Prijava na doktor.rs mailing listu
Pratite nas redovno putem newslettera.

Sva vremena su u UTC + 2 sata




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 75 Posta ] 
Idi na stranicu   Prethodni  1, 2, 3, 4, 5
Autor Poruka
 Tema posta:
PostPoslato: Ned Jan 25, 2009 1:49 am 
OffLine Aktivan član Aktivan član
Pridružio se: Sre Maj 02, 2007 6:24 pm
Postovi: 103
xxx


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Ned Jan 25, 2009 1:56 am 
OffLine Aktivan član Aktivan član
Pridružio se: Sre Maj 02, 2007 6:24 pm
Postovi: 103
definitivno sam nešto zabrljala, izgleda da je u gornjem desnom uglu ranije stajala mogućnost da se ispravi, pa sam automatski tamo kliknula pa se sve dupliralo. Izvinjenje... Takodje ni slika mi nije uspela, nešto sam sve živo zaboravila, možda nekom drugom prilikom. Evo pokušaću još nešto sa slikom, pa ako ne uspe nemojte zameriti...
Uglavnom, od srca sve najbolje... neka sam ova 2009 godina bude veoma plodna :D

[url]Slika[/url][/code]


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Ned Jan 25, 2009 2:08 am 
OffLine Aktivan član Aktivan član
Pridružio se: Sre Maj 02, 2007 6:24 pm
Postovi: 103
nadam se da ce uspeti, ako ne valjda ce administrator srediti moje brljotine

Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Ned Jan 25, 2009 2:10 am 
OffLine Aktivan član Aktivan član
Pridružio se: Sre Maj 02, 2007 6:24 pm
Postovi: 103
juuuupiiiiii! evo je moja malena! Eto, nije bilo za dzabe...
moja prca je sada zaokruzena, evo ga plod ljubavi...


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Ned Jan 25, 2009 3:10 am 
OffLine Aktivan član Aktivan član
Pridružio se: Pet Mar 02, 2007 4:16 am
Postovi: 695
Lokacija: Beograd
Nikolince, tvoj Ljubav je preslatka, pravi med :P

Verujem da je potpuno cudno gledati svoje tragove iz proslosti sad kad si vec mama. Puno se toga izdesavala za tako puno ili malo vremena. Ja sam izgleda uskocila u neki sporiji voz :wink: pa ni nemam utisak koliko je vremena proslo...kao da je sve juce bilo!

Divna ti je ideja o dnevniku koji je nista drugo do odraz toga da si je volela i pre nego sto je zaceta :P

Cmokni je snazno umesto mene!

Evo jedan pokloncic od tetke (jer se tako osecam) Nable
...............................................................Slika

_________________
-ja'75,
-2 rana spontana
-max fsh 15; MTHFR heterozigot; 46,xx,17ps+ (mozaicizam broja kopija p53 gena), sve ostalo OK
-1 prirodni ICSI (Jevremova), beta=0
-1 IUI (Ivanovici), no results
-1 stim. IVF (Ivanovici), beta=0


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Ned Jan 25, 2009 11:51 pm 
OffLine Aktivan član Aktivan član
Pridružio se: Sre Maj 02, 2007 6:24 pm
Postovi: 103
joj što je sladak poklončić! baš lepo! pokazaću joj kad bude malo porasla. Reći ću joj, dođi da vidiš, jedna tetka Nabla ti je poslala poklon, a ona će da zine i očekuje, dovešću je do kompa i pokazati: evo, vidi…. pa ćemo i neku pričicu smisliti… a i imena za mamu medvedicu i njenu bebu i pčelicu zuzu… Sad je u fazi da bi samo da ih uzme i strpa u usta…
a što se vozova tiče, hm, hm… samo da ti uskočiš unutra, šta ima veze dal su spori ili ne, ja ti nešto u životu sve hvatam zadnje vozove i hvala Bogu što ipak uskočim unutra. Daće dobri Bog ono što ga molimo, a što nebi? ali bar kako se na mom životnom iskustvu pokazalo – sve u svoje vreme, samo strpljenje i poverenje… uh, baš bih volela da i ti uskoro postaviš neku bebeću sliku ovde, što bi to biloooo… (pa kad se setimo onih “veštica” i kuknjave…) e tad bi cela ova tema bila baš kompletna. Daće Bog…

evo još jedne slidže snažno-cmoknute-mace:
Slika

**********************************************************
Nego, muž me podseti da dodam za one koji budu bili zainteresovani za bilo kakve informacije u vezi čudotvorne loze Svetog Simeona Mirotočivog od čijeg ploda se razrešuje neplodnost supružnika (adresa, broj telefona manastira Hilandar i sl.) da mogu da nam se obrate.
Slika
čudotvorna loza Sv. Simeona Mirotočivog

Slika
Sv Simeon Mirotočivi
*********************************************************
a od ovih slika ako šta ne uspe, pošto sam sve u žurbi radila, unapred izvinjenje…

Svako dobro od Gospoda vam želimo


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Čet Jun 25, 2009 12:14 am 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 10:57 pm
Postovi: 3
Nabla draga, ja večeras prelomila i registrovala se ponovo samo zbog tebe (zbog nekih gluposti sam samoj sebi onemogućila da se logujem kao Nikolina35, ma nebitno).

