Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 299 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 20  Sledeća
Autoru Poruka
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 3:49 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Genetska svakako sto se tiche oblika i velichine grudi, nadam se da vam ej logichno da cete pre od svoje majke naslediti oblik i nachin gradje samog tkiva dojke nego od komshinice :)

Ali pre je u pitanju fizioloshka posledica. Usled bujanja tkiva i zlezda, kolichine mleka proshire kanale, hormoni dok se umire...sve to ostavlja posledice, a zaista je individualno kako ce chije dojke reagovati na sve te promene.

Izhrana, vezbanje, hormonalni status, vishak kilograma, nivo prolaktina, kolichina mleka, pa onda da li se dete doji ii ne, da li se majka izmuzava ili ne, shirina i prohodnost mlechhnih kanala, lekovi, narkotici...sto sta ce uticati na kolichinu i kvalitet mleka pa tako i na t kivo dojke.

Vezbice za pektoralne mishice mogu mnogo pomoci u sluchajevima da se tkivo grudi suvishe opusti.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 3:52 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Razvoj dojki završava se sa navršenih osamnaest godina i nakon toga u različitim periodima života žene dolazi do promena na samom tkivu dojke. Vremenom pod dejstvom sile zemljine teže, a usled težine samog tkiva dojke, kao i nakon naglih promena težine, trudnoće i dojenja dolazi do promene veličine, oblika i položaja dojke u odnosu na grudni koš, odnosno dolazi do ptoze, spada, dojke.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 4:44 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Josh jedna lep tekst! Poszdrav kolegama na sajtu Stetoskop.


Dojka je parna mlečna žlezda kože. Po mlečnoj žlezdi, sisi, ceo zoološki razred dobio je naziv sisari. Dojka je sinonim za ženstvenost i materinstvo ali je i često mesto brojnih patoloških procesa. Kod mladih žena najčešće su benigne bolesti dojke, benigne displazije i benigni tumori dojke, nekroza masnog tkiva, fokalni zapaljenski proces.

Fibrocistična displazija dojke spada u najčešće benigne promene dojke kod žena i zbog svoje učestalosti naziva se sindromom , a ne više oboljenjem. Javlja se kod žena u četrdesetim godinama i perimenopauzalnom periodu, mada se može javiti i u bilo kom periodu života žene. Ciste su jako retke kod žena u menopauzi i treba ih smatrati suspektnim.

Da li je svaki tumor opasan po ženu?

Diferencijalna dijagnoza između benignog i malignog tumora kod mlade žene može predstavljati ozbiljan problem. Rak dojke kod žena mlađih od 40 godina javlja se u oko 6% slučajeva, kod žena mlađih od 35 godina, bez pozitivne porodične anamneze, u manje od 3% slučajeva, dok je kod žena mlađih od 30 godina učestalost manja od 1%.


Noćna mora žena

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena. Brojni su faktori rizika za rak dojke i međusobno se isprepletani, te se ne može govoriti o specifičnoj, pojedinačnoj ulozi svakog od njih. U osnovne faktore rizika ubraja se porodična anamneza (genetski faktor), rana prva menstruacija, kasna prva trudnoća, kasna menopauza, nerađanje ili malobrojno rađanje. Kao faktori okoline često se navodi stres i način ishrane.
Možemo li sprečiti tumor dojke?

Primarna prevencija podrazumeva izbegavanje faktora rizika. Kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom treba uraditi gensko testiranje. U slučaju pozitivnog gena za rak dojke savetuju se česte kliničke kontrole, ultrazvučni pregled dojki i mamografija ( ne pre 45 godina starosti ). Samopregled dojki je vrlo važan za otkrivanje raka u ranijem stadijumu. Preporučuje se svakom uzrastu, jednom mesečno.

Razlog da se žena javi lekaru može biti neka razvojna anomalija, povreda, bol u dojci, zapaljenje, vlaženje iz bradavice, prisustvo čvorića u dojci, promene na koži dojke, uvećanje limfnih čvorova u pazušnoj jami.


Hirurgija bolesti dojke

Hirurg ima osnovnu ulogu u dijagnostici i operativnom lečenju promena u dojci. Kod benignih promena najčešće se izvodi tumerektomija ili ekstirpacija izmenjenog tkiva dojke, čime je završeno lečenje. Dalji tok podrazumeva redovne kontrole hirurga.

Kod žena sa multicentričnom policističnom displazijom postoji opravdana indikacija za supkutanu mastektomiju, koja je uvek praćena neposrednom rekonstrukcijom, ugradnjom silikonskog implantata. Ukoliko su dojke manjeg volumena, estetski rezultat je odmah zadovoljavajući i ne iziskuje korekciju druge dojke. Kod dojki većeg volumena, kod izražene policistične displazije u pojedinim delovima dojke, indikovana je kvadrantektomija ili bikvadrantektomija, što postoperativno ostavlja veliki defekt u dojci. Tada je poželjno uraditi rekonstrukciju dojki nekom od rekonstruktivnih tehnika. Najčešće je moguće izvesti redukciju i suspenziju operisane dojke i korekciju druge dojke.

Kod rizičnih grupa (genetski faktor) može se preventivno izvesti supkutana mastektomija obe dojke, sa primarnom rekonstrukcijom implantatom.


Lečenje raka dojke

Hirurg ima najznačajniju ulogu u dijagnostici i dijagnostičkoj, kurativnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji raka dojke. Neophodna je rana dijagnostika, radikalno lečenje ali i kvalitetan život operisanog pacijenta. Rana dijagnostika raka dojke, hemioterapija i postoperativna zračna terapija omogućili su primenu poštedne hirurgije kod raka dojke. Poštedna hirurgija dojke omogućava ženi bolji kvalitet života a zadovoljava i onkološki i estetski rezultat.

Kako se starosna granica za pojavu raka dojke pomera ka mlađem dobu (od 30 do 40 godina) , očuvanje estetskog izgleda omogućava psihičku ravnotežu. Odluka o poštednoj operaciji zavisi od veličine tumora, ali i od volumena dojke. Vrlo često se poštedna operacija izvodi ukoliko bolesnica izričito ne dozvoljava da se uradi radikalna mastektomija.

Radikalna mastektomija podrazumeva uklanjanje dojke i limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Izvodi se kod uznapredovalog raka dojke i kod bolesnica koje žele da se ukloni cela dojka umesto poštedne operacije. Pre operacije neophodno je obaviti razgovor sa bolesnicom i dobiti njenu saglasnost za predloženu hiruršku intervenciju. Rekonstrukcija kompletno odstranjene dojke može se uraditi kožno-mišićnim reznjem neposredno po mastektomiji, u istom aktu, ili odloženo, posle primenjenog adijuvantnog lečenja.

Supkutana mastektomija podrazumeva uklanjanje žlezdanog tkiva dojke, uz očuvanje kože i potkože i , zavisno od indikacija, očuvanje ili uklanjanje bradavice. Uvek je praćena neposrednom, primarnom rekonstrukcijom implantatom ispod velikog grudnog mišića. Ovakva mastektomija sa rekonstrukcijom nema negativan uticaj na dalju onkološku terapiju i preživljavanje bolesnice sa rakom dojke.

Izbor rekonstruktivne tehnike zavisi od volumena dojke
Implantacija stalne proteze ili proteze ekspandera je jednostavna hirurška procedura. Ona ne produžava operativni postupak a ni postoperativni oporavak bolesnice. Mastektomiju dojke sa rekonstrukcijom izvodi opšti hirurg i hirurg za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.

Rak dojke danas više nije sinonim za mastektomiju.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 4:46 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Tumori mogu biti

Dobroćudni, gde se ćelije ne šire ka drugim delovima tela, a ukoliko nastave sa rastom na mestu nastanka, može doći do pritiskanja okolnih organa i na taj način stvarati tegobe i probleme

Zloćudni – maligni, sastoji se od ćelija raka koje imaju sposobnost da se šire izvan mesta nastanka. Ukoliko se ne leči, može doći do njegovog širenja i uništavanja okolnog tkiva. Nekada se ćelije odvajaju od primarnog tumora-raka pa se šire na druge organe putem krvotoka ili limfe, a kada stignu do novog mesta nastavljaju sa svojim umnožavanjem i stvaranjem novog tumora koga označavamo kao metastazu. Tu osobinu (nekontrolisanog i neograničenog rasta) maligna ćelija prenosi i na ''ćerke ćelije'', pri čemu je ta nekontrolisanost u direktnoj vezi sa stepenom maligniteta.

Rezultati mnogobrojnih istraživačkih studija ukazuju na to da je rak polipatogenetski uslovljen (nije bolest sa jednim uzrokom) i da postoji povezanost između obolevanja i starosti, pola, genetske opterećenosti, kao i izloženosti zdravog organizma pojedinim štetnim agensima.

Faktori rizika koji dovode do pojave raka, nazivaju se kancerogenima i vode poreklo iz životne i radne sredine, vezani su za prisustvo štetnih navika kod ljudi, mada se ne može zanemariti i nasledna komponenta.
Uzroci nastanka raka dojke još nisu sasvim poznati

Neke žene imaju veći rizik da obole od ove bolesti. U veoma malom procentu rak dojke je izazvan naslednom greškom gena, a faktori koji ukazuju na moguće prisustvo nasleđene greške su:

* rak dojke kod nekoliko bliskih članova iste porodice
* druge vrste raka: rak jajnika, debelog creva
* rak dojke kod bliskih rođaka kod osoba mlađih od 40 godina Ø
* rak dojke koji napada obe dojke

Nešto veći rizik imaju i žene koje nemaju decu, ili one koje su u kasnijim godinama dobile decu, one koje su u ranim godinama dobile menstruaciju kao i kod onih žena gde je menopauza nastupila kasno. Neka istraživanja pokazuju da uzimanje kontraceptivnih pilula takođe predstavljaju povećan rizik od obolevanja u odnosu na žene koje nikada nisu koristile pilile. Ipak, kod većine žena uzimanje pilula nama nikakav uticaj na povećanje rizika za nastanak raka dojke. Takođe, postoje neki dokazi koji ukazuju da konzumiranje hrane bogate životinjskim mastima predstavljaju povećan rizik. Nema dokaza da oštećenja dojke, kao što je na primer udarac, izaziva rak.

Dojke se sastoje od masnog, vezivnog i žlezdanog tkiva. Žlezdano tkivo je podeljeno u režnjeve, od kojih ka bradavicama kreće mreža kanala. U pazušnim jamama nalazi se splet limfnih čvorova. Statistika govori da od deset tvrdih oteklina dojke devet je dobroćudno, najčešće su to fibroadenomi i ciste. Rak dojke se kod većine žena primeti prvo kao tvrda oteklina u dojci, ali ima i drugih znakova, kao što je promena veličine i oblika dojke, naboranje kože dojke (''pomorandžina kora''), uvučena bradavica, otok bradavice, krvarenje na izlazu, osip na bradavici i okolini, otok u pazušnoj jami. Bol u dojci obično nije simptom raka dojke. Rano otkrivanje i lečenje daje veće šanse za izlečenje. Metode za rano otkrivanje (''skrining'') su :

* samopregled dojke
* profesionalna palpacija dojke
* mamografija

Samopregled dojke

Samopregled dojke obuhvata nekoliko postupaka:

* žena ispred ogledala vrši posmatranje u cilju otkrivanja nekih promena na koži i bradavicama;
* posmatranje sa podignutim rukama iznad glave;
* isti postupak sa rukama stavljenim na struk;
* i na kraju palpacija dojke i pazušne jame kružnim pokretima počev od spoljnog kvadranta ka bradavici (ruka na strani dojke koja se pregleda treba da je podignuta);
* sledi blago stiskanje bradavica;
* na kraju ponavlja se palpacija i u ležećem položaju.

Ova vrsta samopregleda preporučuje se jednom mesečno 3-4 dana po prestanku menstruacije.


Profesionalna palpacija dojke

Profesionalna palpacija dojke se sprovodi kod žena starosti od 20-40 godina svake godine (odnosno svake treće godine), dok kod žena preko 40 godina obavezno svake godine.
Mamografija

Mamografija predstavlja rendgenski snimak dojke i veoma je važna dijagnostička metoda, jer često može da otkrije rak pre nego što žena oseti bilo kakve promene. Neke žene osećaju neprijatnost u toku snimanja, jer su dojke podvrgnute pritisku, ali to traje samo par minuta i nije štetno za dojke. Deo nacionalne strategije za rano otkrivanje raka dojke, predlaže svim ženama između 50 i 64 godina mamografiju svake treće godine, a na zahtev ženama iznad 64 godina. Međutim, mamografija nije stopostotni dokaz, tako da ukoliko dođe do pojave otekline, a mamografija je negativna, potrebna je dalja kontrola kod lekara i sprovođenje nekih drugih dijagnostičkih metoda.
Ukoliko lekar ustanovi na pregledu promene, upućuje pacijentkinju na dalje preglede kod specijaliste ili u bolnicu

U cilju dalje dijagnostike primenjuje se ultrazvučni pregled dojke, gde se preko dojke nanosi gel pa se zatim malim uređajem prelazi preko dojke, pri čemu se emituju zvučni talasi koji se preko kompjutera pretvaraju u sliku.

Aspiraciona punkcija je postupak koji korišćenjem igle i šprica omogućava lekaru uzimanje uzorka iz otekline na dojci. Aspirat se šalje u laboratoriju da bi se konstatovalo da li sadrži maligne ćelije. Ova metoda se koristi i kao drenaža kod postojanja dobroćudne ciste.

Biopsija iglom se obavlja u lokalnoj anesteziji pa se uzima mali komad tkiva iz otekline, koji se takođe ispituje u laboratoriji.

Eksciziona biopsija podrazumeva uklanjanje (u opštoj anesteziji) tumora i slanje u laboratoriju na analizu.

Ukoliko bilo koja od predhodno navedenih dijagnostičkih metoda dokaže postojanje raka dojke, lekar predlaže dodatna ispitivanja u cilju otkrivanja eventualne proširenosti tumora na okolna tkiva, kao i određivanja najbolje vrste lečenja. Pregledi koji se mogu očekivati su: ultrazvučni pregled jetre i snimanje kostiju (radioaktivna supstanca se ubrizgava u venu, pa se vrši snimanje zahvaćene regije, abnormalna kost upija više radioaktivne supstanceod normalne kosti što se vidi na snimku).

Pregledi, pored postavljanja dijagnoze, otkrivaju i stepen bolesti

Rak dojke se deli na četiri stadijuma:

* tumori su manji od 2 cm, limfni čvorovi u pazuhu nisu zahvaćeni i nema znakova da se rak proširio negde u telu
* veličina tumora je između 2 i 5cm, ili su limfni čvorovi zahvaćeni ili i jedno i drugo, ali nema znakova da se rak dalje raširio
* u ovom stadijumu tumor je veći od 5cm, limfni čvorovi su zahvaćeni, ali nema znakova da se bolest proširila
* tumori u stadijumu četiri su različite veličine, limfni čvorovi su zahvaćeni i rak se raširio na druge delove tela.

Mnoge vrste raka možda neće napredovati izvan stadijuma 1 i 2, a ako i napreduju možda će to biti relativno sporo. Glavni cilj lečenja je da se zaustavi dalje napredovanje bolesti i, ukoliko je moguće, da se ukloni ceo rak. Različita lečenja se primenjuju u odgovarajućim stadijumima, pa se očekuje da primenom odgovarajućeg programa lečenja, rak neće preći u sledeći stadijum.

Duktalni karcinom koji se nije raširio (in situ) je prekancerozno stanje koje se može razviti u rak ukoliko se ne leči. Nalazi se u kanalima dojke.
Lečenje

Postoje različita lečenja koja se primenjuju kod raka dojke. Lečenje planira lekar u zavisnosti od mnogih faktora: vrsta i veličina tumora, da li se proširio izvan dojke, opšte zdravstveno stanje, izgled pod mikroskopom i td.


Operacija

Ponekad se prava dijagnoza ne može utvrditi pre operacije pa je potrebno da hirurg ukloni oteklinu kako bi se izvršio pregled pod mikroskopom. Ukoliko je potrebno planira se još jedna operacija kroz nekoliko dana. Danas postoji stav da se kod mnogih žena mogu obaviti manje operacije, kako bi se sačuvala dojka. Mastektomija (uklanjanje dojke) je kod većine žena najadekvatnije lečenje. Uklanjanje limfnih čvorova ispod pazuha se obično obavlja u toku operacije, kako bi se proverilo da li su se neke ćelije raka raširile izvan dojke. Često je potrebno da se, nakon mastektomije, uradi i rekonstrukcija dojke. U drugim slučajevima pacijentkinjama se daju lake proteze od pene koja se stavlja u grudnjak.

Posle operacije ruka i rame su osetljivi na infekciju, tako da i mala posekotina može izazvati infekciju i oticanje ruke praćeno bolom (limfedem).


Radioterapija

Za lečenje raka dojke koriste se dve glavne vrste radioterapije: spoljašnja i unutrašnja radioterapija. Primenjuju se obično posle operacije.
Hormonska terapija

Sastoji se od lečenja suprotnog hormonalnom, da bi sprečilo dejstvo ženskih hormona na ćelije raka dojke. Tamoksifen je jedna od najčešćih hormonskih terapija, a deluje tako što sprečava estrogen da se veže za ćelije raka dojke i da ih podstiče na rast. Ukoliko tamoksifen ne deluje efikasno primenjuje se sintetski progesteron. Za žene koje su u postmenopauzi, uklanjanje jajnika (dovodi do smanjenja estrogena) može biti veoma efikasno lečenje.


Hemioterapija

Predstavlja primenu citostatika u lečenju, a deluje tako što prekida rast i deobu ćelija. Lekovi se primenjuju oralno ili ubrizgavanjem u venu (intravenski). Daje se u ciklusu od nekoliko dana nakon čega sledi pauza od par nedelja.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 5:17 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Sledeci tekst sam vec postavljala na forum ali niej na odmet ponovo ga postaviti i to bash ovde u ovoj temi. Odlichan tekst o menstrualnom ciklusu zene tokom zivota.


Faze reproduktivnog ciklusa

U detinjstvu naše telo još je nerazvijeno. Pubertet označava fazu prelaza u zrelost. Kod žena tada usporava rast kostiju a žlezdano tkivo dojke buja. Javlja se kosmatost preponskog područja i pazušne jame. Ovulacija i prva menstruacija (menarha) se javljaju pred kraj puberteta , u proseku oko dvanaeste godine. Raspon normale menarhe je dosta širok i obuhvata period od devete do osamnaeste godine. Da bi devojčica dobila menstruaciju potrebno je da masno tkiva čini minimum četvrtinu težine organizma-što postiže tek iznad 50 kg. Da bi održala menstruaciju – žena mora da zadrži težinu nešto veću od one koju je imala pri menarhi. Postoje i teorije po kojima za menarhu mora da se postigne odredjena veličina karlice. Menstruacija i ovulacija traju u proseku do 48-49. godine života , ali mogu da prestanu bilo kada u rasponu od 40. do 55. i da to bude fiziološki normalno.Kada menstruacija prestane nastupa menopauza. Prelaz izmedju reproduktivne i postreproduktivne faze koja je označena kao menopauza ili klimakterijum se proteže kroz duži period i može da potraje i 15 godina .

Celokupan reproduktivni ciklus organizma je regulisan hormonski. Hormoni su hemijski glasnici i inicijatori procesa u organizmu. Količina seksualnih hormona je mala u detinjstvu, uveća se enormno tokom reproduktivih godina da bi se u menopauzi vratila na nešto niži nivo , pri čemu se uspostavi nova ravnoteža izmedju različitih hormona. Znaci i simptomi prelaznih godina (klimakterijuma) uslovljeni su promenljivošću u nivou hormona.


U reproduktivnim godinama nivo hormona u mesecu ciklično varira i na taj način odredjuje tačno vreme ovulacije i menstruacije. Ovaj ciklus označen je kao menstrualni ciklus. Njime je regulisana plodnost žene koja omogućava začeće tokom nekoliko dana svakog meseca.

Ovarijalni ciklus (ciklus jajnika): Ovulacija

Na rodjenju oba jajnika zajedno sadrže otprilike milion folikula. Folikul je loptica u čijem se središtu nalazi nezrela jajna ćelija. Od 400.000 jajnih ćelija, koliko ih ima u vreme menarhe, samo će njih 300 do 500 sazreti tokom života .

Svakog meseca tokom reproduktivnog perioda žene nekolicina (od deset do dvadeset) folikula pod uticajem hormona započinje svoj razvojni ciklus. Samo jedna jajna ćelije sazre i sposobna je za oplodjenje.Naše telo resorbuje ostale pre nego sto sazru. Jedan od slojeva ćelija u folikulu luči estrogen. Folikul, sa jajnom ćelijom u središtu, pomera se ka površini jajnika. U vreme ovulacije, folikul na površini ovarijuma prsne , omogućavajuci na taj način jajnoj ćeliji da otpliva. Neke žene tom prilikom osete bol u donjem stomaku i krstima tzv mittelschmerz ( bol u sred ciklusa) uz pojačan vaginalni sekret oko ovulacije koji može da sadrži i par kapi krvi.
Simptomi mogu biti toliko naglašeni da nalikuju zapaljenju slepog creva ili vanmateričnoj ( ektopičnoj ) trudnoći. Nekolicina žena se žali na glavobolju , želudačne smetnje i malaksalost dok se druge za vreme ovulacije osećaju bolje nego inače. Tada dolazi do promena u konzistenciji sluzi grlića ( cervikalnog mukusa ).

Neposredno pred ovulaciju onaj isti sloj ćelija folikula koji je lučio estrogen , sada počinje da luči i progesteron.Nakon ovulacije folikul se pretvara u žuto telo ( corpus luteum ) zbog žute boje masti u njemu. Ako dodje do oplodjenja žuto telo nastavlja da luči hormone koje održavaju trudnoću.U protivnom , folikul biva resorbovan. Nakon nekoliko meseci , na mestu žutog tela na površini jajnika zaostaje samo beličasti ožiljak koji se zove belo telo ( corpus albicans ). Ono vremenom nestane u potpunosti.

Jajnu ćeliju oslobodjenu u ovulaciji, prstasti nastavci jajovod uvuku u njegov levkasti kraj. Odatle jajna ćelija započinje svoje višednevno putovanje ka materici potpomognuta talasastim ( peristaltičkim ) kontrakcijama jajovoda. Oplodjenje ( fertilizacija ) predstavlja spajanje ženske jajne ćelije i spermatozoida muškarca. Ona se odigrava u spoljašnjoj trećini jajovoda koji je najbliži jajniku. Oplodjenje je poznato i pod nazivom začeće ( koncepcija ) i obično se dešava u danu koji sledi ovulaciji.Na putu ka materici oplodjena jajna ćelija može da se zaustavi zbog ožiljnih sraslina i ugnjezdi negde u jajovodu. Tako nastaje vanmaterična trudnoća. Srasline su posledica infekcije koje nastaju zbog upotrebe spirale , endometrioze ili zapaljenskih procesa u maloj karlici .One su najčešći ali ne i iskljućivi razlog vanmaterične trudnoće. Vanmaterična trudnoća je obično lokalizovana u srednjem delu jajovoda na kome se jajna ćelija i inače zadrži na kratko na svom putu ka materici. Hirurška intervencija je neophodna da bi se sprečilo prskanje ( ruptura ) jajovoda. Obicno jajovod ne mora da se odstrani.


Materični ciklus

Promene na grliću materice

Sastav sluzi grlića materice ( cervikalnog mukusa ) se menja tokom meseca pod uticajem hormona. Iako promene u sastavu sluzi prate jedan opšti obrazac kod žene – vi možete da utvrdite svoj lični ciklus. Jednostavno prstima opipajte ulaz vagine, da osetite konzistenciju sekreta , uočite vlažne i suve periode u mesecu i beležite te karakteristike svakodnevno tokom par mesečnih ciklusa. Možete da proverite i kakvog je ukusa vaginalni sekret. Može biti kiseo , slan ili slatkast i može da se menja ciklično po vašem individualnom obrascu. Ako ste posmatrali sluz grlića pod mikroskopom primetili ste da liči na mrežu isprepletanih vlakana. Jako je teško za spermatozoide i razne sitne organizme da se probiju kroz tu mrežu. Za vreme ovulacije vlakna ove mreže se pod uticajem estrogena izduže i rasporede uporedno tako da sprovode spermatozoide u matericu.Sluz grlića je vrsta čuvara kapije za matericu. Oko ovulacije je obilna – oblaže zidove vagine i štiti spermatozoide od kiselosti okoline. Kada ovulacija prodje , nivo estrogena pada dok progesteron raste a vagina postepeno postaje sve suvlja pred menstruaciju. Žene u menopauzi mogu prateći vlažnost vagine na jednostavan način da prate i nivo svog estrogena tokom mesečnog ciklusa.

Promene u sastavu sluzi mogu ali ne moraju da se uoče na grliću upotrebom spekuluma. Primetićete verovatno da je grlić u periodu ovulacije smešten visoko u vagini. Tada može i da se uveća , omekša i da se otvor na njemu blago proširi.

Promene sluzokože materice ( endometrijuma ) i menstruacija

Estrogen koji luče ćelije folikula dovode do rasta i zadebljanja sluzokože materice ( endometrijuma ) , formiranja žlezda u njemu i uvećanja prokrvljenosti materice. To je tzv proliferativna faza koja može znatno da varira u dužini tokom ciklusa. Progesteron , kojeg luče ćelije prslog folikula nakon oslobadjanja jajne ćelije, izaziva lučenje hranljivog sekreta u žlezdama materične sluzokože.To je tzv sekretorna faza.Oplodjena jajna ćelija može da se ugnjezdi samo u sluzokožu sekretorne a ne proliferativne faze. Oplodjenoj jajnoj ćeliji treba otprilike 5-6 dana da stigne do materice.

Ukoliko ne dodje do oplodjenja, preostali folikul , tj žuto telo lučiće estrogen i progesteron još narednih 12 dana i to u sve manjoj količini .Sa padom nivoa estrogena i progesterona krvni sudovi materične sluzokože ( arterije i vene ) se zatvaraju. Sluzokoža se više ne ishranjuje i biva sljuštena. Ovo čini menstruaciju , periodu ili menstrualni tok. Za vreme menstruacije sljušti se najveći deo sluzokože. Preostaje samo donja ( bazalna ) trećina koja će obnoviti ostatak sluzokože.Novi folikul tada opet počinje da sazreva i luči estrogen.


Sluzokoža ponovo zadebljava i ciklus se ponavlja .* Svaki ciklus koji je manje ili više redovan je normalan. Dužina ciklusa varira izmedju 20 i 32 dana , u proseku 28. (Sama reč menstruacija potiče od latinskog mensis što znači mesec ). Neke žene imaju naizmenično duge i kratke cikluse. Postoje neznatne promene koje nastaju same od sebe ili pak krupne promene u dužini ciklusa koje se javljaju kad je žena pod teškim stresom.

Sa godinama ili nakon porodjaja mogu da se jave značajnije promene. Menstruacija može da traje 2 do 8 dana , u proseku 4 do 6.Krv ne teče stalno već teče pa stane iako to nije uvek lako uočljivo.U proseku žena izgubi količinu od 4 do 6 supenih kašika krvi za vreme menstruacije , odnosno 60 do 90 g.

Menstrualna tečnost

Menstrualnu tečnost čine sluz grlića , vaginalni sekret , sluz , ćelije i parčići sluzokože materice , kao i krv ( sa ugrušcima ). U ovoj mešavini sastavni delovi teško se mogu razlučiti jer ih krv sve oboji crveno ili mrko. Ovakav redovan gubitak krvi, iako količinski mali , može dovesti do malokrvnosti ( anemije ). Menstrualna tečnost je obično bez mirisa sve dok ne dodje u kontakt sa bakterijama iz vazduha i počne da se raspada. Pred kraj menstruacije može da se javi neprijatan miris.

Žene iz raznih kultura na razne načine se snalaze sa menstruacijom. Ponekad ne koriste ništa. Još od najranijih vremena žene su pravile tampone i uloške od raspoloživih materijala. Često su prale i više puta upotrebljavale specijalne krpice i umetke. Danas ih neke žene prave od gaze ili vate.Većina žena medjutim koristi gotove higijenske uloške ili tampone,Gotovi proizvodi obično imaju uputstvo za upotrebu. ( Toksični šok sindrom , TSS , se dovodi u vezu sa upotrebom tampona , redje spirale ili sundjera ).

Nemojte koristiti tampone van menstruacije. Nije preporučljivo koristiti tampone veće apsorptivne moći ( sposobnosti upijanja ) od one koja odgovara vašem menstrualnom toku. Uvek proverite stepen apsorpcije tampona na pakovanju da biste odabrali “ najblaži “ koji vam je dovoljan. Tampon suviše upija tj “prejak” je ukoliko se stvrdne pa ga je teško izvaditi iz vagine ili se pri vadjenju raspadne na delove ili pak potpuno osuši vaginu.U tim slučajevima tamponi mogu da izazovu ranice na zidu vagine koje se teško uočavaju. Kod nekih žena upotreba tampona izaziva iritaciju vagine , svrab , pečenje ili neprijatan miris kao i krvarenje.Ako se to i vama dešava prestanite da koristite tampone ili predjite na one manjeg stepena apsorpcije ili na drugog proizvodjaca tampona. Još uvek nije uvedeno testiranje tampona pre njihovog izlaska na tržiste. Istraživanja na tom polju sprovode sami proizvodjači i rezultate uglavnom ne iznose javno.Po američkom zakonu Ministarstvo za Hranu i Lekove ( FDA ) dužno je da odredi uniformne standarde sigurnosti i upotrebne vrednosti medicinskog materijala srednje rizične grupe u koju spadaju i tamponi.Planovi za proveru sigurnosti tampona u ministarstvu još ne postoje.


Neke žene su ponovo otkrile već zaboravljene prirodne sundjere koji ne sadrže celulozu , mogu se koristiti više puta i ekonomični su. FDA medjutim ne odobrava korišcenje sundjera u tu svrhu i ne dozvoljava da se na tržistu pojave sa tom namenom.* Sundjer je mek i kada se navlaži poprima oblik vagine , ne suši je i ne nadražuje kao tampon. Na žalost , pošto prirodni sundjer potiče iz mora , ne znamo kojem je zagadjivacu bio izložen , koliko je upio te toksične supstance i da li to može da nam škodi.Nikakva ispitivanja na tom polju nisu vršena.

Pre upotrebe navlažite sundjer. Izvucite ga prstima kada osetite da je potpuno natopljen. Operite ga dobro u hladnoj vodi. Iscedite višak vode pre nego što ga ponovo stavite. Neke žene oko sundjera vežu končić nalik onom na tamponu. Končić medjutim omogućava bakterijama pristup u vaginu. Da biste pojednostavili postupak u javnom WC-u nosite sa sobom rezervni sundjer u plastičnoj kesici. Ako sundjer poprimi neprijatan miris isperite ga u sirćetu i vodi. Nije potrebno da bude sterilan. (Tamponi i ulošci takodje nisu sterilni ) Ipak , u slučaju infekcije nemojte koristiti više puta isti sundjer. Kada sundjer počne da se raspada – bacite ga.

Neke žene koriste gumenu kapicu , tzv držač . On nalikuje cervikalnoj kapici s tom razlikom što se postavlja blizu vaginalnog otvora , na isto mesto kao i tampon. 'Druge žene pak koriste dijafragmu ili cervikalnu kapicu. Držač, kapica i dijafragma zadržavaju veću količinu krvi od sundjera i tampona. Potrebno je izvesno iskustvo da biste osetili kada se oni napune. Nakon toga se izvade , isperu i ponovo vrate na mesto.Nova metoda koja se koristi u naprednim ženskin grupama za samo-pomoć jeste menstrualna ekstrakcija.

Za žene koje imaju ograničenu osetljivost donje polovine tela ili su vezane za invalidska kolica, upotreba navedenih sredstava je problematična. Za sada, zadovoljavajućeg rešenja nema.


Ženski pokret za zaštitu okoline u Londonu , 1998 godine uspešno je sproveo kampanju protiv upotrebe hlora u obradi papirnih proizvoda . U pitanju su prvenstveno bili tamponi , higijenski ulošci i pelene za jednokratnu upotrebu . U beljenju materijala hlor je jači od drugih sredstava. Proizvodjači ga stoga radje koriste u ubedjenju da belina daje osećaj čistoće iako ne doprinosi kvalitetu proizvoda. U toku procesa beljenja hlor reaguje sa raznim organskim jedinjenjima – stvarajući na hiljade hlorisanih derivata . Jedan od njih je i visoko kancerogeni dioksin.Na samom proizvodu od papira zaostaju tragovi dioksina ali se najveća količina nadje u otpadnim vodama .Nakon upotrebe papirni proizvodi završe na djubrištu , u jami ili kontejneru za spaljivanje otpada. Tragovi dioksina zaostaju , ne budu uništeni već se koncentruju ili rasprše. Kada se jednom nadju u atmosferi , hlorisana organska jedinjena kruže po svim kontinentima .


Prozvodjaći higijenskih sredstava večito uvode “ nove , usavršene “ proizvode. Izbegavajte deodorisane ili mirišljave tampone, ubruse ili ženske dezodoranse u spreju. Mnoge žene su alergične na hemikalije sadržane o ovim proizvodima. Ukoliko kod sebe primetite bilo kakva sporedna dejstva prestanite sa upotrebom datog proizvoda .



Stavovi po pitanju menstruacije

Kulturološki , verski i lični stavovi prema menstruaciji su deo našeg menstrualnog iskustva i često odslikavaju negativne stavove prema ženama. Razmotrite na trenutak načine na koji su običaji i razna stanovišta o menstruaciji uticali na vas.
Kada i kako ste prvi put čuli za menstruaciju?
Kako ste saznali više o njoj?
Možda od rodjaka, prijatelja, reklama na televiziji, ljubavnika, iz knjiga, filmova, od učitelja, lekara, medicinske sestre, putem slenga, psovki ili viceva?
Kojih se iskustava naročito prisećate?
Kako ste se tada osećali?
Da li se vaša sadašnja iskustva razlikuju od predjašnjih?
Koji deo vašeg života menstruacija čini sada?



U nekim kulturama žene su tokom menstruacije izdvajane iz zajednice ili su bile okružene isključivo drugim ženama. Ovo stoga što su postojala verovanja da je menstrualna krv nečista i da daje ženama natprirodne moći , nekada blagodarne ali većinski razorne. Možda su i same žene uvele ove običaje da bi imale vremena za meditaciju ili da bi omogućile starijim ženama da prenesu “ženske tajne “ mladjima .

U tabu spada suzdržavanje od fizičkih vezbi , tuširanja i seksualnog odnosa za vreme menstruacije . Neke žene u potpunosti skrivaju činjenicu da krvare . Samo pažljivo poslušajte koje se reči upotrebljavaju u reklamama za uloške ili tampone da biste uočili do koje mere je takav stav podržan u vašoj zemlji .

U uverenju da celokupan menstrualni ciklus čini ženu nestabilnom ili manje sposobnom, neki ljudi odbijaju da zaposle žene i na taj način nas tretiraju manje vrednim. I muškarci i žene imaju promene raspoloženja ali se to kod žena tumači kao urodjena nestabilnost. Upravo takav stav navodi žene na to da ne priznaju promene koje se dešavaju, iz straha da ne budu odbijene. Mišljenje da žene više vremena izostaju sa posla nije potvrdjeno. Istraživanje sprovedeno medju medicinskim sestrama potvrdilo je da jako malo vremena izostaju sa posla zbog menstrualnih tegoba.

1 Većina žena ne pokazuje promene u sposobnosti rasudjivanja tokom mesečnog ciklusa
2 niti u obavljanju zadataka
3 .I dalje rade tamo gde su “ neophodne “ – u domaćinstvu , kancelariji i fabrici bez ustupaka i promena u rutini na račun individualnog ciklusa žene.

Na drugoj strani , muškarci ,koji su više skloni ozbiljnim i nepredvidljivim bolestima sa težim posledicama ( kao što su srčana oboljenja ) ,nastavljaju da obavljaju poslove visokog stepena odgovornosti ( kao predsenika države npr. )

Sta žene osećaju prema menstruaciji

Mnoge od nas bile su uplašene , pa čak i postidjene kada su prvi put dobile menstruaciju. Odrasle smo bez ili sa vrlo malo saznanja o tome odakle potiče ta krv, zašto se uopšte dešava i zašto povremeno boli .Neke od nas su pomislile da umiru kada su prvi put ugledale menstrualnu krv. Druge su bile očajne od straha da će učitelj ili neki dečak primetiti kada krvare. Nekolicina nas osećala se pak manje vrednom što još nije dobila menstruaciju :

Baš sam bila zabrinuta za svoju menstruaciju. Izgledalo je kao da su je sve moje drugarice već imale ili upravo dobile. Osećala sam se izostavljeno. Menstruacija je za mene poprimila vrednost simbola : kada je budem dobila postaću žena .


Saznajmo više o svom ciklusu

Dobar način da saznate više o svom ciklusu, o tome šta je za vas uobičajeno i normalno, jeste da vodite kalendar. Zabeležite u njemu početak svakog ciklusa . Unesite šta god vas još interesuje u isti ili na zaseban dijagram. Možete pratiti pažljivije razne osobine menstrualnog ciklusa : boju krvi, konzistenciju, ukus, ugruške, promene na grliću, promene na dojkama, oscilacije u vašem fizičkom, emotivnom ili seksualnom stanju. Možda ćete primetiti da neke stvari za koje ste mislili da se ciklično menjaju, zapravo ne pokazuju takav obrazac. Nasuprot njima, možda ustanovite da se neke promene dešavaju u tačno odredjeno vreme vašeg ciklusa .



Početak i prestanak menstruacije su za svaku ženu posebno iskustvo . Nekima dobro došle, drugima ne. Znamo da se vremenom , kako upoznajemo svoje telo i učimo da se osećamo bolje u njemu – naša iskustva sa menstruacijom menjaju. Ima perioda kada smo izrazito zadovoljne sobom i kada i menstruaciju doživljavamo kao potvrdu sebe , kreativnosti i zadovoljstvo. Istovremeno medjutim možemo imati i protivurečna osećanja.

Zaista volim kada dobijem menstruaciju. Podseća me na promenu godišnjih doba. Tada doživljavam povezanost sa drugim zenama. Osećam se plodno, ženstveno i moćno jer sam u stanju da začnem novi život. Volim čak i onaj blagi bol koji me podseća da imam menstruaciju .

Neke od nas će obraćati manje pažnje na menstruaciju dok će druge pokušati da je dublje istraže kroz umetnost , pesme, pisanje ili nove rituale. Želimo da prenesemo sve o promenama jednog životnog ciklusa našim ćerkama i sinovima da bi oni bili otvoreniji u pitanjima u kojima mi to nismo bili.

Menstrualni problemi

Menstruacija je normalna, fiziološka pojava u dugom nizu godina života jedne žene. Medjutim, veliki broj žena različitog kulturološkog porekla ima menstrualne tegobe, koje se kreću od blage nelagodnosti pa sve do akutnog bola. Za one medju nama koje imaju tegobe, bilo redovno ili povremeno, bitno je da se suoče sa njima na odgovarajući način. Organizujte svoj dnevni raspored tako da možete da izdvojite više vremena za odmor ukoliko vam je tada potreban. Planirajte važne sastanke za dane kada niste u premenstrualnom periodu itd.

Menstrualne tegobe mogu biti neizbežne. Još uvek ne znamo dovoljno o medjusobnoj interakciji našeg fizičkog i emotivnog zdravlja, naše okoline ( fizičke i socijalne ) i naše unutrašnjosti ( uključujući ciklične promene u hemijskom sastavu i nasledne faktore ) da bismo znali zašto neke zene imaju tegobe a druge ne. Ne znamo ni zašto pojedini lekovi deluju kod nekih žena a drugima ne pomažu.

Standardna medicinska stanovišta nisu od velike pomoći ženama.Od lekara koji oceni zdravstvene tegobe jedne žene zavisi kakav će medicinski tretman ona dobiti i da li će se odnositi dostojanstveno prema njoj.U prošlosti lekari su grčeve i druge tegobe pripisivali brojnim fizičkim i psihološkim činiocima. Još i danas u terapiju menstrualnih tegoba spadaju opšta sredstva protiv bola ( iako postoje mnogo efikasniji lekovi ), hormoni ( uglavnom u vidu pilula protiv začeća ) sredstva za smirenje , “tapšanje po ramenu “, histerektomija ( operacija odstranjivanja materice ) i preporuka psihijatru . Mnogi lekari tvrde kako je ženski ciklus složena i tajnovita stvar i omalovažavaju ono sto žene znaju o sebi. Istraživaci pokušavaju da otkriju razloge menstrualnih tegoba ali imaju još puno toga da prouče .



Premenstrualni sindrom (PMS )

Premenstrualni sindrom čini skup raznovrsnih simptoma koji se javljaju nekoliko dana pred, kao i prvih par dana same menstruacije u većini godišnjih ciklusa žene, ako ne i u svim.Simptomi se nakon toga povlače bar do ovulacije. Naučnici se još nisu usaglasili po pitanju definicije PMS-a. Jedni uzimaju u obzir samo simptome koji postmenstrualno u potpunosti nestaju, dok drugi prvenstveno posmatraju premenstrualnu naglašenost simptoma koji i inače postoje .

Pokušaji da se objasni biološka osnova PMS-a za sada nisu urodili plodom. U terapiji su korišćeni razni preparati, počev od progesterona , visokih doza vitamina i minerala, ulja od jagorčevine pa sve do antidepresanata. Nijedan od njih se u kontrolisanim ispitivanjima nije pokazao efikasnijim od placeba. Hormonski supresori ( supstance koji umanjuju nivo i dejstvo hormona ) za sada nisu klinički ispitani. Cena većine tih preparata je visoka i njihova upotreba na duže staze ili u većoj kolicini skopčana je sa nizom neželjenih dejstava.

Ponekad žene same sebi nadju lek. Neke od nas su primetile da promena u ishrani ili učestalije fizičke vežbe mogu značajno da utiču na simptome PMS-a.* Stepen placeba ( prividnog pozitivnog efekta ) je toliko visok da se u nekontrolisanim istraživanjima čini kako sve i jedan preparat deluje .

Broj i težina samih simptoma ne čine osnovnu razliku izmedju žena koje pate od PMS-a i onih koje ga nemaju. Nedavna istraživanja psiholoških karakteristika žena sa PMS-om pokazala su medjutim postojanje značajnih razlika izmedju ove dve grupe. Žene sa PMS-om imaju manje samopouzdanja. Sklone su da krive sebe ako se nešto loše desi. Osećaju grižu savesti ako se razbesne. Izbegavaju stresne situacije. Često priželjkuju da problem sam od sebe nestane umesto da se suoče sa njim i reše ga. Osećanja zadržavaju za sebe i podležu više stresu. Sve u svemu – odgovaraju opisu “ dobre ženice “. Prema tome , čini se da nisu u pitanju samo hemijske promene koje se ciklično odigravaju u našem organizmu , već kako smo odgojene da reagujemo na te promene .U ovu pretpostavku uklapa se i onaj broj žena koji tvrdi da se predmenstrualno oseća bolje, jače i kreativnije. Jedan od istraživača zaključuje da bi psihološka terapija žene mogla da promeni način na koji ona doživljava svoj PMS. Ova terapija uključuje jačanje sampouzdanja žene. Treba je naučiti da se direktno suočava sa problemima i da prihvati bes kao normalnu emociju. Lek protiv PMS-a će se stoga lakše naći u resocijalizaciji nego u medicini .



Depresija

Većina nas koja ima pad raspoloženja predmenstrualno, primetiće da je tih dana zaokupljena problemima koji inače postoje kao takvi. Samo što ih tada teže podnosimo. Bitno je da budemo svesni teškoća na koje nailazimo, makar to značilo i da ih zabeležimo pismeno, da bismo u danima kada se osećamo bolje mogli da ih rešimo .

Nedelju dana pred menstruaciju prolazim kroz loše dane. Osećam se bespomoćno i deprimirano zbog stvari u mom životu koje su oduvek tu. Ponekad mi se čini da je dobro što mogu da doprem i do svojih mračnih misli a nekad me jednostavno dotuku. Glasovi u mojoj glavi koji su suviše strogi kritičari onoga što radim- tih dana postaju uporniji. Naučila sam da ih brže prepoznam. Kada počnem sebi da prebacujem kako nisam dovoljno dobra majka , ćerka , prijateljica , radnik …kažem sama sebi “To su samo tvoji kritički glasovi – ne budi tako stroga prema sebi! “. Zaista pomaže .

Pokušajte da sebi obezbedite podršku u danima kada vam je najgore.Pozovite prijatelje, raspodelite kućne poslove ostalim članovima porodice ili angažujte bebisiterku. Možete čak i da osnujete grupu za samo-pomoć putem oglasa.

Ako je zamor glavni problem – tih dana izdvojte više vremena za spavanje ili fizičke vežbe koje vam daju energiju.

Dismenoreja (bolne menstruacije)

Moguće je učiniti nešto protiv dismenoreje – bolnih menstrualnih grčeva. Skup simptoma u koje spadaju grčevi, muka i povremeno prolivi izazvani su viškom prostaglandina materice koji “procure “ i u creva.
(Prostaglandini su hemijske supstance kojih ima svuda u organizmu. Jedna vrsta prostaglandina izaziva grčenje glatkih mišića materice i creva) Višak prostaglandina pojačava i produžava grčeve muskulature koji su inače bezbolni . Pošto napeto stanje mišića traje duže – uskraćena im je snabdevenost kiseonikom. Upravo taj nedostatak kiseonika osećamo kao bol. Ne znamo, medjutim, zašto materice nekih žena proizvode višak prostaglandina. Materica je mišić kome, kao i svakom mišiću, vežbe relaksacije, masaža ili tehnike biofeedback-a mogu da pomognu.

Anticipacija ( iščekivanje ) često pogorša bol jer smo napete. Antiprostaglandini –grupa lekova korišćena prvenstveno u terapiji artritisa – deluje kod nekih žena. U teškim slučajevima neophodno je uzeti lek pre nego što grčevi nastupe. Jačina bola umine ali ne nestane uvek u potpunosti. Medju antiprostaglandinima postoje male razlike tako da se jedni podnose bolje od drugih. Najčešće neželjeno sporedno dejstvo jeste iritacija želuca. Ovo se može izbeći ako se lek uzima uz mleko ili hranu. Neke žene su primetile da jedna vrsta antiprostaglandina vremenom prestane da deluje i da moraju da predju na drugu.



Antiprostaglandini smanjuju obilnost menstruacije i skraćuju njeno trajanje. Još uvek ne znamo koliko su pouzdani ovi lekovi kada se upotrebljavaju duže vreme intermitentno ( povremeno ),ali se za sada čine prilično sigurnim.

Endometrioza i zapaljenski procesi u maloj karlici takodje mogu prouzrokovati menstrualne tegobe, posebno grčeve Kako medicina danas polako otkriva organske razloge bolnih menstruacija, lekari počinju da prepisuju lekove za specifične probleme. Medjutim , oni i dalje na osnovu dijagnoze tegoba leče simptome a ne otklanjaju pravi uzrok poremećaja. Iako razne vrste lekova, naročito antiprostaglandini , pokazuju dobre rezultate, moramo biti oprezni sa njima. Ne želimo da se ponove slučajevi kao što su DES ili Talidomid. Za sada ne znamo sa kojim je rizicima skopčana doživotna upotreba ovih lekova. Najbolje je početi sa najblažim lekovima , onim koje nadjemo u sopstvenoj kuhinji. Akupunktura je takodje pomogla mnogim ženama sa raznovrsnim menstrualnim tegobama .

Bapski lekovi za sve menstrualne tegobe

Vekovima žene razmenjuju domaće metode lečenja menstrualnih tegoba .Neke od nas su ponovo stekle poverenje u tradicionalnu medicinu iz ličnog iskustva. Ovde je navedeno samo nekoliko metoda za koje žene najčešće tvrde da deluju. Pokušajte i same neke od njih i odaberite onu koja vama lično najviše odgovara jer je svaka žena jedinstvena i reaguje na sebi svojstven način .

Ishrana

Vodite računa da hrana koju unosite bude raznovrsna, balansirana i količinski dovoljna. Možete biti kvalitativno neuhranjeni iako na vagi nema manjka kilograma. Obratite pažnju na pozitivne i negativne efekte koja na vas ima hrana koju unosite. Mnoge žene primećuju da pomaže ako povećaju unos zrnaste hrane, integralnog brašna, povrća, naročito mahunastog, voća i kvasca a smanje ili potpuno izbace so, šećer , alkohol i kofein ( u kafi , čaju , čokoladi i sokovima ).Neke od nas izbegavaju so, belo brašno i kofein u nedelji koja prethodi menstruaciji i tvrde da im to pomaže. Možda će vam prijati viće da jedete cešće , manje obroke nego dva, tri velika obroka dnevno .

San

Pobrinite se da dovoljno spavate. Vaš ritam budnosti i sna može da se promeni tokom ciklusa. Dozvolite sebi da duže odspavate ako vam je to potrebno .




Vežbe

Joga vežbe su se pokazale dobrim , naročito tzv kobra položaj. Isprobajte razne položaje da biste ustanovile koji vam najviše odgovara, čak iako je samo od privremene pomoći .



Bapski lekovi za odredjene menstrualne tegobe

Grčevi i bol u ledjima

Čajevi od lekovitog bilja mogu biti od pomoći .* Najcešće se preporučuje čaj od lišća maline, supena kašika po šolji. Neke žene unose kalcijum (Ca ) i magnezijum ( Mg ) ( u odnosu 2:1 ) nekoliko dana pred menstruaciju ili tokom celog meseca.

Počnite sa količinom od 250 mg kalcijuma i duplo manje magnezijuma . ( Uzimajte odvojeno tablete Ca i Mg .Dolomit koji sadrži oba elementa može biti zagadjen tragovima olova i arsena . Njegovo dugotrajno unošenje može dovesti do zdravstvenih problema . )

Utopljavanje stomaka ili krsnog predela ponekad pomaže.

Orgazam , sa ili bez partnera , takodje može biti od pomoći ,iako istrazivači upozoravaju na povećani rizik pojave endometrioze .

Neke žene koriste lekove koji se mogu kupiti u svakoj apoteci , kao što su aspirin , acetaminofen ( Tylenol ), ibuprofen ili alkohol .

Marihuana može da bude od koristi ali izaziva druge menstrualne smetnje. Predlažemo umerenost u korišćenju svih navedenih lekova .

Sve vrste masaže mogu da pomognu .Pogledajte Menstrualnu masažu udvoje na 255 str . Proverite i posebne vežbe za menstrualne bolove u okviru yoga-e, Shiatsu, akupresure i polarne terapije .

Depresija , napetost , promene raspoloženja , osećaj nadutosti

Mnoge žene koriste vitamin B6 ( piridoksin ). Početna doza iznosi 25 – 55 mg po danu koja se postepeno uvećava sve do 100 mg /dan . Prestanite sa upotrebom ukoliko se javi mravinjanje u koži ili drugi znaci privremenog oštećenja perifernih nerava. Proverite u kojim se namirnicama nalazi vitamin B6. Možete ih unositi zajedno sa kompleksom vitamina B radi bolje resorpcije .

Pokušajte da smanjite unos natrijuma tako što ćete jesti manje slano i povećajte unos kalijuma. Neke žene koriste sredstva za izmokravanje ( običnu vodu, čajeve za izmokravanje, odredjenu hranu ,- ali za to potražite udžbenik o lekovitom bilju ili lekovima ). Budite pažljivi sa njihovom upotrebom jer sva sredstva za izmokravanje izuzev obične vode , dovode do gubitka kalijuma .

Umor i bledilo

Proveravajte nivo svog gvoždja radi malokrvnosti .



Obilne i /ili neredovne menstruacije

Pokušajte sa unosom hrane bogate vitaminom C i bioflavinoidima ( tzv supstanca P ). Hrana bogata vitaminom C obično sadrži i bioflavinoide . Ukoliko se problemi sa menstruacijom jave nakon prestanka upotrebe kontaceptivnih pilula, pokušajte sa vitaminom A . Budite oprezni ukoliko unosite više od 10 000 IU ( internacionalnih jedinica ). Ako osetite muku , iritaciju kože, svrab ili druge promene, prestanite sa unosom . Višak vitamina A je toksičan .

Amenoreja

U poremećaje ciklusa spada i amenoreja ( izostanak menstruacije ). Primarna amenoreja podrazumeva da se do osamnaeste godine još nije javila menstruacija. Sekundarna amenoreja je izostanak menstruacije nakon što se bar jednom javila.

U uzroke amenoreje spadaju : trudnoća , menopauza , dojenje , nedostatak masnog tkiva, dijeta, gladovanje, težak fizički trening naročito u vreme rane adolescencije, korišćenje kontraceptivnih pilula , razni lekovi, urodjeni defekt genitalnog trakta , hormonski poremećaji , ciste i tumori, bolesti, hromozomopatije, stres ili emotivni faktori.

Posto amenoreja prati neplodnost * lekari i medicinski udžbenici posvećuju mnogo vise pažnje amenoreji nego PMS – u ili bolnoj menstruaciji, iako su mnogo učestanije u opštoj populaciji. Doktori se opet usredsrede na redju ali dramatičniju pojavu zanemarujući probleme koje žene imaju u emotivnom prilagodjavanju i podršku koja im je potrebna .

Kao bapski lek, da biste pospešili svoj menstrualni ciklis, koristi se čaj od nane ( nemojte upotrebljavati ulje jer može biti toksično ). Pravi se od jedne supene kašike po šolji. Gubitak na težini od 10-15 % ispod minimuma može da dovede do prestanka menstruacije. Povratak na minimum težine će je povratitit. Ako ste uzimali kontraceptivna stredstva pokušajte sa vitaminom B6, folnom kiselinom, vitaminom E i smanjite unos belančevina. Teška anemija takodje može da izazove prestanak menstruacije.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 5:20 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Normalni menstrualni ciklus


Menstrualni ciklus počinje prvog dana jednog menstrualnog perioda i završava se prvog dana sledećeg perioda. Oslobađanje jajne ćelije (jajašca), jedine ćelije vidljive golim okom, nastaje otprilike sredinom normalnog menstrualnog ciklusa.

Pre nego što se rodi, u jajnicima devojčice nalaze se sve ćelije koje će tokom čitavog njenog života sazreti i biti iz jajnika oslobođene. Tri do četiri meseca pre rođenja fetus ženskoga pola ima oko 7 miliona jajašaca; u vreme rađanja ostaje samo 1 milion, dok se ostale resorbuju. Kada devojčica dobije prvu menstruaciju u životu (menarha) broj jajnih ćelija u njenim jajnicima iznosi oko 400.000. U odmaklom životnom dobu, u vreme menopauze, u jajnicima žene ostaje samo nekoliko jajnih ćelija. Normalno, svakoga meseca u jajniku sazreva po jedna jajna ćelija.


Šta se dešava za vreme jednog menstrualnog ciklusa?

Tokom jednog ciklusa (meseca), dok traje menstrualno krvarenje, u jajniku se razvija nekoliko folikula. Folikuli su kesice koje sadrže po jednu nezrelu jajnu ćeliju. Za otprilike nedelju dana jedan folikul se ubrzano razvija i premašuje rastom okolne koji se vremenom smanjuju. U ovoj fazi stvara se sve veća količina estrogena, uglavnom u ćelijama koje okružuju ovaj dominantni, rastući folikul. Estrogen deluje na sluznicu materice (endometrijum), dovodeći do njenog rasta i zadebljavanja. Dan-dva pre ovulacije (oslobađanja jajne ćelije iz jajnika) nivo estrogena dostiže maksimalne vrednosti. Koncentracije estrogena se zatim smanjuju, a dominantni folikul počinje da stvara drugi hormon, progesteron. Folikul zatim bubri, prska i jajna ćelija se oslobađa. Tada dolazi do povećanja telesne temperature i promene sekreta u žlezdama grlića materice.

Pošto se iz folikula oslobodi, jajna ćelija ulazi u jajovod i kreće se ka materičnoj šupljini. Ovaj put jajne ćelije traje oko 6 dana. Ukoliko su spermatozoidi u jajovodu prisutni, dolazi do oplodnje. Fertilizacija (spajanje spermatozoida i jajne ćelije) dešava se obično unutar 24 sata od ovulacije, i to u delu jajovoda koji je bliži jajniku (distalna trećina jajovoda).

Za vreme dok se jajna ćelija kreće ka materici, folikul iz koga je izašla se transformiše. U ovoj fazi ciklusa folikul se ponovo veoma brzo uvećava, pretvara u “žuto telo”, i počinje da stvara velike količine estrogena i progesterona. Pod uticajem ovih hormona sluznica materice nastavlja da raste. Žlezde sluznice materice stvaraju različite materije koje pogoduju jajnoj ćeliji. U sluznici materice povećava se broj sitnih krvnih sudova, što omogućava njenu veoma dobru prokrvljenost. Na kraju menstrualnog ciklusa debljina sluznice materice skoro je dvostruko veća nego na početku ciklusa, sa velikom količinom hranljivih materija koje pogoduju oplođenoj jajnoj ćeliji.

Kako dolazi do oplodnje?

Posle spajanja sa spermatozoidom, jajna ćelija se implantira (ulazi) u ovako pripremljenu sluznicu materice. Hormoni koje stvara žuto telo pogoduju i podržavaju ovaj proces. Ukoliko ne dođe do oplodnje, jajna ćelija se dezintegriše ili eliminiše iz organizma vaginalnim sekretom, obično pre započinjanja menstrualnog krvarenja. Dve nedelje posle ovulacije žuto telo se smanjuje, a nivoi estrogena i progesterona opadaju. Materica tada započinje sa odvajanjem površnog dela endometrijuma menstrualnim krvarenjem, menzesom.

Dakle, menstrualni sadržaj čini ne samo menstrualna krv, već i sekrecije iz grlića i vagine, kao i odvojeni sloj sluznice materice. Četvrtog ili petog dana menstrualnog krvarenja sluznica materice je tanka, a proces njene ponovne izgradnje započinje. Menstrualno krvarenje se završava kada se spoljašnji sloj endometrijuma u potpunosti restituiše.

Normalno trajanje ciklusa

Kod najvećeg broja žena ciklus traje 28 dana, mada se normalnim smatraju svi ciklusi u trajanju od 21-35 dana. Ako Vaš ciklus nije u ovom opsegu, on takođe može biti “normalan”, mada su izuzetno dugi ili kratki ciklusi obično povezani sa infertilitetom (nemogućnošću zatrudnjivanja). Menstrualno krvarenje traje 4 dana, mada se normalnim smatra menzes u trajanju 2-7 dana.

U nekom periodu života Vaš ciklus može postati nepravilan, iz Vama sasvim nepoznatog razloga. Ciklus može da izostane, bude suviše dug ili kratak, ponekada obilniji nego obično. Promene su uglavnom prouzrokovane životnim dobom žene: ciklusi su duži posle menarhe (prve menstruacije u životu) i u vreme približavanja menopauzi. Međutim, u drugim periodima života stres je od presudnog uticaja. Mesečni ciklus žene regulišu hormoni koje kontroliše hipotalamus, struktura na bazi mozga koja deluje kao neka vrsta termostata čitavog sistema. Uzimajući u obzir veliku kompleksnost sistema, i činjenicu da fizički i mentalni stres utiču na hipotalamus, sasvim je jasno da brojni faktori utiču na menstrualni ciklus žene.

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 5:23 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Depresija u žena kroz životne cikluse


Depresija predstavlja patološko neraspoloženje koje se bitno razlikuje od normalne tuge. Depresivni sindrom obuhvata različitu kombinaciju psihičkih i telesnih simptoma, medju kojima prominiraju: patološko neraspoloženje, depresivni sadržaji u mišljenju, sniženje volje i nagona, vegetativni i telesni simptomi.

Depresivno raspoloženje predstavlja konglomerat niza neprijatnih emocionalnih doživljavanja, potištenosti, utučenosti, očajanja, tuge, zabrinutosti, beznadežnosti, bezpomoćnosti, koje je praćeno neprimereno niskim samopoštovanjem vlastite ličnosti, osećanjem manje vrednosti, krivice, potrebom za samokažnjavanjem.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 5-7% stanovništva boluje od pojedinih oblika depresije. Ova stopa iznosi oko 5% za muškarce, a 9% za žene, sa trendom povišenja iz godine u godinu. Medju somatski obolelim osobama ova stopa je od 2 do tri puta veća. Obzirom da oboljevanje od različitih formi depresije sve više poprima epidemijske razmere u savremenom svetu, socioekonomski i medicinski značaj depresije postaje sve veći, ne samo zbog izraženosti subjektivne patnje, već i zbog velikog rizika od suicida koji prati depresiju. Smatra se da od 50% onih koji pokušaju ili izvrše suicid boluju od neke vrste depresije.
Brz život kao uzrok depresije

Uslovi života savremenog čoveka, krupne socioekonomske promene, kakva je tranzicija na primer, imaju za posledicu izloženost velikom broju hroničnih i prolongiranih stresogenih situacija (ratna dešavanja, materijalni problemi, gubitak posla i socijalne pozicije) koje rezultiraju povišenjem anksioznih i depresivnih poremećaja. Usamljenost i potiskivanje emocionalnih doživljavanja, koje diktira savremeni način života, stvaraju podlogu za ovakve reakcije. Utvrdjeno je da su zadnjih godina u porastu reaktivne forme depresije uslovljene provokacionim faktorima iz socijalnog okruženja i maskirane forme depresije, kod kojih poremećaj raspoloženja ostaje u senci brojnih somatskih simptoma za koje se ne može utvrditi medicinski razlog. Ovi simptomi (glavobolje, vrtoglavice, gušenje i bol u grudima, hronični zamor, hronični bolovi u telu, sindrom nemirnih nogu, gastrointestinalne smetnje) često označavaju depresivne ekvivalente koji su klinički povezani sa fazama depresije. Depresija može predstavljati uvod u somatsku bolest (karcinom, parkinsonizam), može pratiti invazivne dijagnostičke ili terapijske procedure (kateterizacija srca, dijaliza, zračna terapija), primenu odredjenih lekova ili droga u terapijske ili u svrhe zloupotrebe (kortikosteroidi, kanabis), može koegzistirati sa brojnim somatskim bolestima, kao što su: poremećaji srčanog ritma, cerebrovaskularni poremećaji, infektivna mononukleoza, poremećaji rada štitne žlezde, reumatski artritis, dijabetes, alopecija, sistemski lupus, itd. Treba naglasiti da koegzistirajuća depresija bitno utiče na tok, pojavu recidiva i ishod somatske bolesti, sve do povišenja rizika za smrtni ishod, kao što je to slučaj sa infarktom miokarda i cerebrovaskularnim inzultima, bolestima koje su u savremenom svetu u pandemiji.
Što obolevamo od depresije

Uzroci depresije su brojni i vezani su za genetske anomalije, bihemijske i endokrine poremećaje, situacione faktore, gde traumatsko iskustvo može biti uzrok ili precipitirajući faktor za pojavu depresivne reakcije u vulnerabilnih i predisponiranih osoba. Iz navedenog se čini razumljivim zašto žene za 50 do 100% više oboljevaju od depresije, obzirom da im se životni vek sastoji od generativnih ciklusa dominantno uslovljenih endokrinim faktorima, koji za posledicu imaju brojne izmene u psihosocijalnom funkcionisanju žene. Prvi od njih je menstrualno ciklično krvarenje, koje otvara put ženi u generativnu fazu svog postojanja, t.j. stiče mogućnost radjanja i obnavljanja vrste. Početak, kao i prestanak menstruiranja nosi sa sobom brojne sociopsihološke implikacije, koje narušavaju emocionalnu i telesnu holeostazu žene. Jedna od njih je pojava predmenstrualnog sindroma, grupe somatskih, psihičkih i bihejvioralnih simptoma koji se po nekim autorima mogu smatrati i depresivnim ekvivalentom.
Menstruacija

Menstruacija kao pojava periodičnog krvarenja vezana je u iskonskom smislu za pitanje života. Simbolika u cikličnoj pojavi menstruacije odnosi se na to da žena ne umire, već se svakog meseca ponovo radja i dobija mogućnost da daruje život. Još je Hipokrat ukazao na postojanje promena raspoloženja vezanih za menstrualni ciklus i nazvao ih je "melanholijom menstruacije". Simptomi koji se najčešće sreću u premenstrualnoj i menstrualnoj fazi su: vrtoglavice, glavobolje, bol u ledjima, grčevi u stomaku, otoci, nabreklost dojki i stomaka, povećanje telesne mase, pojava akni, pojačana žedj, apetit, prekomeran unos specifične vrste hrane za kojom se žudi. Od psihičkih i bihejvioralnih najčešći su: napetost, nervoza, osećanje skučenosti ili kao da se živi na ivici, anksioznost, depresija, afektivna labilnost u smislu pojave iznenadnog osećanja tuge, plačljivosti, iritabilnost, značajno osećanje besa, porast interpersonalnih konflikata, povišena spremnost da se reaguje burno, smetnje spavanja, pad interesovanja za obavljanje uobičajenih aktivnosti (rad, škola, druženje sa prijateljima, hobiji), snižena efikasnost, smetnje koncentracije, pospanost, lako zamaranje ili značajan gubitak energije, subjektivni osećaj neuspeha (skrhanosti) ili gubitka kontrole. Svi navedeni simptomi mogu usloviti privremenu disfunkcionalnost žene, redukciju socijalnih kontakata, odsustvo s posla, vezanost za postelju i učestale posete lekaru. Za vreme menstrualnog perioda žene su hiperaktivne, agresivnije, češće su sklone da ulaze u konflikte sa drugim osobama, češće ispoljavaju promiskuitetno, nasilničko i kriminogeno ponašanje, pa sve do brojnih impulzivnih auto i heterodestruktivnih radnji. Psihoze se pogoršavaju u fazi menstruacije, imunitet slabi, histerični i epi napadi su češći u tom periodu. Teško je jasno označiti prevalencu problema menstrualnog ciklusa, obzirom da se u literaturi prevalenca za PMS u opštoj populaciji kreće od 25%, pa čak i do 90%. Predmenstrualni sindrom se nalazi u kontinumu gde oko 20% žena ne prezentuje nikakve predmenstrualne probleme, oko 75% prezentuje blage ili srednje emocionalne, bihejvioralne i fizičke predmenstrualne simptome i oko 5% žena kod kojih navedeni simptomi uslovljavaju disfunkcionalnost.
Psihičko stanje i PMS

U literaturi ne postoje jasni dokazi koji bi ukazali na povezanost pomenutih afektivnih promena i smanjene efikasnosti žena u smislu kognitivnog funkcionisanja, što je neobično važno, jer bi se ovo saznanje moglo koristiti u osporavanju žena jednakih mogućnosti. Takodje, ne postoji odredjeni profil ili pormećaj ličnosti, koji bi bio specifičan za žene sa izraženim simptomima PMS-a, ali se navodi da se u ovoj populaciji registruje profil ličnosti sličan onom kojii se sreće kod obolelih od depresije. Tako na primer, postoji korelacija visokih skorova neuroticizma i pojedinih predmenstrualnih simptoma (iritabilnost, napetost, depresija). Pretpostavlja se da žene sa povišenim neuroticizmom mogu razviti anksioznost vezanu za menstruaciju, što bi rezultiralo intenziviranjem već postojećih menstrualnih i premenstrualnih simptoma, kao i ispoljavanjem maladaptivnog reagovanja na dogadjaje u okruženju.

Ima i kritičkih stavova na tendenciju da se predmenstrualna dogadjanja identifikuju kao predmenstrualni sindrom, što daje dimenziju bolesnog, čak i za ona dogadjanja i simptome koji predstavljaju normalno iskustvo žene, postajući na taj način patološko. Postavljanje dijagnoze PMS po nekim autorima može doprineti formiranju negativnih očekivanja kod žena, obzirom da je doživljaj menstruacije i pratećih psihosomatskih manifestacija vezan za očekivanja. Takodje, pojam PMS može biti zloupotrebljen od strane nekih žena sklonih da svoje psihosomatsko stanje, ili eventualne bolesti sagledavaju kroz prizmu predmenstrualnog sindroma.

Stavovi, verovanja i očekivanja vezana za menstrualni ciklus i sledstvenu problematiku, obrazovani su pod neposrednim uticajem porodičnog, socijalnog, religijskog i kulturološkog miljea u kome je individua odrasla i u kome aktuelno živi. Posebno su važni stavovi vezani za problem ženstvenosti, uloge žene i problem bolesti. Brojni autori ističu da žene sa izraženim predmenstrualnim problemima često sebe sagledavaju u negativnom svetlu, uz razvijanje specifične " uloge bolesnika " u odnosu na supruga, što sve dobija porodičnu fizionomiju bolesnog ponašanja tokom menstruacije. Na intenzitet simptoma, kao i na posledično ponašanje, mogu uticati socijalno okruženje sa svojim socijalnim i psihološkim faktorima, kulturološki faktori i do izvesnog stepena i interpersonalni kontekst doživljavanja simptoma. Neadekvatna priprema za prvu menstruaciju, nelagodnost ili anksioznost ispoljena od strane roditelja u vezi sa prvim menstruacijama, mogu predstavljati pokretački faktor za anksioznost u adolescentnom periodu žene, naglašavajući negativna iskustva doživljavanja menstrualnog bola. Interesantno je i pitanje povezanosti odredjenih nepovoljnih životnih dogadjaja sa menstrualnom problematikom. Odredjena stresogena životna situacija može da naruši uspešne koping strategije, a posledično ponašanje vezano za mestrualnu problematiku postaje rezultat kompleksne interakcije izmedju unutrašnjih bioloških procesa i specifičnih dogadjaja iz porodičnog i socijalnog okruženja. Sugeriše se da one individue koje češće demonstriraju aktivne koping strategije, u smislu odredjenih aktivnosti koje zahtevaju puno energije, su adaptabilnije u situacijama pretećeg bola, u odnosu na one koje češće pribegavaju pasivnim strategijama, u smislu redukcije aktivnosti tokom menstruacije, uzimanja analgetika i ležanja u postelji. Nema sumnje da one žene koje menstuaciju vide kao bolest, češće ispoljavaju izraženu simptomatologiju.
Trudnoća i depresija

Još jedan, možda i najznačajniji životni ciklus u žena je trudnoća i period neposredno nakon porodjaja. I ovi životni ciklusi žene praćeni su burnim biološkim, pre svega hormonskim promenama, ali i krupnim psihosocijalnim promenama, što ženu čini vulnerabilnom za pojavu psihičkih poremećaja. U 10-20% trudnica javlja se depresija, a u posebnom riziku su one žene koje su imale psihički poremećaj pre trudnoće, postojanje bračnih ili partnerskih nesuglasica, nepovoljnih životnih dogadjaja, neželjena trudnoća, loša psihosocijalna podrška od osoba iz okruženja, kao i negativni stavovi o sebi. Poremećaj raspoloženja se nakon porodjaja može javiti u dva oblika: postpartalna “praznina” i postpartalna depresija, a oba oblika su posledica naglih hormonalnih, ali i krupnih psihosocijalnih izmena nakon porodjaja. Postpartalna “praznina” javlja se u preko 85% porodilja u periodu od 3 do 14 dana nakon porodjaja i prolaznog je karaktera. Postpartalna depresija se javlja u 10 do 20% slučajeva i to u periodu od mesec do 6 meseci nakon porodjaja. Depresija u ovom periodu života se odlikuje specifičnošću kliničke slike: dominira anksioznost, strepnja i zabrinutost za zdravlje bebe, opsesivne misli, često agresivne, iritabilnost, psihoemocionalna iscrpljenost, teškoće sa spavanjem, želja da se pobegne iz nepodnošljive situacije. Faktori rizika su izražene afektivne izmene pred mestruaciju, ispoljavanje anksioznosti ili depresivnosti tokom trudnoće, depresija u porodici, postojanje postpartalne praznine, prisustvo stresogenih životnih dogadjaja.
Klimaks i depresija

Termini menopauza i klimakterijum se često smatraju sinonimima, mada predstavljaju dva različita fiziološka procesa sa različitim psiho-socijalnim implikacijama. Menopauza je fiziološki dogadjaj koji se karakteriše prestankom menstruacije, koji se za većinu žena u evropskom podneblju dešava oko 50 godine života, dok je klimakterijum dugotrajan fiziološki proces uzrokovan involucijom jajnika. Period klimaksa može trajati i do 10 godina pre i 10 godina nakon izostanka poslednje menstruacije. Od svih ginekoloških fenomena menopauza se najčešće povezuje sa psihološkim problemima, obzirom da je manopauza faktor broj jedan u psihološkom distresu žena srednjeg doba. U žena se u ovom periodu javljaju brojne psihosocijalne preturbacije, kojima se pripisuje glavna uloga u pojavi psihijatrijskih poremećaja, medju kojima je najčešća depresija. Ove preturbacije podrazumevaju prestanak važnih funkcija koje je žena do tada imala, njena atraktivnost u tom periodu je već prošla, mada želja za uživanjem ostaje i dalje u nepromenjenom intenzitetu, Osim ovih ekscitirajućih faktora, aktuelna telesna slabost, koja veoma često prati prestanak menstruacije, dovodi do povećanog javljanja depresije, koja često može rezultirati i siucidom.

Posmatrano iz biološkog ugla menopauza se može shvatiti kao bolest uslovljena nedostatom estrogena, a klimakterijum period u kome se ovaj nedostatak sa protokom vremena više ispoljava. Ovakav pristup je redukcionistički, obuhvata samo anatomske i biohemijske promene u tom periodu, zaboravljajući na psihološku i socijalnu dimenziju klimakterijuma kao životnog ciklusa biopsihosocijalnog bića žene.

Menopauza rezultira brojnim patološkim promenama: gubitak pubične dlakavosti, redukciju sintetizovanog estrogena koja vodi do smanjenja vlažnosti i atrofičnih promena na zidovima vagine, smanjenja veličine cerviksa i uterusa, opšte pelvične involucije, koja može rezultirati inkontinencijom urina. Involutivne promene jajnika dovode do značajnih metaboličkih promena, a jedna od rezultanti je osteoporoza i posledične frakture kičme i karličnih kostiju, koje su u žena u dobi od 50 g. 6-10 puta češće nego u muškaraca iste dobi. Takodje, jedna od rezultanti metaboličkih promena uzrokovanih smanjenjem lučenja estrogena je i veća stopa javljanja koronarne tromboze. Serumski nivoi holesterola, triglicerida i lipoproteina rastu u drugoj polovini klimakterijuma, što se smatra odgovornim za porast stope javljanja infarkta miokarda u žena starijih od 50 godina.

Klimakterični simptomi se mogu grupisati na sledeći način: vazo-motorni simptomi (vrući talasi, preznojavanje, osećaj hladnoće, vlažni i ukočeni ekstremiteti); seksualni simptomi (dispareunija kao posledica atrofičnog vaginitisa, ili izostanka adekvatne vaginalne lubrikacije, kao i gubitak polne želje koji se registruje u 25% žena); muskulo-skeletalni (napetost i bol u ledjima, ramenima, laktu i drugim zglobovima, koji mogu biti posledica redukcije mišićne snage); psihološki simptomi (umor, iritabilnost, insomnija, depresija, napetost, gubitak energije). Menja se i fizički izgled žene, koža postaje manje elastična, dolazi do drugačijeg razmeštaja masnih naslaga, nabori kože postaju vidljivi, mlitavost mišića takodje, dojke gube na svežini i čvrstini, javljaju se atrofične promene na mišićima ekstremiteta, a tu je dodatak na telesnoj masi.
Socijalni život žene utiče na nastanak depresije

Nesumnjiva je uloga kulturoloških faktora s obzirom na to da poimanje devojaštva, menstruacije, začeća, seksualnosti, steriliteta, menopauze i staračkog doba, jesu različita u različitim kulturološkim miljeima. U našoj kulturi ženska seksualnost je dugo bila pod senkom dvostrukog stereotipa, u kome je ona bila svedena na “produžetak vrste” i “mlado i lepo telo” dok je mlada, da bi u kasnijim godinama patila zbog predstave o sebi kao nevoljenoj, odbačenoj i suvišnoj. Žena se zato povlačila, u strahu od odbacivanja, suzbijala svoje ljudske potrebe i prestajala bivati predmet dodira, naklonosti i ljubavi. Čak je i dugogodišnji partner ili suprug bio vremenom odbijen promenama na ženinom telu. I mada uloga radjanja prestaje sa menopauzom, njen seksualni sistem u globalu ostaje netaknut i spreman za odgovarajuće draži od interesantnog i zainteresovanog partnera. Istina, produžuje se vreme vlaženja vaginalnog kanala, i potrebno je duže vreme uzbudjivanja da bi se mogla obaviti imisija penisa, ali zato sposobnost doživljavanja orgazma i zadovoljstva telesne seksualnosti i dalje postoje, i predstavljaju deo ponovnog potvrdjivanja u intimnoj vezi sa drugima.
Sterilitet i depresija

Gubitak sposobnosti radjanja smatra se još jednim činiocem u psihodinamici nastanka anksiozno-depresivnih stanja u menopauzi. Sposobnost radjanja neotudjivi je deo ženskog identiteta i važan faktor u održavanju normalnog psihičkog i psihoseksualnog funkcionisanja, pogotovu u žena koje nisu u stanju da razdvoje erotsku od reproduktivne komponente seksualnih odnosa. Iz tih razloga se menopauza može doživeti kao atak na seksualnost, ženstvenost, identitet. Tako žene u menopauzi mogu smatrati da su sa gubitkom sposobnosti radjanja doživele svoju parcijalnu smrt, završila se njihova ''misija'' u produženju vrste.
Menopauza

Klimakterijum kao razvojni ciklus u životu svake žene, obiluje dubokim fizičkim, psihičkim i socijalnim promenama koje mogu dovesti do remećenja već uspostavljene bio-psiho-socijalne ravnoteže. Socijalne promene u klimaksu predstavljaju promene u životnom prostoru sa trajnim efektima, jer se dešavaju u relativno kratkom vremenskom periodu i pogadjaju sve aspekte dotadašnjeg života. Smatra se da su psihološki poremećaji u periodu klimaksa u većoj meri rezultat dubokih socijalnih promena, u odnosu na biološke promene.U literaturi, pogotovu šezdesetih godina, dosta se spekulisalo sa pojmom “ prazno gnezdo”, koji se odnosio na period kada poslednje dete napušta roditeljski dom zbog školovanja, zaposlenja ili osnivanja sopstvene porodice. Ovom krupnom dogadjaju pripisivan je ogroman krizogeni značaj, te je nastao pojam “ sindrom praznog gnezda”, koji u sebi sadrži mnoštvo psiholoških i somatskih simptoma nastalih u tom periodu. U krizogene faktore klimakterijuma takodje spada i smrt supruga ili jednog od roditelja. Gubitak roditelja može biti i simbolički, kao u slučaju kada ostareli roditelji, od lica koja su nekada pružala razne vidove pomoći i podrške, sada postaju lica kojima je neophodna briga, materijalna i emocionalna pomoć i podrška. Nadalje, krizogeni faktor ovog životnog cilkusa je i promena uloge, od majke, žena postaje baba. Nova uloga joj donosi puno gratifikacija, ali i podseća na nemilosrdan proces starenja. Postoje podaci da su žene iz niže socijalne klase, koje su od rane mladosti postale domaćice, brinule o kući i potomstvu, u klimakterijumu ispoljavale više subjektivnih tegoba, u odnosu na žene koje su bile zaposlene i imale više uloga.

U periodu klimakterijuma, po važećim medicinskim klasifikacijama, pojavljuju se sledeći krizogeni faktori: bračni, roditeljski, interpersonalni, radni, finansijski, razvojni, zdravstveni, koji mogu predstavljati pretnju ili dovoditi do ugrožavanja telesnog, psihičkog i/ili socijalnog integriteta, do gubitka značajnih osoba, društvenog i socijalnog statusa, kao i do gubitka, za zdravlje žene, značajnih pozitivnih stimulusa. Po sociogenetskim teorijama gubitak društvenog statusa (u ovom slučaju odlazak u penziju), ili nemogućnost ostvarivanja osnovnih egzistencijalnih potreba u okviru odredjenih socijalnih prilika, može dovesti do javljanja depresije. U literaturi se navode sledećih 4 životnih dogadjaja koji utiču na pojačanu vulnerabilnost žena: gubitak majke pre navršene 11 godine starosti (reaktivacija rano doživljene traume može izazvati veću vulnerabilnost na dejstvo krizogenih faktora, doprinoseći većem riziku za razvoj depresije; nezaposlenost (žena uglavnom ima jedino ulogu domaćice i angažovana je oko podizanja dece); troje ili više dece nižih starosnih grupacija koja žive sa majkom; nedostatak odnosa poverenja i bliskosti sa osobama iz socijalnog okruženja. Žene koje imaju velike obaveze oko podizanja i vaspitavanja dece veoma su prijemčive za razvoj depresije u klimakterijumu. Nedostatak osobe od poverenja u kombinaciji sa dejstvom krizogenog faktora, ali i nezavisno od njega, dovodi do pojačavanja psiholoških i somatskih simptoma.

Pojava klimakteričnih tegoba se može neprijatno doživljavati, zahtevajući biološku, socijalnu i psihološku, kako pasivnu, tako i aktivnu adaptaciju na novonastale uslove, a zavisno od strukture ličnosti žene. Navode se 4 koping mehanizma u klimakterijumu u zavisnosti od strukture ličnosti:

* Introspektivne žene su u stanju da sagledaju šta se sa njima dogadja, nalaze zadovoljstvo u harmoničnom bračnom životu, dobroj integraciji sa okolinom, zadovoljavajućom poslovnom karijerom ili u snažnoj religioznosti.
* Lične koping strategije, svojstvene su ženama niže inteligencije, poreklom iz nižih socio-ekonomskih kategorija, iz seoske sredine, koje prihvataju somatske neprijatnosti kao klimakterične, ali nisu preokupirane tim tegobama.
* Neurotični koping, javlja se kod 8-15% žena koje su i ranije imale neurotična ispoljavanja. One su često kupirane dogadjajima na svom telu, teško prihvataju prestanak menstruacije kao simbola “ženstvenosti ” i seksualnosti.
* Hiperaktivnost kao koping stil, javlja se u 5-10% žena, koje ne iznose nikakve žalbe vezane za klimakterični period. Ovakav pristup je možda najefikasniji.

Problem depresije u različitim životnim ciklusima žene zahteva multidisciplinarni pristup, i pronalaženje adekvatnog mesta za psiho-socijalne faktore u nastanku i terapiji ovog sve češćeg psihičkog poremećaja.


Psihijatar Suzana Tošič Golubović

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 11:27 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni  član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sre Jan 28, 2009 8:32 pm
Postovi: 58
Slika

tamaraft je napisao:
Ima li koga? :)

Uvek prisutna! Radujem se svakom novom tekstu i pazljivo iscitavam!
Sta reci... osim da ponovim: Svaka cast!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Feb 05, 2009 11:49 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Slika

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sub Feb 07, 2009 10:31 pm 
OffLine
Aktivan član
Aktivan član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Sre Nov 08, 2006 9:37 pm
Postovi: 277
ovo mora ALI MORA DA SE STAVI KAO LEPLJIVA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
OVO JE ZAISTA JAKO LEPO OPISANO I OPSIRNO... Zaista stavite ovu temu na vrh, da bi je uvek i u svakom trenutku nasli i procitali sve sto nas zanima.... Hvala ti tamaraft na ovako lepom i opsirnom objasnjenju !!!!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Hvalat Tamaraft!
PostPoslato: Ned Feb 08, 2009 12:48 am 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Ned Feb 08, 2009 12:24 am
Postovi: 2
Prvo jedno veliko HVALA Tamari koja je imala snage i zivaca da napise sve ovo, zaista nisam ljubitelj informacija preko interneta, osim onih istorijskih i geografskih koji kao takvi "ne bi trebalo" da budu menjani.. Zdravlje je ipak jedana osetljiva tema, i kao takva zaista mislim da zasluzuje paznju, naravno i pohvale ljudima kao sto je Tamara.

Istina, meni je tek 21 godina, nazalost skolovanje iako dobro ocenjeno nije dalo neke informacije pa sam resila da ipak pored ginekologa, se informisem i ovako o svom telu.

Zamolila bih administratore da ovu temu postave za glavnu, a ja cu svim zenama ovaj link proslediti...

Ono sto bih htela da pitam su dve stvari.

Prvo nisam primetila da su negde "decidirano" navedeni ulosci koji bi bili dobri, ili su bar "najmanje" skodljivi. Kao i mnogi cula sam razne price o ovim ili onim, pa bih eto zamolila neki savet...

U toku teksta nasla sam na deo:

Orgazam , sa ili bez partnera , takodje može biti od pomoći, iako istrazivači upozoravaju na povećani rizik pojave endometrioze. pa me zanima da li je dozvoljen sex u toku menstruacije.

Pitanje su:

1. Koji su ulosci najmanje skodljivi?
2. Da li je dozvoljen sex u toku menstruacije?


Tamari i svim ostalima koji su se svojski potrudili da odgovore na mnoga postavljena ili "u glavi postavljena" pitanja se zahvaljujem, registrovala sam se i nastavljam da vas citam! Unapred hvala na svim odgovorima!

Pozdrav!!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Ned Feb 08, 2009 1:22 am 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
To sa uloshcima, uh uh, pa najbolja varijanta je ona starinjska, peglanje pelena, sterilna vata...ali retko ko to sada chini, samo pacijentkinje kojima je izrichito zabranjeno korishcenje tampona i tankih ulozaka.

Sta je najmanje shkodljivo je isto tako diskutabilno, pamuk ili ne, da li je to pamuk ili nije, ko ce dati vishe para za reklamu, promocije, ko ce vishe sniziti cenu...

Ipak je na tebi da sama otkrijesh svoje uloshke koji ti najvishe odgovaraju :)

Ja glasam za librese :)

A da, i dnevne uloshke nikako nemoj koristiti.

A drugo pitanje...

Seks za vreme menstruacije

Nema nikakvog razloga da se zena odriche sexa tokom menstruacije. A evo dobrih razloga da upravo to i uradite: seks i orgazam su se pokazali kao instant lek za ublazavanje mensatrualnih bolova, grcheva i migrene. Cak iako nemate snoshaj ne oklevajte da se mazite sa vashim partnerom. Dodiri i masaza olakshavaju bol, oslobadjaju endorfin iz mozga.

Oralni seks je takodje u redu tokom menstruacije. Neku mushkarci vole ukus gvozdja u menstrualnoj krvi. Povedite samo rachuna da de uduva vazduh u vashu vaginu. Vazduh moze da prodre u krvni sistem, da prodje kroz vene i oshteti srce (da izazove vazdushnu emboliju).

Mnoge zene se ustruchavaju od seksa tokom menstruacije jer se osecaju 'prljavo'. Dijafragma ili kapica za grlic mogu povecati kolichinu krvi tokom odnosa. Stavite peshkir ispod straznjeg dela tela tokom seksa da zashtitite posteljinu.

Mozda ce vam biti neprijatna poza tokom koje dolazi do duboke penetracije, karlichni organi postaju blago otecheni i osetljivi tokom menstrualnog krvarenja.

Uprkos proshirenim uverenjima, MOZETE ostati trudni tokom menstruacije. Ako vam je menstrualni ciklus kratak (21 do 25 dana) ili ako vam ej menstruacija produzena (duza od 7 dana) mozete ovulirati pre nego sto prestanete da krvarite a sperma moze da zivi u vagini do 5 dana. Takodje, ako vam je period neregularan moze biti teshko odrediti tachan datum ovulacije. Stoga, budite sigurni da ste uzeli kontracepciju ukoliko niste spremni na neplaniranu trudnocu. Pene, kreme i gelovi koji se stavljaju u vaginu bice manje efikasni zbog krvi i ne bi trebalo samo oni da se koriste kao kontracepcija.

Tokom menstrualnog ciklusa ulaz u grlic materice i sama materica su pristupachniji. Opasne bakterije koje se prenose polnim putem mogu lakshe da udju u matericu, povecavajuci rizik od ozbiljnih vaginalnih infekcija. HIvirus se takodje prenosi tokom menstrualnog krvarenja. Ako niste sigurni da li je partner inficiran nechim koristite kondom.


Sve u svemu nije da bash 100% shkodi ali ako neko ima problema i vaginalnu osetljivost i mino ciklusa ne bi bilo loshe da se tih par dana suzdrzavaju od penetracija u tkivo vagine...tih par dana iskoristite za druge neznosti i drugachija iskazivannja ljubavi i naklonosti :)

Nije valjda da nemate mashtu :)

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Bravo
PostPoslato: Pon Feb 09, 2009 8:11 pm 
OffLine
Novi član
Novi član

Pridružio se: Ned Feb 08, 2009 8:44 pm
Postovi: 0
Bravo tamaraft i hvala na trudu, sad imamo sve na jednom mestu!!!!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pon Feb 09, 2009 8:19 pm 
OffLine
Stalni član
Stalni član
Korisnikov avatar

Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 2:32 pm
Postovi: 6556
Lokacija: Planeta Zemlja
Bice josh, samo recite sta vas zanima :)

_________________
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Uto Feb 10, 2009 3:15 am 
OffLine
Aktivan član
Aktivan član

Pridružio se: Pet Mar 02, 2007 4:16 am
Postovi: 695
Lokacija: Beograd
tamara(ft) :lol:

Ajd proveri malo info o sexu u toku ciklusa...igrom slucaja se bakcem sa sterilitetom pa po malo znam o svakom problemu.
Postoji uverenje medju nekim ginekolozima da sex u toku ciklusa "vraca" ili "zadrzava" krv i to navode kao jedan od potencijalnih uzroka endometrioze.
Ja je srecom nemam pa nisam nikad tragala da potvrdim tu info, ali nije na odmet biti na oprezu!

_________________
-ja'75,
-2 rana spontana
-max fsh 15; MTHFR heterozigot; 46,xx,17ps+ (mozaicizam broja kopija p53 gena), sve ostalo OK
-1 prirodni ICSI (Jevremova), beta=0
-1 IUI (Ivanovici), no results
-1 stim. IVF (Ivanovici), beta=0


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 299 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 ... 20  Sledeća

Izdvajamo za vas:



Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 24 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: