno vreme
posle cu da pritisnem dugme i gledam kada se vrata otvore u prazan lift
posle cu da zakoracim u njega i da izadem van
trazicu od moje komsinice cell jer moj nema signala u liftu
peto je da udem u njega hrabro i pritisnem dugme za 5 sprat jer na njemu zivim
sesto ce biti da proslavim taj dan i da sa radoscu podelim svoj uspeh sa svima koje znam i sa vama naravno
Eto to mi je sada plan,pa cu vam sve javiti

Andelija draga bas se sada brinem za tebe,gde si draga moja sto se ne javljas?
Sara draga moja kako si mi ti,kako ti ruka?
Snezo srce javi nam se,bas je lepo da se druzimo ......
Majo draga kako je mama,kada ces nam se javiti?

Drage moje prijateljice sa naseg Balkana i Kanade puno vas grli i ljubi vas Ontario!

ontario, odlicno sa planom sad samo u akciju , ma koliko puta treba da ponovis dok se ne osecas slobodna da ides liftom gore dole smejem se , ja uvek to zovem besplatna voznja.

Posto imas sa psihologom zadovoljavajuce odnose , nema sumnje da neces dostici zeljeni cilj.

ti lekovi ti upravo daju podrsku da se probijas kroz sve te fobije koje su se preprecile na tvom putu.

najvaznije je kad doktor postavi dijagnozu, pa znamo tacno sta i kako treba da prodjemo kroz to sto nam ometa zivot i ovako pun stresa pa svaki simtom je samo plus u ometanju.

znam moj prvi i drugi osecaj panike (za koju ja nisam znala da je panika) pa jos vise adrenalin proradio

Pozdrav svima, evo i ja da malo pisem. Stanje je onako nit tamo nit ovamo . Smanjujem lekove koliko mogu dok me ne zapuca lupanje pa onda malo povecam i opet smanjujem i tako u krug. To sto ontario pise je za pohvalu, mislim na pokusaje oslodadjanja od straha, samo ja bih ti savetovao da za pocetak bude neko uz tebe, cisto zbog podrske. Dosta razmisljam o proslosti ovih dana i shvatam da se dosta pogresnih koraka odradilo i zao mi je zbog toga. I tako, borba traje i nastavlja se

Drugari moj dragi bas mi je drago sto smo tu zajedno na forumu lakse je kada imamo nekoga ko nas razume,delimo savete,iskustva,pobede,padove i tako kao sto nas drug Predsednik kaze zivot tece dalje....
Zole sretna sam jer imam odlicnog psihijtra coveka koji ima 40 godina iskustva i koji me podrzava,nekada iskritikuje i mogu vam reci da je jedna od njegovih kritika promenila moje stavove i uklonila jedan od velikih strahova/strah od SVIH tableta.
Posle njegovh reci da mi nece biti bolje bez lekova i da sam odlucila da se patim bez njih,duboko sam razmisljala o njegovim recima i setila sam se moja drage majke u nasoj zemlji koja je sama i koja pije sake lekova svaki dan.Ona je moj uzor,i ako smo daleko hiljade kilometara zelja mi je da je jos jednom zagrlim i da sednem u avion,kada ozdravim i resim se klaustofobije pa da isplacem sve sto me gusi svih ovih 11 ipo godina u tudini.
Krecem sada korak po korak i znam da me ceka duga bitka,ali vazno je ucestvovati pa i ako ne pobedim znacu da sam dala sve od sebe.Mnogo mi se toga cini nemogucim,narocito posle skoro 4 godine ove agonije oko moga mentalnog stanja.
Druze,Predsednice ne znam puno o tebi ali se nadam da cu te upoznati preko foruma.
Proslost je ono sto i mene proganja danima,nocima i kada bi samo vreme moglo da se vrati i sat stane sve bi bilo opet kao prije.Nemoj druze to sebi da radis,moras da se oslobodis krivice jer dok se toga ne resis/resimo nece nam biti bolje sigurna sam.Imam i ja mnogo toga sto me gusi i zemlja je prekrila pa ne mogu da trazim oprostaj.Druze moj mozemo da se kajemo i verujem da ce nam biti oprosteno jer svi ljudi grese i uce se na nekim greskama.To se zove zivot!
Svi smo mi gresnici samo je preblagi Gospod cist kao suza i on ce nam oprostiti ako se iskreno kajemo.Zna on sta mislimo i sta nam je na nasoj dusi.....
Zato i jeste stradao za nas obicne gresnike!
Neka nas preblagi Gospod sacuva,pomiluje i da snage da koracamo cvrsto u zivotu!
Amin

Predsednik, nadam se iskreno da ne korigujes medecinu po svojoj zamisli nego po strucnom savetu. A sto se tice proslosti i pogresnih koraka iz ovog sto sam procitala , imam osecaj da si osoba sa srcem, sto je i najvaznije . Ni jednu osobu na svetu do sada nisam upoznala bez "pogresnih koraka " , ali sam upoznala osobe koje se kaju za svoje greske i popravljaju ono sto mogu i uce se maksimalno da menjaju svoje postupke u buduce. To ja radim sa svim mojim "pogresnim koracima" iskreno se izvinem, ako moze da nadoknadim stetu a ako ne, gledam da ne ponavljam ono sto me dovelo do te greske.

ontario , to je najvaznije da imas tako dobrog psihijatra koji zaista vidi u pacijentu osobu a ne samo broj da prevuces karticu. A kritika , ako ima osnovu , uvek je pozitivna jer mozemo nauciti nasu negativnost koju sami ne mozemo videti.

ontarijo, gledaj koliko god mozes da ignorises "ako ne uspem" ili pokusaj zamenuti sa nekom realnijom misli mozda: -ako ne uspem odma , ali bicu uporna koliko god taj problem trazi od mene - ili tako neke slicne reci.

sigurno da ces uspeti , jer imas zasto , za sebe za decicu za muza , mamu i sve one koje volis. prvo si duzna sebi pa svim dragim osobama u tvom zivotu , kao i svi mi.

Ne verujem da neko od nas ima prava prema sebi da ne uradi sve sto moze da bi sebe izgradio u najboljem mogucem svetlu.

A ako mozes ni ne cekaj da te prodje klaustofobija , nego cim mozes da se organizujes odma prvi avion i zagrli mamu. Znam da to mozes , osim da izgubis strah , nista drugo neces izgubiti.

Nekada moramo sebe samo " gurnuti " u situaciju i akciju onu koju zelimo , a iz nekih razloga nas plasi. Strah pobedjuje samo ako mu okrenemo ledja, to sam licno iskusila

@Zola
Naravno da ne korigujem lekove po sopstvenoj meri, onda bi to bilo drogiranje Pijem tacno ono sto mi je kardiolog rekao a to je 1/4 concor-a jednom dnevno i jedan ksalol 0,5, ali ja pokusavam da taj ksalol ili prepolovim ili uopste ne koristim kad osetim da mi ne treba, tj pokusavam da se polako odviknem od njega. A sto se tice proslosti ja se jedino kajem zbog raznoraznih poroka, koji su mi verovatno ubrzali proces da dodjem u ovo stanje strahova i slabosti.

Pozdrav drustvo moje!
Draga Zola odlicni su ti saveti,evo citam post opet,sto ga vise citam sve mi vise daje neke snage.
Moram menjati nacin na koji razmisljam 100% si upravu nema sta,verovatno mi je potreban neko da mi otvori oci,a sa kojim recima ja to ne znam.Ma samo treba nesto da klikne u ovoj mojoj ludoj glavi
Problem je u tome Zola da ja ne mogu podneti da budem bez izlaza,veruj mi kada nas je sin slucajno zakljucao na balkonu,mene i muza u sred bela dana dok smo pili kafu ja sam dobila toliki napad,lupala sam na staklo od dnevne,vrata sam skoro razvalila,zvala sam malu koja je spavala u svojoj sobi da me otkljuca.Zamisli koliko sam lupala i vikala da su mnogi poizlazili na balkone i sreca pa je komsinica ispod nas pitala muza sta se desava pa joj je on rekao molim te nazovi mog sina na cell i kazi mu da hitno dolazi.Sto vise mi je muz govorio da se smirim i kada sam videla da je popizdio na mene jer toliko panicim,sa tim sam ja jos vise se gusila i toliko sam bila u tom momentu ljuta na njega sto me ne razume,da to ne mogu recima objasniti.Tada sam shvatila da sam sama u ovoj mojoj borbi i da ga je verovano u tom momentu bilo sramota sto ima zenu koja se ponasa kao ludak i vice i panici kao nenormalna.Nije me zagrlio i nezno rekao sve ce biti uredu,mozda bih se drugacije osecala ja to ne znam niti sam mogla da proverim.Zola osecam se jako "usamljena"u ovoj dugoj agoniji,imam osecaj da me niko ne razume.Pokusala sam se obratiti prije nego sto sam pocela vidati psihijatra C Mental Health i jednostavno su mi okrenuli leda i rekli da ne dolazim jer kaze social worker koji tamo radi da ja vidim samo ljude kao dobre i lose i da nema nista za mene izmedu.Eto Zole zamisli kako sam se tada osecala,kada trazis pomoc i "zalupe"ti vrata ispred nosa.Ja jos uvek tragam za nekim odgovorima,za necim a ni ja ne znam sta je to ustvari da trazim vidis zbog klaustofobije ne bih mogla leteti u nasu zemlju.Sam osecaj da cu biti zatecena je kao da cu biti zarobljena i da moram izaci napolje jer cu prestati disati
jedino da me puste ajkulama na sred okeana....ha......ha....
Moram se i smijati na svoj racun ponekad,mada mi se u vecini slucajeva place......
Predsednik,baci proslost iza leda!
Ja nisam isla kod poroka pa vidi me u kakvom sam stanju
Pitamo se stalno zasto,kako,dokle.....a odgovora nigde.Ja ga trazim vec 3 ipo godine i nema ga nigde i mesto da prihvatim svoje stanje kakvo jeste ja uporno idem u nepoznatom pravcu.
Opusti se ako mozes i prihvati svoje stanje onako kakvo jeste,mozda ces tada sve pobediti.
Andelija draga pa sta se desava,bas se sekiram za tebe.......
Javi se sa jednim smajlijom da znam kako si mi
Snezo draga,Sara gde ste drage javite se ponekad........

Predsednik, ne sumnjam da se neces i osloboditi pomocnih sredstava za aritmje (mislim na lekove), jer ih svesno koristis da rade za tebe . A sto s etice poroka , ono sto je iza tebe pokusaj da ga ne stavljas ispred tebe nego verovatno si rzaradio sa sobom sta si dobijo od njih i zasto treba da im budes protivnik u sadasnjosti i buducnosti.

ontario draga , mogu samo da zamislim tu sliku i tebe na zakljucanom balkonu sa panikom. Ali vidis i sama da je sve moguce da se desi zivom coveku. Zao mi je sto se osecas usamljenom, ali i za to ima leka , zelis da te neko razume , to je prirodna zelja da pripadamo koja je i potreba svakom od nas.

Ja bih te samo podsetila sto znas i sama (ponekad mozda zaboravis) da kao odrasle osobe , prvo moramo sebe doooobro razumeti, nase postupke (zasto radimo ono sto radimo i sta imamo od toga) a zatim ono sto nam n ekoristi licno kod nas , menjati , korigovati , oduzimati dodavati sve dok nismo zadovoljni sa sobom i svojim postupcima ma koji oni bili.

Znas i sama da si zasluzila da se boris za sebe . Pokusaj napisati sebi sa cim sve nisi zadovoljna i kako tvoji licni postupci doprinose istom. Zatim procitaj pazljivo, pa idi redom i vidi koji ti je prioritet sto zelis izmenuti. Uzmi prioritet i pocni sa tim , sve sto mozes nauciti, ko ti moze pomoci , kakva ti pomoc treba i kreni u akciju dok god ne vidis da si zadovoljna sa istim.

Znas da nista nije zapisano u kamenu, uvek mozes menjati svoje postupke i misljenje , vazno je da radi za tebe .

ne znam koji level si presla sa tvojim psihologom,a verujem da ces od njega nauciti najbolje metode koje ce ti koristiti.
Veruj u sebe i stoj iza sebe cvrsto !

ontario, evo pocela sam da pravim veceru i opet se vracam na post, pitas na koji nacin da menjas misli. Evo na koji nacin ja radim , mozda dobijes inspiraciju. one misli koje su po tvome negativne , pokusaj da ih proveris sa pitanjima: da li je to i to sto ja mislim istina ili je to moje ubedjenje samo, bez pokrica? da li to sto mislim koristi meni i mojoj porodici? da li moje misli doprinose mom zdravlju? i tako slicna pitanja meni pomazu da dodjem do mnogo realnijih misli koje ce mi koristiti, a one negativne kad naidju, podsetim sebe da su nevazne .

evo najzad se javljam!!!!!
nisam kucala, ali sam stalno citala sta se kod vas desava. . jednostavno nisam stizala
polozila sam sve .. i poslednji ispit!! jako sam srecna i opustena sada .. jos praksa i diplomski, pa da pocnem sa trazenjem posla. ..
u medjuvremenu sam se i razbolela: sinusi, grlo, pa onda uvo pa vilica sve me je nesnosno bolelo, tri noci nisam spavala. . pijem panklav i paracetamol, dr je rekla nikako brufen koji sam u pocetku pila (za slucaj da sam zabebila ). . sad mi je dosta bolje!
juce sam skupila hrabrost da odem kod ginekologa. isla sam sa mamom, pa me nije bilo tako starh. popila sam persen pre nego sto sam krenula i bila sam smirena. mami je papa II grupa, ali ima nekih sumnjivih celija, pa joj je rekla da ponovi za 6 meseci. meni je rekla da je kolposkopski sve u redu, da je ta nekadasnja ranica jedva vidljiva i potpuno zanamarljiva, a kako je citoloski videcemo za 2-3 nedelje kada stigne rezultat papa. . .
mogu vam reci da se jako trudim .. ponekad sam uzasno nervozna i razdrazljiva . .ali onda podsetim sebe da treba da budem srecna zbog svega i da prestanem da se ponasam nezahvalno. ono sto me plasi sada je da necu moci da nadjem posao, pa cu upasti u kolotecinu (kuca/masina/pegla/sporet.. ) i dosada i rutina, svakodnevnica. . a mislim da od toga nema gore. dvoumim se i ne znam sta da radim, da li da radjam dete sada ili da trazim posao? posao ne mogu lako naci, posebno sto sam tek udata i bez dece, a poslodavci se prvo zato raspituju i pitaju:planirate li decu? pa naravno da planiram!! i onda te ne zaposle. .. a sa druge strane, ako sad ne pocnem da radim, ko zna sta ce biti, za godinu, dve . .mogu da se potpuno odaljim od struke, onda ce mi samo biti jos teze. a nisam se ovoliko mucila da bih diplomu okacila na zid. eto o tome razmisljam ovih dana. ..


a za vas sve:


Savet za danas

Nemojte bežati od svog straha! Sve što više bežite, strah će vas sve više sustizati!

izvor: http://www.anksioznost.net/


sta nam je sa majom, ozbiljno sam se zabrinula!!!!! pisacu joj na mail. . .

Dragi prijatelji,evo i meni se pre neki dan dogodio peh.Naime u povratku od prijateljice u voznji mi je pozlilo.Odjednom sam izgubila vazduh i nikako nisam mogla da udahnem.Disanje je bilo na cevcicu a mnogi od vas znaju kako to izgleda,u glavi mi se mutilo.a vazduh sam bukvalno morala da gutam.zaustavila sam kola i razmisljala da li da izadjem i potrazim pomoc od prolaznika ali me je bilo nekako blam.Polako sam uzela telefon i dalje jedva uvlaceci vazduh i okrenula broj prijateljice jer mi je ona u tom trenutku bila najbliza.Ali sa druge strane se zaculo da nemam dovoljno kredita za poziv.Cist baksuz .Onda sam sebi pocela da ponavljam bez panike,bez panike.Posle nekoliko minuta upalila sa auto i polako krenula.Put od 2 km jedva sam presla.Cista sreca da je moj suprug bio napolju kada sam stigla jer uz stepenice nisam mogla.Popila sam bensedin i pokusala da se smirim.to je uspelo ali me ujutro prbudilo isto.Izmerila sam puls i bio je 48.Sledeci sat sam merila na desetak minuta i bio je 50 do 52.Da napomenem da ja pijem terapiju za tahikardiju i aritmiju.Otisla sam u hitnu zatim u urgentni i tamo provela skoro celi dan.Sve sto su mi radili je kako kaze doktor kao lutka.Eto...Ipak samoinicijativno sam zakazala pregled stitne zlezde za utorak a zatim cu na detaljnije ispitivanje kod kardiologa...

Drage moje mile prijateljice,ja vam isto nisam bas ok,jer me ja majcica moja pitala:hoces li doci dok ne umrem,da te vidim ja sam joj rekla hocu majko,hocu
Kako me srce boli,ja vama ne mogu da objasnim,lazem je,Boze Dragi izleci me molim ti se!
Sanjala sam moga taju,sanjala sam moga brata,tata je pricao sam njim i ja sam bila sa njima
Drage moje,ova daljina je grozna jos ovo moje stanje
Draga Snezo potpuno te razumem i znam kako si se osecala.Mila moja prijateljice da li si bila na kakvim antidepresantima?
Da li si isla kod psihijatra?
Kada se to dogodi treba da naucis kako da dises pravilno i da pokusas da ti fokus bude nesto,mozda da gledas sliku od vas troje(nosi je sa sobom)meni je jako pomagalo da izdrzim voznju mali drveni krst koji sam drzala u ruci i ljubila.
Nista drugo mi nije moglo pomoci da stignem do kuce,nista......bas nista.....
Od kada sam na atidepresantima,prosle godine Jula 28-og imala sam mozda samo 2-3 panike,ne mogu ih nazvati tako jer krenu i stanu,posle par minuta.Znaci NISAM imala pravi napad panike.
Razmisli o odlasku kod psihijatra
Andelija srce CESTITAM bas sam ponosna na tebe!
Svaka ti cast draga moja prijateljice!
Vidis kako ti mozes i nemoj sada da se sekiras unapred,ako dode bebica opusti se draga mozda je bolje sada nego posle bar je to moje misljenje,jer posle ce ti biti puno teze.Kada bebica poraste onda trazi posao jer ti diploma nece propasti a sada ce te pitati da li planiras decu pa sta ces onda reci,nemoj sebe dovoditi u tu situaciju.
Posavetuj se jos sa muzem,pa vidi sta on kaze......
Raduj se draga,USPELA SI..........nemoj da budes pod stresom,nemas potrebe...
Draga moja Zole divni su ti saveti i hvala ti puno jer mislis na mene!
Uradicu sve kao sto mi kazes,nisam jos ali cu uzeti olovku i papir pa cu sve poci redom,onako kako si mi pisala.
Verujm Zole da ce me pomoci,ako je pomoglo tebi mozda ce i meni.
To da trebam menjati misli,e moja Zole u tome je mozda"tajna"ozdravljenja.
Nisam nikada tome pridavala neku vaznost,super je pa si me podsetila na to.Zole evo pokusaj da mi das savet kako da pocnem.Moja misao je:
NECU MOCU VIDETI MOJU MAJKU DOK JE JOS ZIVA
NECU SE IZLECITI OD KLAUSTOFOBIJE.....
NECE MI PROCI OVO STRAHOVI.....
NECU NIKADA VISE POLETETI AVIONOM.....
Please draga Zola napisi mi kako da pocnem sa pisanjem,i kako da promenim te misli jer mi se cine realnima.
Molim te za savete......
Drage moram jos nesto da vas ispricam:
bila sam u petak u trgovini i uzem da probam neke minjduze(mada ne dozvoljavaju)
Skinem svoji i posto nisu na saraf u brzini stavim pogresno i nisam je mogla izvaditi zato jer je sredina upala u uho i zaglavila se.......
Pocela sam da panicim,trazila pomoc od trgovkinje i pocinjem osecati gusenje,znaci ide napad panike...
Osecam se zarobljena,osecam da nemam slobodu,pocinje mi nesvest.....
Prilazi mi jedna trgovkinja,molim je za pomoc,pokusava ali ne ide i spominje mi da cu morati u bonicu.
Ja rastezem uho,boli me,trpim i trazim pomoc,ali niko ne moze da mi pomogne.To sve traje sat vremena,ona mi dade predlog da probam sa druge strane da provucem minjdusu sa sarafom pa da pokusam tako.Ja se sva tresem,zazvoni telefon i sin me zove mama kada ces doci kuci....
U tom momentu ja okrenuh minjdusu i otkopcah je skocim i zagrlim i poljubim tu trgovkinju,poljubi i ona mene,sretna je kao ja,mozda se pitala posle cemu sam toliko bila sretna,nema veze,ja se osecam "slobodna"odem kuci i odlucim da sa nikome ne kazem sta je bilo jer me mozda nece shvatiti,a u istom momentu analizairam sebe i kazem sama sebi:
ti si luda!!!!!
Da li sam ja za ludnicu????
Ko ce me razumeti kada se to nikada nikome nije desilo,zbog male minjdusice?
Koga da pitam za pomoc?
Mozda ni moj psihijatar za tolike godine nije nikada cuo tako nesto i mozda ce mi predloziti elektrosokove na koje cu oatici bez reci jer vidim da sam spremna za psihijatriju.
Nije mi mesto nigde vise
Ljubi vas vas Ontario

Ontario,da li mislis da je ovo kod mene bio napad panike?Ja uglavnom uspevam da obuzdam strah i da ubedim sebe da kada mi je lose stavim pamet u glavu,da ne panicim.Ne znam,ici cu nekim redom prvo da ispitam stitnu zlezdu,zatim holter kod kardiologa da uhvatimo kakav mi je ritam,pa i dalje dok ne iscackam sta mi se desava.Ne plasim se uopste,zelim da znam ko mi je neprijatelj a zatim da ga POBEDIM.Draga Ontario potpuno razumem tvoju reakciju oko male mindjusice,nisi ti ni za kakve elektrosokove, naime najmanja sitnica je kod osetljivih ljudi sasvim u stanju da isprovocira tako burnu reakciju.To znamo verovatno skoro svi koji smo na ovom forumu.Zato glavu gore,nasmej se tom incidentu i kreni dalje,naravno korak po korak do pobede.A onda te vidim u avionu i u zagrljaju svoje mame.Da li si procitala ono sto sam ti napisala o OPRASTANJU SAMOM SEBI?

Zaboravih da svima koji su zaljubljeni ili vole,cestitam danasnj praznik,i pozelim svima nama da mnogo vise budemo okrenuti ljubavi,lepoti i mnogim lepim stvarima u zivotu.