Dakle ovako, draga moja! Tako si ti dobra dušica, da sam verovatno iz tog razloga još uvek (iako u međuvremenu uopšte ne kontaktiramo) strašno znatiželjna i navijam svim srcem za tebe i isčekujem lepe vesti, virkam povremeno šta se dešava. Nemam vremena da temeljno isčitavam divne postove tvoje i tvojih drugarica, ali uletim povremeno da vidim ima li šta kod tebe... I, samo da ti kažem ne sekiraj se, biće! Kad nešto treba da bude biće, sve sile zemaljske će se ustremiti u tvom pravcu . Ja mislim da tebi samo malo vere fali! Vere u to da zaslužuješ! U mom srcu, pre nego što sam zatrudnela, nešto ogromno se bilo prelomilo, nešto je grunulo, izletelo napolje, znala sam – biće kako treba da bude, najbolje po mene. Ne mislim da te ubeđujem u veru pravoslavnu..., ne pričam o tome (da ne bude da ti nešto namećem), mislim makar na ono duboko u čoveku, silu i dubinu duše i srca, veru u čudo koje je i nas same stvorilo, život... Udišeš, izdišeš, čitavi procesi u tebi teku, krv struji, srce otkucava, osećanja se prepliću, osećaš čudesne nalete topline u sebi, ljubav... a ne pitaš se ništa... dato ti je... Pa, kakvo je to čudo!? Mislim, motor radi a nisi nikakvim usb kablom povezan na izvor... Stvoriti sunce, zvezde, mesec, galaksije... ej, pa šta je za silu života da te tvoje saletite malo sredi onda? Ti bre čoveče nisi normalna! Pa ti si genije! Kako samo ode tako daleko? Fascinirana sam, ti stvarno zaslužuješ sve, ali baš sve! Takva borba, ti okrećeš i nebo i zemlju očigledno, pišeš doktorate o svojim satelitima, e stvarno nemam reči... Ja nešto imam osećaj da ćeš ti još malo studirati svoje satelite, napisati još koji doktorat, a onda će ti se smučiti, pa će te trudnoća zveknuti i tako, najnormalnije (čak mislim nešto i najprirodnije, bez obzira na tvoje gedore o satelitima) moguće zateći da ćeš se zabezeknuta pitati kako je bre moguće kad ja imam satelit..... ? Pa kad ti zakmeči ima da budeš najveća neznalica...

Nebitno možda za tebe, ali ja verujem: moguće je zemlju u zlato pretvoriti, moguće je vaskrsnuti mrtve, moguće je preći preko vode kao po suvom, moguće je jednim jedinim dodirom isceliti smrtno bolesnog čoveka... moguće je ...... Evo, ja ću verovati za tebe, kao što se i u meni te jedne večri, 14. jula 07.g prolomilo:
Onaj, koji vodu u vino pretvara,
On ako hoće,
i jedno seme jedino
dovoljno je
da se začne život novi
Onaj, koji zvezde ustrojava
i vasionu celu pod uzdama svojim
drži, za Njega šta je
da hormone moje (nabline) složi
il šta drugo god da fali
što nauka ljudska zbori
da je teško napraviti
novi život u meni (nabli) da zažubori
U utrobi mojoj (nablinoj), da se spoje
jajašce i seme
Božijom rukom
ako tako bude,
blagosloveno je.
Samo ako On hoće – dovoljno je!
Bože, blagoslovi, u meni jedan život novi!
Nauči me usput
dostojna da budem
dar tvoj kada primim
s ljubavlju da negujem.
Neka bude Bože
volja Tvoja sveta!

Znaš šta, možda će tebi tako studioznoj delovati malo detinjasto sve ovo moje, ali bez obzira.... šaljem ti talase podrške... evo: huuuuuuuuu, huuuuuuu :D :D :D :D :D . Nisam ti ja baš neki analitičan tip (mada volim da mozgam), ali nekako intuitivno (a oprosti mi na smelosti) zaključujem ono što zaključujem. Zbogom nabla, i kada se u tebi začne život novi piši, baš me interesuje da li će te stvarno tresnuti onako kako ja zamišljam...

Ćao dušice draga! :wink:

Takođe, da se vratimo unazad, još fališ ti pa da se konačno ova tema zatvori, tj. još fališ ti da se isčestitamo kao što sam negde na početku teme napisala (2007g)... pošto je herr.... hm, srećno herr, piši kad zakmeči :wink: ... ma znala sam...

Ljubim vas! :D :D :D :D :D :D :D :D :D :D
:wink:


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Pet Jun 26, 2009 10:33 pm 
OffLine Aktivan član Aktivan član
Pridružio se: Pet Mar 02, 2007 4:16 am
Postovi: 695
Lokacija: Beograd
Nikolince nasa draga, :D

tu sam, jos uvek na nogama i u ratnickoj pozi, mada umorna :D

Razumem ja tebe u potpunosti, a ocigledno si me prepoznala, pre nego ja samu sebe. Ne znam sta je to u tebi, ali imas dar da proniknes, s lakocom, u sustinu :D...i da me dignes...stvarno si jedna od retkih koja ima uticaj i koja moze da dopre do mene. Jedina, ili skoro jedina (da se ostale koke ne uvrede :wink: ) koja za mene ima autoritet :D

U pravu si, vec neko vreme sam svesna da vise verujem u druge nego u sebe. Zasto je to tako, ne znam. Mozda intuicija, a mozda strah od nadanja.
"Doktorat" zavrsila odavno (hihihihihi), al slaba vajda kad nema ko da recenzira :lol: . Najvise frustrira kad shvatis da edukujes nekog od koga ocekujes odgovore.
A onda pomislim, mozda je istina tako jednostavna, a ja se uplela u razotkrivanje molekula i atoma :D

Ljubim te i hvala ti sto verujes u mene i za mene :D

Jedna specijalna coka Slika
za jednu posebnu i cudesnu zenskicu :P

Citiraj:
Takođe, da se vratimo unazad, još fališ ti pa da se konačno ova tema zatvori, tj. još fališ ti da se isčestitamo kao što sam negde na početku teme napisala (2007g)... pošto je herr.... hm, srećno herr, piši kad zakmeči ... ma znala sam...


Nista ti ne moze promaci! :D
Dace Bog, trio fantastikus! :P

_________________
-ja'75,
-2 rana spontana
-max fsh 15; MTHFR heterozigot; 46,xx,17ps+ (mozaicizam broja kopija p53 gena), sve ostalo OK
-1 prirodni ICSI (Jevremova), beta=0
-1 IUI (Ivanovici), no results
-1 stim. IVF (Ivanovici), beta=0


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sub Jun 27, 2009 11:30 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 10:57 pm
Postovi: 3
Nabla draga, veoma sam polaskana time što pišešSlika
za mene, sve što ti kažeš ima težinu, i čuti od tebe toliko lepih reči zaista prija... :oops: :D

Isina, čini mi se, rekoše tako neki razni ljudi, da imam neki dar da intuitivno osetim čoveka, verovatno jer sam vrlo osetljiva, osetim nijanse… ko beše davno reče – ko lovački pas njuškam i nanjušim… daj Bože da to nekome može nešto pomoći. Naravno, sa druge strane, nemam mnogo toga što bih želela a što drugi imaju i što mi često fali da bi možda i taj dar dobio na kvalitetu… eh, eh, eh… a i da mi je taj tvoj dar da mogu biti tako studiozna, dosledna, uporna, istrajna, npr… ili staložena kako mi uporno izgledaš… tako…, uvek nešto fali… uvek drugi u nama vide neko dobro koje mi teško primećujemo i teško ga zato i možemo iskoristiti… Ali, tu smo, šaroliki, ko leptirići šarenići….

Najpre da ti kažem, da pošto sam ti se obratila poslednji put, nakon toga sam se odjednom malo štrecnula, palo mi na pamet da nećeš možda da me pogrešno shvatiš, u smislu: ko sam ja sad da nekoga analiziram, ko sam ja da preispitujem ono što tebi život znači, da možda ne ispadnem drska zbog toga, ali preispitavši sebe zaključila sam da su mi namere najiskrenije i dobre, nisam imala potrebu da umujem i analiziram već od srca da nešto kažem, pa sad, šta Bog da, naišao mi neki impuls da ti sve saopštim… a ti, hvala Bogu potvrdi da nisi sujetna, da iako si celu sebe uložila u neke stvari, krv, znoj i suze što bi se reklo, spremna si da se preispituješ… i ako treba, čini mi se, spremna da jednim jedinim potezom precrtaš sve u šta si uložila godine svog života, a to je prava retkost, malo ko je spreman na to. To je osobina samo hrabrih, odvažnih. Volela bih da sam i ja više takva… A hrabrima i Bog pomaže… Ja sam više brzopleta, spremna na sve dok je vruće… ali, Bog (život) uvek nađe neku rupicu kroz koju će se provući u naše srce i uzdići ga kad klonemo…

Izgleda da sam rešila da ova tema započeta pre 2 godine, kada mi se činilo kao dalek san da ću postati majka, bude srećna svima (nama trima fantastikusima ), povremeno se vratim i krenem od početka i gledam kako se san ostvario i kako je sve delovalo skoro nemoguće, sa toliko straha, strepnji… a bilo nas je 3 snevačice, pa 2, e sad još i ti pa sve da se zatvori…. Tačno mogu da se prisetim trenutka, svetlosti u sobi, atmosfere, kad ujutru sedam da te isčitam i saopštavam da je stigla veštica… pa trenutak prekida svih diskusija... pa trudnoća... kako je neostvarljivo sve izgledalo… e tako ćeš i ti…još ti…nadala se/ne nadala… :D :D :D

Ti stvarno jako puno ulažeš u druge, ali to samo svedoči o tvojoj dobroti i požrtvovanosti, doći će i tvojih 5 minuta! I to će te dovesti svom cilju. Tvoje zasluge su velike. Tvoj trud je veliki. Verovano će i to nebo videti. Više veruješ u druge nego u sebe, tako nekako možda i ja, ali mislim da je to nekako prirodno, da čoveku kad nešto svim srcem želi i čezne i strahuje izgleda da će se to pre desiti svima nego njemu samom. Strah od nadanja, o što mi je to poznato… Ali, svako mora da ispuca svoje, čini mi se. Verovatno je tvoj način da stigneš do cilja, nešto shvatiš, prelomiš… Ti zapela jednim pravcem, ma stiže i do satelita, iscedi se, i šta ko može da ti kaže dok sama ne sagledaš, dok ne poskidaš slojeve i dođeš do suštine… tako je slično bilo i samnom, mada ti si šampion bez premca.

Čuj, a što lepo Boga ne zamoliš, onako pravo, porazgovaraš sa njim temeljno kao što znaš i postaviš neke svoje uslove, lepo se dogovorite i onda pokušaš da pustiš da on učini čudo za tebe…? Šta te košta? To verujem još nisi probala, ali onako pravo, izistinski, ti Njemu nešto, pa on tebi… Odi npr. u veliku svetinju manastir Lepavinu, tamo je čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske, u Hrvatskoj, možda se i lepo provedeš, stani pred tu ikonu i zamoli je. Ne moraš biti vernik za to. Koliko se samo čuda desilo pred njom. Koliko ljudi lično poznajem da im je Bog pomogao: mama 2g mlađu od mene, koja ima bebu stariju od moje 2 meseca, pre toga 2 spontana; sada trudnica u 41. godini, prva trudnoća, skroz prirodno; mama koja ima 9 dece, pre no što je rodila zadnje imala 2 spontana jedan za drugim; veoma mlada mama 2 ćerke koja je neposredno pre nego je prvi put zatrudnela imala rak bubrega (ona je bila u Lepavini, nakon toga rak se smanjio na 3 cm, zatim na Hristovom grobu i nakon toga rak nestao), napisali su svoju priču u jednom časopisu, viđam je često, zdrava i prava; od moje rođake mlada rođaka, imala metastaze, bila je otpisana, lično mi pričala, sada je zdrava… ja zaista, svojim očima videvši sve to, nisam mogla biti ravnodušna…

Ovaj poslednji deo nemoj da komentarišeš, to ja opet osećam da trebam da kažem, pa ko zna, možda ti jednom zatreba… Nemam ja ništa od bilo čega što ćeš ti uraditi, ali čisto kažem, potreba… Želim da uspeš, da budeš mamica pa mi sve živo pada na pamet…

Mi se pakujemo, za koji dan krećemo na more, cg, sa bebom prvi put, busom… mož mislit koja frka… daće Bog da se lepo snađemo i srećno, zdravo i veselo provedemo vreme tamo…

Daće Bog sve dragi Nabličak, ih, kad bi ti znala samo kako je lepo kad počneš da živiš sa Bogom, uzbudljivo, prepuno iznenađenja. Druga dimenzija. Tada, taj strah od nadanja izgleda sasvim drugačije, više kao neka strepnja ali nadaš se nekako slobodno i smelije, jer znaš da ako se neka nada tvoja ne ostvari da je po promisli Božijoj to za tvoje dobro i opet je punota… al to je večna borba, usponi, padovi, stari čovek i novi čovek, ali više nisi sam, nikada…. Vera pravoslavna je radost, učiti se radosti. Sećam se davno kad sam se odšmucala onako da obiđem jedan lep i čuven manastir sama, pokunjena i tužna, iziđe jedan monah, pozva me na kafu, a posle me do auta ispraćao rečima: RADUJ SE, SAMO SE RADUJ, BOG HOĆE DA SE RADUJEMO… RADUJ SE, SAMO SE RADUJ.. i to je toliko puta nekako ponavljao, a ja uronula u svoje misli sam na prvih mah to doživela kao frazu, te me on svojim silnim ponavljanjem tih reči trže, protrese nekako, i zapamtila sam taj trenutak, put kroz šumicu, šum rečice, belina manastira i manastirska kapija, borići uz šuteljak, urezalo mi se u sećanje: RADUJ SE, SAMO SE RADUJ! Trudim se, zaboravim, pa se setim pa se opet radujem…

Sve ovo dok pišem, imam na umu da će još neko čitati, pročitaće još neko kome će možda baš ove moje pisanije biti prekretnica ili ohrabrenje… a i pre koji mesec javiše se neki ljudi, značilo im je, hoće i oni isto… slično ko što je bilo i samnom… ma Internet je čudo… a, ko zna, možda i tebi jednog dana, nekog dana, bude zatrebalo… Za sada, imam osećaj, još nije vreme, ali ti si ratnik u duši :D , nećeš se predati tako lako…

Pisano “zbrda-zdola” jer svašta ima da se uradi, pakovanje i sl. u svakom slučaju, pričinilo mi je veliku radost da ti sve ovo napišem i uopšte baš sam bila radosna zbog tvog pisanja meni! Nadam se da ću imati sreće i da ništa nećeš pogrešno razumeti! Namere su mi čiste i najiskrenije!

Ljubim te hrabrice, čuvaj se, buduća mamice… Slika

……………………………………………………………………………………………………………………………………
evo nečega lepog:

МОЈА ДУША БИЛА ЈЕ МРТВА

Имала сам добар живот гледано материјално, али сам увек била нерасположена, нервозна, напета, незадовољна свим и свачим, објашњава Ана, психијатар говорећи о свом сусрету са Богом и Православљем

"Целог живота сам учена да треба да учим школу, да будем добар ђак, да се реализујем у том социјалном смислу, да се потврдим кроз школу. Али мени је још од малена нешто недостојало а нарочито кад сам дошла у доба пубертета. Онда сам почела да се занимам музиком, па ме музика донекле испуњавала, забављала. Кад сам дошла у Београд на студије онда сам почела да се бавим јогом. То је био крај седамдесетих година, почела сам да се бавим јогом интензивно, радила вежбе, устајала у пет ујутру, окретала се према сунцу, седела у пози лотоса, дубила на глави. Временом сам постала вегетаријанац а кад сам завршила студије вратила сам се у место одакле сам дошла и тамо упознала колегу који је био заинтересован за зен будизам и онда смо се нас двоје ујединили, ја сам се бавила трансцеденталном медитацијом, он зен будизмом, упражњавали смо и вегетаријанство. Трајало је то годнама, али ми није испуњавало душу, испуњавало ми је време, правило неку динамику животну, али у души сам увек била немирна, неспокојна. Нешто ми је у том источњачком мудровању недостојало, нисам баш била уверена да је онако како сам учила да је човек сам себи довољан, да може све сам ако има снаге у себи.Та источњачка филозофија била је филозофија нихилизма. Мени то није одговарало али нисам знала за боље.

-Да ли ти је та филозофија донела мир, спокојство, радост, љубав?

- Не, никако, увек је ишла у тај неки низилизам, који је за мене био мрак и мало сам се и плашила. Али сам и даље стално нешто тражила и тако једном приликом сам на ТВ слушала емисију, а ТВ сам укључивала кад ми досади тишина и пустош, била је прича о Св. Василију Острошком. Онда сам рекла себи: “Е, кад будем ишла на море, онда ћу да навратим под Острог”. После сам сазнала да се под Острог не навраћа него се иде са нaмeром.

-Говориш о пустоши у души...

- Била је то бескрајна пустош, то је интензивно стање којега се и дан данас сећам и ако би се опет морала вратити стварно мислим да бих умрла. То је било моје трагање, нешто сам тражила али ни сама не знајући шта. Живела сам у окружењу католичанства, о православљу нисам ништа знала. Католичка вера ми је била строга, не волим строгост, када хоћу нешто да урадим то радим зато што неког волим или неко мене воли. Моја осећања су била помешана. Нисам се никад фасцинирала нечим материјалним, пуно сам путовал а када бих се вратила питала сам се, шта сам ја тамо видела. Наравно, биле су то грађевине, музеји и најзад сам схватила да ме то уопште није интересовало. Требало ми је нешто што је живо, што може да ме оживи, ја сам осећала да је моја душа мртва. Као што рекох, имала сам добар живот гледано материјално, али сам увек била нерасположена, нервозна, напета, незадовољна свим и свачим. И то је једноставо било тако, тражила сам, лутала, читала, нарочито сам волела да будем интелектуална па сам читала Џојса, Гетеа, Крејкегора, Томаса Мана, индијску филозофију. А онда сам једнога дана, баш по повратку са бројних путовања, рекла: “Е, нећу више да путујем по Европи, сад ћу да обилазим Југославију!”. И одем на Охрид. Први пут уђем у православну цркву, био је то манастир св. Наум. И ту ми буде тако лепо, осетила сам необичан мир. Опет наставим по старом а онда 1991. избију сукоби, деси се оно што се деси. Схватим да од заједничке Југославије нема ништа, да не могу да останем у Хрватској. Куда да идем? У Србију!

Како сам одлучила да кренем у Србију? Одлучила сам зато што сам овде студирала и увек ми је у Србији било лепо и што сам се у Београду увек осећала човеком. Нико ме није питао ни ко сам, ни шта сам, ни одакле сам, ако те неко прихвати, прихвати те онаквог какав јеси а ако не, не дружи се с тобом. Занимљив је и детаљ да ми је те вечери, када сам на брзину одлучивала куда ћу, помогло Свето Писмо. Е сад, важно је да кажем и то да сам једном приликом, када смо пријатељица и ја путовале у Француску, морала да научим Оче наш. У ствари, пријатељица ми је рекла да ћемо путовати ако научим Оче наш. “Јао, какав Оче наш, шта ме мучиш”, кажем јој. А она ми одговори: “Не можеш ићи у цркву Нотр дам ако не научиш Оче наш”. Ма како ћу ја то, у то време бавим се будизмом, транседенталном медитацијом а она ме тера да учим Оче наш. Ма не могу никако, учи, учи, али ништа не разумем. И ја њу слажем да сам научила само да путујем. Иначе, Свето Писмо ми је поклонила тетка. Десило се то осамдесетих година, у време када сам била студент, дође моја тетка из Аустралије и каже: “Јао, ништа ти нисам купила и донела, хајде сада ћемо да прошетамо кроз Београд и нешто ћу да ти купим!” Изађемо, шетамо Кнез Михајловом и у књижари у згради Српске Академије наука и уметности, угледам у излогу Свето Писмо, била је то најскупља књига у излогу и ја мало из освете што ми ништа није донела одлучим да ми је купи, и да тетку изложим већем трошку. Тетка ми купи Свето Писмо, дођем кући, отворим да читам, ма ништа не разумем. Читам Стари завет, не разумем. Читам Псалме не разумем. Читам Нови завет не разумем и оставим књигу. Прође неколико дана, опет узмем и питам колегиницу, види молим те да ли је ово писано на српском, ништа ти ја ово не разумем. Узме она, чита на глас, и каже, па не разумем ни ја. После студија вратила сам се из Београда кући, понела и Свето Писмо, узимала сам га повремено али ми није ишло од руке. И никако ми није било јасно како ја не разумем Свето Писмо написано на српском. И тако све до рата. Те вечери када сам размишљала да одем а нисам била сигурна, нити како да донесем одлуку шта да радим, узмем Свето Писмо, отворим а тамо отприлике пише....ако вас не приме тамо где живите, ви отресите прах са својих ципела и отиђите у друго место...? Добро, окренем на другој страни а тамо каже...да треба отићи и потражити оне који ће те прихватити, тако некако...Углавном су биле поруке да треба ићи тамо где ћеш се добро осећати.

И ја сам била једна од оних који су се спаковали за неколико сати, понела сам једну сукњу, једну хаљину летњу, један џемпер, ципеле, веш и кренем у Србију. Уђем у “Сава експрес” у Винковцима и на путу између Винковаца и Шида, било је лето, жито класало, ја сам бацила кључ од стана јер сам знала да се више никад нећу вратити и дошла сам у Београд. Било је необично, као да сам дошла у неки други свет, људи једноставно нису осећали да ће се десити рат. У Кнез Михајловој људи су опуштено шетали, седели, пили, то је било крајем маја и почетком јуна и ја сам се једноставно расплакала. Нико није могао да верује зашто плачем а ја сам плакала јер сам знала да ће се десити рат. У Београду сам поново била код моје газдарице код које сам становала и као студент, а она ми је рекла: “Ана, немој да се секираш то ће брзо да се заврши, неће бити рата, све ће да се заврши и ти ћеш се вратити кући.”. И ја сам с њом отишла на Златибор да сачекамо да се све то заврши. Одем на Златибор и останем на Златибору. Добијем тамо посао, запослим се и почињем тамо да живим у кући много добрих људи чија су деца у Швајцарској, а које ми је препоручила моја београдска газдарица.

ДУХОВНО МЕ РОДИО СВ. ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ

“А онда ми се деси да откријем шта значи љубав, права љубав, она хришћанска, велика. Моја газдарица свако вече се молила пред иконама Христа, Богородице, св. Николе и говорила: “Господе милостиви, Пресвета Богородице и крсна славо моја св. Никола, молим Вам се да заштите сву децу и сачувате их од сваког зла, патње и бола!” И тако из вечери у вече, из вечери у вече, ја слушам и питам једном приликом: “Ваша деца су у Швајцарској. Да ли се Ви то молите за српску децу”.А она каже: “Не. Мислим на сву децу, и српску, и хрватску, и муслиманску!” Мене то једноставно ошамути. Ошамути ме та љубав. Тада схватим да је то обраћање душе која је испуњена љубављу Божијом, и да само онај ко има у себи љубав може да комуницира с Богом. Останем затечена и кажем - то је Православље - Љубав! Шта се даље дешава? Решим ја, иначе сам крштена у католичкој вери, решим да примим православље. А моји домаћини кажу: “Какви, немој, неко те је натерао, неко те је малтретирао.” Није, одговарам, нико не може на силу да ме натера, ни случајно, једноставно хоћу да се крстим у православљу. Питају - зашто? Ја кажем:"Зато што се у време најжешћих окршаја на просторима бивше Југославије, најгоре пропаганде на ТВ, моја газдарица с љубављу моли за сву децу, и православну, и муслиманску, и католичку, молила се да их Бог заштити од сваке патње и бола!” И тако пристане један човек да ми буде кум, ја се крстим, крстим се на св. Симеона Богопримца 1992. Крстим се и наставим да радим, и врло често пролазим крај манастира Никоље. Решим да уђем и обиђем манастир. Дођем доле, куцам на капију, изађе монахиња Марија и пита ме шта тражим. Ја нисам знала да јој кажем, а она ме пита: “Да ли тражите утеху?” И како је рекла утеху, ја се расплачем. Уђем у манастир, и ту сам плакала скоро сат сат времена. Монахиња после тога дође по мене и каже: “Ајте сада да Вам покажем нашу малу црквицу”. И прича ми о историјату манастира, уведе ме унутра а кад смо ушле, престона икона прекривена једним везеним миљеом на коме је било извезено: “За покој душе моје тетке Јаглике Милутиновић, њена сестричина Лепосава Милутиновић Тодоровић”. Замислите, то је моја газдарица код које сам ја као студент становала, и која ме одвела код ове друге газдарице на Златибор. У међувремену она је умрла, умрла је 2. маја а ја сам била рецимо, крајем маја. И опет сам почела да плачем јер су ми се све чудне ствари дешавале.

После повратка из Никоља почињем да читам, прво сам узела књигу владике Николаја Велимировића “Рат и Библија” и ту налазим одговоре зашто се ратови дешавају, а у другом делу је било о чудима св. Василија Острошког. И сетим се како сам обећала себи да ћу отићи на Острог и никако да одем. И дође 1993. година, јули месец, радила сам, долази једна пацијенткиња код мене и тражи отпусну листу како би раније напустила лечилиште и ишла под Острог. Питам кад идете, каже те ноћи у пола један, ја упитам могу ли са њом, она каже може. После десет година ја крећем на пут светом Василију Острошком. Ушле смо у воз, лепо се сместиле, ујутру изашле из воза. Погледам горе, 


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sub Jun 27, 2009 11:35 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 10:57 pm
Postovi: 3
...Погледам горе, у брду се бели Острог, мени се то учинило као на небу, сувише далеко, пут непознат али ја мало по мало убрзавам и оставим ту жену и све ми се чини као да сам туда прошла више пута. Изађем скроз горе до манастира, не задржавајући се у доњем манастиру. Успут сретнем једног човека и он ме пита куда сам пошла а ја кажем, идем до св. Василија Острошког а он ми каже, ајде идемо заједно. Стигнемо, први он уђе у келију, монах Јоило је био крај кивота. Уђем ја, у фармеркама, у мајици кратких рукава, кратко ошишана, офарбана наранџасто. Отац Јоило отвори кивот и каже: “Приступи!” Ја приступим и ништа више не знам. Једноставно не знам, не знам да се прекрстим, ништа не знам, запањена сам, ништа не видим осим светлости и осећам миомирис. Не знам колико је то трајало, али то је била тако дивна светлост, само ја и светлост и миомирис и ништа друго не постоји. Одједном се то прекида и ја почињем да плачем. Плакала сам цео дан. Дошла сам ту негде око подне, проплакала сам цео дан до ујутру, до јутарње литургије. И знам да од тог тренутка ја више нисам била она Ана која је била до тада. Ја сам постала друга. Не могу рећи да сам се променила примањем православља, на крштењу. Мене је духовно родио св. Василије Острошки, то је мој духовни родитељ. За мене је то чудо. После сам то исповедала, добро читала сам ја и знала понешто али нисам била поткована о прелести, нисам читала такву врсту литературе о тим моћима и чудесима која се тичу људи који живе побожно. Али ово што је мени било дато да доживим под Острогом, та чудесна светлост и миомирис, ја сам исповедила архимандриту једног манастира и он ми је рекао: “Слушај, ако си ти то доживела то је велико, има монаха који цео живот проживе у манастиру и то не доживе, е а ако ти јеси, онда то нешто мора да значи.” Ја не знам шта значи али то ми је био најсрећнији тренутак у животу који ме је променио, који ми је показао да треба да променим свој начин размишљања, начин живота, да себе једноставно преумим, да променим све и да схватим неке ствари. А кад сам се вратила са Острога, колеге су ме питале: “Шта је то с тобом? Па ти си сасвим нека друга.” Рекох: “Немам појма, како сам друга, ја сам била само у Острогу.”

Прошла су два месеца и ја поново крећем за Острог. Пошао је и један младић који је хтео да се крсти и ја га убедим да се крсти под Острогом и кренемо ми у септембру 1993. Шта се сад дешава? Размишљам ја у возу да би требало да се исповедим, никад се нисам исповедала и тако у тим размишљањима стижемо под Острогом. Опет је ту о. Јоило, завршава се служба, ми целивамо мошти а ја у мислима и даље имам идеју да би требало да се исповедим. И сви полако излазе а о. Јоило каже: “Ти да останеш, треба да се исповедиш.” А ја ником нисам причала о томе, само сам у глави размишљала о томе. Ајде, приђем, отворен кивот и тад сам се ја први пут у животу темељно исповедила, онда ми је он лепо рекао шта треба и како, говорио ми је и о причешћу. Али ја сам све полако и постепено, а да се буде православни хришћанин то сам видела да је много тешко и одговорно ако хоћеш у потпуности то да прихватиш и да се мењаш. Најтеже је променити себе. Ја сам приличан конформиста, и није ми било лако да се морам одрећи неких ствари, али вежбам се и данас, то је процес који траје.

-Зашто?

- Било ми је тешко да се променим, морала сам прво да кренем од најбаналнијих ствари, рецимо, храна. У овом времену највише се поклања пажња храни, телесним задовољствима, спољашњем изгледу. А ја сам схватила кроз православље да треба бити скроман, смеран, да не смеш да будеш раздражљив, да не смеш да очајаваш...и да су пост и молитва веома важни и да се њима постиже много тога. Онда, ето, мени је много тешко било да научим Оче наш, тек сам после Острога научила Оче наш, Богородице дјево и Вјерују. И после Острога сам почела да разумевам Свето Писмо како треба, без обзира што сам се крстила 1992., све је после Острога било другачије. Тек тада сам почела да схватам шта је православље и почела сам да узимам литературу, формално сам од 1992. била православна хришћанка, али после Острога сам видела да је то била само спољашњост, форма а да нигде није било оне суштине и садржине правог православља. Дакле, требало је да се мењам. И било ми је јако тешко. Ето, рецимо, ја сам била вегетаријанац и у мом ритуалу вегетаријанства било је да сваких месец дана седам дана пијем само воду. То ми је ишло од руке. А кад сам почела да постим и да рецимо, једем само на уљу или да не једем месо и млечне производе, млеко, то је за мене било страшно. Па, како ћу да не једем месо, како да не једем млечне производе, падала сам у кризе и то су била лупања срца, знојење и малтене сам имала делирантне синдроме, апстиненцијалне кризе. То су била таква стања да сам се тресла, дрхтала, имала сам вртоглавице, слабости, мислила сам да ћу умрети. А тек молитва, томе се учим и данас. Осетила сам да ми је и поред тих тешкоћа живот са Богом предиван, и једног монаха сам питала како бих могла да својим пацијентима покажем и убедим их да је православље право и лековито. Желела сам да покажем да је православље - правоживље и да је једноставно лековито, оно што кажу, лековит начин живота. Тај монах ми је рекао: “Својим примером!” Сад сам ја размишљала и питала даље а он ми је рекао да не ваља много причати и објашњавати. “Ти ћеш својим животом посведочити!”, рекао ми је.

-А да ли ти је сусрет са Богом помогао у послу?

- Мени је постало лакше са самом собом. Православље ми је помогло да све што ми се деси у животу могу да лакше да поднесем, ја сада знам, православан је онај који је спреман да трпи. Није ми неко олакшање донело на послу јер нисам имала проблема комуникацијских, али мени лично је олакшало да могу да прихватим себе са свим проблемима које имам и са свим што ми се дешава а и другим људима да помогнем јер могу другачије да сагледам ствари. Православље ми је све, мени је православље живот и лек. Много сам добила кроз православље и сада у шали кажем пријатељима да сам у овом рату ја профитерка, да сам профитирала зато што сам открила снагу и лепоту и љубав у православљу.

-Кажу да је овај век, век психијатријских болести, свакодневно ти долазе људи и траже помоћ, можеш ли свима да помогнеш?

- Не могу свима зато што осамдесет посто психијатријских измена су у ствари, болести душе. Човек се дели на тело, душу и дух. Ми психијатри лечимо душу, а душу чине наша чула, а дух то је нешто што је изнад и тела и душе, то је нека нестворена енергија коју ми треба да примимо од Бога, треба да примимо благодат да бисмо били потпуно испуњени и задовољни и живели у сагласју са собом првенствено а онда и са окружењем у коме се налазимо. Значи да бисмо стекли неки мир ми треба да призовемо ту благодатну енергију. Мислим да би много боље било кад бисмо могли да сарађујемо са духовницима, теолозима, који тај део посла добро знају, па кад ми психијатри обавимо наш медикаментозни процес лечења, да пацијента упутимо духовнику.

Ево, испричаћу вам и како то понекад изгледа у пракси. То је прича о момку који је стварно изузетно паметан, добар, али је имао тако трауматично детињство, био је мој пацијент и било ми је жао што стално има неких проблема са својим укућанима посебно са оцем на кога је чак потезао и оружје, пио је. Правио је себи ужас од живота, доводили су га на одељење где је лечен, па га пусте, па се он врати и једном допадне да буде мој пацијент. Причам са њим и почињем да му говорим о Богу, о спасењу, о цркви а он ми одговори: “Ма дај, пусти ме, то су приче моје маме, нећу ја то!” Долазио је често, доносио би ми понекад чоколадице, касете, музику и једног дана ја њему купим књигу владике Николаја “Мисионарска писма”. Дође после тога на контролу и каже ми: “Шта си ти оно мени купила?” Зашто, упитам га. Одговори да је прочитао причу како отац пита владику шта да ради са сином који стиче богатство, граби а не води рачуна о оцу, а овај му одговара, што да жалиш човека мртвог. И онда ме пита да ли је то порука за њега? Одоговрим му, не знам, то си ти тако схватио, ваљда си нашао себе. И тако прође годину дана, за то време ја сам му рекла да треба да иде да се исповеди, да све то што се дешавало у његовом животу повери свештенику или монаху који ће га духовно руковидити, помоћи ће му, разрешиће га тих његових тегоба које нисмо могли да средимо медикаментозно. И на крају, једном приликом кад је дошао код мене а ја сам већ престала да причам о вери и исповести, питам га како је, да ли спава, има ли жељу за алкохолом и тако. Он седи и ћути. Кажем му: “Добро одговори ми, не гњавим те око вере и православља.” Он и даље седи и ћути. Ја опет, па добро, шта је сад? А он вели: “Ако ти мени даш ту фотографију коју имаш ја ћу све оно што си ми претходних годину дана говорила испунити!” Била је то фотографија нашег патријарха Павла. Ја кажем, добро, поклањам ти патријархову фотографију, да видим да ли ћеш да урадиш то што си рекао. Истог дана је он отишао и исповедио се, примио епитимију, одржао све. И тако је захваљујући фотографији Патријарха Павла и благодати коју је патријарх са фотографије зрачио, свој живот променио. Лекове не пије, редовно иде у цркву на литургију, пости, исповеда се, причешћује, држи правила и сада је јако добар, јако добар и посебно ми је то драго, јер ето, то је дело нашег патријарха Павла. Ето и разлике између онога што се дешава у ординацији и у исповедаоници. Ја немам моћ да разрешавам, могу да слушам, да разумем пацијента, за психијатра је важно да буде што стрпљивији и смиренији, да уме да саслуша. Али свештеник има благодат. Зато је важно имати духовника, доброг исповедника који ће човека руководити. Потребно је да човек отвори срце и душу и онда је све лакше а свештеници и монаси имају благодат да нас разреше те неке туге и тежине, јер кад се исповедамо, Господу се исповедамо. Веома често чујем међу интелектуалцима да замерају свештеницима све и свашта. Па шта се то мене тиче. Једном приликом рекли су ми, ти си докторка па живиш скромно, немаш ништа а они возе бесне аутомобиле. Ја сам одговорила смешкајући се, ко служи Господу, Бог оног и награђује. Ама, шта се мене тиче шта ко вози а ја идем пешке или аутобусом. Он је рукоположен, има благодат, он је проводник те благодатне енергије а мени то треба.

-Чува ли те Господ?

- Да, кроз догађаје у свом животу препознајем присуство Божије. Он је присутан увек а кад су велике дилеме које не бих знала да разрешим мени Господ увек пошаље људе кроз које ја тај проблем решим. Ништа не бих успела да постигнем својим промишљањем и мудровањем. Сваки мој проблем ми је решио Господ шаљући ми људи који су ми помагали. Испричаћу вам и како ми је св. Симеон Мироточиви помогао. Да кажем и то да некако налазим сличности са њим, и он је био прво у католичкој вери, па онда по повратку у завичај прима православље, тако и ја. Он ми је узор јер је био храбар, одлучан, јасан, знао је прави начин како треба са противницима вере. Ја наравно не могу да будем св. Симеон али ми се посебно свиђа и увек кад могу одем на славу у манастир Студеницу, када се прославља пренос моштију св. Симеона. Решим и ове године да идем на службу 26. фебруара. Навијем сат, а сат није звонио. Али ја чујем телефон, дигнем слушалицу, нико се не јавља. Видим да је време за одлазак и некако као да ме је пробудио св. Симеон и као да ме је опоменуо да много причам а да морам много више да делам. Јер, као што рекох, није лако бити православни хришћанин. Јер човек мора да промени себе и да сваког тренутка стражи над својим срцем и над својим умом, мора да има самоконтролу у сваком тренутку. Ваља се научити го


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta:
PostPoslato: Sub Jun 27, 2009 11:53 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 10:57 pm
Postovi: 3
Ваља се научити господарити собом а нас уче да господаримо другим. Другим господарити је узалудно и непотребно, али научити се господарити својим мислима, својим осећањима, то је најважније и најтеже. Треба се научити да никога не осуђујемо, да волимо друге онакви какви јесу и не мрзимо њих него њихове грехе, и свиђа ми се што православље учи да никога не треба мрзети. То је стварно врлина не мрзети никога и никога не осуђивати. И то је врло тешко али и најлепше.

Господ воли све. Господ нас прихвата онаквима какви јесмо и учи нас да се мењамо, да будемо бољи. Православље помаже да човек буде бољи ако стварно, суштински жели да се промени, да упозна своје слабости и да мења лоше навике. Треба упознати своје слабости, никад не инсистирати на неким својим посебностима, врлинама. Човек је слаб и немоћан без Божије помоћи а уз Божију помоћ све му је лако и лепо, јер православље је љубав.

- Љиљана Синђелић Николић

http://manastir-lepavina.org/novosti/in ... ila_mrtva/
_________________
„Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав обнови у мени“ (Пс.51,10);


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Moji nalazi: FSH, LH, estradiol, progesteron?
PostPoslato: Sub Nov 27, 2010 11:44 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Jun 24, 2009 10:57 pm
Postovi: 3
Rodila sam pre 6 meseci još jednu devojčicu, milu i slatku, Božiji dar, pravi pravcati. Zatrudnela sam kada je njena seka imala ravno godinu dana. Ovo biće je začeto iz jednog jedinog puta, i tada sam izjavila, auuu... ovde se nešto čudesno desilo, nešto blagosloveno, blagodatno, izuzetno. I test je ubrzo potvrdio moje predosećaje. Gospodu hvala, osim opet ogromne težine koja me je baš mučila, i ovoga puta je sve proteklo bez ama baš ikakvih problema. Do samog porodjaja ja bih uprtila seku i kolica i lunjale smo po parkovima i provodile dane u dugim šetnjama. Tamo-amo, bilo je teško ali smo izgurali. Bez ičije pomoći gajimo ova dva slatka stvorenja, dve cica mace mile devojčice. Slava Bogu i Presvetoj Bogorodici!


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Moji nalazi: FSH, LH, estradiol, progesteron?
PostPoslato: Pon Nov 29, 2010 1:48 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Sep 26, 2007 9:27 am
Postovi: 1
Molim vas da mi neko protumači ove rezultate,rađeni su 3 dana m.c.
LH @ 6,13
FSH @ 3,87
Estradiol @ 72,1
Testosteron @ 0,549
Progesteron @ 0,422
Prolaktin @ 149
T3 @ 1,89
T4 @ 97,8
TSH @ 0,904


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Moji nalazi: FSH, LH, estradiol, progesteron?
PostPoslato: Čet Sep 19, 2013 4:12 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Čet Sep 19, 2013 3:32 pm
Postovi: 1
Rodila sam pre 5 meseci malog, slatkog decaka koji mnogo voli da se smeje, nase trece dete. Eeee, da mi je neko rekao da cu posle onako panicnih misli da nikada necu biti mama, ubrzo postati mama troje dece! Svima vama koji goruce zelite da postanete mame zelim da vam se zelje sto pre ostvare. A da kazem da je lako, nije lako. Nema baba, deda, tetki i sl, podstanari smo, sami gajimo ovu decicu. Najstarija ima vec 5 godina, srednja tri godine, a malisa uskoro pola. Pomolite se za nas i pomenite. Draga Nabla, tebi poseban pozdrav saljem, nisam te zaboravila, na forum nisam izlazila sto godina i ne znam ima li neceg novog. Ljubim te.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Moji nalazi: FSH, LH, estradiol, progesteron?
PostPoslato: Uto Jul 14, 2015 4:10 pm 
OffLine Novi član Novi član
Pridružio se: Sre Mar 05, 2014 5:58 pm
Postovi: 4
Molim vas, dajte mi vase misljenje. Estradiol 172 (99,1-447,9) , progesteron 7,64 (0,99-4,83), testosteron 2,44 (0,35-2,6), fsh 6,06 (3,9-8,8), lh 3,74 (2,1-10,9), prolaktin 967,5 (102-496). Krv sam vadila 2 dana ciklusa. Vec 2 meseca na folikulometriji, folikuli su vrlo mali.... hvala unapred.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 75 Posta ] 
Idi na stranicu   Prethodni  1, 2, 3, 4, 5

Sva vremena su u UTC + 2 sata


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 67 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group
 
Besplatno preuzmite doktor.rs aplikaciju za Vaš Android uređaj!
Ili skenirajte QR kôd sa vašim Android uređajem za najbrže preuzimanje: